Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

Архијерејска литургија у обновљеном манастиру Урошевици

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу, 14. маја, на празник Светог пророка Јеремије, Свету Архијерејску Литургију у новообновљеном манастиру Урошевици код Берана. Током Светог богослужења извршен је чин малог освећења манастирске цркве, посвећене Светом Архангелу Михаилу.

Древни манастир Урошевица памти великог и знаменитог краља Уроша I, ктитора манастира Сопоћани, који је био присутан на простору хумске земље, у лимској долини, долини Таре све до Дубровника. Још из његовог времена помиње се манастир Урошевица у којем су живјели монаси, испосници и подвижници, а од давнина је посвећен Светом Архангелу Михаилу, казао је у бесједи током Свете Архијерејске Литургије, коју је служио у обновљеној манастирској цркви, Преосвећени владика Јоаникије. Он је рекао да ова древна светиња памти и Светог краља Стефана Дечанског, великог молитвеника, чудотворца и Божијег угодника, који је, као млади краљ, владао будимљанском жупом.

“Данас треба да поменемо и то да су мошти Светог цара Уроша, када су понесене из Неродимља са Косова, једно вријеме биле смјештене у манастиру Шудикову, гдје су, највјероватније, биле склоњене. Манастири Шудикова и Урошевица су били повезани путем, којим се и данас може проћи. Између ове двије светиње постоји на десетине испосница у којима су живјели подвижници и монаси. Ово је од давнина Свето мјесто за молитвене тиховатеље, који се повлаче од свијета да би били ближе Богу“, бесједио је Владика Јоаникије.

Не зна се, према ријечима Његовог Преосвештенства, до када је овај манастир био активан. Сматра се да је то било до друге сеобе Срба, оног тешког доба турског ропства, када су Турци порушили све светиње на десној обали Лима, осим манастира Подврха.

“Ова светиња, слава Господу Богу, није престала да буде светиња, нити је изгубила своју светост, ни док је била порушена, јер су је анђели Божији, крилима славе Божије, штитили и народ се око ње повремено сабирао да се на њеним Светим темељима Богу помоли. Ово мјесто, на жалост, дуго је било у рушевинама, а вјерни који су овдје долазили проливали су сузе на њеним Светим темељима, као пророк Јеремија, кога данас прослављамо, који је изливао своје сузе, гледајући порушене зидове Јерусалимске и молио се молитвом пророка Давида. Молитвама Светих и молитвама Божијих угодника, који су овдје претходно живјели и молитвеном заштитом Светог Архангела Михаила, а по жељи народа, који је одувијек чезнуо да се ова светиња обнови, ево, манастир Урошевица васкрсе и његово освећење извршисмо у данима славе васкрсења Христовог“, истакао је Преосвећени Владика.

Манастир Урошевицу обнављају вјера, љубав и братско заједништво. Велики труд и залагање уложио је јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ђурђеви Ступови, који је и током болесничких дана бринуо о радовима на обнови ове светиње, а његову велику жељу подржали су добри и честити људи без којих се не би могла обновити ова светиња. У њихова срца Бог је ставио добру намјеру, те прискочише и охрабрише ово богоугодно својом ријечју, добром вољом, љубављу и значајним прилозима.

На свечаности, уприличеној овим поводом, Владика Јоаникије је уручио ордене Светог Саве другог реда великим приложницима г. Андреју Владимировичу Кристову и г. Младену Стијовићу, којима их наша Света Црква одликује за допринос обнови манастира Урошевица. Овом приликом архијерејске грамате добили су најзаслужнији да овај Манастир опет пропјева у славу Богу, а то су: Саша Пешић, Милан Голубовић, Милка Ђукић, Јован Лончар, Ранко Лончар, Мишко Јованчевић, Младен Премовић, Дарко Петрић, Велимир Ђуришић, те Зоран Нишавић и Срђан Радичевић, предсједник и благајник Одбора за обнову храма.

фотографије

[Guest]

Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Атанасија Великог, у недјељу, 15. маја Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаштво Манастира, са којима и протосинђел мр Јован Ћулибрк. Доносећи благослов Светог града Јерусалима од гроба Господњег, отац Јован се сабраним вјерницима обратио ријечима јеванђељске проповиједи, говорећи о путу којим су ученици Христови ишли за Господом, проповиједајући Јеванђеље широм васељене.

“Чули смо, слушајући данашњи Апостол, како је Апостол Петар, рибар који је рођен далеко на сјеверу Свете земље, за Христом потом дошао у Јерусалим, како је на Гори сионској, гдје ће касније бити прва црква, а наш Свети Сава основати први српски манастир у Светој земљи, са Апостолима ишчекивао Духа Светог. И ту је сишао Дух Свети на њих, и сам Свети Петар, по силаску Духа Светог, придобио прве ученике и као и други апостоли кренуо широм васељене да проповиједа Јеванђеље. Петров најважнији удио је био да проповиједа међу Јеврејима, народом од кога су Апостоли и Господ по мајци својој. Негдје на пола пута између Јерусалима и обале Средоземног мора у граду Лиди, у коме је иначе постојбина мајке Светог Георгија у чијем храму смо, и гдје је и данас храм и његов гроб, ту он долази и исцјељује Енеа, подиже га из мртвих, па се онда глас о томе рашчуо около и стигао до Јопе (то је Јафа, град на обали Средоземног мора и древна лука). И тамо је било оних којима је требало исцјељење и позивају апостола Петра који креће, што је једна од великих данашњих поука, они зову покренути вјером. Оног тренутка када се дотакла вјера срдаца њихових они шаљу по ап. Петра, претварају то у дјело, а он опет одговара дјелом – он долази, креће се као милостиви Господ који опрашта гријехове, тако и Апостоли Његови иду онима којима су потребни. Он иде у Јопу, исцјељује ученицу говорећи јој: Устај! И она устаје. Онда смо послије тога чули Јеванђеље везано за Светог Атанасија Великог Александријског, оца Цркве, које говори о томе како се свијећа метнута на висину не може сакрити, као што се ни благодат исцјељења ап. Петра у Светој земљи, нису могла сакрити. Има нечег символичког у томе што ап. Петар са висине Јерусалима, који је високо као и овај град у коме боравимо данас, он се спушта ка обали мора. Тако се и Христос спустио међу нас својим оваплоћењем, смирењем, понижењем, смрћу, лежањем у гробу и Апостоли прате Њега. Као што се Христос није могао сакрити, тако се ни Апостоли не могу сакрити“, казао је отац Јован.

Протосинђел мр Јован Ћулибрк је подсјетио и на причу из данашњег јеванђеља о оном догађају у мјесту Бања у којем се збивају чудеса.

“Око ње леже бројни болесни чекајући да се вода узбурка и дотакне првог који уђе у воду да би га исцијелио Бог. Ту Господ долази једном од оних за кога кажу да је лежао 38 година болестан и каже му: Не, више не исцјељују воде, не исцјељују анђели, више се не пројављује кроз њих сила Божија, нити њима треба долазити. Исцјељује ето пред тобом, Богочовјек, исцјељујем ја који сам постао човјек и каже му: Узми одар свој и ходи! Значи Господ који каже: Ниједна црта из овог Закона неће се промијенити до Судњег дана, видимо да каже болесном човјеку не само да хода на дан одмора, него и да носи свој одар, што је по јеврејским правилима било најстроже забрањено да се носи у тај дан. И он, носивши тај одар међу Јеврејима, проповиједа да је прошло вријеме тјелесних закона, да је дошло вријеме духовних закона, да се открива суштина, а суштина јесте – није важно испунити то да ти не смијеш одар свој носити на шабат, него је суштина у томе да се исцјељује брат твој на шабат, да се лијечи онај који до јуче лијека није имао. Лијека није имао не само због своје болести, него и што није било кога да га спусти у воду а само се један лијечио.“

“И тако схватамо тајне Педесетнице ка којој идемо ових дана - као што је Господ лијечио тако је, силом Духа Светог и силом Педесетнице, догађајем Педесетнице, та цјелебна моћ пренијета на Апостоле Његове. Такође, као што је Господ узашао у Јерусалим, идући Оцу своме, тако и Апостоли од Оца и од Сина и Духа Светог силазе међу народ, преносећи цјелебну силу којом нас, цијели народ Божији води ка вјечној Педесетници и јављању коначном и благодатном Оца и Сина и Духа Светог, којима нека је слава и част и поклоњење у све вјекове“.

фотографије

[Guest]

Освештани темељи храма Светих Козме и Дамјана у Биочама

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је у недјељу, 29. маја у послијеподневним часовима, темеље цркве Светих бесребреника Козме и Дамјана, која се гради у мјесту Биоче код Берана.

Уз саслужење више свештеника архијерејског намјесништва беранског, Преосвећени Владика је, овом приликом, обавио и освећење звона за будући храм, који ће љубављу, трудом и заједништвом, подићи вјерни народ овог краја. Током освештања извршено је саборно крштење нових чланова Цркве Божије, а вјерном народу, сабраном у празничној светковини пригодним словом обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о Светим бесребреним љекарима и чудотворцима Козми и Дамјану.

“Свете Козму и Дамјана призивамо у свако доба и свакој прилици, а њихову благодатну помоћ, нарочито, призивамо када се налазимо у тјескобама, болестима и немоћима. Због своје вјере и што су својим животом угодили Богу, што су своју крв пролили за Христа Бога и за име Божије, они су добили ту благодат и ту моћ да нам помажу својим светим молитвама, да нам притичу у помоћ и да нас лијече од душевних и тјелесних немоћи. Њих прослављамо више пута у години, а њихов спомен овдје ћемо славити 14. јула по новом, или 1. јула па старом православном календару. Ове године, ако Бог да, сабраћемо се 14. јула, други дан послије Петровдана и на овим светим темељима обавити молитву. Убудуће ћемо на тај дан прослављати славу овог храма, када га будемо завршили и освештали“, рекао је Владика Јоаникије.

Он је истакао да је читав овај крај, промишљу Божијом изабран да се на њега излије Божији благослов. Мјесто на коме гради дом Божији налази се на подручју некадашње старе Рашке државе, испод града Бихора, великог утврђења и знамените тврђаве која је уписана у историју српског народа. Храм Светих Козме и Дамјана представљаће духовно утврђење, око којег ће се сабирати садашње и генерације које долазе.

“Велико је дјело градити храм Божији и припремати мјесто за народни окуп, да се заједно, под његовим сводовима, Богу молимо. Градећи цркву ми градимо своје јединство, тако се приближавамо Богу живоме и истинитоме, јер како ћемо приступити Богу него преко храма Његовог и како ћемо се боље сабрати на молитву, него на светом мјесту у освећеном храму. На тај начин градимо и своју будућност, градимо слогу. Градећи овај дом Божији, изграђујемо своје домове и своје породице, утврђујемо темеље својих домова, гледамо у будућност и радимо оно што су словесна, боголика бића, што су људи Божији радили у сва времена. Народ се полако враћа нашој светој вјери, нарочито у лимској долини, а како и не би када су овдје свуда стари темељи и старе светиње“.

“Ено тврдог Самограда из 6. вијека, гдје су двије знамените светиње. Ено Затона, затонске цркве Светог Јована из 9. вијека, која је саграђена прије Немањића, такође је обновљена. Ено цркве Светог Томе, славне светиње из доба Немањића. Ево Ђурђевих Ступова, Шудикове, Калудре, манастира Светог Јована Крститеља у Црнчи, који такође почиње да се обнавља. Из тих старих темеља, из старог духовног коријена наше свете вјере, обнављају се старе светиње, али и нове ничу, а, нарочита је радост када се подиже нови храм, јер нови храм је доказ наше новине и нашег духовног обновљења“, поручио је Његово Преосвештенство.

Преосвећени Владика Јоаникије је, овом приликом, истакао активности Одбора за изградњу цркве у Биочама, који је, са предсједником Арсом Стијовићем урадио значајан дио посла, припремајући темеље будућег храма за освећење.

Чин освештања темеља и звона увеличало је саборно крштење. Вјерни народ је, приступајући цјеливању иконе Светих бесребреника Козме и Дамјана, кропљен Светом водицом. Црквено-народно сабрање употпунио је пригодан програм.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Прослава Спасовдана у Драговољићима код Никшића

Светом Литургијом, празничном народном Литијом и ломљењем славског колача прослављен је празник Вазнесења Господњег, храмовна слава цркве Светог Спаса у Драговољићима надомак Никшића.

Свету Литургију у цркви посвећеној Вазнесењу Господњем у Драговољићима код Никшића служили су свештеници Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Миодраг Тодоровић, надлежни парох и Никола Зечевић, те ђакони Остоја Кнежевић и Владимир Јарамаз из Митрополије црногорско-приморске. Током Светог богослужења освештан је нови иконостас храма и обављено саборно крштење нових чланова Цркве Божије. Мјештанима се пригодном бесједом обратио јереј Миодраг Тодоровић, честитајући празник Вазнесења Господњег, славу древног храма у Драговољићима.

„Данас је празник када је посвједочено јединство неба и земље, као што је човјек јединствен тјелесно и материјално, душевно и духовно; све је цјелина, тако је и свијет једна цјелина, тако су небо и земља цјелина. Јер, нико не може доћи на земљу без благослова неба и нико не може постати истински, прави човјек без тог благослова. На данашњи дан десио се онај догађај кроз који је Хришћанство добило смисао и пуну потврду, када се Христос вазнио на Небо и показао да је то и наш пут, показао да оно опредјељење цара Лазара није био избор између Неба и земље, него избор између празне земље, крлетке и мишоловке смрти и земље освештане Небом. На овај празник славимо цјелину, славимо пуноћу живота“, рекао је отац Миодраг.

Литија вјерног народа потом је опходила је цркву, уз читања Светог јеванђеља, а освештан је и преломљен славски колач. Храмовна слава настављена је у конаку цркве Светог Спаса, уз братску трпезу љубави. Домаћин овогодишње славе био је Душко Томановић. Он је дио славског колача предао Зорану и Владимиру Симовићу, који ће бити кумови славља идуће године.

Црква Вазнесења Господњег у Драговољићима сматра се једном од најстаријих православних светиња на овим просторима. Као задужбина Немањића подигнута је у 14.в., а живописана је три вијека касније и вјерује се да је осликао поп Страхиња из Будимља. Њен иконостас уништен је прије скоро три деценије, и, посљедњих година, у сврху иконостаса служила је импровизована ламперија, која је олтар одвајала од брода цркве. Новоосвештани иконостас урадили су мајстори-умјетници Драган Радовић и Дејан Савић, који су овај свој рад приложили драговољском храму, док су завјесе на дверима и иконе, чија је израда у току, прилог сестринства Жупског манастира, на чему је, овом приликом, свима заблагодарио надлежни парох Миодраг Тодоровић.

Сјенку на празнично сабрање у Драговољићима бацио је један догађај. Наиме, осам мјештанки овог питомог и мирног села, које је у жижу јавности доспјело са оним немилим дешавањима од 21. септембра 2008. године, када је читаво мјесто мирним протестима покушало да спријечи пролазак распопа Мираша Дедејића кроз Драговољиће, Суд за прекршаје у Никшићу казнио је раније са по 250 евра. Управо у уторак, 2. јуна, на празник Вазнесења Господњег, одбиле су да плате казну Олга и Зорка Мишовић, Радмила Симовић и Душанка Бабић, јер, како тврде, није доказано да су оне јајима гађале припаднике полиције током протестног окупљања. Оне су полицијским возилом биле упућене у спушки затвор на издржавање деветодневне казне, а на пола пута су поново враћене на суд гдје се, како су нас информисали мјештани, од њих тражило да потпишу документ о одлагању извршења казне за 13. јун, што су оне одбиле.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Духовна тврђава славних предака

Саборним крштењем, Светом Архијерејском литургијом и освећењем славског колача у храму Вазнесења Господњег у Шанчевима код Бијелог Поља, прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Будимљанско-никшићки Господин Јоаникије са свештенством.

На саборном крштењу крштено је двадесет двоје мјештана овог и околних села. О храму на чувеним Шанчевима, гдје су били шанчеви великога војводе и јунака војсковође Јанка Вукотића, Епископ Јоаникије је казао да је то духовна тврђава и духовни бедем који ће нас заклонити и спасити.

„Данас на овај Свети празник, у току службе пјевамо пророчке ријечи Светога цара Давида, који је живио девет стољећа прије Христа и пјевао о Вазнесењу Његовом: „Вазнесе се великољепност Твоја Господе, изнад Небеса ...“. И остало што пјевамо током Светих служби односи се на овај Свети празник. А како то да се великољепност Божија, љепота, Његова величина и Слава вазнесе изнад небеса, када пјевамо да је Бог на престолу Небеском вјечно и да је Он творац неба и земље? И како то да се вазнесе Његова велељепност изнад небеса кад је он вјечно изнад небеса. У овоме, драга браћо и сестре, видимо велику тајну, јер је Бог сишао са Неба на земљу, сјединио се са нама, ради нас и ради нашега спасења постао је човјек. Ради нашега спасења, очишћења и опроштаја наших гријехова, примио је крсно страдање, излио своју животворну крв на Крсту за наше обновљење. Сједињен са нама у тијелу људском извршио је спасење свијета. Такав је наш Бог Кога прослављамо. Он је из љубави према нама, према роду људском, сишао са Неба и постао као један од нас. То, наравно, не можемо људским умом и ријечима ни довољно схватити, ни објаснити, али нас у тајне домостроја нашег спасења уводи Света вјера православна, уводи нас Дух Свети који просвећује наш ум, мисли и срца да схватимо колико је то потребно за наше спасење.

Када пјевамо о великољепности Божијој, која се узнесе изнад Небеса, тиме, заправо, прослављамо Вазнесење Христово, који је прво сишао са Неба на земљу. Син Божији, Који је љепота Бога и Оца, икона Бога невидљивога, Који је Творац Неба и земље – Он је сишао и сјединио се са нама, али је и узишао. Он је узео нашу људску природу и сјео са десне стране Бога и Оца. Када говоримо да се Он вазнио на Небо, не мисли се на ово небо видљиво, него на Небо духовно. А када се каже да сједи са десне стране Бога и Оца не мисли се да је то нешто просторно, него се тиме изражава слава коју Господ Исус Христос има на Небесима. Да је он вјечно на Небесима и да нас је усиновио нашем Оцу небескоме, коме се молимо молитвом „Оче наш“. Господ, Који нам је показао пут спасења док је био на земљи, није задржао за себе своју велељепност, него је све нас који у Њега вјерујемо учинио учесницима своје вјечне непролазне славе, радости и живота“, бесједио је Владика Јоаникије, додајући да зато и подижемо храмове у славу Христа Господа, у славу Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, исто онако како се и крштавамо.

„И све наше службе у цркви су у име Свете Тројице. Све су то велике тајне у које треба постепено да улазимо и да се у њих упућујемо. То је велика наука за нас и свако од нас, било да је свештеник, владика или хришћанин, има цио вијек посла да би нешто схватио и примио од онога што је Божије, што је свето и вјечно. То је смисао људскога живота на земљи. Живимо на земљи, али гледамо према Небу. Наша душа је отворена Небу. Права истинита вјера треба да се поистовјећује са правим истинитим животом и са правом истинитом љубављу“.

Послије дугих деценија отуђења опет се враћамо светињама, кроз изградњу Светих храмова. Свједоци смо да се десило чудо, баш посљедњих година, када се мислило да ће се Црква запоставити и заборавити, тада поче обнова старих светиња и народ опет поче да приступа Богу и светињама, да се враћа крштењу и самоме себи, својој слави, својим ближњима и прецима. А то је прави и једини пут у будућност, јер нема правога пута, ако нијесмо на добром темељу, ако нијесмо на путу истине, онда сви наши путеви воде у пропаст. Један је пут који води у живот, а то је пут Божији.

Драга браћо и сестре, има много путева и ми као слободна бића можемо ићи куд хоћемо и како хоћемо. Али, треба ипак да схватимо, јер смо умна и словесна, Боголика бића да је један пут, који је прави, истинити пут за свакога од нас. Свако од нас је оригинална, посебна личност, али, сви ми, имајући своју боголикост, се опет сједињујемо у Христу Господу. Нама, Цркви Божијој Исус Христос је глава, као што је добар домаћин својој породици глава. То је слика онога што је у Цркви Божијој, гдје је Господ глава свима нама, нашим прецима и потомцима“, бесједио је Владика Јоаникије.

Послије Свете Архијерејске Литургије, причешћа и освећења славског колача услиједило је свенародно весеље.

Ј.Ћ.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

У славу Светих Отаца Васељенских Сабора

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 5. јуна, на празник Преподобног Михаила Исповједника, Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је више свештеника, свештеномонаха и ђакона архијерејског намјесништва никшићког, а вјерном народу Преосвећени Владика обратио се ријечима архипастирске бесједе, говорећи о Светим Оцима првог васељенског Сабора, чији спомен православна Црква молитвено прославља тог дана.

“По томе како су Оци првог васељенског Сабора заштитили Цркву од јереси, како су дефинисали шта је апостолска вјера, шта је Јеванђеље и ко је свештеник, видимо да се ријеч Божија и молитва, коју је Господ на Тајној вечери узнио за своје ученике, у потпуности испунила, не само на Апостолима, него и на Оцима Првог Васељенског Сабора, а то ће се продужити кроз цијелу историју, нарочито, преко Светих Отаца седам васељенских Сабора“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, додајући да православни хришћани вјерују да је у вријеме Светог Патријарха Фотија био и Осми васељенски Сабор када су оповргнуте многе јереси, а сваки сабор, који утврђује апостолску вјеру у Цркви, по ријечима Владике Јоаникија, има карактер васељенског.

У славу Светих Отаца Васељенских Сабора

“И по томе се показује да је истинита, живоносна и спасоносна ријеч, коју је Господ Исус Христос рекао прије свог вазнесења на небо, а ово је прва недјеља по Вазнесењу. Својим Светим ученицима и Апостолима Он је рекао, послије свог васкрсења, још увијек их утврђујући силом истине и правде Божије, праву и истиниту вјеру предајући им: “Ево, даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“. Тако је откривена истина да је Господ глава Цркве, да Он руководи животом Цркве, а ми грешни Његови служитељи, свештеници, епископи, ђакони, хришћани везујемо се за нашу главу, а та глава је Господ Исус Христос“, рекао је у својој бесједи Владика Јоаникије.

Он је подсјетио да су Свети Оци Првог васељенског Сабора дефинисали Символ вјере православне, који се чита на свакој Литургији, док је члан о Духу Светом у потпуности дефинисан на Другом васељенском Сабору. “Символ вјере сажима у најкраћем јеванђељску вјеру и зато би сваки хришћанин, као што треба да зна молитву Оче наш и да се њом редовно моли, требао да зна и Символ вјере напамет и да ту молитву редовно изговара, утврђујући се на тај начин у темељним, суштинским истинама Свете вјере. То су оне узвишене, небеске истине у којима је велика благодат и наш ослонац“.

“Када се молимо молитвом Оче наш, исповиједамо Оца нашег небеског, славимо Његово Свето име. У тој молитви прослављамо и Свету Тројицу, завршавајући је возгласом: “Јер је Твоје Царство и сила и слава Оца и Сина и Светог Духа, сада и увијек и у вјекове вјекова“, ми се молимо да се свети и прославља име Божије у нама, кроз нас и послије нас, по читавој земљи и по цијелој васељени, да дође царство, да буде воља Божија, а нарочито она прозба, да нам Господ опрости наше гријехове. У тој савршеној молитви молимо се, нарочито, да нам дарује Господ снаге да и ми опраштамо онима који су нас нечим увриједили“.

“Они који се искрено моле Богу, који Њему припадају, који се саображавају Господу Исусу Христу, трудећи се да врше Његове заповијести и да се сједињују са Њиме, они се ослобађају од искушења милошћу и благодаћу Оца нашег небеског и јединородног Сина Његовог, Пресветог, живоносног и животодајног Духа Његовог, јер хришћани имају прилику да стално живе у милости и благодати Божијој, да их просвећује благодат и милост Пресвете и живоносне Тројице Оца и Сина и Светог Духа. Тој вјери су нас учили Свети оци, од апостола па до данашњег дана, а тако ће бити до скончања свијета и вијека“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Помен у Долима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служиo је у уторак, 7. јуна на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља Свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом празнику у Долима у Пиви

Преосвећеном Владици саслуживали су свештенослужитељи архијерејског намјесништва никшићког: јереји Миодраг Тодоровић и Жељко Ројевић, надлежни парох, јеромонах Јефтимије Шкулетић, старјешина никшићке Саборне цркве и ђакон Остоја Кнежевић. Током Свете Архијерејске Литургије обављен је помен свим невиним жртвама пивског краја, страдалим током Другог свјетског рата, а у молитвама пред Господом поменута су 1223 имена. У само једном дану - 7. јуна 1943. г. у походу припадника злогласне „Принц Ојген“ дивизије, потпомогнутих усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве у Долима су убијена 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце млађе од седам година.

Током Светог богослужења вјерном народу обратио се свештеник Миодраг Тодоровић, који је казао да је ово свето мјесто једно вријеме било предато забораву, а данас нам његове свете невине жртве требају много више, него што ми требамо њима. Молитве пивских новомученика су чистије, Богу милије, а њихове душе прекаљене страдањем, љубављу и смрћу на крсту, смрћу која једина води у васкрсење.

“У Долима се на Обретење главе Светог Јована Крститеља десио највећи покољ и стратиште, и како рече Господ: “Ко хоће да иде за мном, и ко је мене достојан, нека узме крст свој и иде за мном“. Управо су овдје људи посвједочили да иду за Господом и да је то она драгоцјеност, коју су увијек хранили и која је била жива у срцима њиховим. Дуго времена смо ми, њихови насљедници, ово мјесто заобилазили и предавали га забораву, јер смо се били успавали у идеолошким маглама и пролазностима овог свијета. Зато смо често умирали без крста и без наде на васкрсење, али, Бог је дао да, када смо видјели да смо, идући тим путем дошли у потпуно беспуће, почели смо да се враћамо прецима, који су посвједочили Господа и који су са наших очију скинули скраму и невидјело за живот вјечни, указавши нам на пут којим и ми данас треба да идемо. Зато се данас окупљамо на овом светом мјесту и, ево, полако долази вријеме да се молимо пивским новомученицима“, рекао је, између осталог, отац Миодраг.

Током Литургије обављено је причешће вјерног народа, а освештан је и преломљен славски колач. Потом је предсједник општине Плужине Мијушко Бајагић, са представницима СУБНОР-а и страдалих породица, положио цвијеће на спомен обиљежја у Долима, а у наставку је код спомен-храм Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља одржан пригодан културно-духовни програм, који су организовали Епархија будимљанско-никшићка, манастир Пива и плужински Центар за културу.

Потомцима и родбини долских новомученика и поштоваоцима овог светог мјеста, који се, у знак сјећања на овај дан, традиционално окупљају у Долима обратио се Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Налазимо се, драга браћо и сестре, на светом мјесту, на мјесту које је Бог изабрао да се на њему окупљамо од сада, па у будућим нараштајима. Ово мјесто је заливено мученичком крвљу, невином крвљу дјеце, жена, мајки, стараца, простог ненаоружаног народа који пострада од злотворске фашистичке руке злогласне дивизије “Принц Ојген“. Али, милост Божија све више пројављује и свјетлост Божија све више просвјетљује ликове Светих мученика пивских. Они сијају нама оном Божијом свјетлошћу са неба, вјечном свјетлошћу вјечног њиховог спомена. Када читамо њихова имена на помену свједочимо да су њихова имена вјечна, да је њихов спомен вјечан, да су они у живом наручју живог Бога и зато се овдје окупљамо увијек, а нарочито на славу храма Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља“.

“Данас, на овај Свети спомен испуњени смо истовремено тугом и радошћу, као што и Његош каже да ниједне чаше меда нема без чаше жучи и да су наше радости такве, да се најчешће мијешају са сузама. Таква је и ова наша данашња свечаност. Нека Бог благослови све вас који сте се данас сабрали овдје, могло је бити и веће сабрање, а биће, даће Бог. Ево, дошли су нам и браћа из Велике и других мученичких крајева, а Велика је пострадала, на исти начин, као и мученичка Пива“, поручио је Преосвећени владика Јоаникије.

Бесједу је одржао проф. др Јован Делић. Он је сабраном народу честитао празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и пренио поздраве пјесника Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога и Милована Данојлића, који су са њима духовно на овом страдалном мјесту и светом дану.

“Ево, браћо и сестре, дана од Бога, ево празника који ове године пада тачно између Спасовдана и Тројичиндана, ево празника Свеца чији је култ у Пиви изузетно снажан – Светог Јована Христовог Претече и Крститеља, Свеца жртве који своју главу носи на длану, сигуран у васкрсење, живот вјечни и побједу над смрћу. Ево дана утјехе, који подиже наше мученике до незаборава и вјечности, до светости да они постану наши заступници пред Господом. Ево дана који изазива и утире наше сузе претварајући наш бол у нашу наду, а жртве у побједнике над силником. Ево светог храма у којем и пред којим смо се данас молили и који је сам по себи доказ и оличење васкрсења, јер је у овом нашем скромном и прелијепом храму васкрсла разорена Ловћенска капела. Онај, који је овом храму дао име данашњег празника, био је несумњиво надахнут Духом Светим, ниједно друго име не би на овом мјесту било природније ни пригодније од празника који носи у себи идеју васкрсења и чува успомену на дан страдања. Смрт и васкрсење су се сјединили у симболичком значењу овог храма који нас као и ловћенски Пјесник и Владика увјерава да васкрсења не бива без смрти.“

“Хвала Вам, Преосвећени владико, за све што чините да се наша мученичка Пива у цијелом Српству и у православном свијету све више препознаје као светородна. Са манастиром на Заграђу, са зидинама Шћепанице, са Успењским Пивским манастиром, са жртвеном капелом Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и страдалним мјестом Долима, са обновљеним и новоподигнутим храмовима Пива сваким даном постаје све достојнија своје прошлости и своје дјеце коју је изњедрила, почивших српских патријараха и које српству и српској цркви поклони. Пива је дужна да подсјети на своју прошлост, своја страдална мјеста, своје мученике, своја светилишта, своје српске патријархе, свога хаџи Арсенија Гаговића, проигумана Хиландара“.

“Ево страдалног жртвеног мјеста на којем стојимо и које нас опомиње да будемо достојни и жртве и жртвеника, ево жртава пред којима стојимо и које прослављамо као свете мученике, ходамо куда је текла њихова крв, куда су остајали трагови одјеће, покиданих ђердана, дугмад, плетенице, зуби, откинути комади тијела сасијечени рафалима, прсти, комади дојки, грудве мозга људског.

Данас су са нама овдје Аксел и Керстин Плагеман из Берлина који су вођени срцем својим дошли на ово страдалиште да се поклоне жртвама и изразе саучешће Пиви и дају своје поштовање жртвама“, истакао је проф. Делић.

Црквеном сабрању су присуствовали и представници мјеста Велика са којима се Пивљани саосјећају као браћа по страдању. Благословом Његовог преосвештенства Епископа Јоаникија на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља прошле године званично су се и братимили.

У културно-духовном програму су учествовали црквени хор Преподобне мати Ангелине, појци Милош и Лука Цицмил, рецитатори Центра за културу Плужине Мира Аџић и Вук Тешевић и пјесник Ранко Мићановић.

Кум храмовне славе био је Радан Јововић из Бајовог Поља, а дио крсног колача преузео је Миле Цицмил из Никшића који ће са породицом наредне године бити кум овог светог сабрања. Величани су, са своје стране, позвали на њихов Сабор, који ће се одржати на празник Светих мученика Кирика и Јулите, 28. јула.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Празник Светог Јована Владимира, небеског заштитника Бара

У суботу, 4. јуна свечано и молитвено је прослављен празник Светог краља Јована Владимира, небеског покровитеља града Бара. Света Архијерејска Литургија служена је на остацима храма на Пречистој крајинској у Остросу, а у послијеподневним сатима, у славу Светог Јована Владимира, улицама овог града прошла је свечана Литија, коју су предводили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије и нишки (досадашњи Епископ диоклијски) Јован.

У току празничне свенародне Литије сабранима се обратио Преосвећени владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући празник Светог српског краља Јована Владимира.

“Прослављањем овог празника најприје на темељима старе светиње Пречисте крајинске, темељима његове задужбине, а сада и овом свештеном Литијом, ми изображавамо ону славу коју је задобио Свети Јован Владимир на Небесима. Те славе га је удостојио Господ због његове пламене вјере у Пресвету животворну и нераздјељиву Тројицу, Оца и Сина и Светог Духа, због његове вјере у оваплоћење Христово, у очовјечење Бога Логоса Спаситеља нашег и због милости Пресвете Богородице, којој се молио овдје у овом њеном Светом храму. Ево овдје храма, из 6. је вијека у коме се Богу молио и у вјери узрастао Свети краљ Јован Владимир. И овај темељ, који нас везује за проповијед Светих апостола и темељи храма Пречисте крајинске, које је утемељио Свети Јован Владимир, то су они темељи на којима и ми стојимо, из којих се духовно обнављамо“, казао је Његово Преосвештенство.

Према његовим ријечима, Свети Јован Владимир, као Божији човјек и побожан владар, потрудио се да свој народ сабере и научи га вјери, да прослави име Божије и да се име Божије прослави у његовом народу, да подигне светиње, не само Пречисту крајинску, него вјероватно и цркву Пресвете и живоносне Тројице на планини Румији коју вјерни народ и данас походи сваке године, носећи крст Светог Јована Владимира.

“Тако се и ми духовно успињемо и просвећујемо оном вјером, коју је у срцу своме носио Свети Јован Владимир, вјером коју је он прославио својим дјелима од непролазне вриједности. Све што је радио Бог му је помагао, јер је носио Христа распетог и васкрслог у срцу своме. Заиста је био Богоносац и Христоносац и саобразио се своме Спаситељу до највеће мјере, што је на крају потврдио и својом мученичком крвљу. На тој његовој жртви и на његовом дјелу саздано је све оно најљепше у старој Зети, а све оне светиње које су касније настајале, којима је коријен Пречиста крајинска, подизане су у славу Божију, а по замисли и боголикој визији Светог Јована Владимира, тако да је Зета земља засијала многим светињама и светитељима, као што сијају звијезде на небесима“, истакао је Преосвећени владика Јоаникије.

На крају свечане Литије окупљене је поздравио и Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

“Настависмо, драга браћо и сестре, свештени ход који траје вјековима, ход који није започео данас, него траје од кад зна за себе људски род и од када на земљи има оних који између путева и распућа бирају Божији пут, пут истине Божије, свештени ход за живим Богом у искању Његове мудрости, доброте, истине и Његовог вјечног живота. Оваквим ходом су ходили изабрани Божији народи земље египатске, ходећи кроз пустињу египатску, оваквим ходом је ходио заручник Јосиф и Пресвета Дјева са младенцем Исусом из Назарета, оваквим ходом су ходили Његови Свети ученици обасјани истином Његовог Светог васкрсења, кренувши са горе Сиона и испуњени Духом Светим ходили су по свим земаљским крајевима Бога проповиједајући и испуњавајући Христову заповијест да проповиједају Његово Јеванђеље свим земаљским народима“, рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, додајући:

“Ево и ми данас настављамо тај свештени ход у овом светом граду Бару, кроз који су ходиле свете ноге Светог Јована Владимира и многи други Свети Божији људи послије њега. Прошли смо преко темеља храма Пресвете Богородице, древног храма још из апостолских времена. Служили смо данас на Пречистој крајинској и гледали одавде и са Пречисте крајинске ону бијелу лабудицу, цркву посвећену Пресветој Тројици на Светој планини Румији, која је путоказ и нама, и свим људима и земаљским народима према Небу, према вјечности, вјечној тајни Божије љубави. Ходећи данас овим светим ходом кроз овај град, заједно са нашом браћом Архијерејима и са свештенством и вама, призвали смо Божији благослов на сваку стопу овог града, на сваки дом, сваку породицу, свако мјесто, помолили се Господу да обрадује Његовом радошћу све тужне, подари здравље и спасење свима који имају неку невољу тјелесну и душевну, да подари сваки напредак сиромашнима и сваког човјека, који прође кроз овај град, да испуни својим изобиљем, својим даром и научи и њега и све који живе у овом граду да ходе тим јединим правим, истинским путем – путем Богочовјека, јер нема другог, већег и савршенијег Божијег пута од овог пута којим смо данас ходили и којим ходимо као Хришћани“.

“Наш ход улива се и у овај нови Свети храм Светог Јована Владимира зетског краља мученика. Сабирајући се око њега и око његовог часног крста, молимо се Господу да овај храм буде завршен и украшен, да се у њему огледа Небеска љепота и да се преко њега и ми испуњавамо том Божијом љепотом и узрастамо у мјеру раста висине Христове, у царство небеско“, закључио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Г. Амфилохије.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Обнова светиње за понос

У Бијелом Пољу је настављена обнова јужне куле звоника на храму Светих Апостола Петра и Павла.

До сада је, према ријечима протојереја Дарка Пејића, озидано око седам метара куле. – Укупна висина звоника до поткуполе износи око 23 метра. Наручена су и три нова звона. Користимо се и овом приликом да позовемо све људе добре воље, којима је ова светиња на срцу, да помогну обнову, рекао је о. Дарко.

Иначе, предвиђени радови су у склопу припреме за прославу 820 година постојања светиње, која ће бити обиљежена 2016. године. Поред комплетног уређења храма поред њега ће бити изграђен духовни центар.

Ј.Ћ.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Нова постављења у Епархији будимљанско-никшићкој

Одлуком и благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у уторак 28. јуна, на Видовдан обављена је примопредаја управе манастира Пива између досадашњег настојатеља протосинђела Никифора Миловића и новопостављеног настојатеља јеромонаха Јефтимија Шкулетића.

Протосинђел Никифор Миловић је у манастиру Пива провео непуних седам година, а сада је на положају секратара Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке. Јеромонах Јефтимије Шкулетић је до сада обављао дужност настојатеља манастира Косијерево и старјешине Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу.

Одлуком и благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија за новог старјешину Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу постављен је јереј Миодраг Тодоровић, а економ Црквене општине Никшић је јереј Василије Брборић.

[Guest]

Обнова јужне куле звоника на Цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу

Радови на обнови јужне куле звоника, на једној о најстаријих цркава у Црној Гори - Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, послије озиданих 19 метара, привремено су прекинути.

Према ријечима Ранка Дамјановића, предсједника бјелопољске Црквене општине, радови су заустављени због нејасноћа око првобитног изгледа бифора, а њихов аутентичан изглед биће утврђен додатним испитивањем конзерваторског надзора.

„Истраживањем, које је у међувремену обављено, установљено је да стубови на бифорама нису постојали, већ само њихове назнаке. Сада је потребно да се истраже лукови изнад прозора, како би се утврдио начин зидања као и њихов изглед, прије претварања у џамију. Ти радови ће бити обављени током сљедеће седмице, послије чега ће активности на обнови бити настављене, казао је Дамјановић.

Висина јужне куле, коју су, иначе Турци порушили у 17. вијеку, биће око 25 метара. Њено зидање у овој фази трајаће до краја јула текуће године, када ће, до допремања звона из Русије, наступити пауза.

„С обзиром на то да је једно од звона тешко више од 800 килограма, мора се сачекати његово постављање помоћу дизалица, а тек онда ће се приступити укровљавању куле, казао је Дамјановић, додајући да се допремање звона очекује у октобру.

До тада ће бити готови резултати ревизионих археолошких испитивања јужног и сјеверног параклиса, како би се установио њихов првобитни изглед, што ће представљати основ за пројектовање и наставак радова на сјеверном параклису, док ће за јужни бити потребно још додатних истраживања. Иначе, пројекат обнове, према нацртима свог оца пок. проф. др Јована Нешковића, урадила је мр Марина Нешковић у сарадњи са арх. Божидаром Журићем, а сагласност за пројекат дао је Завод за заштиту споменика културе на Цетињу. Обнова светиње, под чијим сводом је писана најстарија ћирилична књига – Мирослављево јеванђеље, биће завршена до 2016. године, када се планира прослава великог јубилеја – 820 година од изградње.

За обнову једне од најстаријих Светиња у Црној Гори, као и за изградњу Духовног центра у Бијелом Пољу потребна су велика средства. Вјерници и људи добре воље својим прилозима могу убрзати обнову храма, уплаћујући новчане прилоге на жиро рачун:

525-4251-95, отворен код Комерцијалне банке А.Д. Будва.

Инфо: + 382 69 029 687; + 382 69 091 077.

[Зоран]

У Лепенцу код Мојковца освештана новоподигнута црква Светог Прокопија

На узвишењу ријеке Лепешнице, која пресијеца мојковачко село Лепенац, након двије године градње, освештана је црква посвећена Светом великомученику Прокопију.

Свету архијерејску литургију служио је Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије, са свештенством и монаштвом беранског и бјелопољског намјесништва. Причестио се велики број вјерника, нарочито дјеце, а сабору је присуствовао велики број мјештана и оних који су претходних деценија одселили из ових сурових и неразвијених крајева.

У својој бесједи Преосвећени владика Јоаникије је навео да увијек имамо разлог да прослављамо Великомученика Прокопија, којег наш народ поштује кроз сва времена, славећи његов спомен и призивајући га у помоћ.

“У житију Светог Прокопија читамо да је он био преобраћеник, као што је био и Апостол Павле. Прије обраћења није вјеровао у Христа, чак је гонио Хришћане, али му се јавио Господ и својим Крстом га обратио и привукао. Наиме, јавио му се Крст Христов са неба, као и Светом Апостолу Павлу, и љубав Божија испунила је његово срце, а истина Божија просвијетлила његов ум, да у Христу нашем спозна Господа и Спаситеља свијета. И од тог момента он је почео да штити хришћане и име Христово, које је проповиједао, ширећи хришћанску вјеру. А касније, како је то било вријеме незнабоштва, за Христа је и пострадао, и врат свој ставио под мач мучитеља, те му је глава одсјечена. Претходно је многе незнабошце вјери правој привео и многе хришћане у вјери хришћанској утврдио. И зато му је Господ дао силу и славу да може да нас заступа својим светим молитвама и помаже нам у овоме свијету, али и да нас опомиње када не идемо правим Господњим путем, када нам снаге недостаје, па нам је пошаље са неба и окрепљује наше руке на добра дјела.“

“Као што је Свети Прокопије призван Крстом Христовим, тако је и ово мјесто и народ који овдје живи призван њиме, у ове наше дане, па подиже храм слави Божијој, на мјесту гдје се говори да је одавно била светиња. По свој прилици, народ се овдје некада окупљао са свештеником на молитву, као што у Јаковићима постоји сачуван престо, гдје се народ окупљао на молитву и Свето причешће у одређене дане у години. Из те древне светиње, а молитвама ваших побожних предака, молитвама и благодатним заступништвом Светог Прокопија, подиже се овај храм, вашим трудом и слогом. Ова светиња везана је и за Свету Гору Атонску, јер онај који се највише Богу молио, и, на неки начин, највише се потрудио око подизања ове светиње, био је отац Милутин Станић, хиландарски монах, наша дика и понос. Он је окупио побожне људе и ходочаснике који долазе на Свету Гору Атонску да се укључе у градњу овога светога храма. Вама Лепенчанима то је била и дужност, и ви сте уложили велики труд. Можда се неко и није сложио са вама, али нека и њих Господ помилује и укријепи, ми смо дужни да се молимо за свачије добро. Одлика градње овог храма је да су се својим дјелима укључили људи из Црне Горе, Србије, па до Републике Српске и Горе Атонске, бесједио је Преосвећени владика Г. Јоаникије.

Благодарећи свим добротворима, које је тешко све поменути, Преосвећени Владика је казао да је најважније да је у памћењу Божијем, уписан свако ко се потрудио око градње ове светиње. Он је, по предлогу Одбора за изградњу цркве, орденом Краља Милутина одликовао главног ктитора и добротвора храма г.-дина Ратка Мушикића, из Никшића. Са благословом Епископа Јоаникија за посебан допринос у изградњи светиње граматом су одликовани:

Младен Милановић, Стеван Томић, Недељко Миловановић, Мирко Урошевић, Драган Арсић, Божидар-Бојо Журић, Драгоје Вукадиновић, Вуксан Радоњић, Ђорђе-Ђоко Вуковић, Никола-Мишко Петрић, Зоран Станковић, Драган Николић, Горан Обрадовић, Влатко Ракочевић, Вукић-Циле Жујовић, Миле Ћетковић, Ристо Дрекаловић, Милош Милић.

Овом приликом се обратио и в.д. предсједника Општине Мојковац и члан одбора за изградњу Радојица Влаовић.

“Сабрали смо се на овом светом бријегу, не да прославимо грађевинске радове, већ да осјетимо онај земљотрес који је осјетио Свети Прокопије када је на небу видио Христову поруку у виду Крста. Овдје смо да са захвалношћу Богу, кажемо да овај храм нисмо градили ми, већ је он градио нас. У љетопис нашег Лепенца, заувијек ће бити уписан овај дан, којем се, као и ми, радују сјени оних који су се сјатили да као стари домаћини дочекају радосну вијест. Не замјерите, ако поносно узвикнем данас је Лепенац крштен! Знао је Сведржитељ какав заштитник треба овом поднебесју, зато нам је послао Светог Прокопија, заштитника младих и рудара. Многи рудари из ових крајева одлазили су у јаме рудника „Брсково“, не знајући да их чува Свети Прокопије. И данас их чува, али не под земљом већ у небеској држави, у којој се побједа подудара са истином, мир са срећом, а живот са вјечношћу“, казао је Влаовић и напоменуо да је поред бројних добротвора помоћ стигла и од припадника муслиманске вјероисповијести.

Предсједник Одбора за градњу Жарко Станић подсјетио је да су се братственици села Лепенца, као никад до тада, окупили и удружено одлучили да граде ову светињу.

“Јер у овом селу смо имали путеве и школу, али ово нам је фалило. У овој цркви “веселици“ ћемо се окупљати, заједно молити, крштавати, вјенчавати. Добар знак су и ова дјечица, која су нас, док смо градили цркву, стално молила да уђу и буду мало у њој. Једнако хвала свима који су дали колико је ко могао. Међутим, морам посебно да поменем нашег Бају Станића, који се замонашио у Светој Гори, који је окупио велики број донатора.

Поред трпезе љубави, организатори су приредили богат културно-умјетнички програм у којем су наступили: гуслар Жељко Бугарин, фрулаш Жељко Мартиновић, клавијатуриста Василије Лековић и КУД „ Весна“ из Мојковца.

[Зоран]

Патријарх Иринеј у Епархији будимљанско-никшићкој

31. Јул 2011 - 15:46

-  Патријарх Иринеј: Држимо се оних истина и вредности са којима су наши преци живели

http://spc.rs/sr/patrijarh_irinej_drzhimo_se_onih_istina_vrednosti_sa_kojima_su_nashi_preci_zhiveli

  -  Патријарх Иринеј служио у храму Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу, а потом посјетио Мојковац и Жабљак

http://spc.rs/sr/patrijarh_irinej_sluzhio_u_hramu_sv_petra_pavla_u_bijelom_polju_potom_posjetio_mojkovac_zhabljak

  -  Његова Светост Патријарх Иринеј свечано дочекан у сједишту Епархије будимљанско-никшићке

http://spc.rs/sr/njegova_svetost_patrijarh_irinej_svechano_dochekan_u_sjedishtu_eparhije_budimljanskonikshitshke

-  Посјета првојерарха наше Цркве Епархији будимљанско-никшићкој јесте благослов и ход кроз душу народну...

http://spc.rs/sr/posjeta_prvojerarha_nashe_crkve_eparhiji_budimljanskonikshitshkoj_jeste_blagoslov_hod_kroz_dushu

-  Будимљанско-никшићка епархија кроз историју

http://spc.rs/sr/budimljanskonikshitshka_eparhija_kroz_istoriju

-  Патријарх српски Иринеј у посети Епархији будимљанско-никшићкој од 29. до 31. јула 2011. године

http://spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_u_poseti_eparhiji_budimljanskonikshitshkoj_od_29_do_31_jula_2011_godine[/size]

[Зоран]

Сабор православне дјеце Црне Горе

У Сабору православне дјеце Црне Горе, који се, у организацији Митрополије црногорско-приморске, одржава дванаесту годину заредом, на Цетињу учествују и дјеца из Епархије будимљанско-никшићке.

Сабор се, под геслом “Земља слави свога Спаситеља“, одржава 11. августа, на празник Светог мученика Калиника, а посвећен је обиљежавању значајних датума из историје Црне Горе – стошездесетогодишњици упокојења митрополита Петра II Петровића Његоша и тристагодишњици успостављања веза између Црне Горе и Русије.

У програму, који ће најприје благословити, а потом и поздравним словом отворити Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, учествују дјеца чланови фолклорних група, црквених хорова, рецитатори и инструменталисти из Бара, Подгорице, Цетиња, Колашина, Херцег Новог, Котора, Даниловграда, Будве, Сутомора, Тивта, Ријеке Црнојевића. Своја умијећа овом приликом показаће и дјеца из наше Епархије.

Из Бијелог Поља учествује дјечији црквени хор Светог Николе са диригентом проф. Надом Раковић и група дјеце полазника вјеронауке при храму Светих апостола Петра и Павла, чији је вјероучитељ протојереј Дарко Пејић.

На Сабору православне дјеце Црне Горе представиће се 50-ак малишана са вјеронауке, коју у никшићком приградском насељу Страшевина, води попадија Лавиника Јововић. С обзиром на то да је школа оформљена у септембру прошле године ово је њихово прво учешће у Сабору, на којем ће са рецитацијом из “Горског вијенца“ наступити Татјана Глушица, а своје знање о нашем великом пјеснику Његошу одмјериће и у квизу под називом “Петар Петровић Његош – библијска историја“.

Казивањем одломка из “Горског вијенца“ школу вјеронауке за најмлађе из Никшића представиће Анастасија Кнежевић. Ова школа, чији је вјероучитељ попадија Јована Зиројевић, на Сабору ће учествовати са 20-ак чланова, основношколског узраста.

На Сабору ће учествовати и Владимир Радојевић са Жабљака, који ће показати умијеће и љепоту пјевања уз гусле.

[Зоран]

Златеш – нови манастир Епархије будимљанско-никшићке

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија храм Светог пророка Илије у селу Томашеву код Бијелог Поља, претворен је у манастир, а за игумана ове светиње постављен је јеромонах Епифаније Вучковић.

У навечерје празника Светог Илије вечерњу службу у овом храму служио је протојереј-ставрофор Мираш Богавац. Богослужењу је присуствовао Преосвећени владика Јоаникије, који се сабраном народу обратио пригодном бесједом, назначивши у свом обраћању да је стара парохијска црква у Томашеву, сада прерасла у манастир, који ће носити назив Златеш, како се некада звала Вранешка долина.

Храмовна слава у Златешу, на празник Светог пророка Илије, прослављена је молитвеним сабрањем вјерног народа. Служена је Света Литургија, којом је началствовао јереј Зоран Бубања, а мјештани Томашева, након богослужења, остали су у разговору и дружењу са свештенством и новопостављеним игуманом. Њиховим трудом, љубављу и залагањем ускоро ће у потпуности бити завршени радови на манастирском конаку.

Златеш – нови манастир Епархије будимљанско-никшићке

Свакодневним богослужењима и служењем Литургија недјељом и на све веће празнике манастир Златеш, чију цркву је двадесетих година прошлог вијека освештао Патријарх српски Г. Варнава, допринијеће оживљавању литургијског и духовног живота овог краја.

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије благословио је и обнављање манастира Соколца, кога су турски освајачи порушили, вјероватно, крајем 19. вијека. Обнова ових светиња у значајној мјери ће утицати на јачање црквеног живота у Вранешкој долини, која је са 37 цркава и манстира, некада била позната као мала Света Гора.