Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

Конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“

Поводом недавног изласка из штампе Зборника “Дани Његошеви 2010/2011 године“, у уторак, 20. децембра у Никшићу је одржана конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“, организатора традиционалне културно-духовне манифестације “Дани Његошеви“.

Представницима медија обратио се ђакон мр Никола Маројевић, секретар Књижевног друштва “Његош“. Он је запазио да у сваком времену постоје ствараоци, који своје личне амбиције покушавају да укалупе у његошевске оквире, при томе га најчешће криво тумачећи, а неријетко и кривотворећи његов умјетнички исказ. То, с једне стране, оцијенио је ђакон Маројевић, ствара илузију књижевне вриједности оног који скрнави умјетничко дјело, а с друге, порађа квази-умјетнички концепт, који за посљедицу има појаву „другог“ Његоша, прилагођеног накарадној потреби пеглања и фалсификовања истине, животне и књижевне.

“Поменимо, у том смислу, двојне Његошеве дане, оне, заиста, Његошеве које баштине Његошев израз и насљеђе, и оне друге, туђе и Његошу и истини, које свјесним кривотворењем покушавају, не да растумаче вриједности и значење Његошевог дјела и његове интерференције на живот и свијет, већ да успоставе нови књижевно-језички концепт у којем Његош није упориште. Пресудно је њихово виђење Његошевог живота и дјела. Није више важан писац, дјело… сад је на сцени “њихово“ виђење писца и дјела, као да они боље знају “шта је писац хтио да каже“. Као да имају задатак да што даље добаце у том атаку на традиционално, аутентично, систематично тумачење неисцрпног Његошевог дјела и црногорске повијести“, казао је ђакон Никола Маројевић.

У конференцији за новинаре учествовао је и професор Веселин Матовић, учесник манифестације “Дани Његошеви“. Осврћући се на тему симпозијума прошлогодишњих “Дана Његошевих“ “Полемички основи у Његошевом дјелу“ Матовић је истакао да управо полемичност чини основну и општу карактеристику његовог стваралаштва. Све је у вези с Његошем и његовим пјесничким дјелом полемика, најприје она велика космичка, небеска, а онда земаљска полемика међу људима и народима, вјечна и трајна, која и данас траје.

“С Његошем се у Црној Гори поодавно води једна упорна полемика. Воде је они који би хтјели да докажу да је Његош мислио онако како они мисле и како би они жељели да он мисли. Његош је, заправо, велика, можда, и највећа препрека владајућем идеолошком културно-државном концепту у Црној Гори и отуда једна читава конструкција и програм у циљу осујећивања Његоша и спречавања да буде учесник у тој полемици. Свој концепт они најуспјешније спроводе преко школских програма и ђачких уџбеника, јер онима који желе да Његоша представе према својој памети, веома је стало да у дјечије душе посију лоша сјемена“, сматра проф. Матовић.

Он је навео неколико примјера из нових уџбеника (читанки за “црногорски језик“), који су у употреби у образовном систему у Црној Гори, као илустрацију покушаја и метода, којима се “у нашој културној јавности Његош, његова мисао и дјело желе представити у свјетлу новог идентитетског концепта у Црној Гори“.

Зборником “Дани Његошеви 2010/2011 године“ Књижевно друштво “Његош“ се укључује у обиљежавање значајног јубилеја – 160 година од упокојења најзначајнијег српског пјесника Петра Другог Петровића Његоша, напоменуо је, обраћајући се представницима медија, књижевник Милутин Мићовић, предсједник Друштва.

“Зборник се састоји из три дијела: есејистичког, у којем су наши најзначајнији аутори, ствараоци из разних области, писали на тему прошлогодишњег симпозијума, и тих прилога има 15; други дио чини савремена поезија пјесника који су по духу, на посредан или непосредан начин, у дослуху са Његошевим дјелом. Трећи сегмент сабира прилоге, већим дијелом посвећене рецепцији Његошевог дјела крајем 19. в. у Русији. Доносимо и прилог познатог Његошолога Петра Лаврова, који је 1887. г. објавио чувену монографију “Петар Други Петровић Његош, владика црногорски“, а заступљен је и преводилац Лукјановски, који је 1888. објавио први потпуни превод Горског вијенца на руски језик и посветио га црногорском књазу Николи“, навео је Мићовић и додао:

“Ми у Црној Гори смо, скоро безнадежно, културолошки и духовно подијељени, али Његошево дјело држи темељ Црне Горе и свеколиког српског народа. У тим “сукобима“ све показује знаке пролазности, али Његошево дјело ради, без имало умора, обнавља полемике, продубљује наше колективно самосазнање и упућује ка дубљим ослонцима. Његош је издвојен међу нашим пјесницима, не само висином ума, него и духовном слојевитошћу. Та висина ума и духовна слојевитост подстицала је тумаче из различитих области. О њему су, поред књижевних стваралаца, писали и философи, теолози, психолози, па и математичари. Тако и овај Зборник окупља наше најрелевантније књижевне истраживаче, лингвисте, теологе, филозофе и пјеснике.“

[Guest]

Материце молитвено прослављене у манастиру Мајсторовина

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Спиридона Чудотворца и Материце, у недјељу 25. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Мајсторовина.

Саслуживали су: архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман Манастира, свештеник Зоран Бубања, надлежни парох и јерођакон Антоније Корунић.

Сабраним вјерницима празник је честитао Преосвећени владика Јоаникије, обративши им се ријечима архипастирске бесједе. Он је казао да током недјеља које претходе великом хришћанском празнику Божићу, за који се припремамо, прије свега, постом и молитвом, постоји неколико празника који символизују долазак Господа Исуса Христа у овај свијет. Један од тих празника су Материце, празник посвећен мајкама, односно оним прамајкама Христовим, које су Христови директни преци по тијелу, а уз њих и другим праведним женама и угодницима Божијим. Они су и прије Христовог доласка у овај свијет, својим светим животом изобразили Његов живот, Његова чудеса и Његову проповијед.

“Ова недјеља се посвећује прамајкама, односно женама које су преци Христови и женама које су Богу угодиле прије рођења Христовог, које су својим животом изобразиле живот Христов и живот Пресвете Мајке Богородице – прамајка Сара, касније Тамара, која није била из јеврејског народа или пророчица Ана, мајка Светог пророка Самуила и неке друге жене од којих су неке и у родослову Христовом. Свети јеванђелисти су, између осталих жена, предака Христових, нарочито истакли оне жене које нијесу биле родом из јеврејског народа, али су повјеровале у правог, истинитог Бога и приступиле заједници изабраног народа Божијег, а нашле су се и међу директним прецима Христовим. Зашто Свети јеванђелисти посебно њих истичу – зато што је већ, и на такав начин, Бог промишљао о спасењу осталих народа, свих других земаљских народа. Бог је о спасењу цијелог рода људског промишљао преко свог изабраног народа, преко изабраног сјемена Аврамовог, а то је заправо Христос Господ“, казао је Његово Преосвештенство.

Епископ Јоаникије је додао да у нашем народу постоје лијепи обичаји на празник Материца, када дјеца везују своје мајке и не пуштају их док им нешто не дарују. У тим дивним обичајима везивања дјеце, мајки и очева, који постоје на Дјетињце, Материце и Оце, крије се, према ријечима владике Јоаникија, дубока символика.

“Онај Који нас је ослободио од уза гријеха и смрти, мрака и таме, од ропства и погибије то је Христос Господ, оно Дијете Које је дошло у овај свијет, Кога је Бог послао, Бог Отац наш Небески оваплоћени од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице. Велика тајна љубави Божије, велика тајна спасења рода људског одвијала се на тај начин што је Господ послао Сина Свог да се оваплоти, да постане човјек. Ми, људи то не можемо својим језиком објаснити, јер ко ће Божија дјела, ко ће Божију љубав и Божији промисао објаснити. Међутим, када осјетимо љубав Божију, када осјетимо милост Божију и свемогућство Божије, онда све то бива логично и нашем ограниченом разуму јасно, кроз вјеру, кроз надахнуће свише, надахнуће Духом Божијим, откривају се тајне свете вјере православне. Када славимо оваплоћење Христово у томе видимо да је Бог, нарочито, почаствовао човјека, да је Бог у људској природи устројио наше спасење, те, према томе, наш живот добија пуноћу смисла, пуноћу радости, пуноћу свега онога што добијамо кроз Христа Господа, Који је постао као један од нас. С Њиме се сједињујемо, с Њиме се уздижемо и вазносимо, Њега прослављамо, Њега славимо, Њему се радујемо и Његовом рођењу се клањамо“.

“Нека буде срећан празник Материца, мајки, нека Божићна радост уђе у сваки дом. Дивни су ови народни обичаји, па зато дјецо увезујте своје мајке – то су везе љубави, везе милости, везе континуитета кроз вјекове, оне нас повезују са нашим праоцима и оцима, са нашим потомцима, са Господом и са свима светима. То су везе љубави, мреже љубави које прожимају живот Цркве кроз сва времена“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Вјерници сабрани у празничном богослужењу приступили су Светом причешћу.

[Guest]

Све створено спрема се да дочека рођење Онога Који је све створио

На дан када наша Света Црква слави спомен на Светог Спиридона Чудотоврца и празник Материце, Света Литургија служена је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Марко Ђурковић уз саслужење свештеника: протосинђела Никифора Миловића, секретара Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, јереја Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког, свештеника Николе Зечевића и ђакона мр Николе Маројевића.

Након читања Светог Јеванђеља вјерницима, који су у великом броју били сабрани у празничном богослужењу, бесједом се обратио отац Слободан Јокић. Он је казао да рођење Богомладенца, празник који представља почетак свих празника, упућује на то да је Бог сишао на земљу, дошао је међу људе и постао човјек, ради нас људи и ради нашег спасења. То нам говори највећу истину, највећу утјеху за људе, а то је “да је с нама Бог“.

“И све се полако спрема за тај најрадоснији празник. Небеса су спремила звијезду која води мудраце, а мудраци су спремили дарове и кренули да дочекају рођење Христово. Пећина већ грије своје стијене да угости Богомладенца, анђели и пастири спремају пјесму и славослов Богу. Све створено спрема се да дочека рођење Онога Који је све створио. И ми људи спремамо се полако да дочекамо ту велику радост, спремамо се постом и молитвом, спремамо се добрим дјелима. То је оно што нам је потребно да бисмо и ми с анђелима и пастирима могли да принесемо пјесму и славослов Богу“, рекао је свештеник Јокић.

Осврћући се на ријечи црквене пјесме “С нами Бог“, отац Слободан је поручио да нико и ништа не може наудити човјеку који је са Богом и у Њему.

“Ако је с нама Бог ни ђаво, ни гријех, нити иједна сила на земљи и на небу не може против нас, јер је са нама Бог, јер је са нама Син Божији, Богомладенац Христос. “Разумите народи и покорите се“, каже црквена пјесма, јер је “с нама Бог“. Ако смо Христови и у Христу онда побјеђујемо и смрт, највећег непријатеља којег је Христос Својим васкрсењем побиједио, а и ми заједно са Њим кад смо у Њему. Та најстрашнија и највећа пошаст, која се десила, побијеђена је васкрсењем Христовим, које се огледа у овом празнику рођења Господњег, да је смрт побијеђена, да је човјек и све створено призвано да постоји вјечно.“

Наша Црква, према ријечима јереја Јокића, на овај дан празнује Светог Спиридона Чудотворца, праоце и све благочестиве мајке и жене хришћанке, све оне који су знали ову истину и који су кроз историју свједочили да је с њима био Бог и то пренијели нама данас.

“Они су се одазвали позиву који Господ свима упућује кроз данашње Свето Јеванђеље, да приђемо и дођемо на велику Вечеру која се спрема. Та вечера је Царство Божије на које смо сви призвани да у њега уђемо, али спремни и припремљени, и тек тада можемо опет и опет и много пута рећи “с нама је Бог“. А шта да принесемо – љубав, доброту, добра дјела, да принесемо читав свој живот. А кад смо највише са Богом? Кад испуњавамо Његове заповијести, кад се трудимо да будемо људи, да будемо хришћани, тада смо највише са Богом и тада можемо рећи са апостолом Павлом “не живим више ја, него живи Христос у мени“. То да одаберемо, томе да тежимо, то је наш живот. Чућете, драга браћо и сестре, на крају ове службе позив да у миру изиђемо. Гдје ћемо са тим миром ако не да идемо да свједочимо људима да је “с нама Бог“, да смо ми Божији, да нас је Бог створио и да смо Га ми препознали, да идемо и свједочимо народима, сваком човјеку, сваком створу да је “с нама Бог“.

“Али у миру и љубави да изиђемо, јер ако пореметимо или мир или љубав онда нећемо бити спремни да се одазовемо, као што се нису одазвали на Вечеру Господњу они из данашњег Јеванђеља, па ће Господ рећи својима “Идите на раскршћа, на путеве, зовите друге јер ови нису моји“, али не дао Бог да такви одемо. Овдје, на овој Вечери Господњој примамо најсветију тајну у којој смо највише заједно са Господом, у тајни Светог причешћа. Кад примамо Господа у себе постајемо једно са Богом и зато ви који постите треба да се причешћујете редовно. “Кад год ово чините, ову чашу приносите у мој спомен, смрт Моју и васкрсење објављујете увијек и вазда“. Зашто приносимо него да бисмо се причестили, зашто служимо ову службу него да бисмо се причестили. То је заповијест – да сваке недјеље примамо Господа у себе, а то потражује један труд, излазак из себе, да будемо бољи, савршенији и узвишенији, да идемо ка пуноћи раста Христовог. А то не можемо без ове службе и Светог причешћа. Ова служба је слика оне велике Вечере коју је Господ приготовио онима који га љубе и који га познају“, закључио је на крају бесједе отац Слободан Јокић.

Светој тајни Тијела и Крви Христове приступио је велики број вјерника.

[Guest]

Епископ Јоаникијe служио у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу, 31. децембра, на празник Светог мученика Севастијана, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира: протојереј Драган Ристић, протосинђел Данило Трпчевски, игуман Манастира и јерођакони Антоније Корунић и Агапит Драгојевић.

Вјерници, који се постом и молитвом припремају за празник Рођења Господа Исуса Христа, приступили су Светом причешћу.

[Guest]

Свети Оци прослављени саборно у манастиру Ђурђеви Ступови

На дан када наша Света Црква слави спомен на Светог мученика Бонифатија и празник Оце, у недјељу 1. јануара, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира. Бројним вјерницима, сабраним у светом богослужењу, ријечима бесједе обратио се Преосвећени Владика. Он се, честитајући празник Светих Отаца, родитеља и предака Христових по тијелу, осврнуо на дио из прочитаног данашњег Светог Јеванђеља, Јеванђеља по Матеју, које почиње родословом Христовим, а говори о обећању, које је Господ дао Авраму да ће се у његовом сјемену благословити сви народи.

“У томе се налази одговор зашто су Аврамови потомци добро памтили то пророштво, а добро су памтили и родословну линију од његовог сина Исака. Имао је Аврам потомства и од других жена, али му је речено да ће се у његовом прворођеном сину Исаку, не у другима, благословити сви народи земаљски. То је значило да ће се у његовом потомству родити Спаситељ свијета. Питање је колико је то пророштво Јеврејима било јасно, али су слутили да је ријеч о великом обећању, које ће представљати благослов за све народе земаљске.“

“Такође, и Давиду је то пророштво поновљено. Није случајно што родослов у Матејевом јеванђељу почиње родословом Исуса Христа сина Давидова, Аврамовог сина. Давид није био син, већ потомак Аврамов, али се на такав начин свети писци понекад изражавају, називајући далеког потомка сином оног далеког претка. Исуса називају сином Давидовим зато што је и Давиду обећано да ће из његовог потомства засијати Онај Који ће бити Сунце правде, Који ће донијети свјетлост свим народима земаљским“, казао је Његово Преосвештенство.

Према ријечима Преосвећеног владике Јоаникија родослов Христов води се углавном по мушкој линији, а Свети јеванђелист Матеј у њему помиње и неколико жена, предака Христових, које чак и нијесу биле родом из јеврејског народа.

“Помиње се Тамара, потом Рава, која је послужила Јеврејима када су заузимали онај тврди град. Иако блудница она је препознала да је са тим народом Господ Бог живи и истинити, и прикључила им се, затим Уриница, па праведна и света Рута. Све су оне биле из других народа, из незнабожачких народа, али су се прикључиле Јеврејима. Управо њих помиње Свети јеванђелист Матеј, а тиме хоће да нагласи да је Господ дошао у овај свијет не само због јеврејског народа, него због свих народа земаљских и да је Он Спаситељ цијелог свијета, да је Он оно благословено и пророковано сјеме Аврамово, потомак Аврамов и Давидов, Господ и спаситељ наш Исус Христос, чије рођење прослављамо у овај свети дан на празник Отаца, када се сјећамо Христових родитеља и Његових предака по тијелу“, поручио је у својој бесједи Епископ будимљанско-никшићки.

Преосвећени Владика је позвао присутни народ да његује наше народне обичаје везивања мајки и очева на празнике Материца и Светих Отаца, јер ти обичаји симболизују везе љубави и сјећања са нашим и прецима Христовим.

“То одвезивање, које је тако символично, значи да је то дијете, Богомладенац Исус Христос, Онај Који нас је одвезао од веза греховних, од уза греховних, ослободио нас од терета гријеха, дао нам нови живот и нову радост, дао нам слободу новог живота. Дивно је да тај народни обичај његујемо, драга браћо и сестре. Нека буде срећан и благословен празник Отаца, нека Божији благослов уђе у ваше домове и радост Богомладенца Христа да обасја све вас, све људе и цио свијет, јер рођење Христово је донијело радост цијелом свијету и зато унапријед прослављамо овај дивни празник рођења Христовог. Сабраћемо се и на Бадње вече, на Божић и на остале празнике који нам долазе, да се наше заједништво тако обнови, заједништво са Богом и нас међусобно“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Братство Ђурђевих Ступова припремило је за све присутне малишане пригодне поклоне, које је дјеци подијелио протосинђел Данило Трпчевски, игуман Манастира.

[Guest]

Да наша срца постану витлејемска пећина у којој ће се родити Христос

“Обичаји око и на сам празник Божића везани су за личност Христову, за сам догађај Његовог рођења. Неки народи ките јелку, ми Срби ложимо бадњак, а и једно и друго извориште налази у рођењу Христовом. Сами дарови, на неки начин, симбол су дарова које су Христу принијели источни мудраци, а дубље гледано дарови симболишу таланте које је нама људима дао Бог. Кад бисмо се, ми људи, мало више загледали у себе и своје таланте, видјели бисмо да не посједујемо ништа што нам Неко није даровао, све што смо добили, заправо, нам је поклоњено“, каже јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, поводом обичаја, који прате најрадоснији хришћански празник – Рођење Господа Исуса Христа.

“Као што смо добили од Творца по Његовој љубави, тако са љубављу и ми треба да узвраћамо другима, својој браћи и свим људима, јер имамо једног заједничког Оца Небеског. Долазећи у овај свијет, улазећи у историју, у матицу нашег живота, Христос је донио радост самог рађања, зато се ми силно обрадујемо кад чујемо да се неком нашем ближњем родило дијете. Колика је тек радост била када се сам Бог удостојио да се роди и дође овдје на земљу. Сви Божићни обичаји испољавају ту радост, врве и кипте од радости. Радост са којом дочекујемо полазника, као слику Христову, Који долази у свијет и Који улази у наше домове, треба да нам буде образац да у сваком човјеку гледамо слику Христову и тек тада ћемо имати радост свакодневног сусрета. И она јелка која се кити, па се на њен врх ставља звијезда, симболише, у ствари, звијезду која показује пут мудрацима до Христа. И бадњак који се ложи, код нас обично младо церово дрво, на приморју маслина, симболише снагу, симболише младост и новину у животу – оно што је једино ново под сунцем небеским. И она ватра која је обасјала, освијетлила и загријала витлејемску пећину, треба да разагна таму из срдаца наших, да нас загрије и угрије и да наша срца постану витлејемска пећина у којој ће се Христос родити.“

“Ако ти обичаји нијесу изграђени на култу истинског рођења, истинског знања и богопознања, онда су они квази-обичаји, а Христов култ, прави, истински злоупотријебљен, искоришћен за промоцију некаквих идеја, за подстицај потрошње, за нешто што није у Њему утемељено, што није на спасење нас и на спасење рода људског. У том смислу, чувајући Христову личност, ми развијамо своју личност, чувамо и развијамо најљепшу културу и најљепше обичаје. Сјетимо се колико је поезије, музике, фресака, икона настало на тему Христовог рођења. Самим тим, то је догађај који нас је све покренуо, обновио у нама тај таланат стваралаштва и данас он то исто чини, јер је таква природа онога што је вјечно. Оно је стално ново и стално обнавља, стално продубљује, загријава и обасјава човјека, за разлику од оних лоших потреба које нас брзо заморе, јер не развијају наше таланте, него лажним сјајем гуше у нама таланте, које нам је подарио Творац.“

Суштина празновања

“Прије гријеха, прије пада праоца нашег Адама, човјек је живио славославећи живот, славославећи Бога Творца живота, празнујући живот. Суштина овог, као и свих истинских празника, јесте управо то слављење, прослављање, пребивање у Истини. Кад су запјевали ангели на Небесима “Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“ у тим ријечима стала је читава философија живота, начин нашег живљења, оно на шта смо позвани и призвани. Славећи Бога, славећи рођење Његово ми уједно славимо ону благовијест којом је Архангел Гаврило саопштио Богородици Дјеви да ће родити сина, а она се одазвала на глас Господњи, рекавши: “Ево слушкиње Господње“. Христовим рођењем ми славимо зачеће и рођење сваког човјека, славимо брачну заједницу, јер је сваки човјек личност за себе, не постоје два иста човјека, зато што нас Бог ствара, а не производи, нијесмо серија, нијесмо копије, него смо личности. И, заиста је велика радост, велика тајна зачећа и рођења, које су освијетљене самим Христовим рођењем. Зачеће и рођење нијесу ствар анималности или вулгарности, него радост Божија, Божије стварање и нема љепшег украса овдје на земљи од дјеце. А како је тек био лијеп сам Христос и колика је Његова љепота, како би рекао псалмопојац Давид “најљепши од свих синова коме мед капаше из уста његових“! Загледајући се на тај начин у личност Христову, ми се тек тада можемо загледати у личност сваког од нас и љубав се може зацарити у срцима нашим само ако се примакнемо да нас огрије огањ Онога Који је носилац љубави“, поручује јереј Миодраг Тодоровић.

На Бадњи дан, у петак, 6. јануара, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, служиће се у 8 сати Царски часови. Свету Архијерејску Литургију тог дана служиће Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством. На Бадње вече бадњаци ће бити налагани у 19 часова, а одржаће се и пригодан културни програм. На сам Божић, у суботу, 7. јануара, Јутрење ће се служити у 7 часова, у наставку Света Литургија. У истим терминима богослужења ће бити другог и трећег дана Божића, а Вечерња служба у 18 часова.

[Guest]

Бадњи дан молитвено и свенародно прослављен у Епархији будимљанско-никшићкој

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, Свете службе Божије служене су у храмовима свих градова и већих мјеста наше Епархије, а бројни вјерни народ је традиционалним налагањем бадњака и уз свенародно весеље дочекао Рождество Христово.

Свечано је и ове године било у Мојковцу, гдје су се вјерници сабрали око храма Рођења Христовог. Бадњаке је освештао Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством, честитајући сабраном народу Божић – празник мира, праштања и љубави Божије.

“Нека буде срећно налагање бадњака, овај наш стари народни обичај који је једино српски народ његовао кроз сва времена, па и ми данас, драга браћо и сестре, продужавамо традицију наших светих предака. Огањ овог бадњака нас подсјећа на духовни огањ љубави Божије, који је Господ донио у овај свијет. Нека љубав Божија, топлина љубави Божије и Духа Светог загрије наша срца.“

“Да се на овај Свети празник мирбожамо, да се миром Божијим сједињујемо, да се загрлимо и у славу Рођења Христовог запјевамо ову дивну Божићну пјесму. Рођење мушког дјетета доноси радост дому, а Христово рођење донијело је радост цијелом свијету и то не само једном покољењу него свим покољењима и свим народима, а нарочито нама хришћанима, којима је рођење Христово темељ свете вјере. Господ Исус Христос је спаситељ свијета, Син Божији Који је благоизволио да прими људску природу, да се оваплоти од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице. Родио се у витлејемској пећини и у јасле положен био, сишао у овај свијет који је помрачен гријехом, у наше сиромаштво, дотакао се наше грешне природе да нас подигне, узвиси, оплемени, обнови“, казао је у свом обраћању Преосвећени Владика и додао:

“Сјетимо се, у свјетлости рођења Христовог, јуначких предака наше отаџбине, који су бранили родну груду и жртвујући се за јединство са браћом, животе своје положили за вјеру и отачаство. Овај свети храм подигосмо у славу рођења Христовог, а за покој душа мојковачких јунака. Не знам који би догађај био значајнији за Мојковац, да се увијек помиње од Мојковачке битке, и који би то јунаци били већи од мојковачких јунака. Зато је увијек Божић у Мојковцу нарочити празник и нека тако буде од сада па до вијека.“

Мојковачка Црквена општина уприличила је пригодно послужење, а изведен је и културно-умјетнички програм.

Упркос веома хладном времену бројни вјерници окупили су се на Бадњи дан у Плужинама, гдје су са свештенством бадњаке налагали поред храма Светог Јована Крститеља.

Свенародно и свечано било је и у Андријевици. Централна светковина ложења бадњака била је код цркве Светог архангела Михаила на Књажевцу. Домаћини овогодишње свечаности били су братство Дедовић, чији представници су сабраном народу упутили поруке мира, позивајући на праштање и помирење. У име домаћина обратио се Дејан Дедовић, а у културно-забавном програму учествовали су вокални солиста Душко Рајковић и гуслар Слободан Фемић. Током Бадњег дана свјетлост наложених бадњака обасјавала је небо и над више андријевичких села.

Бадње вече сабрало је око храмова и сеоских цркава и мјештане општине Бијело Поље. Највећа прослава била је код цркве Светих апостола Петра и Павла, гдје је Бјелопољце благословио Његовог Преосвештенство Епископ Јоаникије.

“Рођење Христово дало је смисао нашем рађању и нашем животу, па све оно чиме изражавамо нашу радост због доласка Бога у овај свијет, има смисла. И ово налагање бадњака и простирање сламе око огња и мирбожање и сви други лијепи стари српски народни обичаји, све је то припрема да што љепше и пригодније прославимо рођење Христово – да на присан и дубок начин учествујемо у светим службама, које вршимо током ових празничних дана, молећи се пред колијевком Богомладенца да огњем Небеске љубави и Светог Духа загрије наша срца.“

“Огањ од бадњака указује на тај духовни огањ који је Господ донио у овај свијет својим рођењем и својим дјелом, загријавајући наша срца Духом Светим и Божанском љубављу, испуњујући наше душе љубављу према Богу и према ближњима својим. Господ нам је донио мир са Неба којим се мирбожамо, којим се сједињујемо и којим се укрепљују наше душе. Господ нас је измирио са Оцем нашим Небеским и једне са другима, зато на овај празник, браћо и сестре, треба да, прије свега, отворимо своја срца за Бога и за ближње своје, да пређемо преко наших завађа и неспоразума, да загрлимо једни друге, да се мирбожамо, да се миром Божијим укријепимо, оним миром који силази са Неба, Божијим миром у коме је радост, милост, истина и правда, све оно што је Господ донио овоме свијету“, поручио је Преосвећени Владика.

Небо над Бијелим Пољем обасјао је величанствени ватромет, а сабрани народ, до касно у ноћ, увесељавао је оркестар Ивана Ђенадића из Нове Вароши.

У рожајској парохији налагање бадњака обављано је на три мјеста, док је централна прослава била код цркве Светог Јована Крститеља у Рожајама.

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику Божићу вјерни народ је са свештенством бадњаке налагао и на подручју плавске општине. Дрво живота, у велики заједнички пламен претпразништва Рођења Христовог, житељи овог мјеста приносили су код цркве Светог Николе у Војном Селу, поред храма Светих Кирика и Јулите у Велици, Свете Петке на Мурини, а светковина је уприличена и у порти манастира Свете Тројице у Брезојевици. У име братстава Јашовића, Јањушевића, Јокића, Кнежевића, Кељановића и Коматина, који су били домаћини свечаности, обратио се Вукота Јашовић, говорећи о бадњаку, симболу наше свете вјере, слободе и помирења.

Свечано је и ове године било на Жабљаку. Жабљачани и њихови гости бадњаке су налагали испред Саборног храма Преображења Господњег, а Црквена општина свечаности је организовала и поред светиња у Кршу, Јаворју и Врелима. Вјерни народ је учествовао у поноћној Светој Литургији и јутарњој служби. Славље је увеличао пригодан културни програм и ватромет.

Налагање бадњака, у част Рођења Богомладенца Христа, било је посјећено и код храма Светог Великомученика Георгија у Шавнику, а дрво живота налагано је и у неколико села ове Црквене општине.

У присуству бројног народа из Берана и цијелих Васојевића, бадњаке је, у порти манастира Ђурђеви Ступови, освештао и наложио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Вјерницима, који су се сабрали да пред овом древном светињом дочекају празник Рођења Богомладенца Христа, ријечи бесједе упутио је Преосвећени Владика.

“Драга браћо и сестре, огањ бадњака указује на онај духовни огањ, огањ Духа Светог и љубави Божије, који је Господ Исус Христос Богомладенац донио у овај свијет да љубављу Божијом загрије наша срца, да миром Божијим загрије наше душе. Рођење Христово најавили су анђели Божији оном дивном пјесмом “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. То је онај мир који долази са Неба, јер нас је Господ Богомладенац Исус Христос измирио са Богом, а ми да се миримо једни са другима, да се миром Божијим сједињујемо у ове празничне дане и да радост рођења Христовог уђе у сваки дом, да превазилазимо наше разлике, подјеле, омразе, јер Господ доноси велику радост онима који имају срце отворено и широко да у њега смјесте Богомладенца и ближњега свога“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, упућујући благослов окупљеном народу:

“Нека буде срећан и благословен празник свима. Да се увијек окупљамо око наших светиња, као око ове древне светиње Ђурђевих Ступова, која прославља 800 година свог постојања. То је осам вјекова борбе за вјеру и за идентитет. Нашу душу и све оно што нам је најдрагоцјеније, на најбољи начин, чува наша света вјера и дивни народни обичаји, а ти обичаји су толико значајни да их је и Његош унио у “Горски вијенац“, остављајући нам завјештање да “шарамо Ускрсова јаја и бадњаке српске налажемо“. Тако пише у Горском вијенцу, тако су радили наши преци, тако и ми у овом нашем покољењу чинимо, прослављајући рођење Христово у нашим светињама, у нашим домовима, и свуда и на сваком мјесту поздрављамо се узвишеним поздравом “Мир Божији Христос се роди!“

Бадњаци су традиционално налагани и у манастирима наше Епархије:

у манастиру Успења Пресвете Богородице у Пиви, манастиру Светог Великомученика Георгија у Бијелој код Шавника, Рођења Пресвете Богородице у Косијереву код Никшића, Светог Јована Крститеља на Заграђу, Жупа Никшићка, Подмалинско код Шавника и Брезојевица код Плава.

[Guest]

Бадњаке у Никшићу освештао Митрополит Амфилохије

Традиционално налагање бадњака испред Саборног храма Светог Василија Острошког почело је у 19 часова. Свечаности налагања бадњака присуствовао је, као и претходних година, велики број вјерника и грађана Никшића. Дрво живота, симбол Христа Спаситеља, на радост сабраног народа, освештао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, честитајући Бадње вече и празник Рођења Богомладенца Христа.

“Мир Божији Христос се роди! Рођење Твоје Христе Боже наш обасја свјетлошћу богопознања сву васељену и сав свијет, како пјевамо сваки пут кад прослављамо рођење Христа Бога нашег, а ево и вечерас смо се сабрали да прославимо рождество Његово, да Га заједно са пастирима, чобанима витлејемским, са мудрацима који су дошли са Истока и са анђелима Небеским, прославимо и да Му пјевамо пјесму “Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“.

“Та пјесма одјекује кроз вјекове, јер је у њој је откривена велика и света истина – прослављање Бога Који је на Небесима и молитва да се на земљи мир Божији усели у људска срца. Нема ничега потребитијег за људе и земаљске народе од мира и од познања истине, истине о Богу и о човјеку, јер није довољно познавати Бога. Неопходно је познати и правог човјека, а у Христу Господу нам се, управо, открива савршени Бог и савршени човјек. У Њему и љубави према Њему, испуњавају се оне Божије заповијести, које гласе “Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом“ и “Љуби ближњега свога као себе самога“, рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Архиепископ цетињски Г. Амфилохије је подсјетио на ријечи Светог владике Николаја, који је казао да са љубављу према Христу Господу, од Дјеве рођеног у Витлејему, волимо јединог правог, истинског Бога и тиме испуњавамо прву заповијест. Са љубављу према Њему, ми волимо и Њега као савршеног човјека и у Њему се испуњава и она друга заповијест – љубав према ближњима.

“Он је савршени Бог и савршени човјек – Бог Који је открио савршенство људске природе и усавршио људску природу и Собом оно што је сужено, створено, пролазно, што је по природи смртно, претворио у савршено, у бесмртно, у освијетљено, просвијетљено, у савршеног човјека који је призван, не само да обавља своје послове овдје на земљи, него да овдје на земљи, кроз земљу, преко земље и преко својих послова, узраста у безмјерну мјеру Христа Бога Који се уселио пун благодати истине у људску природу.“

“Није Божић и Бадњи дан обичај, није фолклор, ако је то, онда то није ништа. Божић је велика света истина, велики догађај који је вододјелница људске историје, па и у оно вријеме када смо учили како Христа није ни било, није се ни родио, није ни постојао, чак су и ти безбожни учитељи говорили стара ера и нова ера, прије нове ере и послије нове ере, не објашњавајући шта је то што дијели историју свијета, човјека и човјечанства на стару и нову еру. И заиста, без личности Христове, без овог догађаја ништа не може бити схваћено, ни појмљено и зато када прослављамо Бадњи дан и Христово рођење ми се, у ствари, учимо највећој, најстрашнијој, најдубљој, најсавршенијој истини, сусрећемо се са догађајем који потреса небо и земљу, људску историју, који мијења овај свијет, дајући му нове квалитете, непролазне, мијења људску природу и то је оно што привлачи људска срца кроз вјекове жедна и гладна, не само овог пролазног хљеба и воде, него жедна и гладна хљеба живота и воде, која отиче у живот вјечни, жедна бесмртности, непролазности, вјечности, вјечног живота.“

“Само тако ако сагледамо Божић и Бадњи дан, ми онда знамо зашто се сабирамо око бадњака, символа дрвета живота. Не може бадњак бити ограничен на једно мјесто, једно племе, један језик, један народ, не може бити ограничен ни на једно вријеме, јер је безграничан Онај Који се јавио и открио, и обезграничује људе и народе и људску природу. Свако онај ко ограничава Христово рождество и бадњак на себе, на неку своју идеологију, макар се она звала и религиозна идеологија, тај ништа није схватио и ништа није разумио. То су знали и наши преци кроз вјекове, знали су и поклањали се Христу Богу и једино Њему служили и нијесу дозвољавали да се име Његово, светиња Његова подреди ничему, никаквој идеји, никаквој вриједности земаљској, јер је Светиња Његова шира од свега“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Бадње вече и Божић сабраном народу честитао је и јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког, а пригодном пјесмом у свечаности су учествовали хорови Светог Новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, те гуслар Славко Горановић.

[Guest]

[Guest]

Традиционални Божићни концерт хора Светог новомученика Станка

Поводом најрадоснијег хришћанског празника – Божића, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, у четвртак, 5. јануара, концерт је одржао хор Светог новомученика Станка из Никшића.

Хор, са диригентом проф. Ленком Дурутовић, и бројну публику поздравио је и честитао празник Рођења Господа Исуса Христа, јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма. Он је подсјетио да овај црквени хор дјелује скоро двије деценије, по благослову, најприје Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а потом и Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, “произносећи из срца и душе мелодију која слави Христа рођеног, распетог и васкрслог, слави Његове светитеље и све оно што је вриједно и непролазно у српском народу“.

“Ако се и у чему наш народ показао, исказао и своје постојање посвједочио пред свијетом, онда је то наша вјера из које су се изњедрили најљепши плодови умјетности – фрескосликарство, иконопис, поезија и музика. Овај хор се, скоро двије деценије, труди и жртвује, приносећи на дар Богу најљепше из наше традиције, наше духовности и онога што смо наслиједили од Византије и других народа.“

“Као дјечак од 16 година Свети новомученик Станко посвједочио је свој идентитет тако што је презрео овоземаљски живот пред губљењем своје душе. Носећи његово име, овај хор има тај благослов и ту обавезу да чува, а и ми сви да чувамо и сачувамо наш идентитет, јер ће нас покољења познати по ономе што смо му предали. У навечерју највећег хришћанског празника, јер је Божић празник над празницима, уобичајено је, да овај хор сваке године одржи свој Божићни концерт. И, заиста, нема љепшег повода него да музиком идемо у сусрет оном празнику, када су се загрлили Бог и човјек, када се показао прави, истинити, живи Бог, када су пали идоли и све бјелосвјетске обмане“, казао је свештеник Тодоровић.

Члановима хора и диригенту проф. Ленки Дурутовић, која, како је запазио отац Миодраг, са љубављу и стрпљењем призива богочежњиве душе у овај хор, помажући им да открију и усаврше, од Бога дате, таланте, он је пожелио да поју на многаја љета.

Божићни концерт почео је извођењем тропара Рождество Твоје, а потом су се, праћене топлим и срдачним аплаузима, низале изабране композиције: руска варијанта Достојно јест, српски напјев, потом Воскресеније Твоје Корнелија Станковића, Богородице Дјево, Рахмањинова, Царју Небесни, Јосифа Маринковића, руска варијанта композиције Приђите, поклонимо се, Свјати Боже, Чајковског, Царско Господи помилуј, Под Твоју милост, Мокрањчева Мје свјат и руско Христос воскресе.

Осим веома надахнутог хорског пјевања публика је имала задовољство да ужива и у наступима солиста хора. Браћа Лука и Андрија Васиљевић су изводили изворне народне пјесме Маријо, дели бела кумријо и Јечам жела, а Филип Вучић Расти, мој зелени боре, коју је отпјевао у византијској варијанти. Бурним и дугим аплаузом пропраћено је пјевање композиције Господи помилуј у којој је солиста била Бранка Глушица. Током концерта своје стихове казивала је, такође члан хора, Николина Ковачевић.

Хор Светог новомученика Станка, који броји 40-ак чланова, наступао је на Божићним концертима и Светосавским академијама широм Црне Горе. Међу смотрама и фестивалима хорског пјевања издвајају учешћа на љетњој Духовној академији у Студеници 1998. године, наступ у Саборној цркви у Сент-Андреји, поводом 2000 година хришћанства, учешће на Сабору српских хорова из дијаспоре и окружења, одржан у Београду 2002. који је благословио Патријарх српски Г. Павле, концерт на Духовној академији посвећеној Корнелију Станковићу у Сремским Карловцима. Дугачак је низ градова у којима је наступао и држао концерте хор Новомученика Станка – Света Лидија, Темишвар, Софија, Котор, Будва, Никшић, Србиње, Соколац...

[Guest]

[Guest]

Божић у Ђурђевим Ступовима

Рођење Исуса Христа, најрадоснији хришћански празник, прослављен је Светом архијерејском Литургијом, коју је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом служио у манастиру Ђурђеви Ступови.

Божићној Литургији, којом је молитвено прослављен празник над празницима, најрадоснији хришћански празник Божић, присуствовали су вјерници Берана и цијелих Васојевића. Вјерни народ, који се постом и молитвом припремао да дочека долазак Богомладенца Исуса Христа, причестио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.

Током Божићне Литургије, као и у свим храмовима Српске Православне Цркве, прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, која је, поводом Божића, упућена свештенству, монаштву и вјерном народу.

[Guest]

Традиционални Божићни пријем у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уприличио је, поводом најрадоснијег хришћанског празника – Рођења Богомладенца Исуса Христа, традиционални Божићни пријем у манастиру Ђурђеви Ступови, сједишту Епархије будимљанско-никшићке.

Пријему, који је одржан на празник Сабора Пресвете Богородице, у недјељу 8. јануара, одазвале су се бројне личности из привредног и јавног живота Берана, Бијелог Поља, Андријевице, Плава, Никшића, Мојковца и других градова са простора наше Епархије, међу којима и г. Вука Голубовић, предсједник општине Беране и г. Радован Обрадовић, потпредсједник општине Бијело Поље, те предсједници већине Црквених општина и други гости.

Овом приликом, Епископ Јоаникије је гостима честитао Божићне празнике и захвалио на “честитим намјерама и труду, који са својих функција улажу зарад напретка и бољитка народа, државе и наше Свете Цркве“.

“Честитам вам свима од срца Божић, празник који доноси велику радост не само за један тренутак и само за један дан, него за све дане нашег живота, за све вријеме и за сву вјечност.“

“Бог је сишао са неба, примио нашу људску природу од Пресвете Дјеве Богородице силом Духа Светог и донио огањ са Неба који захвата наша срца. То је огањ љубави Божије и Духа Светог у коме је право, истинско заједништво, а наше заједништво у Цркви засновано је, управо, на Духу Светом. Свети Дух Божији животворни, истинити, који је Христос донио у овај свијет, обједињује наша срца, наше мисли, уједињује наше силе и таленте на спасење свих нас и на славу Божију. Зато је Божић, као и остали велики празници, празник који нас сабира и зато ово наше сабирање има смисла, и то дубоког смисла.“

“Рођењем Христовим успоставља се ново заједништво међу људима у обновљеној људској природи, обнавља се наша природа са Христом, обнавља се заједништво, породица, манастир, друштво и све што чинимо добија нови, прави, истинити смисао који даје Господ. Он осмишљава наша дјела и усмјерава нас на творење Божијих заповијести да љубимо Бога и љубимо једни друге“, казао је Преосвећени Владика и додао:

“Желим да Божићна радост уђе у ваше домове, у ваша срца, да загрије љубављу ваше породице и да донесе свима напредак. Драго ми је да поздравим предсједника општине Беране г. Вуку Голубовића, потпредсједника општине Бијело Поље г. Радована-Раша Обрадовића и све вас, да вам свима пожелим, на ком год положају обављате своје функције, да буде благословен ваш труд на добро нашег народа, отаџбине и Свете Цркве. Са истрајним, честитим трудом и са добрим намјерама, сигурно, ће бити напретка и бољитка“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Владика се, са присутним гостима, задржао у дужем, срдачном разговору, уручивши пригодне поклоне.

[Guest]

Рођењем Христовим Господ нас је обасјао вјечном славом

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Бадњи дан, у петак 6. јануара, Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу

Преосвећеном Владици у празничној Литургији саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво архијерејског намјесништва никшићког. Светом богослужењу уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића присуствовао је велики број вјерника, који се постом и молитвом припремају да дочекају Онога Који је у овај свијет дошао као круна свега створеног.

Сабраном народу празник Рођења Богомладенца Исуса Христа честитао је Преосвештени Епископ Јоаникије, обративши се архипастирском бесједом.

“Нека Бадњи дан и празник Рођења Христовог свима донесе радост и мир, онај мир Божански који долази са Неба, јер је у Христу Богомладенцу наш мир, живот и радост. Радост свим народима земаљским и сваком земаљском створењу је у Господу Христу. Рођење Христово донијело је радост цијелом свијету, јер је Он оно обећано дијете од Адама, до Давида, Светог Јована Крститеља, Пресвете Дјеве Богородице и до нас. Њега су вјекови чекали, Њега су народи ишчекивали – Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа“.

“Он, Цар царева и Господар господара, дошао је у овај свијет са Неба, Син Божији оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве и постао човјек. Дјетенце младо, као што пјевамо у божићним химнама, дјетенце младо предвјечни Бог. И Он је сишао у овај свијет плача, суза, смрти и таме. Родио се у пећини витлејемској и био положен у сточне јасле, примио то понижење да дође у овај свијет као посљедњи сиромах, али Који ће нас обогатити све, Који ће нам донијети Небеско и неисцрпно и вјечно богатство духовно, које ће обновити нашу природу и наше заједништво. И обнавља непрестано, а то, нарочито, осјећамо у ове празничне дане – на Бадњи дан, Бадње вече, на Божић, најрадоснији празник, јер овај празник је коријен свих празника“, казао је Преосвећени Владика.

Он је додао да је свјетлост, која је изишла витлејемске пећине, обасјала све народе. Са Христовим рођењем Господ нас је обасјао својом вјечном славом и призвао у ту славу, да постанемо њени учесници и насљедници, рекао је владика Јоаникије, поручујући:

“Зато, драга браћо и сестре, ако сте са неким у завађи или неспоразуму, мирите се на овај дан, јер нас је Господ измирио са Богом да бисмо, преко мирења са ближњима својим, наслиједили онај вјечни мир Божански, Небески, вјечно духовно благо које Господ доноси. Ово су дани молитве, дани богослужења, радовања, причешћивања Светим тајнама Христовим. На овај дан, Бадњи дан, се пости строго али, на овај дан сви ми који долазимо у Цркву постајемо, заправо, учесници оне најбогатије трпезе, евхаристијске трпезе, трпезе љубави Господње, трпезе која даје живот, која обнавља наше душе и наша тијела, а, нарочито, обнавља наше заједништво, заједништво са Богом и ближњима. И Бог се настањује у свом народу, у онима који имају заједницу у чаши Господњој.“

“Нека буде срећан и благословен овај празник. Нека нас Божић подигне, оснажи, усправи, охрабри, укријепи да у овоме животу тешком, мучном, али Господ је дошао баш у овај свијет и у овај наш живот, да нас усправи, да нас подигне, да нас обнови, да нам донесе радост, и да улије свој Дух Свети у срца наша, да прослављамо Бога живога и љубимо једни друге, да у душама и срцима својим, имамо љубави према Богу и ближњима својим.“

“Нека вас све Бог благослови и нека радост, коју је донио Богомладенац Христос, онај огањ са Неба у коме је живот, радост и свјетлост, нека тај огањ загрије наша срца и нека вас та духовна топлина духовна све обузме, да тако славимо рођење Христово сада и увијек и у вјекове вјекова.“

Празничну Литургију појањем је пратио црквени хор Преподобне мати Ангелине и пјевница и појци никшићке Саборне цркве.

[Guest]

Архиђакон Стефан је посвједочио име Христово на величанствен начин

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је трећег дана Божића, када наша Црква прославља Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Његовом Преосвештенству саслуживало је неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и монаха ове древне светиње, а празничном литургијском сабрању присуствовали су вјерници беранског краја.

“Читајући житија Светих мученика ми смо, врло често, задивљени храброшћу и силом, коју овим угодницима Божијим даје Господ да би могли да издрже и најстрашнија мучења, а међу свим мученицима, пострадалим за име Божије, нарочито се истиче Свети Првомученик и Архиђакон Стефан“, казао је, обраћајући се вјерном народу архипастирском бесједом Преосвећени владика Јоаникије и додао:

„Он се помиње на првоме мјесту и коријен је осталим свједоцима вјере Христове, који су пострадали за Христа и својом крвљу посвједочили Јеванђеље Божије. Говори се за њега да је био човјек врлинскога живота и пун Духа Светога, тако да му је Дух Свети дао снаге да оповргава разне заблуде својих противника и јереси. Дао му је снаге да проповиједа Јеванђеље и буде свједок Јеванђеља Христовог на ријечи и дјелу и у вријеме када се завист и мржња пробудила код Јевреја, који нијесу познали славу имена Божијега, славу имена Христовога, него су, помраченог ума, одбацили толико чеканог Месију, прогањајући име Божије и оне који служе Божијем имену.“

“Када је дошло вријеме страдања Светих Првомученика Архиђакон Стефан се није поколебао, него је кренуо стопама страдања Христових и у свему се уподобио распетом Господу, Који је самог Себе принио на жртву за спасење свијета. Привучен Христовом жртвом он је хитао ка вијенцу славе небеске и пострадао, свједочећи вјеру Божију и име Христово на величанствен начин.

Уподобио се, саобразио Христу кроз страдање, а то је, нарочито, упечатљиво у тренутку када се, на кончини живота, помолио за своје мучитеље, да им Господ не упише тај гријех него да им опрости, а затим се помолио Господу да прими дух његов“, казао је Епископ Јоаникије.

Рођак Светог Архиђакона Стефана, према ријечима Преосвећеног Владике, био је Савле, ревнитељ закона Мојсијевог, који, на жалост, још није био у Христу Господу препознао Сина Божијег, Спаситеља свијета, него се борио против Њега. У тренутку мученичке смрти Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, он се, на жалост, саглашавао са његовим убицама.

“Толико је Савле, као млад човјек, био заслијепљен, али, и њега је Господ касније просвијетлио свјетлошћу Небеском, обасјао његов ум и његово срце, те је постао Апостол Христов, један од оних који се највише потрудио у проповиједању Јеванђеља и који је, од свих Светих Апостола, тада највише пронио славу имена Божијег кроз цијелу васељену и цијело Римско царство, а на крају и сам пострадао за Христа. И он се, дакле, уподобио своме Господу и од противника Христовог постао Апостол Христов, од мучитеља хришћана постао је сам мученик за Христа и придружио се лику мученика и Апостола. У томе је слава имена Христовог, имена Божијег, у томе је слава Христовог рођења. Не прославља се, зато, случајно на трећи дан Божића Свети Првомученик и Архиђакон Стефан, онај који је први пострадао за Христа, проповиједајући Његово Јеванђеље.“

“Јеванђеље Божије се ширило на тај начин што се свједочило крвљу и жртвом. Зато је Свето Јеванђеље тако убједљиво и зато Свети мученици свијетле на духовном небу као свјетлила небеска, освјетљавају наше путеве, подижу нас и охрабрују и моле се Богу пред Престолом Божијим за све нас. Свети Првомученик Стефан има ту слободу да се моли за све нас, зато га и многи славе у нашем народу. Нека буде срећна слава свима и нека Божићна радост допре до свачијег срца! Нека Свети Првомученик Стефан, први мученик за Христа, свима помогне својим молитвама, нека свима буде на помоћи на путу Божијем. Мир Божији Христос се роди! Ваистину се роди!“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Током Светог богослужења освештани су славски колачи свечара. Вјерни народ приступио је Светом причешћу.