(НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

[Александар Милојков]

odakle je to mišljenje da je duša besmrtna sama od sebe i nezavisna od Boga?

То подразумевамо под појмом "по природи". Зато је по природи (сам од себе) бесмртан само Бог, а ми само његовом благодаћу - добијамо живот од Живота. У томе је сва мудрост - просто да простије не може да буде.

[Неша]

Ја ипак више верујем теологији једног свеправославног светитеља Авве Јустина ћелијског....

[Александар Милојков]

Ја ипак више верујем теологији једног свеправославног светитеља Авве Јустина ћелијског....

И Ава Јустин то исто каже, само треба бити мало пажљив па полако прочитати:

"С обзиром на будућност анђели су бесмртни, тј. не могу умрети, али им та бесмртност припада не по природи, већ по дару и благодати Божијој, јер све што има почетак по природи мора имати и крај."

Ето, то каже Ава Јустин о бесмртности анђела, у Догамтици 1, стр. 260.

[Milan Nikolic]

Шта је то смрт?

Смрт је хтети бити жив без Бога Логоса. А она наступа чим човек хоће то да оствари. Први је са тим почео праотац Адам: хтео је да живи, али не Богом већ грехом. А то значи: хтео је да небићем изграђује своје биће. И тако је смрт ушла у људску природу. А смрт? исте је природе и логике које и ђаво и грех и зло.

Или боље, једно је тројство: грех, смрт и зло; тројство - нераздвојно и једносушно. Оно и хоће да на призрацима, на привидима, на привиђењима зида себе, гради себе, заснива себе.

Чим људска мисао крене у грех, већ је ступила путем у духовну смрт. А духовна смрт настаје у души људској када се она одвоји од Бога Логоса, када неће да живи Њиме, када неће да верује у Њега, и најзад - када Га одриче и пориче, и тврди: нема Бога. То је врхунац смртности, она „друга“ смрт (Откр. 21,8), која и јесте најпакленији пакао за боголику душу људску, њен вечни пакао.

У тој другој смрти за душу човекову заиста нема Бога, заиста не постоји Бог, јер Га она неће у себи, неће његове животворне, светле и свете силе. А Бог се никоме не намеће насилно. Тако душа, која стварно живи само Богом Логосом и од Њега добија све што је живо у њој, чим гресима и неверјем потисне из себе Бога Логоса остаје по инерцији жива, и у греху и у смрти жива. А живот, чија је једина суштаствена и радосна сила и једини логички бесмртни смисао - Бог Логос, чим изгуби Бога претвара се у смрт, у бесмислицу, у пакао, у ужас, у страшило, у наказно привиђење које лудачки проглашује себе за све и сва у свима световима. Тако душа саму себе мучи вечним мукама. А то и јесте пакао, који почиње у овом, да се, при непромењеној садржини душе, вечито продужи у оном свету. Пример? Богаташ у причи о богаташу и Лазару (Лука 16,19-31).

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

[timjančica]

odakle je to mišljenje da je duša besmrtna sama od sebe i nezavisna od Boga?

То подразумевамо под појмом "по природи". Зато је по природи (сам од себе) бесмртан само Бог, а ми само његовом благодаћу - добијамо живот од Живота. У томе је сва мудрост - просто да простије не може да буде.

navodim opet ovaj citat kada Ava Justin kaže:

"Боголика душа је биће просто, бестелесно, разумно, слободно, животворно. Као просто биће она је недељива, као бестелесно — невидљива, као животворно —бесмртна"

dakle, ako je Bog besmrtan, a naša duša Bogolika, onda, kakav može biti taj život od života koji dobijamo,

a samim tim i naša priroda, odnosno priroda duše, životna, ili beživotna, besmrtna sama od sebe i nezavisna od Boga, ili u odnosu sa Bogom?

[Milan Nikolic]

„Нема сумње, у нашем земаљском свету тело човечије је најчудеснија радионица и лабораторија Божја. Зато је Бог Логос и постао тело. Зато је тело Бога Логоса и постало Црква. И у њој уризничена сва непролазна богатства неба. И још више, несравњено више од тога: сва богатства Јединог Истинитог Бога.“ (Јустин Поповић, Догм. ПЦ, београд 1978, III.)

[Milan Nikolic]

odakle je to mišljenje da je duša besmrtna sama od sebe i nezavisna od Boga?

То подразумевамо под појмом "по природи". Зато је по природи (сам од себе) бесмртан само Бог, а ми само његовом благодаћу - добијамо живот од Живота. У томе је сва мудрост - просто да простије не може да буде.

navodim opet ovaj citat kada Ava Justin kaže:

"Боголика душа је биће просто, бестелесно, разумно, слободно, животворно. Као просто биће она је недељива, као бестелесно — невидљива, као животворно —бесмртна"

dakle, ako je Bog besmrtan, a naša duša Bogolika, onda, kakav može biti taj život od života koji dobijamo,

a samim tim i naša priroda, odnosno priroda duše, životna, ili beživotna, besmrtna sama od sebe i nezavisna od Boga, ili u odnosu sa Bogom?

,,Грех и зло носе у природи својој силу која разбија, разједињује, ситни, дроби душу у безброј разломака и одломака, а сваки од њих боли, боли, боли. И болу човековом име – легион.“

Преподобни Јустин Ћелијски, Догм. ПЦ, III, беог. 1978, стр. 360

[Milan Nikolic]

***

Баш је занимљива ова цитатологија. Али ускоро ћемо почети са опоменама због секташења - због извлачења из контекста.

***

Мод. М. Николић

[Александар Милојков]

Тимњачице, ајде се врати мало горе па прочитај шта Ава Јустин каже о бесмртности анђела. Почињеш да смараш својом тврдоглавошћу. Инсистирање на природној бесмртности душе јесте равно Адамовој самообмани - да може бити бог без Бога. Бесмртност - ДА, али само као дар Божији, никако као наша властита особина, хемија или нешто треће. Бог нас није само створио, па оставио (како мисле деисти). Бог је и Сведржитељ (Пантократор) - Сведржитељ који нас држи у постојању иначе бисмо се сви скупа стрмоглавили у небиће. Зар је то толико тешко да схвати неко ко себе сматра хришћанином?

[timjančica]

Тимњачице, ајде се врати мало горе па прочитај шта Ава Јустин каже о бесмртности анђела. Почињеш да смараш својом тврдоглавошћу. Инсистирање на природној бесмртности душе јесте равно Адамовој самообмани - да може бити бог без Бога. Бесмртност - ДА, али само као дар Божији, никако као наша властита особина, хемија или нешто треће. Бог нас није само створио, па оставио (како мисле деисти). Бог је и Сведржитељ (Пантократор) - Сведржитељ који нас држи у постојању иначе бисмо се сви скупа стрмоглавили у небиће. Зар је то толико тешко да схвати неко ко себе сматра хришћанином?

naravno, besmrtnost i kao dar božji, postavit ću kasnije par citata kad pronađem.

[Александар Милојков]

Тимњачице, ајде се врати мало горе па прочитај шта Ава Јустин каже о бесмртности анђела. Почињеш да смараш својом тврдоглавошћу. Инсистирање на природној бесмртности душе јесте равно Адамовој самообмани - да може бити бог без Бога. Бесмртност - ДА, али само као дар Божији, никако као наша властита особина, хемија или нешто треће. Бог нас није само створио, па оставио (како мисле деисти). Бог је и Сведржитељ (Пантократор) - Сведржитељ који нас држи у постојању иначе бисмо се сви скупа стрмоглавили у небиће. Зар је то толико тешко да схвати неко ко себе сматра хришћанином?

naravno, besmrtnost i kao dar božji, postavit ću kasnije par citata kad pronađem.

Не "и као дар Божији" већ бесмртност искључиво и само као дар Божији. Да се природа наша пита, она би отишла тамо где јој је и место - у небиће. Бог је онај који све држи у постојању и Он је гарант да ништа што је створено неће отићи у небиће.

[Augustinus]

Не постоји Јустинова догматика, нити Зизјуласева, нити Перина... итд. када се говори о бесмртности душе, и о тајнама као таквим - и уопште. Постоји само православна богооткривена и посведочена васељенским саборима, помесним саборима и делима светих отаца и учитеља Цркве. То што неко у свом делу приступа о некој теми са другачијег аспекта не значи да се не слаже са канонима православља, јер теологија није нешто статично, монолитно и завршено, већ је увек у преображајном току од Христа ка Христу. Издвојити појединца из заједнице, називати га свеправославним, давати његово име као придев за некакву ''личну'' теологију, тумачити његове речи по протестанском систему: ТАКО САМ ЈА ТО СХВАТИО, без благодати Цркве и јединства заједнице, мимо канона и евхаристијског сабрања, није ништа више него безуман посао, безблагодатан и на све некористан. Преподобни Авва Јустин је личност која је увек сведочила православље у изворној речи, крећући се путањом светоотачког наслеђа и евхаристијске реалности. Свако ко се дрзне да га изузме из светоотачког опита и стави поред његовог имена нешто што он никад није рекао, па чак ни помислио, превазилази све дозе озбиљности. Кад би смо ми тумачили свете тајне како нама падне на памет, мимо Цркве, мимио заједнице, имали би онолико институционих цркава колико има и људи... сачувај нас Боже таквог лудила!!!  0442_feel

[Milan Nikolic]

Тимњачице, ајде се врати мало горе па прочитај шта Ава Јустин каже о бесмртности анђела. Почињеш да смараш својом тврдоглавошћу. Инсистирање на природној бесмртности душе јесте равно Адамовој самообмани - да може бити бог без Бога. Бесмртност - ДА, али само као дар Божији, никако као наша властита особина, хемија или нешто треће. Бог нас није само створио, па оставио (како мисле деисти). Бог је и Сведржитељ (Пантократор) - Сведржитељ који нас држи у постојању иначе бисмо се сви скупа стрмоглавили у небиће. Зар је то толико тешко да схвати неко ко себе сматра хришћанином?

naravno, besmrtnost i kao dar božji, postavit ću kasnije par citata kad pronađem.

Мораш пазити јер ће уследити опомене. Цитати се могу користити на другачији начин. За промену, остави се мало цитата, а углавном покушај да сама тумачиш и износиш мишљења. Јер наша вера није идеологија ни аутоматизам, већ доживљајно учествовање у тајнама истине Бога. Дакле, не можемо се понашати онако као на пијаци, јер се светиња изложена на такав начин понижава.

Пронађи смирење и концентрацију па ћемо размењивати сопствена мишљења и гледишта и видети деловање Животворног Духа. Имај на уму да догматске истине познаје и може имати неко ко је рођен и одрастао у пећини, то јест, оне се откривају првенствено кроз непосредни однос са Богом и творевином, а књижевна страна знања је само начин да се то знање унапреди.

[Guest - . . .-]

Говори о бесмртности по благодати, јер је бесмртан по природи само Бог. Он је Живот а ми добијамо живот од њега као дар - зато је наша бесмртност благодат, а не наше природно својство. То и сви Оци говоре.

Не разумем зашто се непрестано говори о "бесмртној души по благодати". Имам осећај да се и на тај начин, код многих који бране такав став, свим силама труди да се одбране превазиђени философски ставови о бесмртности душе. То му дође, као, неки помирљиви став.

Зато питам: Зашто се не не каже да је и тело бесмртно по благодати? Не смемо или не верујемо у то? Онда још једном да преиспитамо теологију о васкрсењу. Људи, Христос је дошао да васкрсне читавог човека и душу и тело и све ће то бити бесмртно по благодати и љубави и мислости Божијој, ако будемо са њим у вечној есхатолошкој заједници чији предукус живимо данас у Литургији.

Мислим да је нужно појаснити ту проблематику. Христос је васкрсао и Тома додирује његове ране на телу и уверава се у то.

Међутим, шта се десило на путу за Емаус? Значи, ипак, тело није било "исто".

Ја такође мислим да је то много значајније питање од овог о коме се распреда на 20 тема. Лепо је рекао прота  Георгије Флоровски цитирајући Етјена Жилсона да хришћанин није дужан да верује у бесмртност душе ( и већ смо говорили зашто је то тако) већ је обавезан да верује у васкрсење тела. Када се ово лепо и јасно појасни, онда се спезнаје снага наше вере.

[marko_13]

Није згорег сетити се једног чланка који пуно тога разјашњава... http://www.verujem.org/pdf/besmduse.pdf