Свето причешће

[w.a.mozart]

jedino živo iskustvo koje imam (u glavi-ne iz prakse) je da je na osudu ako se neko pričesti a nije oprostio najbližima ili je u svadji sa njima... tu ni pričešće ne pomaže - to je sam pakao (posebno ako su najbliži iz porodice-uže ili šire ili prijatelji)

[tamaris05]

Moje misljenje je da ispovest u samoj Liturgiji iskljucuje da covek moze punim bicem i punim srcem da ucestvuje u radosti.Ne moze da se raduje jer ce stojeci u redu za ispovest misliti o svojim gresima, o tome sta ce ispovediti, da li ce nesto zaboraviti, jednostavno, umesto da mu se srce raduje i peva, umesto da se bice raduje, covek je iskljucen opterecujuci se navedenim. Svaka molitva u toku bilo kog dana u nedelji gubi svoj smisao ako svoju punocu ne dobije u Svetoj Liturgiji.Dzabe onda i post ako se covek ne pricesti, cemu to?

Jednostavno, covek treba da se ispovedi dan dva ranije i da onda radosnog srca dodje na Liturgiju.

I, ako cemo da govorimo o tome da je Liturgija ikona Carstva Bozijeg - u buducem Carstvu vise nece biti mesta za kajanje.Sto si uradio do kraja zivota - uradio si i to je to.To se isto odnosi na Liturgiju - ispovedi se pre Liturgije i onda udji u radost!Cela Liturgija je ikona buduceg Carstva.

[Јадранка-Дервента]

Постављају ми се многа питања у глави

1 Како знамо дал смо се причестили на спасење или на осуду?

2 Да ли ако смо се некад причестили на осуду, то можемо да исповедимо, да нам се опрости?

3 Дал је на осуду ако се причешћујемо само у току постова ?

4 Како се пости за Причешће ван постова (великих)?

5 Ако имамо жељу да се причестимо а нема исповести тај дан рецимо, дал је то добро или не? (код мене нажалост има често пуно материјала за исповест, ал се деси и да пожелим да се причестим ал нема исповести, мало свештеника) а лично доживљавам да је то виталан услов за приступање Причешћу

6 Да ли је евхаристијски пост (од поноћи до Причешћа) апсолутно неопходан?

Књига Велики пост оца Александра Шмемана,даје доста одговора на тему поста и причешћа.

Препоручујем.

[tamaris05]

jedino živo iskustvo koje imam (u glavi-ne iz prakse) je da je na osudu ako se neko pričesti a nije oprostio najbližima ili je u svadji sa njima... tu ni pričešće ne pomaže - to je sam pakao (posebno ako su najbliži iz porodice-uže ili šire ili prijatelji)

da, naravno, u potpunosti se slazem.

[Јадранка-Дервента]

Пост без причешћа је само дијета.

[tamaris05]

да, ми се ту баш нешто питамо тешко нама какви смо, неби нас ни свети Сава уразумио кад би сишо с неба да нас обиђе, а обилази, но ми не знамо.

izvinjavam se, ali ne razimem bas sta ste mislili time...pojasnite mi malo molim vas:)

[Драшко]

jedino živo iskustvo koje imam (u glavi-ne iz prakse) je da je na osudu ako se neko pričesti a nije oprostio najbližima ili je u svadji sa njima... tu ni pričešće ne pomaže - to je sam pakao (posebno ako su najbliži iz porodice-uže ili šire ili prijatelji)

valjda nisam bio u ovakvoj situaciji .mislise.

[Иван Дабижљевић]

izvinjavam se, ali ne razimem bas sta ste mislili time...pojasnite mi malo molim vas:)

Па као прво, у Цркви постоји хијерархија и њој управља сам Господ. Ми, као удови Христови требали би да будемо послушни Његовој вољи или да се бар трудимо да то будемо. Но ми се често противимо Христу, јер испољавамо своју вољу, која је погрешива. А што се тиче конкретног примера, ето замислимо да у храм дође човек полумртав, којег савест много мучи, а каје се и хоће да се исповеди, али он то по твојем правилу рецимо не може, јер то није по вашем? Зар не мислиш да ће се такав човек престравити и мучити још више? Разумеш ли? Као друго, Црква је живи организам, где не функционише све по принципу војске, значи формално и хладно, већ се треба прилагођавати у одређеним случајевима. Наравно постоје прописи, догме које морају да се поштују и разумем да си можда хтела да будеш доследна, али љубав превазилази правила. Ако је неко у пакленим мукама и тражи спасења, зар да му солимо памет правилима?

Ај, жива била.

[w.a.mozart]

Пост без причешћа је само дијета.

a pričešće bez posta je gozba LOL

[Јадранка-Дервента]

a pričešće bez posta je gozba LOL

зар и то постоји

301 jahojao234 bandit

[Иван Дабижљевић]

Што се тиче колико често, реко би по осећају, некад чешће, некад ређе, зависи која болест је у питању. Мислим да много зависи и од тога са каквом намером се причешћујемо (да се сјединимо са Христом или пак шта друго, сујетно - Боже сачувај). А ако се причешћујемо мирне савести, немамо шта да бринемо, но се трудимо да Причешће не трошимо залуд, стога из искуства мислим да је боље мучати или ајте што мање говорити 2-3 сата након причешћа, јер тада лукави највише вреба да поквари дарове од Бога дариване. Ако ли се пак то време молимо и покажемо стрпљење, Дарови ће се развити у нама и остати. Последње и најважније, дарови, иако су у нама, од Бога су и стога се немојмо гордити њима, јер тиме жалостимо Творца свега. Најбоље је када духовних дарова ни свесни нисмо, тада они заиста сјаје у нама.

[Драгана Милошевић]

Ispovest obavljamo uvek dan ranije jer imamo vise vremena.Jer, se desi da Liturgiju sluzi jedan a ostali odu da sluze po selima. Drugo, i boje je tako za samog coveka jer ima vremena da shvati koliki je teret grehova. Jednom mi se desilo da me duhovnik ispovedi dva dana pre; ja se uplasi i pitam: "A sta ako nesto zabrljam krupno?" "Ti se trudi da to ne uradis nego da dodjes k sebi "!

[И.стојковић]

Претпостављам да смо случајно, а из добре намере скренули тему са круцијалног питања. Наиме, човек се пита чему различитост међу свештенством о питањима о којима смо и ми само како овде тако и на много дугих тема разговарали, а не да ли, како и кад.

Као што често узимамо себи за право да расуђујемо па чак и осуђујемо о свему и свачему, а што се најчешће тиче владика СПЦ-е, са сталним оправдањем да ништа не треба "скривати под тепих", мишљења сам да и овом питању треба приступити истом енергијом и искреношћу. Заиста, кад и ако знамо, да Све Почиње, ништа не Бива и никуда нећемо стићи без Светог Причешћа, који је разлог да поједини свештеници узимају себи за право да дозирају коме је и колико потребно Божанских енергија, како би опстали у овом свету, кога из дана у дан преплављују догађања несумњиво оријентисана ка убијању свега позитивног у човеку, ка уништењеу човека, односно догађања потпуно супротстављена Човекољубивом Христу Спаситељу? Да ли свештеници који узимају себи тако некакво право икад помисле да тим начином несвесно постају саучесници уништења човека, врхунца Божијег стварања?

Неко ће вероватно рећи да би се овај мој став могао приписати некој врсти помодарства и сличних потпуно неаргументованих али све чешћих у данашње време коментара, али кад говоримо о људима који се придржавају свих "норми" око установљених постова, који се труде да учествују у што више Богослужења, а посебно Светих Литургија, који би разлог био да им свештеник не допусти да се Причесте, да се напоје Једином Снагом која им може помоћи да у данашњем начину живљења наставе своје Богуугодно живљење?

Са великим страхом пишем своју помисао, да данас кад људи вапе за Богом, поједини свештеници поптуно несвесно себе идентификују са царевима прошлих времена, заборављајући на своју одговорност која је далеко већа и посебнија него нас лаика.

Са великом љубављу пишем свима које су свештеници икад одлучили од Причешћа, да верујем у речи Отаца, којима нас поучавају да у тим тренуцима стрпљиво прихватимо такву одлуку али да у себи пробудимо осећање као да се Јесмо Причестили.

Искрено се надам да ће врло брзо, питање које је постављено о различитим приступима свештеника најважнијем Догађају током живота православног хришћанина бити излишно, пре свега, Богу хвала, епископима који су од недавно устоличени, и Дај Боже новим који ће тек бити устоличени.

[Guest - . . .-]

Беседа је изговорена на дан Светог Јована Златоустог у саборном храму светог Великомученика Георгија у Крушевцу. Заиста је треба са свом пажњом послушати

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-11-26_1-3.mp3

Наравно, изволите и прокоментаришите.

Извор: Епархија крушевачка

Званична фејсбук страница Епархије крушевачке

[feeble]

Може само појашњење, шта се десило па критикује људе који прилазе причешћу? Мислим није нешто генерално, него каже: "Да се никад не деси ово што се десило јутрос".