Prava istina o vitaminu D

[Bernard]

Пре сат времена, Срђан Шијакињић рече

На основу анализе крви које сам радио у две различите клинике, нису ни знали зашто би треба, тј. зашто тражим ту додатну анализу уз још неке стандардне...

 

 

Neverovatno, to ti u sloveniji ne bi uspelo!!!

[Срђан Шијакињић]

пре 38 минута, Bernard рече

Neverovatno, to ti u sloveniji ne bi uspelo!!!

Чак ни у приватним клиникама? Ово нисам радио код државног лекара, овде у приватним можеш да урадиш малтене шта год замислиш, само да или платиш или да имаш неко приватно здравствено осигурање.

[Bernard]

On 10.11.2020. at 14:24, Срђан Шијакињић рече

Само ме занима како може плацебо ефекат да створи витамин Д ни из чега? 

»Placebo je najverjetneje najmočnejše zdravilo, kar jih poznamo. Predstavljajte si tipično placebo situacijo. Nek zdravnik nam da tablete, ki so v resnici koščki sladkorja. A stanje se nam kljub temu izboljša. Postavi se vprašanje – kaj nam dejansko pomaga? Vi sami!«-  dr. Ellen Langer, Harvard

 

Ellen Langer

PSYCHOLOGY.FAS.HARVARD.EDU

 

[AnaLaz]

Ја имам недостатак витамина Д. Први пут у животу на неком прегледу за жене 35+ ? између осталог раде и витамин Д. До тад никад нико није поменуо. А имам неке симпоме као последицу његовог недостатка. Реф. вредности 30-100 нечега  ,а мени 16.

Пијем 2000I.U.  Д3 дневно. Мислим да ћу дуплирати. Рано ми је да га поново проверавам, сачекаћу бар још 2 месеца. 

[AnaLaz]

Ево одличног предавања. 

 

[Bernard]

On 10.11.2020. at 14:24, Срђан Шијакињић рече

На основу анализе крви које сам радио у две различите клинике, нису ни знали зашто би треба

Kako je kod vas u Srbiji ne znam, ovde kod nas u Sloveniji je to nemoguće pa makar plaćao u zlatu ili dijamantima. Morao bi da odem kod svojeg doktora opšte prakse (2X, za svaki pregled posebno) po uputnicu za pregled krvi u Klinični center Ljubljana i drugi put na primer KC Maribor. Na oba dve uputnice bi moralo tačno da piše da mi se uputnica izdaje zbog pregleda nivivoa vitamina D. 

Znači oba puta bi znali zbog čega dolazim, oba puta nalaz bi bio negativan, oba buta bi me poslali u apoteku po vitaminske dodatke.......Znam ja predobro kako su oni povezani, mislim na političare i zdravstveno-farmaceutsku industriju. Da li znaš da je Italija evropski prvak u potrošnji vitaminskih dodataka, godišnji promet je preko 60 milijardi evra, znaju oni vrlo dobro kako se naivnima izvlači lova iz džepa.......

[Срђан Шијакињић]

пре 2 часа, Bernard рече

Kako je kod vas u Srbiji ne znam, ovde kod nas u Sloveniji je to nemoguće pa makar plaćao u zlatu ili dijamantima. Morao bi da odem kod svojeg doktora opšte prakse (2X, za svaki pregled posebno) po uputnicu za pregled krvi u Klinični center Ljubljana i drugi put na primer KC Maribor. Na oba dve uputnice bi moralo tačno da piše da mi se uputnica izdaje zbog pregleda nivivoa vitamina D. 

Znači oba puta bi znali zbog čega dolazim, oba puta nalaz bi bio negativan, oba buta bi me poslali u apoteku po vitaminske dodatke.......Znam ja predobro kako su oni povezani, mislim na političare i zdravstveno-farmaceutsku industriju. Da li znaš da je Italija evropski prvak u potrošnji vitaminskih dodataka, godišnji promet je preko 60 milijardi evra, znaju oni vrlo dobro kako se naivnima izvlači lova iz džepa.......

Чекај, значи у Словенији не постоје приватне лабораторије или клинике у које можеш да одеш, ушеташ са улице, и кажеш "здраво, хоћу да урадим анализу крви на то и то, ултразвук срца, магнетну резонацу кичме итд."? 

Овде их имаш колико хоћеш, баш ми необично што је толика разлика на том пољу.

[Bernard]

Пре сат времена, Срђан Шијакињић рече

Чекај, значи у Словенији не постоје приватне лабораторије или клинике у које можеш да одеш, ушеташ са улице, и кажеш "здраво, хоћу да урадим анализу крви на то и то, ултразвук срца, магнетну резонацу кичме итд."? 

Ne!

Kirurški sanatorij Rožna dolina je privatna bolnica u Ljubljani u koju pobegoše svi najbolji doktori iz Kliničnog centra u Ljubljani, u njemu je nemoguće da bilo šta uradiš bez uputnice tvojeg doktora.

Nisi mi odgovorio kako su znali kad si u dve različite bolnice radio test za vitamin D da tebe baš to zanima, jel ti je to pisalo na čelu ili si naleteo na neku "baba Vangu" pa je znala šta ti želiš.

[Срђан Шијакињић]

Пре сат времена, Bernard рече

Ne!

Kirurški sanatorij Rožna dolina je privatna bolnica u Ljubljani u koju pobegoše svi najbolji doktori iz Kliničnog centra u Ljubljani, u njemu je nemoguće da bilo šta uradiš bez uputnice tvojeg doktora.

Nisi mi odgovorio kako su znali kad si u dve različite bolnice radio test za vitamin D da tebe baš to zanima, jel ti je to pisalo na čelu ili si naleteo na neku "baba Vangu" pa je znala šta ti želiš.

Па нису знали док им нисам рекао први пут сам отишао у једну приватну лабораторију и тражио да му раде неке редовне анализе, плус ниво витамина Д и да ми пошаљу резултате на мејл. Други пут сам преко канцеларије радио систематски преглед у једној приватној поликлиници и тражио сам да доплатим да ми ураде и витамин Д поред онога што улази у оквир систематског прегледа. Иначе, лекарка на систематском није ништа прокоментарисала налазе, нити ми је саветовала било шта... Све у свему, овде код нас, можеш да одрадиш на 50 најмање места приватно разне анализе и нико те не пита шта ће ти нити те саветује шта ти требa, осим ако сам не закажеш посебан преглед где питаш за савет... 

[Bernard]

Sporočilo za medije

Začetek obsežnega preverjanja kakovosti prehranskih dopolnil

 Datum: 09. november 2020

Ljubljana

Ob vse večji ponudbi prehranskih dopolnil se v javnosti hkrati pojavljajo vprašanja o kakovosti posameznih izdelkov. Tudi v Sloveniji je bila to že tema številnih javnih razprav. Čeprav podatki potrjujejo dvomljivo kakovost in celo nevarnost posameznih izdelkov, pa takšno posploševanje za vsa prehranska dopolnila ni primerno. Kljub temu, da zakonodaja prehranska dopolnila uvršča med živila, se od slednjih bistveno razlikujejo. Gre za kapsule, tablete in podobne oblike, njihov namen pa je dopolnjevati običajno prehrano s hranili in drugimi aktivnimi snovmi. Če pri običajnih živilih kakovost potrošnik lahko večinoma prepozna na podlagi okusa, vonja in izgleda živila, pa pri prehranskih dopolnilih lahko le zaupa proizvajalcu in njegovim trditvam, saj so mu laboratorijske metode, s katerimi bi kakovost lahko preveril, nedostopne. Da bi prebivalcem pomagali prepoznati kakovostna prehranska dopolnila, smo na Inštitutu za nutricionistiko začeli izvajati program preverjanja kakovosti, v okviru katerega bomo javno objavili seznam preverjenih prehranskih dopolnil. Zaradi posebnega javno-zdravstvenega interesa, se bomo najprej osredotočili na prehranska dopolnila z vitaminom D. Za večjo celovitost seznama bomo v vzorčenju upoštevali tudi pobude potrošnikov. Prebivalci predloge lahko sporočijo z izpolnitvijo ankete o uporabi dodatkov z vitaminom D, ki je dostopna na spletni strani Inštituta za nutricionistiko - http://preverim.nutris.org.

Prehranska dopolnila so živila, katerih namen je dopolnjevati običajno prehrano. Gre za koncentrirane vire posameznih ali kombiniranih hranil ali drugih snovi s hranilnim ali fiziološkim učinkom, ki so običajno v prometu v obliki kapsul, tablet in drugih podobnih oblikah, da se jih lahko uživa v odmerjenih majhnih količinskih enotah. Prof. dr. Igor Pravst, Inštitut za nutricionistiko: »Prehranska dopolnila so v osnovi izdelki, namenjeni dopolnjevanju običajne prehrane. Vendar je za določene skupine prebivalcev dodajanje posameznih hranil pomembno za njihovo zdravje. Za mnoge je tako na primer jeseni in pozimi priporočljivo dodajanje vitamina D, vegani in nekateri starejši odrasli dodajajo vitamin B12, ženske, ki načrtujejo nosečnost in nosečnice, pa prehrani dodajajo folno kislino. V takšnih primerih je zelo pomembno, da zaužita prehranska dopolnila v resnici vsebujejo deklarirane snovi v pričakovani količini.«

Varnost in kakovost prehranskih dopolnil je sicer odgovornost proizvajalca oz. nosilca dejavnosti, kot to velja za vsa živila. Doc. dr. Anita Kušar, Inštitut za nutricionistiko: »Če pri običajnih živilih marsikateri dejavnik kakovosti lahko vidimo in okušamo, pa so prehranska dopolnila zelo drugačna. Potrošnik lahko le zaupa proizvajalcu in njegovim trditvam, so mu laboratorijske metode za preverjanje kakovosti niso dostopne. Zaradi dvomov v kakovost posameznih prehranskih dopolnil, s strani potrošnikov prejemamo vprašanja, ali izdelki po svoji sestavi ustrezajo navedbam na označbi.« Skrb potrošnikov je razumljiva, saj podatki kažejo na to, da so na trgu že bili najdeni izdelki, ki sploh niso vsebovali aktivne sestavine, in takšni, kjer je bila vsebnost sestavin precej višja, od deklarirane. Področja kakovosti prehranskih dopolnil sistematično ne spremlja nihče. Tovrstni izdelki so sicer tudi predmet nadzora inšpekcijskih služb, vendar so aktivnosti nadzornih organov v prvi vrsti razumljivo usmerjanje v omejevanje tveganj za zdravje ljudi.

Z namenom podpore prebivalcem je Inštitut za nutricionistiko začel z izvajanjem programa preverjanja kakovosti prehranskih dopolnil. Prof. dr. Igor Pravst: »Sistematično bomo vrednotili kakovost prehranskih dopolnil, ki jih bomo kupili v prosti prodaji, jih analizirali, in javnost obvestili o izdelkih, ki po svoji sestavi ustrezajo označeni vsebnosti aktivnih snovi. Takšni izdelki bodo objavljeni na seznamu preverjenih prehranskih dopolnil, ki ga bo vzdrževal Inštitut za nutricionistiko. Zaradi posebnega javno-zdravstvenega interesa, se bomo najprej osredotočili na prehranska dopolnila z vitaminom D.«

Naročila za vrednotenje posameznih izdelkov lahko v prvi vrsti podajo proizvajalci – za svoje izdelke, v proces vključevaje pa smo vključili tudi potrošnike. Doc. dr. Anita Kušar: »V program želimo zajeti aktualna in za potrošnike zanimiva prehranska dopolnila z vitaminom D. V ta namen potrošniki lahko izpolnijo anonimno anketo o uživanju tovrstnih prehranskih dopolnil, s katero želimo identificirati najbolj aktualna prehranska dopolnila. Anketa je dostopna na spletni strani inštituta http://preverim.nutris.org/.«

Preverjanje kakovosti prehranskih dopolnil je povezano z znatnimi stroški. Izdelke je namreč potrebno neodvisno kupiti in preveriti njihovo kakovost, tudi z analizo v zunanjem akreditiranem laboratoriju. Izdelki vključeni na seznam bodo predmet rednih obdobnih pregledov in bodo, v primeru ugotovljene neustreznosti, iz seznama umaknjeni. Vzpostavitev programa bo financiral Inštitut za nutricionistiko iz lastnih sredstev in iz donacij dohodnine, ki mu jo zaradi delovanja v javnem interesu na področju prehrane lahko namenijo državljani. Uvrstitev prehranskih dopolnil na seznam bodo lahko naročila tudi podjetja za svoje izdelke, pri čemer bodo le-ta tudi pokrila stroške preverjanja kakovosti teh izdelkov.

Osnovo za preverjanje kakovosti sestave prehranskih dopolnil bodo predstavljala Priporočila za zagotavljanje kakovosti prehranskih dopolnil (Pravst in sod. Farmacevtski vestnik, 2012(63):212-224), posodobljena z relevantno zakonodajo in z upoštevanjem Smernic za pristojne organe za nadzor skladnosti v zvezi z določitvijo dovoljenih odstopanj za hranilne vrednosti in priporočil EFSA glede zgornjih varnih vnosov hranil.

https://www.nutris.org/sporocila-za-medije/preverjanje-kakovosti-prehranskih-dopolnil

[Bernard]

 

Krvna skupina 0 z nižjo stopnjo tveganja okužbe, vitamin D ni vedno učinkovit

Sprožilci covida-19 t. i. citokinske nevihte

Nedavna raziskava Annals of Internal Medicine je pokazala, da bi lahko imeli ljudje s krvno skupino 0 ali Rh- nekoliko manjšo verjetnost okužbe z novim koronavirusom. V Singapurju pa se je rodil novorojenček s protitelesi na virus.

Vitamin D v hujših primerih obolenja ni učinkovit

Te dni smo lahko poslušali kar nekaj nasvetov oziroma priporočil o jemanju vitamina D, ki da bi lahko pripomogel k boljšemu imunskemu sistemu. Vendar pa visoka vsebnost vitamina D ne reši težave. Brazilski zdravniki so ugotovili, da zvišana raven tega sončnega vitamina ni učinkovita v primerih težjih obolenj s covidom-19.

Zdravniki so dali naključnim 240 bolnikom s hujšo obliko poteka bolezni visok odmerek vitamina D3 ali pa placebo odmerek. Le 6,7 odstotka obolelih, ki je prejelo vitamin D, je imelo "pomanjkljivo" raven hranilnih snovi v primerjavi z 51,5 odstotka obolelih, ki so jim dali placebo odmerek, ob tem pa ni bilo nobene razlike glede samega poteka bolezni, so zapisali v ugotovitvah, objavljenih na medRxiv.

Podobni rezultati so bili pri 116 bolnikih, ki so imeli nizko raven vitamina D pred samim zdravljenjem. Avtorji objave tako trdijo, da dodatek vitamina D "ne vpliva na izboljšanje dolžine bolnišničnega zdravljenja obolelega s hujšim potekom bolezni covid-19".

 

Krvna skupina 0 z nižjo stopnjo tveganja okužbe, vitamin D ni vedno učinkovit

WWW.RTVSLO.SI

---

Sprožilci covida-19 t. i. citokinske nevihte.

 

[Срђан Шијакињић]

Ево свежих вести, од прошле недеље.

[Срђан Шијакињић]

Ево и на српском нешто.

[Božena]

пре 3 часа, Срђан Шијакињић рече

Ево и на српском нешто.

Loše predstavljeno...
Pa, ne može tako govoriti (na 2:54)...kaže da se prema Holiku može uzimati 50 000 ij d vitamina dnevno godinu dana, bez toksičnosti....da, eventualno može ali uz nadzor lekara,to je trebala odmah reći, možda je mislila reći 50000 ij. nedeljno
i još kaže da postoje d2 i d3...a ima ih jos

[Срђан Шијакињић]

пре 46 минута, Božena рече

Loše predstavljeno...
Pa, ne može tako govoriti (na 2:54)...kaže da se prema Holiku može uzimati 50 000 ij d vitamina dnevno godinu dana, bez toksičnosti....da, eventualno može ali uz nadzor lekara,to je trebala odmah reći, možda je mislila reći 50000 ij. nedeljno
i još kaže da postoje d2 i d3...a ima ih jos

Е па хвала за напомене. Свакако је једина сигурна опција да свако провери ниво витамина Д у крви (барем у оним земљама где је то могуће, пошто смо сазнали да у Словенији и није тако лако), пре него што почне да узима неке веће дозе. Рекао бих и да треба да се саветује и са својим лекаром, међутим, моје лично мишљење је да лекари не прате довољно ажурно нова сазнања која се малтене дневно гомилају кад је реч о исхрани, суплементацији итд. Част изузецима. Уопште их не кривим, јер просто људи немају времена, поготово откако је ово почело. Питање је и да ли је посао лекара опште праксе да прати такве ствари.

Моја начелна идеја је само да покажем да постоје индиције да стандардно препоручене дозе 400-1000 и.ј. дневно нису довољне за већину људи и да, иако постоје ризици од предозирања, свако треба да застане и озбиљно размисли шта је за њега лично већи ризик, поготово у овој корона лудници - да настави по тренутно званичним препорукама или да ризикује и повећа дозу. Колико сам видео (проверавао сам неколико пута) 4.000 и.ј. дневно је неспорна горња безбедна граница.

Али, на крају, ја нисам лекар, нити фармацеут, тако да само дајем предлоге за размишљање и указујем на ствари које су мени логичне.