(НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

[ouk]

Tako je vi pomenuta dela čitate sami ,čitate nešto što vam je nepoznato i strano .

Učitavate u dela mitropolita ono što on nikada nije rekao ni izjavio .

Što se mene lično tiče teologiju sam završio zbog sebe to nije ono od čega živim ,zato imam gotovo punu slobodu da bez skrupala govorim o bilo kome kritički .

Pročitao sam dobar deo otaca na Grčkom .Ali zbog sebe .

Znate kada čitate prevod ,pa bilo da je upitanju sveto pismo ili otačka literatura to je kao da ljubite mladu preko vela.

Što se tiče studenata PBF u moje vreme student koji položi Grčki je bez ikakvih problema moga da čitao otačku literaturu u orginalu ,ne znam kako je sada.

Vi pokušavate da date legitimitet sebi napadajući druge tipično pravnički .

Činjenica je da vi lično nemate znanje Grčkog što povlači za sobom mnogo stvari (recimo mnogo otačke literature nije prevedeno na Srpski tako da vam je manje više nedostupna)

Činjenica je da zbog hendikepa koji imate niste u mogućnosti da objedinite i u potpunosti sagledate celinu ne samo parcije (to se zove internet teolog)

Pretpostavljam da vam je i filosofija strana (pretpostavka izneta na osnovu permanentnog juridičkog shvatanja stanja stvari)

Dakle

Da li ste teolog?

Niste .

Da li ste pročitali sve što je važno za problematiku koju obrađujete ?

Niste

Dakle po toj istoj osnovi i ja bih mogao da kritikujem neki pravni lek ,i ako nemam pojma o pravu .

To jeste suštinski problem nas samih ne polazimo od sebe .

[Milan Nikolic]

Као што рекох - ако сам протумачио погрешно, врло лако је то показати.

Моја маленкост има искуства са вама, и сведок сам да је вама веома тешко ,доказати'' нешто у теолошком смислу. Због мог спора са вама на форуму верујем.рс, трајно сам банован, што је заиста веома чудно. Али то је доказ да мали број људи могу водити богословске дискусије.

Може се свако уверити да није лако разумети све те ствари. Постоји могућност да се неки саблазне и да реагују из страха и незнања. Тако, например, постоји ова прича* око које су се духови узнемирили, па се на форуму верујем.рс реаговало тако гневно, како са твоје тако и са стране тамошње администрације (изузев о.Ђаковца који не учествује више у уређивању), која, мора се признати, нема потребно теолошко догматско знање.

*БОГОСЛОВСКИ ПРОБЛЕМ FILIOQUE-A и ,,православни Filioque'' - Јован Д. Зизјулас

[Родољуб Лазић]

@ouk

Нисам приметио да сте одговорили на моје питање. А ви пробајте да "критикујете" правни лек.  Ако успете, одлично. Ако не успете, значи да вам није пошло за руком.

Причамо непотребне ствари. Све то што сте навели (а што ме (наводно) дисквалификује као "критичара") мора да се пројави у ономе што сам писао. Зато и пети пут кажем - ако сам погрешно протумачио или закључио, шта се секирате? То је врло лако показати.

А студенти, кажете, читају Зизиуласа у оригиналу, и тако стичу исправно знање о његовом учењу?

@ Милан

Милане, не занима ме зашто сте бановани са "Верујем". Ја на теми због које сте бановани нисам реаговао гневно, то вам се причинило.

Ово је постављено са намером да искористимо Твоје присуство и да Ти одговориш на ставове о. Александра против Твоје књиге.

То се не ради тако. Постави се у најмању руку истовремено и моја књига и критика на ту књигу. Ви сте поставили само критику и дали податке о мојој књизи тако што сте (као другачије протумачити него - у смислу дискредитације) навели издавача и рецензенте(!). И очекујете да ја то сматрам добронамерним, и да сада расправљам о Ђаковчевој критици. Да сам хтео, давно бих му одговорио, не бих чекао ову тему да то урадим.

[Guest - . . .-]

Ја нисам правник те не знам да се на правни начин обраћам, али сам свештеник и мали теологчић који воли богословље Православне Цркве и користи доста времена у проучавању истог. Рекао сам који је разлог постављања текста и не постоји ниједан други разлог. Зато, уместо да се бавиш доказивањем мојих намера, боље је да одговориш на оно што си написао у књизи а оповргли православни теолози.

Касније ћемо видети и са чијим благословом је књига настала и ко је издавач (пошто видим да се то питање упорно избегава)

[Родољуб Лазић]

Да сте хтели фер, другачије бисте поступили. Јасно је шта хоћете, и ја нећу да играм ту вашу игру.

Уосталом, ако су "православни теолози" оповргли, шта више имамо да причамо? Сматрајте оповргнутим. Кад и ако будем хтео да одговарам на њихове критике моје књиге, урадићу то не у изнудици, како ви овде хоћете, него по слободној вољи.

Слободно сматрајте оповргнутим.

[Milan Nikolic]

@ Милан

Милане, не занима ме зашто сте бановани са "Верујем". Ја на теми због које сте бановани нисам реаговао гневно, то вам се причинило.

Сада би било добро да погледаш један пример свог незнања, боље рећи погрешног разумевања и тумачења теологије. И то није безазлена ствар. На том месту си осудио и мене и Зузјуласа и св.Григорија Ниског, а да тога, можда, ниси био ни свестан.

Међутим, сада када будеш био уверен у своју погрешну анализу, у наведеној теми, да ли ћеш учинити потребан корак у редуковању својих изјава?

Дакле, види шта си написао и како си тумачио моје аргументе. Нагласио си великим словима да је због тога и требало да будем банован. http://forum.verujem.rs/index.php?topic=16860.msg299255#msg299255

А сада можеш погледати лепо како је та ствар објашњена у излагању Митрополита Зизјуласа, који наводи аргументе Григорија Ниског:

БОГОСЛОВСКИ ПРОБЛЕМ FILIOQUE-A и ,,православни Filioque'' - Јован Д. Зизјулас

[Guest - . . .-]

Нема шта да се сматра или не, ово су јасне чињенице.

Него, може ли сада одговор са чијим је благословом штампана књига и чија је та кућа "Атос"?

[Родољуб Лазић]

Милане, твоје познавање теологије је несравњиво. Тако да унапред признајем и редукујем све што сам рекао, а противи се твом ставу и мишљењу.

@ О. Иван

Па то сам и ја рекао - оповргнуто је. И што ме онда овде замајавате?

Не знам са чијим благословом је штампана књига. Изволите се сами обавестити.

[Guest - . . .-]

Интересантна ми је веза између благослова и издавачке куће "Атос", али да не залазимо у ситна цревца, ако и сам кажеш да Твоју књигу сматраш превазиђеном.  algabacaju Нема потребе за даљом дискусијом.

[Родољуб Лазић]

Па наравно да је превазиђена, драги оче Иване. То је потпуно јасно.  facenew22222222

Не секирајте се, јавићу вам кад будем хтео да пишем о томе. А писаћу где хоћу и кад хоћу, а не кад и где ви то хоћете.

[Guest - . . .-]

Па наравно да је превазиђена, драги оче Иване. То је потпуно јасно.  facenew22222222

Не секирајте се, јавићу вам кад будем хтео да пишем о томе. А писаћу где хоћу и кад хоћу, а не кад и где ви то хоћете.

Нећу да Ти смићем- што би рекли моји моравци  algabacaju Жив био и пиши...

Bijelo dugme - Ipak pozelim neko pismo

[дибидусрус]

Сви они и све оно што је било у битију, што је живело, а што је умрло пре Христовог Васкрсења - и смрћу (по Митрополиту) враћено у небиће – не може бити васкрснуто у Последњи дан, јер једноставно – не постоји. Биће васкрснути само они који су живели после Васкрсења.

Ово је још једна ноторна лаж и бескрпулозна интерпретација митрополита Зизјуласа. Ево шта он заиста каже:

"Христос, "последњи Адама" или есхатолошки Човек, је васкрснут из мртвих. То значи да смрт и непостојање намају никакве апсолутности. Украјњем случају, дакле, слобода није "одлука" пошто не може на апсолутан начин да изабере непостојање и смрт..."

"Ако нема никакве опције за небиће у апслутном смислу, премда таква опција постоји у стварном смислу, онда то значи да је потребан други долазак Христов да би се нестанак небића учинио очигледним..."

"Управо зато што је есхатологија таква космичка и онтолошка ствар, она аутоматски повлачи немогућност слободе да себе упражњава у апсолутном смислу као одлуку или избор: како можете да изаберете или да се одлучите за или против уништења постојећег (што и јесте удео апсолутне слободе) ако се покаже да такво уништавање више није могућност? Парусиа, дакле, са собом доноси последњи суд, односно, крај свега суђења, управо тиме што и јесте онај сушти суд. Они који су изабрали оно демонско, схватиће да су оптирали за оно немогуће, да је Сатана, заправо, био "лажов" и да их је преварио допуштајући да се непостојање појави као апсолутна могућност. Према томе, историја као време избора и одлуке бива кључна за вечност управо зато што, у крајњој линији, нема никакве историје ("више неће бити никаквог времена") и стога никаквог избора. То значи да ће личност, узета као оно демонско, бити вечно "мучена" управо самом онтолошком чињеницом да ће избор уништавања, одбацивања датог света, бити неостварив. То је смисао "вечне осуде", када се срочи у егзистенцијалном смислу.

Па да. Мучени ће бити тиме, што ће хтећи умрети али неће умрети.И то је као огањ.

Јер биће истина. А истина је то да си сам, хоћеш да умреш, тежиш томе а оно никако да тотално умреш, то јест пређеш у ништавило. Као да ниси никад ни постоајо.

[Milan Nikolic]

Све је то написао и Достојевски у Браћа Карамазовима, у лику старца Зосиме.

[Александар Милојков]

Још ћу се једном огласити у вези овог питања, јер заиста не видим смисао за даљу расправу о очигледним ставрима.

Дакле, имамо тврдњу г. Лазића да у теологији митрополита Зизјуласа постоји учење о смртности душе (тнитопсихизам). Верујем да је овај његов закључак плод његовог разумевања онога што је прочитао. Дакле, то је његово тумачење неких митрополитових студија. Тумачење, пак, може бити и погрешно, да тотално одудара од онога што је аутор хтео да каже. Када бих сад ја износио своје тумачење истих студија, те тврдио како митрополит не учи о тнитопсихизму, онда би ја и Родољуб требали да износимо аргументе у одбрану својих тумачења. Међутим, када САМ АУТОР текста, јасно и експлицитно каже: "нисам износио нити сам подржао идеју тнтопсихизма, то упште није била тема мојих писања и погрешно је тако нешто ишчитавати из мојих текстова и жао ми је ако је то неко тако протумачио..." Онда је једини ЗДРАВОРАЗУМСКИ закључак да је наведени аутор ПОГРЕШНО ПРОТУМАЧЕН. Или мислимо да је логичније да митрополиту доказујемо да он, заправо, није мислио оно што мисли да је мислио, већ је мислио оно што Родољуб мисли да је мислио??? algabacaju-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='facenew22222222' />

Свако добронамеран из ове очигледности извућиће следећи закључак: митрополит је погрешно протумачен (може да буде из више разлога: због тежине властитог писања, због недовољне припремљености тумача, итд.). Из тога, за једног здтаворазумског човека, следи воља која води смирењу и сагледавању шта је то онда митрополит заиста хтео да каже. Или, пак, одустајању и гледању неког другог посла.

Даље, тачно је да студенти ПБФ не читају Зизјуласа у "оригиналу" (мада их има и који знају грчки и могу да гачитају). Међутим, студенти се не одважују да пишу књигу о нечему зашта су, објективно, НЕСПОСОБНИ. За јавну критику и писање књиге, потребно је имати адекватну богословко-филолошку основу. Без тога настају само памфлети. Тачно је, Родољуб може да расправља са приученим секташима, те да раскринкава њихову заблуду. Међутим, критика једног теолога какав је митрополит, захтева много више труда и знања. Ипак, дијалог са његовом теолошком мишљу не можемо изједначити са препуцавањима са теткицама из Јеховиних сведока.

Дакле, за једну озбиљну критику и изучавање митрополитове мисли минимум који је потребан је овај:

-богословско образовање

-познавање и добро сналажење у философији (поготово античке грчке и савремене агзистенцијалистичке фислософије)

-познавање главних токова и проблематике отачке мисли (исток-запад)

-беспрекорно познавање хришћанске догматике

-познавање старогрчког језика (барем на основном нивоу, да се може прочитати текст и да се могу кључне синтагме и појмови разумети)

-пожељно је и познавање новогрчког језика (читање оригинала је ипак незаменљиво преводом)

Даље, коришћење цитата Светих Отаца, да би се, тобож, побила теологија митрополита Зизјуласа, је заиста неозбиљна ствар. Читати преводе Отаца, па још вађење реченица из контекста, не завређује озбиљно мишљење. Отачка мисао је нешто заиста комплексно. Битна је свака реч, сваки израз (у оригиналу). Ако се тиме не влада, онда ћемо и Оцима учитавати оно што нису мислили. Навешћу један пример. Свети Кирило Алекандријски је у борби против несторијанске јереси (исповедали су двојство Христа: Христос је човек који је био под надахнућем Сина Божијег, христоносац) изрекао овакву формулу:

"Миа фисис ту Тхеу Логу сесаркомени." (у преводу: једна природа оваплоћеног Бога Логоса). Свети Отац је хтео, насупрот јеретицима, да истакне јединство Христове личности: оваплоћени је сам Син Божији. Међутим, Отац је употребио један израз који ће будући монофизити погрешно растумачити: фисис (у преводу: природа). Тек када се добро проучи мисао Светог Кирила, ондасе види да је он знао да појмове фисис и ипостасис користи као синониме, иако је код водећих богослова преовлаћивало следеће терминолошко значење: фисис - природа или оно опште (на пример: чивек, људска природа); ипостас - личност или оно појединачно (на пример: апостол Павле). У горе поменутој формули Свети Отац је хтео данагласи управо јединство Христове личности, Христовог бића (ипостас, личност). Међутим, монофизити су то разумели као да је у Христу једна природа (фисис) - божанска природа, те су халкидонско учење о два фисиса (две природе) у Христу одбацили као несторијанство. Управо из разлога што су се бавили цитатологијом: Свети Кирил је рекао "један фисис", како садви учите "два фисиса".

Видите колику збрку у разумевању може да направи само једна реч, један појам. Зато је бављење богословљем деликатно, захтева преданост целог човека и труд и улагање у сталну академску надградњу.

Нажалост, данас многи мисле да могу без неког посебног труда и знања (филолошког и богословског) да пишу књиге против теолога, па и против најбљоих међу теолозима. То јесу памфлети који имају сврху да збуњују и смућују ионако збуњен и смућен народ. Нажалост, данас је то "нормална" појава. Имамо праву хиперпродукцију квазилитературе - писанија некомпетентних људи. То је одраз и то су плодови наше (српске) вишедеценијске, свеопште декадентонсти по свим питањима.

Завршићу са једном реченицом Светог Григорија Богослова:

"Пред ким је, дакле, могуће богословствовати? Пред сваким ко се богословљем пажљиво занима; овде не подразумевамо оне који паралелно са свим осталим занимањима овога света успеју још и богословљем да се баве..."

Дакле, било је "Родољуба" и у време Светог Григорија Богослова. Заиста, ништа ново под капом небеском.

Толико од мене на овој теми.

[ouk]

Tako je gospodine Milojkov ja neverujem da ću se ikada usuditi da komentarišem radove otaca ,sveto pismo i slično uprkos činjenici da sam obrazovan teolog.

Stoga se držim onoga što radim .Smešno je da jedan lekar ili pravnik zna više o Bogoslovlju od nekog ko dane provodi u čitanju molitvi i radu