Православно учење о сујеверју , астрологији, врачању, магији и лажним пророцима

[Александар београдски]

Магија постоји и најбоље је избегавати особе које се баве тиме и ићи у њихове домове јер можемо имати разна искушења. Наравно Господ је јачи али не треба заборављати да је онај ,,покварењак,, јако опасан и да са нама ратује хиљаде година. Причао ми је другар који је скоро био на Светој Гори да у Скиту Свете Тројице који припада Светом манастиру Хиландару тренутно нема монаха јер су демонски напади веома јаки.

Како могу да буду јаки на тако светом месту? По правилу, они не би смели ту ни да приђу...

[Bigica]

Псалам 90.

Похвална песма Давидова. (МТ: Псалам 91)

1. КОЈИ живи у помоћи Вишњега,

под кровом Бога Небескога настаниће се.

2. Рећи ће Господу: Заступник мој јеси Ти, и уточиште моје,

Бог мој, и уздаћу се у Њега.

3. Јер ће те Он избавити од замке ловачке,

и од речи метежне.

4. Плећима Својим заклониће те,

и под крилима Његовим надаћеш се;

као оружјем окружиће те истина Његова.

5. Нећеш се бојати страха ноћнога,

од стреле која лети по дану,

6. од ствари која проходи у тами,

од сусрета и демона подневнога.

7. Пашће поред тебе хиљада,

и десет хиљада с десне стране теби,

а тебе се неће дотаћи;

8. ипак ћеш очима својим сагледати,

и расплату грешника видећеш.

9. Јер си Ти, Господе, надање моје;

Вишњега си поставио за уточиште своје.

10. Неће те зло дотаћи,

и ударац се неће приближити стану твоме.

11. Јер ће Анђелима Својим заповедити за тебе, Мт. 4, 6

да те сачувају на свим путевима твојим.

12. На руке ће те узети,

да се не спотакне нога твоја о камен.

13. На аспиду и змију отровну наступаћеш,

и згазићеш лава и змаја.

14. Јер се на Мене поуздао, и избавићу га;

покрићу га, јер је познао Име Моје.

15. Призваће Ме, и услишаћу га;

са њиме ћу бити у невољи,

избавићу га, и прославићу га.

16. Дугим данима (живота) испунићу га,

и показаћу му спасење Моје.

Слава, И сада: Алилуја.

[Давор73]

A šta je on izgubio tim padom? Besmrtan je, ima autohtono postojanje i nezavisnost i silu.

Изгубио је блаженства.

Šta spaseni dobijaju? Šta je blaženost? Neka kul reakcija u besmrtnoj smeši molekula koja traje večno?

Блаженство не можеш свести на математичку или хемијску формулу.Не подлеже мисаоној анализи и не може се рационализовати.Али Бог је добар па понеким својим заиста верним слугама да да осете предукус и благи наговештај онога што ће доћи и за шта је у ствари човек и назначен. Реткима,као што је Св.Серафим Саровски нпр. да на моменте и апсолутни доживљај блаженства још за овог живота.

Било како било у књигама, филозофским и научним расправама га нећеш наћи.

Пакао је како рече Марко,не само Богоостављеност него апсолутна остављеност.И од Бога и од људи- што би рекао наш народ.Његов предукус имаш по београдским улицама... 0110_hahaha

ПС..Е да,пошто се релативно слабо познајемо морам да те замолим да овај мој пост не скапираш као ,,паметовање".Поз!

[Guest]

КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИМО ОД МАГИЈЕ

 

УВОД

         Почетак XXI века. Иако ово још увек није Свршетак света, све се очигледније пројављују апокалиптичке карактеристике нашег времена.

         ''И збачена би аждаја, велика, стара змија, која се зове ђаво (клеветник) и сатана (противник), која заводи сву васељену и збачена би на земљу и с њом бише збачени анђели њезини... Тешко житељима земље... јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има (Откр. 12; 9- 12).''

         Затим ће житељима земље бити још теже - када ђаво сву своју силу преда човеку - антихристу. Сада су присутне ђаволске слуге - врачари, магови, гатари, хироманти, теософи, кабалисти, антропософи, спиритисти, медијуми, јогини, Рерихови следбеници, биоенергетичари, шамани и остали, и остали, којима нема броја - сви они журе да припреме тло за великог лажног пророка и чаробњака, којем ће људи морати да се клањају као богу.

 

        

 

 

Управо се из тог разлога међу обезбоженим човечанством појавила светска пропаганда екуменизма(*1), „свеопште вере", у којој ће се сјединити и објединити све постојеће религије - са циљем да се оствари мешање(*2)  и изједначавање појма добра и зла, истине и лажи. Сада, у нашем времену, ова религија се ствара и она ће, очигледно, у блиској будућности постати обавезна за све.

         Мешање појмова добра и зла ствара живот без уверења. Живот без уверења, према дијагнози познатог психолога и философа К. Г. Јунга, са своје стране узрокује шизофренију или, говорећи језиком Православља, опседнутост, обузетост или ђавоиманост.

         Паралелно са екуменизмом, подједнако наметљиво се пропагира и окултизам, „наука" која човека повезује са сатаном и посредством које човек добија моћ да утиче на материјални свет и на душе других људи.

         Према томе, екуменизам и окултизам су оне две силе које припремају човечанство да прихвати антихриста.

„Враџбина"

 

        

 

 

Све чешће и чешће у Цркву долазе људи који траже помоћ против „урока", „гатки" и „ђаволских напада". Несугласице у породици, изненадне болести, несхватљиве појаве у становима и остали, слични догађаји, чине да савремени људи страхују за свој живот, да страдају због губитка животне среће. Прелазећи праг православног храма, они питају свештеника: „Шта да учиним? Како да скинем враџбину? Како да се заштитим од врачара? Како да вратим телесно здравље и породичну срећу?"

         Пре него што одговоримо на ова узнемирујућа питања људи, који су на овај или онај начин дошли у контакт са страшном демонском силом, потрудимо се да схватимо и одредимо њихову животну ситуацију.

         Зашто се управо њима, њиховим пријатељима или рођацима догодила таква несрећа?

         На основу моје пастирске праксе, дужан сам да сасвим одређено кажем: утицају магије и, уопштено, ђавоиманости, може бити подвргнут сваки човек, а у посебним случајевима чак и свештено лице, уколико то Господ допусти... Међутим, у савременој Русији су овим утицајима, као по правилу, изложени крштени, али нецрквени људи. Шта то значи?

         Као прво, то су људи који за себе сматрају да „верују у души". Неки од њих на тој основи не виде потребу за Црквом. „Зашто да идемо у цркву", питају се они. „Најважније је да нам Бог буде у души!" Међутим, далеко је више оних што, одлазећи повремено у храм Божији, упаливши свећу и помоливши се кратко пред иконом за своје овоземаљске проблеме, сматрају да „одлазе у цркву". Такво је њихово надмено мишљење, засновано на фактичкој одвојености њиховог живота од Цркве Христове, од реалне Цркве коју је створио наш Господ Исус Христос и коју су утврдили Његови апостоли, замењујући је оном „црквом" која постоји у њиховој уобразиљи.

         Шта они траже у храму Божијем? Често ни они сами не могу разумно да одговоре на ово, тако сложено питање. „Да би било добро", простодушно ће рећи (или помислити) неки од њих. Они су, на неки начин, у праву када то кажу. Наша душа је, према речима једног од древних учитеља Цркве, „по својој природи хришћанка". Она несвесно чезне за благодаћу, чезне за својим Створитељем, осећајући да нико други не може да је заштити „у тешком животном тренутку".

         Таква је прва и најраспрострањенија категорија људи који су најчешће изложени „враџбинама".

 

        

 

 

Другу категорију чине људи који су хришћанству приступили у зрелим годинама или, тачније, они међу њима који су, одрекавши се атеизма, нажалост били привучени источном мистиком или окултизмом. Њихова духовна полуписменост страшнија је од духовне неписмености људи који припадају категорији коју смо претходно описали. Међу овим људима који обично припадају класи интелектуалаца, чести су случајеви прикривене ђавоиманости: њима се (на почетку преобраћања) откривају сви могући „дарови", „просветљења", „виђења Христа", Мајке Божије или анђела. При том се догађа да им, са сваким новим „виђењем", јача осећање сопствене важности. Међутим, можемо бити апсолутно сигурни у то да њихови контакти са духовним светом нису контакти са Богом, него са демонима(*3). Ова увереност заснива се на познавању и виђењу оне провалије греха у коју је погружено савремено човечанство.

         Они у цркву ступају тек након што су проживели неку личну драму или породичну трагедију или, пак, након што су се непосредно сусрели са пројавом демонских сила у човеку. Приступају цркви, и увек постављау једно исто питање: шта им се догодило? Ко је на њих бацио „чини?" Како сада да се заштите од ове враџбине?

         За трећу категорију, за крштене, али не и црквене људе, везује се она група верујућих због којих посебно болује душа сваког пастира. Говорим о неким сталним парохијанима наших храмова. Они посећују сва недељна и празнична богослужења, понекад долазе и радним данима, знају када треба да се поклоне са крсним знамењем а када не, знају како да се, према установљеном поретку, поклоне пред иконом, како да приступе свештенику ради благослова, итд. Они се чак придржавају и постова. Једном речју, све знају и све умеју, све поштују, али... не труде се да у Цркви задобију Дух Христов, јер се плаше да додирну дубину своје душе. Њима се чини да је спољашње испуњавање неких црквених правила довољно да би оправдали своју духовну лењост, страх од ношења животног крста и страх пред неопходношћу да мењају своје принципе и навике.

         Могли бисмо да набројимо још многе групе људи који су крштени у Православној Цркви, али који јој уистину не припадају. За све сличне људе постоји, међутим, једно, већ познато одређење, а то је: нецрквени дух, у којем не постоји стремљење ка целовитој љубави према Богу, као што не постоји ни целовита послушност Његовој светој, саборној и апостолској Цркви.

 

        

 

 

Можда би се овакав захтев (за целовитом љубављу према Богу и целовитом послушношћу Цркви) некоме могао учинити као претеран. „Оче, ми нисмо свеци", увређено ће рећи неки. Међутим, заповест Божија управо то и захтева од нас: Љуби Господа Бош својега свим срцем својим... (Мт. 22; 37), а не „половично љуби", „љуби са три четвртине", него управо - љуби свим срцем. Ми се, будући слаби, плашимо тога: нама је лакше да будемо млаки, због чега и не достижемо светост.

         Управо ово одсуство црквеног духа и представља узрок вишегодишње и укорењене непокајаности срца. Сразмерно томе, колико се у њему умножава непокајање због грехова, човек се све више и више удаљује од Божије благодати, која заправо и јесте једина заштита од демонског утицаја.

         И мада људи свештенику приступају с питањем како да се они и њихови ближњи заштите од магијских утицаја и пре него што почну да лају и да се ваљају по поду са пеном на устима, код њих већ постоји и већ је припремљено много основа за ђавоиманост, за обузетост демонима.

 

                         Преузето из књиге: ''Како да се заштитимо од магије''

(*1) Ова реч има неколико значења, али је у датом контексту значење само једно: мешавина свих религија света.

(*2) Вавилон (град-блудница) у преводу са јеврејског значи ''мешавина, мешање''.

(*3) Могуће је да нису сви читаоци упознати са појмом „прелест". Он води порекло од речи „лест" („лаж") и означава демонску обману. О томе је много написано код Св. Отаца, али, да не бих наводио дугачке цитате, објаснићу својим речима. Приступајући хришћанским подвизима (на пример, када почне да се моли више него раније), човек, према гордости која нам је свима својствена, може да помисли да се већ приближава светости... У одређеној етапи, демони почињу да га збуњују разним лажним ''јављањима". Ово је већ прелест, прикривена форма обузетости.

 

 

 

 

Манастир Клисина

 

[Баба]

Морам назвати Милана Тарота да видим да ли је ово тачно !

[Manolis]

Морам назвати Милана Тарота да видим да ли је ово тачно !

 

 

Стави лонац на главу и дери се из свег гласа

[Баба]

Стави лонац на главу и дери се из свег гласа

Што кад имам његов мејл ? 

[Manolis]

Што кад имам његов мејл ? 

 

 

Имам и ја број Ђорђа Чварокова али ти не дам :Р

[Дејан]

 

Да би магија успела, човек треба ђаволу да да повода. Треба, значи, да му да озбиљан разлог и да није заштићен покајањем и исповешћу. Чак и лопатама да бацају магије на онога ко се редовно исповеда, оне се не примају, не успевају. Јер када се човек исповеда и има чисто срце, не могу магови да делују заједно са ђаволом и не могу да му нашкоде.

Једном је у колибу дошао неки средовечни човек, са таквим изгледом... Чим сам га, још из далека, видео, било ми је јасно да је под утицајем демона. "Дошао сам да ми помогнеш", рече ми, "помоли се за мене јер већ има година дана како трпим ужасне главобоље, а лекари ништа не могу да нађу" "Имаш демона", кажем ја њему, "зато што си ђаволу дао повод да те напада." "Нисам ништа учинио", каже он. "Ниси учинио ништа?" - кажем му. "А зар ниси изневерио једну девојку? Е, она је отишла и бацила чини на тебе. Иди и затражи опроштај од те девојке, после тога се исповеди, а ја ћу да ти очитам молитве за изагнање демона, па ћеш поново бити здрав.
Ако ти ниси схватио свој грех и ниси се покајао, сви духовници на свету да се окупе и да се помоле, демон неће отићи." Када дођу такви људи, са таквим ставом, разговарам са њима сасвим отворено. Њих треба продрмати да би дошли себи.



Један други ми је рекао да његова жена има демона. Непрестано прави невоље по кући. Устаје ноћу, буди их, прави по кући дармар. "Да ли се ти исповедаш?" Питам га. "Не", каже он. "Вероватно сте ђаволу дали
повода", кажем, "то се не дешава из чиста мира." Напослетку смо открили да је био код једног хоџе који му је дао нешто да попрска по кући за срећу, како би му посао ишао боље, а он томе није придавао никакав
значај. Тако се ђаво уселио у његову кућу.

 

Manastir Glogovac

[JESSY]

Да ли је магија делотворна?
    

    Несумњиво, магија се реализује интервенцијом и дејством сатане.
    
    Ђаво, мрзећи човека као икону Божију, проналази разне методе да би га потчинио. Један од таквих најпогубнијих метода је и магија. Својом силом (а по допуштењу Божијем) ђаво чини да неко оздрави, али сам наизглед. У суштини лечи тело да б усмртио душу. А придобија човекову душу захваљујући човековом нестрпљењу.

    

    Св. Јован Златоуст говорећи на ту тему каже да од човека зависи колико ће ђаво бити ефикасан: „Ако ми хоћемо он је велики (тј. моћан), ако
    ми хоћемо он је мали (тј. немоћан)" (РG 62, 225).

[Дејан]

U principu,dzavo je moćan onoliko koliko mu mi dozovlimo.

Sam pojam da je neko Hrišćanin i živi Hhrišćanski je sasvim dovoljno da si pod napadom demona,ne trebaju ti nikakve magije

[JESSY]

Борба ђавола против верујућег човека је чињеница у коју не сумњамо.
    Али он ипак нема ту моћ да нас примора на зло, уколико, наравно,
    ми не пристајемо на тако нешто. „Лукав је ђаво", каже св. Јован Златоуст,
    „али себи је лукав, а не нама ако смо трезвени." (РС 49,265). Ако бдимо, ако
    пазимо, ако смо делатни неће нам моћи ништа, јер је „већи Онај који
    
    је у вама неголи који је у свету." (1. Јн. 4,4). Спаситељ разара демонска дела
    (1. Јн. 3,8), и благодаћу својом наоружава сваког верујућег. Као што су
    апостоли силом имена Христовог потчињавали демоне, тако и ми призивањем
    Његовог светог имена можемо остати поштеђени демонског утицаја.

 

     Међутим, у језику Цркве „призивање имена Христовог" не значи само
    „призивање Христа у помоћ", него пре свега значи живети у сагласности
    са Његовом вољом, примењивати Његове заповести, остваривати
    
    Његова јеванђелска назначења. У том смислу Ориген каже: „Они који
    живе по Његовом јеванђељу заштићени су од демона и њихове магијске  мреже."

  

    У Христу препорођени човек постаје Храм Духа Светог, и тиме постаје

    имун на сваку демонску превару, одн. постаје непобедив (Еф. б,п).
    
    Вером, дакле, стичемо силу Христову који ће „сатрети сатану под ноге
    ваше" (Рм. 16,20). Тако ће се свака магијска радња показати немоћном.

   

    Још једно оружје нуди наша Црква. А то је часни крст. „Ставите на

    себе знак крста и видећете да ваши непријатељи ишчезавају као дим"

    (РС 79,429), пише у својој 89. посланици преподобни Нил. Крстом раскринкавамо
    замке непријатеља и удаљујемо зле духове. У том смислу св.Никодим Светогорац саветује:

    „Да бисте се сачували од магије и   

    магијског демонског утицаја, имајте
    сви, и велики и мали, и мушкарци
    и жене, часни крст окачен о вашем
    врату. Јер се демони боје изображења крста, толико да где год га виде
    беже од њега, како су то једном
    и сами исповедили. Св. Јован Востријски
    који је имао власт над нечистим силама, упитао је једном демоне:
    чега се највише боје? Одговорили су
    да се највише боје трију ствари: крста који хришћани носе о врату,
    ветог Крштења и Божанског Причешћа"
    
    (Христоитија, стр. 228).

    Свим овим, дакле, стичемо силу Христову и постајемо имуни на демонске
    стреле, јер имамо „Христа у срцима нашим" (Еф. з, 18).

 

[РадиоКамчатка]

Магија и врачарије су чисто идолопоклонство и човекопоклонство. Кроз цело св. Писмо и историју Цркве видели смо како се Господ са таквима обрачунава. Ни ови данашњи жреци и њихови поклоници ништа боље не пролазе и ништа боље нек и не очекују. Имамо своју једину Цркву и у њој треба да тражимо спаса. Јер ту једино оригинална роба забадава се дели.
Из личног примера могу да кажем само да сам био у великој демонској прелести и да сам се клацкао на ивици амбиса. Једини пут који сам нашао и који постоји је наша Света Црква, једини канап спаса из ђавољег бунара је онај који Црква баци. За њега се добро држите и не пуштајте га никако. Све остало ће Господ да реши јер Он неће дозволити да му стадо разграбљује неки тамо офуцани курјак.....

[zuti car]

vidis kako pendrek nekad pomaze

Iz proverenih izvora sam cuo da pendrek skida magiju sa magova

[Лазар]

Једна мени занимљива ствар је како је могуће да се тај човјек/жена уопште осуди. Рецимо ти видовњаци тврде да скидају магију (црну/бјелу мени је то све исто), и ајд сада ти докажи да он није успјео да скине магију са "клијента" који је ту "услугу" добровољно платио. Тешко је то законски гонити ако су људи спремни да то плаћају.