Jump to content

Свето причешће

Оцени ову тему


Колико се често причешћујете?   

98 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често причешћујете?

    • Једном седмично или чешће.
      9
    • Једном у две седмице.
      7
    • Једном месечно.
      5
    • Једном у два месеца.
      2
    • Више пута у току сваког од 4 год. поста.
      11
    • По једном/два пута у току сваког од 4 год. поста.
      14
    • Два пута годишње.
      3
    • Једном годишње.
      2
    • Једном у току неколико година.
      5
    • Како кад... врло променљиво.
      3
    • Не причешћујем се.
      5
    • Не причешћујем се. Шта значи причестити се?
      0
    • на свакој Светој литургији
      27


Препоручена порука

Ни ја не разумијем како неко не осјети ништа - ја итекако осјетим, некад прије радост, углавном утјеху и олакшање; зато и пазим. Ко нема духовника, мора се ослонити на своју савјест.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Сестро, ово је само моје скромно мишљење, па га схвати само као то и ништа више.

Мени , рецимо, кад год се двоумим око нечега, ма шта било у питању и ма колико исправно било или не, снађе нека мука.

Тако да бих ја на то гледао као на последње искушење пред причешће. Опет ти понаваљам да је то само моје скромно мишљење.

Пошто је ово једна од најбитнијих тема за Православце можда је било паметно да приупиташ некога од наших архимандрита/свештеника који пишу на овом форуму или још боље свог духовника, ако га имаш.

 

П.С. Кад сам кренуо да стиснем "одговор" први пут кад сам ово куцао рестартовала ми се ова страница.

 

 

Иста ствар.

Брате ПГ, хвала, разумијем, јесте искушење, које сам рјешавала на оба начина - и не дајући се одвратити, и накнадним причешћем након ваљане исповијести кад не буде "ометања". Кад ми треба Лијек, ја дрско приступим Љекару. Али врло озбиљно схватам оно "јер си огањ који недостојне сажиже".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pPa prilicno se zna mogu ti reci. Cak je to i ustanovljeno zbog borne sa jednom jeresi. Subotom i Nedeljom se nikada ne posti na vodu sem Velike Subote. Ako i sam malo razmislis o onome sto znas o nedelji i Suboti videces da to ima smisla.

Sa bracom Rimo katolicima je u srednjem veku bila velika rasprava o tome a i neslaganje. Jer oni su tada postili Subotu na vodu.

Eto tako cisto malo da se zna.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jer oni su tada postili Subotu na vodu.

naravno, čitava ta har kor pravoslavna tvrda struja je ništa više do povampirena srednjovekovna katolička duhovnost, koja je svojevremeno se infiltrirala u pravoslavnu

Link to comment
Подели на овим сајтовима

naravno, čitava ta har kor pravoslavna tvrda struja je ništa više do povampirena srednjovekovna katolička duhovnost, koja je svojevremeno se infiltrirala u pravoslavnu

Ne razumem da li si ovo napisao sa ironijom ili ne ali o postu Subotom se u srednjem veku vodila ozbiljna diskusija. Mozes o tome i sam procitati.

A da jesu uticali na nas to je vise nego ocigledno. Evo ti jedan mali i nebitan detaljcic: jesi li video u Ruskim crkvama za Bozic jaslice prikaz sa figurama Hristovog rodjenja. Nemoj mi samo reci da je to pravoslavni obicaj.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@w.a.mocart & @Trifke

Пазите на схватање речи "пост" тада и сада. Кад се у канону каже да се не пости ни једна субота осим Велике, не мисли се да треба да се мрси, нити да се једе на уљу-то су схватања у духу нашег времена. Во времја оно, значило је да НЕ СМЕ НАЈСТРОЖЕ да се пости, тј ништа да се једе ни пије до увече, а онда један оброк на води. За њих је ово наше "на води" већ било велико ублажавање. Значи, смисао речи "пост" је била-строги пост. За то време је био блажи пост појести за ручак 2 тањира пасуља на води + тањир печеног кромпира и пола главице к. купуса него тањир кромпир чорбе са мало уља.

Неки данашњи верујући ово баш и не схватају, па узимају себи као оправдање да може на уљу-али без скромности трпезе. Дакле, греше и они који мисле да су постили на води-а много једу, као и они који мисле да дозвола на уље иде без уздржања у количини и разноврсности.

Поента није у начину спремања него начину једења...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поента није у начину спремања него начину једења...

 

da, to bude zaista zanimljivo i vrlo velikodušno poimanje posta kad neko slisti cijelu tepsiju pečenog krompira i do navrh punu vanglu salate, držeći se forme, zaboravljajući na smisao i još je pri tom svemu "bona fidae" uvjeren da ispravno posti. Ima toga svugdje i kod nas isto.

 

joooj

Link to comment
Подели на овим сајтовима

da, to bude zaista zanimljivo i vrlo velikodušno poimanje posta kad neko slisti cijelu tepsiju pečenog krompira i do navrh punu vanglu salate, držeći se forme, zaboravljajući na smisao i još je pri tom svemu "bona fidae" uvjeren da ispravno posti. Ima toga svugdje i kod nas isto.

 

joooj

А шта ако му је рдовна мерка 3 тепсије кромпира и 2 вангле салате :.mislise. ?...онда је у том случају неко баш у уздржању...има она прича о монаху који је јео увек по 2 тањира чорбе па га браћа критиковаху...онда једном се договоре да виде ко може највише да поједе...сви поједоше 2 највише 3 а искритиковани 7 тањира...тада схватише колко је његово уздржање...прави- нечији напор и уздржање једино Бог зна

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@w.a.mocart & @Trifke

Пазите на схватање речи "пост" тада и сада. Кад се у канону каже да се не пости ни једна субота осим Велике, не мисли се да треба да се мрси, нити да се једе на уљу-то су схватања у духу нашег времена. Во времја оно, значило је да НЕ СМЕ НАЈСТРОЖЕ да се пости, тј ништа да се једе ни пије до увече, а онда један оброк на води. За њих је ово наше "на води" већ било велико ублажавање. Значи, смисао речи "пост" је била-строги пост. За то време је било исто, да не кажем блажи пост појести за ручак 2 тањира пасуља на води + тањир печеног кромпира и пола главице к. купуса него тањир кромпир чорбе са мало уља.

Неки данашњи верујући ово баш и не схватају, па узимају себи као оправдање да може на уљу-али без скромности трпезе. Дакле, греше и они који мисле да су постили на води-а много једу, као и они који мисле да дозвола на уље иде без уздржања у количини и разноврсности.

Поента није у начину спремања него начину једења...

Ako brate moj pogledas malo tipike iz tih vremena onda ces videti da bas i nije tako. Imas jako lepo o tome kod Patrijarha Pavla u Neka pitanja nase vere. Itekako je bilo ulja u Subotu i nedelju a na Zapadu ponegde i sira.

Slazem se sa onima koji kazu da je sustina posta uzdrzanje i da je mera svakog posta licna stvar. Inace post ne treba Bogu treba nama jer se kroz post ucimo samo kontroli a i na neki nacin pokazujemo ljubav prema Bogu. Ja to volim da usporedim sa zaljubljivanjem. Kada se covek zaljubi onda bas i ne jede nesto puno. Tako i mi kada se zaljubimo u Boga hrana nam postaje manje vazna. A ima i ono da postom hocu Bogu da pokazem da cak ni ono najesencijalnije ne zelim koliko Njega zelim.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako brate moj pogledas malo tipike iz tih vremena onda ces videti da bas i nije tako. Imas jako lepo o tome kod Patrijarha Pavla u Neka pitanja nase vere. Itekako je bilo ulja u Subotu i nedelju a na Zapadu ponegde i sira.

Slazem se sa onima koji kazu da je sustina posta uzdrzanje i da je mera svakog posta licna stvar. Inace post ne treba Bogu treba nama jer se kroz post ucimo samo kontroli a i na neki nacin pokazujemo ljubav prema Bogu. Ja to volim da usporedim sa zaljubljivanjem. Kada se covek zaljubi onda bas i ne jede nesto puno. Tako i mi kada se zaljubimo u Boga hrana nam postaje manje vazna. A ima i ono da postom hocu Bogu da pokazem da cak ni ono najesencijalnije ne zelim koliko Njega zelim.

Сваки манастир има свој типик. Стојим иза тумачења поменутог канона да је забрањен строги пост у суботу (јер се на Велику суботу не једе ништа до Литургије која је поподне-по Типику). Шта је тада значило "ублажити пост" а шта данас, покушао сам да опишем горе, и нисам негирао уље у суботу, већ да је то "обавезно" за суботу. Допуштење не значи и обавезу (осим ако неко хоће да је "правилнији од правила и строжији од закона", иначе чисто сумњам да су испосници по пештерама јурили да нађу уље због суботе). Остало се слажем. Свако добро од Бога.

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сваки манастир има свој типик. Стојим иза тумачења поменутог канона да је забрањен строги пост у суботу (јер се на Велику суботу не једе ништа до Литургије која је поподне-по Типику). Шта је тада значило "ублажити пост" а шта данас, покушао сам да опишем горе, и нисам негирао уље у суботу, већ да је то "обавезно" за суботу. Допуштење не значи и обавезу (осим ако неко хоће да је "правилнији од правила и строжији од закона", иначе чисто сумњам да су испосници по пештерама јурили да нађу уље због суботе). Остало се слажем. Свако добро од Бога.

Ma brate Janko razumemo se mi! :good2:  :oke:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Отац Владимир Левићанин из храма св. Георгија у старој Бежанији, говорио је данас на, како каже, вечну и непролазну тему свете Тајне причешћа. "Човек је створен да иде ка Христу и читаву вечност ће узрастати ка своме Творцу", поучио нас је отац Владимир, одговарајући на нека од бројних питања слушалаца. Чујте нешто више о припреми за причест, "недостојном" причешћивању, светој Тајни исповести али и о важности чистоће вина које се користи у светој Литургији.

 

 

 http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/12/13.12.13_rec_pastira_o_vlada_levicanin_64kbps.mp3

 

 

 

 

 

Слово Љубве

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Prva poslanica Korinćanima,

začelo 10

 

27. Ako li vas neko od nevjernika zove, i hoćete ići, jedite sve što vam se prinese, ništa ne ispitujući savjesti radi.

(Zač. 147).

28. Ako li vam neko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onoga koji vas izvijesti i radi savjesti; jer je Gospodnja zemlja i sve što je na njoj.

29. Ali ne govorim za savjest tvoju, nego drugoga. Jer zašto da moju slobodu sudi savjest drugoga?

30. Ako ja s blagodarnošću jedem, zašto da me ruže za ono za što ja blagodarim?

31. Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li što drugo činite, sve na slavu Božiju činite.

32. Ne budite na spoticanje ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Božijoj.

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...