Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Milan Nikolic]

Потомци еволуције смо сви ми. Ето, имамо слободну вољу, а умиремо. Нисмо се питали да ли хоћемо или нећемо. Међутим, ми више нисмо потомци само еволуције која је последица Адамовог пада, већ смо и Адамови ,,крвни потомци'', јер су се Адамова деца измешала са људима еволуције.

У сваком случају, и једни и други - и људи еволуције и крвни потомци Адама - су потомци Адамови; први су створени кроз грех Адамов, то јест кроз еволуцију, а други рођењем од Еве. Тако се ми сада рађамо подједнако и као Евини потомци и као еволуциони потомци. Главно је то што је грех узрок нашој смрти.

Мислим да се прича из Књиге постања о мешању ових потомака управо односи на такву врсту поделе, такву врсту разликовања која се наглашава. Дакле, постојали су и потомци еволуције и потомци непосредног рађања од Еве, а сви су и све је у смртном постојању кроз грех Адамов, и данас таква подела више не постоји јер су се људи еволуције и људи рођени од Еве измешали (види 1Мој.6,2). Данас су сви подједнако и Евини и еволуциони потомци.

Дакле ако разумем твој концепт, Адам је настао заиста од земаљаског праха удувавањем духа шестог дана. До тад у року од 5 - 6 дана, дакле рецимо по алегоријском тумачењу неких пар милиона година, еволуирали су људи од животиа, и тако се у једном временском периоду Адам нашао да коегзистира са потомцима еволуције. Дакле, синови Божији су потомци Адама и Еве, а синови човечији потомци еволуције...?  89898989898989

Не. Концепт који претпостављам заснива се на томе да је целокупно време од Великог праска, што подразумева и целокупно време еволуције, наступило као последица пада Адамовог. Пре тога пада, цела творевина је постојала на онај начин како је било у почетку.

Еволуција је наступила тек након пада Адамовог. Све што је еволуирало, укључујући и људе, наступило је некон пада Адамовог. Пре пада Адамовог постојао је само Адам, са Евом, у творевини која је постојала пре Великога праска, што подразумева и пре еволуције, једном речју пре целокупног нама познатог космоса.

[Justin Waters]

Добро, али онда тај концепт претпоставља да је та творевина која је постојала пре пада, уствари нека друга врста материје. Јер теорија великог праска претпоставља да је сва материја у универзуму била сабијена у инфинитезимално малу тачку, инфинитезимално велике масе, и онда се догодила експлозија...и све ово је постало.

Ако претпоставимо да је иста материја у питању, онда је Бог најпре створио едемски врт, Адама и Еву и посадио га у њега, а на другом месту створио је ту инфинитезималну тачкицу која је била спремна да експлодира ако Адам згреши... Е сад где су били смештни Адам и Ева, и едемски врт? Ово је мало зафркана теорија, вреди о њој поразговарти, али ипак мислим да треба да то све посматрамо у другом концепту, мало приземније 

[Milan Nikolic]

...

1). У сваком случају, свако је потомак Адамов. Јер пре свега што сада постоји на начин палог стања, постојао је Адам као узрок тог палог стања.

2). Ако постоји осуда учења о коадамитима, оно се никако не може применити на еволуционе људе, пошто су то људи настали после пада Адамовог. Потребно је само протумачити на исправан начин повезаност Адама са еволуционим људима. Еволуциони људи су створени кроз грех Адамов, као што је и цела творевина подвргнута суноврату у пало постојање. Тај пад односи се на пад који досеже до ништавила и поновно кретање у новим законима где влада смрт и трулежност. То ново постојање, односно то ново кретање у законима смрти, наступило је као Велики прасак.

Све што је постојало пре Великога праска враћено је у небиће, слично ресетовању, да би поново добило кретање кроз Велики прасак. Ово враћање творевине, односно њен пад и ново кретање кроз Велики прасак, не односи се на Адама и Еву. Пад Адама и Еве је био тренутан у односу на период од Великога праска и еволуције. Њихово ,,изгнање'' и ,,облачење у кожне хаљине'' било је њихово искуство релативности времена у односу на целокупну творевину која је прошла формирање из Великога праска.

3). Можемо рећи да постоји двојако стварање (у односу на Историју пре и после пада), само утолико што ћемо друго стварање назвати не другим стварањем но падом целокупне творевине у ново постојање и кретање под законима трулежности. Адам је учинио избор који је повратио творевину у небиће да би добило (новим кретањем = Великим праском) своје нове одлике смрти и трулежности. То је због тога што је пала целокупна творевина - и сâм појам времена представља творевину. Дакле, цела творевина је добила ново постојање - у смрти и трулежности - укључујући сâм појам времена.

Творевина се није изменила тек неким кварењем. Узмимо један пример. Имамо овцу на ливади пре Адамовог пада, и када је Адам пао та овца почиње да трули. Не. Пад за творевину је био другачији. Целокупан тадашњи космос - укључујући категорију времена -, целокупна тадашња материја, која се и данас не може одвојити од саме категорије времена /узмимо например један камен - он сам у себи има ускладиштено време, односно, састоји се од материје која сама чини време/, подвргнута је повратку у ништавило, слично ресетовању, да би потом ступило у ново кретање које је нама познато као Велики прасак.

Ту ступа тумачење еволуције. Адам и Ева су тренутно ,,изгнани'' на Земљу која је прошла период еволуције, све из разлога њиховога пада. Проток времена формирања Земље еволуцијом је релативно искуство за Адама и Еву, из тог разлога што Адам и Ева хронолошки претходе том новом кретању творевине, односно том постојању под новим законима - пропадљивости.

Покушајмо да замислимо појаву Адама и Еве на Земљи која је последица њиховог пада у грех. Могуће је да су Адам и Ева били подједнако збуњени као и људи који су еволуирали. Њихов сусрет могао је бити као сусрет људи са некаквим ванземаљцима које је неко ,,изгнао'' на Земљу. Ташко је било за Адама и Еву да коригују саму своју логику, као што је и нама данас.

[Иван]

1). У сваком случају, свако је потомак Адамов. Јер пре свега што сада постоји на начин палог стања, постојао је Адам као узрок тог палог стања.

2). Ако постоји осуда учења о коадамитима, оно се никако не може применити на еволуционе људе, пошто су то људи настали после пада Адамовог. Потребно је само протумачити на исправан начин повезаност Адама са еволуционим људима. Еволуциони људи су створени кроз грех Адамов, као што је и цела творевина подвргнута суноврату у пало постојање. Тај пад односи се на пад који досеже до ништавила и поновно кретање у новим законима где влада смрт и трулежност. То ново постојање, односно то ново кретање у законима смрти, наступило је као Велики прасак.

Hajde usredicu se za sada samo na ovo, posto bi odgovaranje na celu poruku bilo preobimno za vreme kojim trenutno raspolazem.

Dakle, sta bi znacilo biti "potomak"? Sta je to sto bi stvaralo takvu vezu:

1) Krvno potomstvo (sinovstvo)

2) Potomstvo kroz odnos ljubavi (usinovljenje)

3) Duhovno potomstvo - "potomstvo saglasja" (tako da ga nazovem)

Mogli bi da se slozimo da evolucioni ljudi, u trenutku susreta sa Adamom (do tog trenutka oni vec trpe posledice Adamovog pada) ne zadovoljavaju uslove 1) i 2)?

Hajde da vidimo mogu li se potomci evolucije dovesti u vezu sa Adamom preko uslova 3)?

Sta bi znacio taj odnos duhovnog potomstva, odnosno potomstva saglasja i kako se to moze dovesti sa njihovom vec postojecom egzistencijom u stanju palosti? Evolucioni ljudi bili duhovno povezani sa Adamom, ukoliko bi bili SAGLASNI sa izborom koji Adam ucinio. Saglasnost evolucionog coveka koji je nosilac slobodne volje, u uslovima u kojima postoji Bog ljubavi, znaci njegov svesni pristanak na Adamov izbor uz iste uslove koje je imao i Adam. Uslovi u kojima je Adam vrsio svoj izbor jeste, upozorenje Bozije “Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.”. Tu se suocavamo s dva problema:

1) Kako ce se opredeliti evolucioni covek imajuci u vidu da on i njegovi bliznji vec na svojoj kozi osecaju to na sta je Bog upozorio Adama, a to je SMRT i to kao fizicka smrt i kao stanje odvojenosti od Boga? Bojim se da bi evolucioni covek, videci posledice pogresnog izbora, pokusao da nacini pravi izbor i ne postane duhovni potomak Adamov. Time dolazimo do drugog problema:

2) Evolucioni covek, koji nije zgresio saglasivsi se s Adamovim izborom, trebalo bi da zbog dobrog izbora bude u zajednici sa Bogom, zajednici koju je Adam izgubio? Cinjenica je da te zajednice, nakon Adamovog pada, nema. Da li nam to opet nesto govori o Bogu kao nekom koji ne prihvata dobro opredeljenje coveka i dopusta da to dobro opredeljenje bude nadvladano pogresnim opredeljenjem drugog coveka, koji nije ni u kakvom vidu srodstva sa evolucionim covekom?

Eto malo dodatnog razmisljanja. Znam da je ovo tesko za citanje, ali sta da se radi. Teska je i tema. Hvala ti u svakom slucaju za strpljenje.

Inace, ja se ne pozivam na osudu ucenja o koadamitima, zato sto do sada tako nesto nisam nasao (ne znaci da nema). Ono na sta se uporno pozivam to je da, koliko mi je do sada poznato, sveti Oci govore samo o singl&solo Adamu i Evi, bez koadamita.

U vezi osude koadamita, jedino sto sam nasao je nesto od rimokatolika:

3875-3899: Enciklika "Humanigeneris", 12. kolovoza 1950.

Primjenjivanje pozivitnih znanosti na religiju

[575]... Nemali broj traži da se katolička religija što više obazire na te znanosti. 3895

A to je pohvalno tamo gdje se radi o činjenicama koje su uistinu dokazane; oprezno

pak treba postupati tamo gdje se radi više o "postavkama" kojima se dodiruju

tvrdnje sadržane u svetom Pismu ili u "predaji", makar se one na neki način oslanjale

na ljudsku znanost. Ako se pak takve postavke izravno ili neizravno protive od

Boga objavljenoj istini, tada se takve postavke ni na koji način ne mogu dopustiti.

Zbog toga crkveno učiteljstvo ne zabranjuje istraživanje o "evolucionističkom" 3896

učenju, ukoliko se ono odnosi na p o r i j e k l o  l j u d s k o g a  t i j e l a  iz već postojeće

i žive tvari, - katolička nam vjera naime nalaže vjerovati da duše Bog neposredno

stvara - u skladu s današnjim stanjem ljudskih znanosti i svete teologije, te da se

ta istraživanja i rasprave vode između oba tabora stručnjaka, ali tako [576] da se razlozi

obaju mišljenja, tj. i onih koji pogoduju (evolucionizmu) i onih koji su protiv

njega, vrednuju i prosuđuju s potrebnom ozbiljnošću, umjerenošću i mjerom, tako

dugo dok su svi spremni pokoriti se sudu Crkve, koja je od Krista dobila zadaću autentično

tumačiti sveto Pišamo i braniti vjerske dogme1.

Neki pak tu slobodu raspravljanja lakomisleno prekoračuju, budući da se ponašaju

tako kao daje porijeklo ljudskog tijela od već postojeće i žive tvari, temeljem

do sada pronađenih pokazatelja, kao i temeljem zaključaka izvedenih iz tih pokazatelja,

već potpuno sigurno i dokazano, i kao da u izvorima božanske objave nema ničega

što bi u toj stvari tražilo najveću umjerenost i opreznost.

A kad se radi o drugoj mogućoj postavci, to jest o POLIGENIZMU , kako ga 3897 zovu, tada sinovi Crkve nipošto ne uživaju takvu slobodu. Kristovi vjernici naime ne mogu prihvatiti ono mišljenje, za koje tvrde oni koji ga iznose, da je ovdje na zemlji bilo pravih ljudi poslije Adama, koji ne vuku porijeklo prirodnim rađanjem od njega kao praroditelja sviju, ili da Adam označava neki skup praroditelja; nikako se naime ne vidi, kako bi se takve tvrdnje mogle složiti s onim što se nalazi u izvorima objavljene istine i dokumentima crkvenog učiteljstva o izvornom grijehu, koji proizlazi iz uistinu učinjenog grijeha jednog Adama, koji se rađanjem prenosi na sve, tako da ga svaki pojedinac ima kao svoj [usp. Rim 5,12-19; *1511-1514\.

Kako u biološkim i antropološkim znanostima, tako i u povijesnim znanostima 3898

ima onih koji lakomisleno prekoračuju mjere opreza koje je postavila Crkva. Poseb-

no pak treba žaliti nad p r e v i š e  s l o b o d n i m    n a č i n o m    t u m a č e n j a

povi j e s n i h    k n j i g a    S t a r o g a    z a v j e t a , čiji se zastupnici, kako bi obranili svoj

postupak, neopravdano pozivaju na Pismo koje je nedavno Papinsko biblijsko povjerenstvo

uputilo pariškom nadbiskupu [*'3862-3864]. To pismo naime otvoreno

upozorava da jedanaest prvih poglavlja [577] Postanka, premda u pravom smislu ne

spadaju u način pisanja povijesti kojim su se služili najbolji grčki i rimski povjesničari,

ili kojim se služe stručnjaci našega vremena, ipak ona spadaju u nekom pravom

smislu u povijesnu vrstu, koju egzgeti moraju pobliže istražiti i odrediti. Ta ista poglavlja

jednostavnim i slikovitim načinom izražvanja, prilagođenim shvaćanju slabo

obrazovanog naroda, iznose osnovne istine na koje se oslanja skrb za naše vječno

spasenje, ali isto tako i pučki opis početaka ljudskog roda i izabranog naroda.

Ako su stari sveti pisci nešto crpli iz pučkog pripovijedanja (a to se može dozvoliti),

ne smije se nikada zaboraviti da im je u tome pomagao dah božanskog nadahnuća,

koji ih je kod izbora i procjenjivanja dokumenata čuvao od svake zablude.

3899 Ono što je od pučkog pripovijedanja uneseno u sveto Pismo, ne treba nipošto

uspoređivati s mitologijama i drugim sličnim (vrstama), koje više proizlaze iz velike

mašte nego li iz želje za istinom i jednostavnošću, a to naime u svetim knjigama, pa i

Starog zavjeta, u tolikoj mjeri dolazi do izražaja, da treba reći kako su naši sveti pisci

očito iznad starih svjetovnih pisaca.

Denzinger, ENCHIRIDION, strana 739.

[Milan Nikolic]

Рекли бисмо да постоји потомство греха, односно, да постоје створења у греху и кроз грех, што значи да је Адам узрок њиховом постојању. Друго, таква бића која су еволуирала могу бити принуђена на умирање без сагласности и воље, потпуно исто као и деца која су рођена непосредно односом (сексуалним) Адама и Еве. И једне и друге нико не пита за слободну вољу у односу на умирање.

Опет треба напоменути да слободна воља за све нас више не игра улогу да ли ћемо умрети или нећемо. То је зато што је целокупна природа ступила у актуелизовано смртно постојање. Дакле, природа је сада добила апсолутност у односу на нашу слободу.

Међутим, та смрт је побеђена остварењем слободе која задржава личносни однос са Богом, а тај однос са Богом има само Син Божији. Такође, смрт није могла бити уништена осим ступањем у смрт Онога који поседује бесмртност, односно Који поседује нестворене енергије.

[Иван]

Рекли бисмо да постоји потомство греха, односно, да постоје створења у греху и кроз грех, што значи да је Адам узрок њиховом постојању. Друго, таква бића која су еволуирала могу бити принуђена на умирање без сагласности и воље, потпуно исто као и деца која су рођена непосредно односом (сексуалним) Адама и Еве. И једне и друге нико не пита за слободну вољу у односу на умирање.

Ali, potomstvo greha, ukoliko potomstvo greha nije saglasno sa pretkom greha, izgleda mi kao vid nasilja. Drugim recima, ti evolucioni ljudi bili bi licnosti koje nisu ili ne moraju biti u srodstvu sa Adamom, niti su u odnosu ljubavi i duhovnog-moralnog saglasja sa palim Adamom.

U stvari, dovoljno je da bar jedan evolucioni covek bude takav, pa da njegovo stanje palosti bude akt neljubavi Bozije. Ako bar na jednom primeru se pokaze odsustvo ljubavi Bozije, onda ili nije dobar primer ili nije dobra zamisao ili nije dobar Bog.

Jednostavno, taj evolucioni covek bio bi bez ikakve veze sa Adamom, a trpeo bi posledice Adamovog greha. Cini mi se da tu lezi problem.

[Milan Nikolic]

Узмимо за пример било кога од нас. Ми можемо да се не сагласимо са Адамом, а умиремо. Да ли је то вид насиља над нама?

Можда ће бити необично ово што ћу рећи, али, и Христос је потомак еволуционих људи, зато што је Син Човечији. Наравно, та еволуција није била привобитна намисао Божија, већ је то последица греха Адамовог. И Христос је трпео насиље смрти.

[Иван]

Узмимо за пример било кога од нас. Ми можемо да се не сагласимо са Адамом, а умиремо. Да ли је то вид насиља над нама?

Da, ali, nemojmo mesati nas, Adamove prave potomke (prave i po grehu i po rodu) sa tim evolucionim ljudima. Mozda ne bi bilo lose da se tim povodom vratimo na ono sto kaze sv.Jovan Zlatousti

Једна особа је пала, а кривица је постала заједничка за сву природу? ... Шта ћемо рећи свима њима? Први одговор на сва ова питања биће следећи: сагрешили су преци и својом непослушношћу су увели потчињеност, а потомци су га својим гресима учврстили. Када би се потомци моти заувек сачувати и остати чисти од греха, онда би они заиста могли да приговарају, и то са правом. Али ако и сами они заслужују многе казне, онда је такво оправдавање узалудно. ... Другим речима, први људи су увели грех, а њихови потомци су својим гресима учврстили силу потчињеност

Vidimo dva bitna elementa koja povezuju pretka i potomke:

1) krvno srodstvo, i ono sto je jos vaznije

2) srodstvo saglasja (cinjenje greha)

Za razliku od gore opisanog, evolucioni covek ne bi bio potomak Adama ni u kom smislu, osim onom koji ti definises kao "potomstvo greha". E sad "potomstvo greha" mirise na nasilje, posto se u odnos dovodis dve osobe od kojih:

- jedna sagresila a imala je izbor 'gresiti ili ne", i bila je upoznata s posledicama izbora

- druga nije imala taj izbor, nije imala sansu da se saglasi sa izborom i nije upoznata sa posledicama izbora, a nije ni krvni potomak prve osobe i sto je najvaznije: ne postoji dokaz da je  SAGLASNA sa prvom osobom

[Milan Nikolic]

Одговор лежи у самом почетку цитата Златоустовог. Једна особа је пала, а кривица је постала заједничка за сву природу. Није рекао за све људе у смислу слободних личности, већ за сву природу, а то значи да је смрт уз помоћ апсолутизације природе над слободом личности, постала и сама апсолутна. Тако сви умиремо кроз грех једнога: ,,као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе'' (Рим.5,12).

Без обзира на све, чињеницу еволуције не можемо скрајнути. На нама је да дамо теолошки допринос оправдању такве теорије. Наш допринос није наша жеља за философијом, већ одговор на критична питања и проблеме који постоје у Цркви. Самим тиме што је теорија еволуције потакла идеје о начину стварања Адама и Еве, то је моментално постало питање које Црква узима у обзир.

Једном речју, Црква је принуђена да дâ одговор. Тако исто је било и са сваким другим догматским учењем - сваком учењу је повод био уплитање проблематичних исповедања и тумачења. Наша обавеза је да догмат о Адаму и Еви одржимо увек на својој основи, а то је да они претходе свима људима и да су увели пад у творевину.

[Иван]

Одговор лежи у самом почетку цитата Златоустовог. Једна особа је пала, а кривица је постала заједничка за сву природу. Није рекао за све људе у смислу слободних личности, већ за сву природу, а то значи да је смрт уз помоћ апсолутизације природе над слободом личности, постала и сама апсолутна. Тако сви умиремо кроз грех једнога: ,,као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе'' (Рим.5,12).

Da, ali sv.Zlatousti navodi da je to pitanje a ne odgovor? U odgovoru on ukazuje na nesto mnogo znacajnije, a to je da su preci uveli greh, a potomci ga ucvrscuju cinjenjem greha. Jer da potomci ne cine greh, s pravom bi mogli da se bune zbog svog polozaja. I time sv.Zlatousti jasno ukazuje potrebu za nekim ko ce to moci da izbegne. Ukazuje na Hrista, da je On jedini potomak koji je sposoban da ne sagresi.

Smrt dodje kroz greh, smrt se odrzava zbog greha, jer greh je smrt. Prvi koji bude sposoban da ne cini greh, pobedjuje smrt. Nijedan pripadnik ljudskog roda nije sposoban da to ucini, zato sto nijedan ne moze da u potpunosti upravi svoju volju volji Bozijoj koja je najbolje za coveka. Slediti volju Boziju znaci slediti cilj svog postojanja. Slediti cilj svog postojanja znaci ne ciniti greh kao promasaj cilja postojanja. A u potpunosti da sledi volju Boziju moze samo onaj koji dolazi od Boga, koji kao ovaploceni Bog usmerava svoju prirodnu ljudsku volju volji Bozijoj)

(oko ovog pasusa znam da se slazemo, pisem ga radi jasnije upotrebe zakljucka)

U cemu je onda problem sa evolucionim covekom i Adamom? Evolucioni covek nije ucinio greh, a trpi posledice greha. E sad se osvrnuti na prethodni pasus, kao i na dva problema ukazana u ovoj poruci https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8913.msg257145.html#msg257145

Без обзира на све, чињеницу еволуције не можемо скрајнути. На нама је да дамо теолошки допринос оправдању такве теорије. Наш допринос није наша жеља за философијом, већ одговор на критична питања и проблеме који постоје у Цркви. Самим тиме што је теорија еволуције потакла идеје о начину стварања Адама и Еве, то је моментално постало питање које Црква узима у обзир.

Једном речју, Црква је принуђена да дâ одговор. Тако исто је било и са сваким другим догматским учењем - сваком учењу је повод био уплитање проблематичних исповедања и тумачења. Наша обавеза је да догмат о Адаму и Еви одржимо увек на својој основи, а то је да они претходе свима људима и да су увели пад у творевину.

Iz dosadasnjeg propagiranja teorije evolucije u kojoj prednjaci Akvilio, ja samo mogu zakljuciti da nedostaje kvalitetan sagovornik naucnik-neevolucionista.

Ne znam koji bi nezavisni i objektivni posmatrac mogao utvrditi ispravnost pozicija jedne od strana: evolucionisti vs neevolucionisti.

Bas iz razloga sto ne izgleda da je tu dat definitivan, konacan odgovor o ispravnosti neke od teorija, ne bih se slozio s tvojim stavom da Crkva treba da pruzi "теолошки допринос оправдању" teorije evolucije, kao da je njena tacnost neupitna. Blizi sam stavu da je tu potrebna krajnja opreznost, ne u smislu odbacivanja bez razmatranja, nego opreznost u smislu nekritickog i lakomislenog prihvatanja iz pobuda koje nisu pastirske.

[Аурор]

Iz dosadasnjeg propagiranja teorije evolucije u kojoj prednjaci Akvilio, ja samo mogu zakljuciti da nedostaje kvalitetan sagovornik naucnik-neevolucionista.

Ne znam koji bi nezavisni i objektivni posmatrac mogao utvrditi ispravnost pozicija jedne od strana: evolucionisti vs neevolucionisti.

Ne postoji takav jer tvrditi da to nije istina je prosto smešno, ja to odgovorno tvrdim jer dosta znam iz biologije i dosta učim biologiju. TE je nekako osnova svega.

Ako ništa drugo, pogledaj ogromne sličnosti čoveka sa drugim vrstama.

Može ili biti kvalitetan sagovornik - naučnik ili može biti neevolucionista, to dvoje ne može ići zajedno.

A odakle inače vama vernicima ideja da TE nije tačna? Ja sam Aquilia razumeo savršeno.

[Milan Nikolic]

******************

Tema očišćena od 0110_hahaha-oftopica. molim vas da se držite teme.

Đunis,

jednu stvar ne mogu da shvatim od tvojih argumenata. Zašto se stalno pozivaš na nečiju nevinost u odnosu na umiranje. Pa, evo niko od nas nije bio kriv ili odgovaran za umiranje kada smo bili deca. Zašto deca umiru? Deca su kao anđeli! Kakva je to nepravda da deca umiru?

To bi bilo isto pitanje i za evolucione ljude. Ti se pitaš nešto što se tiče svih nas, jer mi smo i bili deca /nevina/ i jesmo evolucioni ljudi. Zašto mi umiremo kada nismo sagrešili /barem u tom periodu nevinosti/?

To sve znači da je smrt ušla u prirodu kao apsolutna kategorija i način postojanja. Jednom rečju, kroz greh jednog smrt je ušla u svu tvorevinu. Dakle sve što se rađa i stvara /nastaje/ u takvom postojanju, živi na takav način da ga smrt prožima svo vreme i čeka kao konačan kraj. U tome učestvuju i evolucioni ljudi i Adam i Eva, kao i direktni potomci rođeni od Eve, i svi nastali mešanjem prvih i drugih - koji smo svi mi danas na Zemlji. Svima nama prethodi Adam kao uzrok postojanja - kako našega postojanja tako i načina postojanja, odnosno, smrti u tvorevini. Nadam se da nismo uzalud pisali objašnjenja. Od mene imaš teološko opravdanje a od Akvilia i drugih konkretne naučne pokazatelje.

Mi se ne trebamo baviti naučnim objašnjenjem teologije, kao što čine kreacionisti i antievolucionisti. Takođe, postoji mogućnost i da iz evolucionih pobuda uvedemo nepravoslavno tumačenje stvaranja. Ali i jedni i drugi pogled na ovo pitanje mora da se povinuje kategorijama koje garantuju nezavisnost - niti vera zavisi od nauke, niti nauka zavisi od vere. Kada bismo ovo izmešali upropastili bismo i jedno i drugo. Vera ostaje vera, nauka ostaje nauka. Mi smo pozvani jedino da protumačimo naučne teorije tako da one nemaju kontradiktornosti sa ispovedanjem vere. A to se ne postiže tek tako, kao na Zapadu do sada, već ulaženjem u dinamičnu životnost i plodnost pravoslavne samosvesti.

[Иван]

******************

Tema očišćena od prst ka gore-oftopica. molim vas da se držite teme.

Đunis,

jednu stvar ne mogu da shvatim od tvojih argumenata. Zašto se stalno pozivaš na nečiju nevinost u odnosu na umiranje. Pa, evo niko od nas nije bio kriv ili odgovaran za umiranje kada smo bili deca. Zašto deca umiru? Deca su kao anđeli! Kakva je to nepravda da deca umiru?

To bi bilo isto pitanje i za evolucione ljude. Ti se pitaš nešto što se tiče svih nas, jer mi smo i bili deca /nevina/ i jesmo evolucioni ljudi. Zašto mi umiremo kada nismo sagrešili /barem u tom periodu nevinosti/?

To sve znači da je smrt ušla u prirodu kao apsolutna kategorija i način postojanja. Jednom rečju, kroz greh jednog smrt je ušla u svu tvorevinu. Dakle sve što se rađa i stvara /nastaje/ u takvom postojanju, živi na takav način da ga smrt prožima svo vreme i čeka kao konačan kraj. U tome učestvuju i evolucioni ljudi i Adam i Eva, kao i direktni potomci rođeni od Eve, i svi nastali mešanjem prvih i drugih - koji smo svi mi danas na Zemlji. Svima nama prethodi Adam kao uzrok postojanja - kako našega postojanja tako i načina postojanja, odnosno, smrti u tvorevini. Nadam se da nismo uzalud pisali objašnjenja. Od mene imaš teološko opravdanje a od Akvilia i drugih konkretne naučne pokazatelje.

Mi se ne trebamo baviti naučnim objašnjenjem teologije, kao što čine kreacionisti i antievolucionisti. Takođe, postoji mogućnost i da iz evolucionih pobuda uvedemo nepravoslavno tumačenje stvaranja. Ali i jedni i drugi pogled na ovo pitanje mora da se povinuje kategorijama koje garantuju nezavisnost - niti vera zavisi od nauke, niti nauka zavisi od vere. Kada bismo ovo izmešali upropastili bismo i jedno i drugo. Vera ostaje vera, nauka ostaje nauka. Mi smo pozvani jedino da protumačimo naučne teorije tako da one nemaju kontradiktornosti sa ispovedanjem vere. A to se ne postiže tek tako, kao na Zapadu do sada, već ulaženjem u dinamičnu životnost i plodnost pravoslavne samosvesti.

Имам мисао за одговор, али ћеш морати да сачекаш да је натенане речима уобличим (шта ћеш, кућне обавезе klapklap)

До тада, погледај ово:

"Ако неко каже, да је тобоже, Адам, првостворени човек, био створен смртним, тако да, погрешио или не, умро би телом, то јест, изишао би из тела не због казне за грех, већ по неопходности природе: нека буде анатема [109. (123.) Правило Картагенског Сабора]."

Као и:

"Бог није створио смрт и не радује се пропасти живих." (Прем. Сол. 1:13)

[Aquilius Cratus]

Nikolicu tebi uopste ne smeta cinjenica, koja seledi iz tvoje ideje o metakosmickom Adamu, da Adam postoji

u nebicu? Ako je vec kazes da je postojao pre velikgo praska a pre velikog praska kosmos je u stadijumu nebica.

[Ристо Подвожњак]

Da, zaista su Milanovi stavovi interesantni. Sve vise razmisljam o njima.