(НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

[Родољуб Лазић]

Александре, причаш у празно. Показао сам митрополитов цитат о души из наведеног чланка , где он јасно и гласно све објашњава шта мисли о души. Јасно говори шта подразумева под бесмртношћу по благодати, шта под бесмртношћу по природи...У истом тексту такође говори и о смрти као повратку у небиће пратворбеног стања (навео сам два од више таквих места, а и у самом одељку о души јасно то говори), тако да твоја тумачења немају потврду у тексту о коме говоримо. Ти то тако тумачиш, али то не произилази из онога што је написано. Позивање на друге текстове и накнадна објашњења су неосновани, јер је митрополит рекао да је "ОГРОМНА ФАНТАЗИЈА итд..." потребна да би се у ТОМ КОНКРЕТНОМ ЧЛАНКУ видело његово схватање о смртности душе. Значи, његов деманти се односи на тај чланак и произилази из онога што јер тамо написано. Овако сад он нас убеђује да то што је написао не значи оно што је написао. Ако оно што је написао не значи да је душа смртна, онда не видим шта би могло друго да значи него да он своје мисли не успева на одговарајући начин да уобличи и пренесе на папир.

Иначе, мноштво увреда и етикета којима обилно "филујеш" своје поруке упућене мени, патетични и смешно надобудни "савети" (нпр. о кајању), бесмислена опомена, претња бановањем... указује на твоју велику несигурност и исфрустрираност које те терају да, у недостатку реалних аргумената којима би оповргао саговорникове тврдње, покушаш да га дискредитујеш разним ниским ударцима. Али све то што радиш у ствари говори о теби, о твом  психичком и духовном стању. Ја га нећу квалификовати као гордост (како ти говориш мени), али свако може јасно видети о чему се ту ради.

[Родољуб Лазић]

Наравно, и о овој смешној опомени (која је још смешнија од оне прве коју си ми дао) говорићу у одговарајућој рубрици.

[timjančica]

"Кључ за решавање проблема смрти као нестанка налази се не у природи тварнога, нити у самом

...ствара гомилу проблема који углавном произилазе или из, код многих хришћана прикривене, вере у бесмртност душе, тако да смрт не представља повратак у небиће,

што ће рећи да митрополит мисли супротно.

И тако даље, и тако даље.  Дакле, неће бити да сам погрешно схватио. А могуће је и да митрополит мења своје исказе у ходу, па негде пише једно, а негде друго. Али то није мој проблем, него његов.

Ево још једном шта каже о души:

"Овај став, који није, како сам показао, моја творевина, ствара гомилу проблема који углавном произилазе или из, код многих хришћана прикривене, вере у бесмртност душе, тако да смрт не представља повратак у небиће, пошто душа по својој природи вечно живи; или из веровања у то да Бог не ствара смртна бића те, према томе, оно што је тварно нема друге могућности него да живи. А о том првом веровању, односно, о бесмртности душе, довољно сам говорио у свом чланку: душа није по својој природи бесмртна, јер није вечна, него створена. Према томе, и она подлеже судбини онога што је створено које,  по светом Атанасију, може да се врати у ''не-биће''. Могуће је, наравно, говорити о ''бесмртности'' душе која није природна него представља ''благодатни дар'', као што у свом писму вели г. Фамелис, али само уколико се употреби једна логичка противречност: ако душа као створена није бесмртна, тада никада није, онтолошки-природно бесмртна. То што она бива бесмртна по благодати логички нам не допушта да кажемо да је бесмртна. Бесмртност по благодати је, као што ћемо видети, замислива, али зашто бисмо је ограничили на душу? Бесмртност по благодати, било где и било када да је присутна, тиче се и тела, и уопште материјалног света. Говорити само о бесмртности душе, макар и по благодати, варљиво је, јер то је као да нарочито души признајемо својства (одн. природна својства) бесмртности. Али Бог не жели да се спасу само душе – можда је, уистину, у томе проблем? – него целокупан свет, па и тела. Ако према томе, постоји бесмртност по благодати – а постоји – немојмо је ограничити само на душу – обожење се тиче целокупне творевине, као и материјалног света"

interesantno je pogledati i ovaj  citat bliže:

mitropolit Zizjulas kaže:

То што она бива бесмртна по благодати логички нам не допушта да кажемо да је бесмртна.

i dalje kaže:

али само уколико се употреби једна логичка противречност:

ако душа као створена није бесмртна, тада никада није, онтолошки-природно бесмртна.

(koliko vidim, on vjeruje da je duša smrtna od početka, ILI nije, i uzima to kao logičku protivrječnost:  

kako se za dušu može reći da je besmrtna po blagodati, ako to nije od početka? i obrnuto ispada:

nije besmrtna od početka (ako je besmrtna po blagodati!)

i onda to potvrđuje:

То што она бива бесмртна поблагодати логички нам не допушта да кажемо да је бесмртна.

(dakle logički, besmrtnost po blagodat se izuzima).

dalje, mitropolit tvrdi:

Бесмртност по благодати, било где и било када да је присутна, тиче се и тела, и уопште материјалног света. Говорити само о бесмртности душе, макар и по благодати, варљиво је, јер то је као да нарочито души признајемо својства (одн. природна својства) бесмртности.

Znači, Mitropolit može da zamisli besmrtnost duše, sada ipak, dopuštajući logičku protivrječnost, ali samo ako besmrtnost po blagodati nije ograničena na besmrtnost duše već uključuje i materijalno, i ne razumije zašto bi samo duša bila besmrtna po blagodati.

u završnom dijelu citata:

Ако према томе, постоји бесмртност по благодати – а постоји – немојмо је ограничити само на душу – обожење се тиче целокупне творевине, као и материјалног света

dakle i besmrtnost duše po blagodati mitropolit vidi uslovno, samo ako to svojstvo možemo pripisati svoj tvorevini i materijalnoj, da je besmrtna po blagodati, a to ovom rečenicom mitropolit vjeruje, tek TADA to povlači i da je duša besmrtna po blagodati.

[Родољуб Лазић]

При крају претходне стране и ја сам анализирао овај митрополитов цитат о души, не знам да ли си погледала.

[Александар Милојков]

Наравно, и о овој смешној опомени (која је још смешнија од оне прве коју си ми дао) говорићу у одговарајућој рубрици.

Трећа ће бити најсмешнија, ако до ње дође. Надам се да неће. 4chsmu1

[Александар Милојков]

Ето, брат Александар се опет изнервирао и опет, ваљда зато што му се може и зато што је студент генерације или шта већ, изрекао опомену Родољубу колико сам разумео због увреде а притом је први почео да вређа. Боже сачувај, срамота. Донекле је и разумљиво - тешко је трпети квалитетног, одмереног дискутанта.....

4chsmu1 prstgore 0110_hahaha

Ви сте стварно за Гиниса. Онај горе тврди: није митрополит мислио то што каже да је мислио већ је мислио оно што ја кажем да је мислио, а ти то називаш квалитетним диксутантом. Дакле, ово постаје вређање менталног склопа људске личности. Параноја.

Аферим братијо. Немам речи. Признајем, што рече Родољуб, причам у празно и нисам на вашем нивоу.

[Augustinus]

Ви сте у праву. Ваше душе су бесмртне по енергији, и по Вашем упокојењу оне ће се спојити са СИЛОМ.... као што рече о. Јода и о. Оби Ван Кеноби....  4chsmu1

[Александар Милојков]

Ево да цитирам мало опширније шта митрополит каже у вези свог чланка "Христологија и постојање", мада сам довољно написао, али хајде опет:

"На последњој тачки свог писма г. Шерард прелази на једно произвољно тумачење мог чланка. Каже да инсистирам да "идеја бесмртности душе јесте једна погрешна идеја, зато што душа није вечна, него створена, а све што је створено подлеже смрти". Али ја нигде у свом чланку или свом писму на кажем да душа није или не може бити бесмртна. Потребна је заиста огромна фантазија дасе у мом чланку пронађе "тнитопсихизам" (схватање о смрти душе). О другим стварима говорим у својим текстовима, и жалим што се, уместо онога што сачињава кључну идеју мог чланка, изводе закључци о идејама које нисам тврдио/подржао..."

Дакле, после овако експлицитних речи, учитавати митрополиту учење о тнитопсихизму, прелази границе културног и здравог понашања.

[Ратко :(]

Ето, брат Александар се опет изнервирао и опет, ваљда зато што му се може и зато што је студент генерације или шта већ, изрекао опомену Родољубу колико сам разумео због увреде а притом је први почео да вређа. Боже сачувај, срамота. Донекле је и разумљиво - тешко је трпети квалитетног, одмереног дискутанта.....

4chsmu1 prstgore 0110_hahaha

Ви сте стварно за Гиниса. Онај горе тврди: није митрополит мислио то што каже да је мислио већ је мислио оно што ја кажем да је мислио, а ти то називаш квалитетним диксутантом. Дакле, ово постаје вређање менталног склопа људске личности. Параноја.

Аферим братијо. Немам речи. Признајем, што рече Родољуб, причам у празно и нисам на вашем нивоу.

...

[Александар Милојков]

У истом писму, митрополит закључује:

"Закључак је управо оно што тврдим у мојим претходним текстовима. Бесмртност душе се не одбацује нити од Атанасија великог нити од ових мојих текстова. Оно што се одбацује јесте вера да је, будући да је душа бесмртна, тиме решен проблем смрти као претње уништења човека...То се нажалост десило и код многобројних хришћана који на један или други начин теже да постовете човека са душом. Али то, када би се усвојило, учинило би сувишним свако васкрсење тела...."

[marko_13]

Критика митрополита пергамског је заиста озбиљна ствар! Поред тога што је опште сматран за највећег живућег богословља православног хришћанства, он представља најзначајнијег представника покрета о. Григорија Флоровског ''повратак Оцима'', чији је +Јован био ученик. Што значи да се на непосредан начин напада светоотачко богословље. Наравно, нико нема храбрости да нападне светог Иринеја Лионског када каже "Нo, каo штo телo душе није сама душа, негo је присаједињенo души дoк је тo Бoгу угoднo, такo  и сама душа није живoт,  негo  учествује у живoту кoји јoј је даo  Бoг.Затo  и прoрoчка реч o  првoствoренoм каже:  и пoста

чoвек душа жива (Пoст 2,7) -  учећи нас да је душа крoз учешће у живoту пoстала жива, такo да се пoсебнo схвата душа а пoсебнo живoт кoји oна има. Када Бoг на тај начин дарује живoт и његoвo

непрекинутo трајање, oнда је мoгуће да и душе, кoјих раније није билo  наставе свoје пoстoјање,  кад Бoг усхте да oне пoстoје и трају.''

Свети Иринеј такође закључује: "Ако спасава природа и суштина, тада се све душе спасавају, а ако спасава праведност и вера, зашто оне не спасу тела која, слично душама могу примити нетрулежност"

Шта значи критиковати његово богословље? Значи ударити на учење Светих Отаца. О учењу од души довољно је прочитати цитате које је о. Александар Ђаковац навео у свом памфелту. Поред тога митрополит Јован увек у својим чланцима и књигама наводи одакле и из којих светоотачких дела изводи своје учење.

Мене лично погађа када неко, ко би одвезао ауто када му се поквари код механичара (што је најнормалније) да себи за право да се упусти у најозбиљнија богословска питања. Наравно, највећи проблем је да ли је +Јован јасно рекао да није учио о смртности душе или је рекао да је потребна велика машта да се то извуче. Као и секташко извлачење из контекста.

Бојим се, а не желим било кога да вређам, да је у питању најобичнија аналфабетност.

[Родољуб Лазић]

Дакле, после овако експлицитних речи, спочитавати митрополиту учење о тнитопсихизму, прелази границе културног и здравог понашања.

Мене стварно не занима шта он експлицитно тврди.  Мене занима шта је написао о души, а не шта мисли да је написао. Он је јасно у пасусу написао шта мисли, и свако може да види да ли прича о смртности или не прича.

И Милошевић је тврдио да демократски влада па смо сви знали шта је истина. То како неко види своје понашање или мишљење мора да има потврду у реалности. Митрополитово мишљење није у складу са оним што је написао, и то свако разуман може да види. Да ли он не уме да изрази своје мисли, да ли је у томе проблем, не знам. Али његово мишљење о ономе што је написао не слаже се са оним што је написао. А ја не могу да улазим у његов ум и да видим шта он мисли, и да ли се то и колико разликује од написаног. Видим оно што је написао.

[Александар Милојков]

Родољубе, хајде одмори од овог форума који дан.  0442_feel ekstra

[timjančica]

"На последњој тачки свог писма г. Шерард прелази на једно произвољно тумачење мог чланка. Каже да инсистирам да "идеја бесмртности душе јесте једна погрешна идеја, зато што душа није вечна, него створена, а све што је створено подлеже смрти". Али ја нигде у свом чланку или свом писму на кажем да душа није или не може бити бесмртна. Потребна је заиста огромна фантазија дасе у мом чланку пронађе "тнитопсихизам" (схватање о смрти душе). О другим стварима говорим у својим текстовима, и жалим што се, уместо онога што сачињава кључну идеју мог чланка, изводе закључци о идејама које нисам тврдио/подржао..."

aleksandre, može li neko zaključiti iz ove rečenice da +jovan ostavlja mogućnost da je duša besmrtna, a to je ono što ti je rodoljub citirao? može. i da je ova rečenica istrgnuta iz konteksta, neko bi mogao sa pravom ili ne, tako pomisliti, je li tako?

А о том првом веровању, односно, о бесмртности душе, довољно сам говорио у свом чланку: душа није по својој природи бесмртна, јер није вечна, него створена.

[Александар Милојков]

Реченице се не кидају из контекста. То раде само секташи. Озбиљни људи прочитају цело дело, цео контекст. Ако извлачимо из контекста, онда и у Боблији пише ово: Нема Бога!