Предавања, беседе и разговори оца Димитрија Плећевића

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Димитрије З. Плећевић (на светом крштењу Невен) рођен је 1983. године у Јагодини. Као гимназијалац обрео се у славној Царској Лаври, манастиру Светог Арханђела Михаила на Превлаци, где је под благословеним окриљем Светих Превлачких мученика открио свој

списатељски дар. Своје прве стихове посветио је управо тајновитом, свештеном спомену поменуте Лавре и њених мученика. Писањем у оквиру литургијско-богослужбених и хагиографских темата бави се неколико протеклих година.

У чин чтеца и ипођакона рукопроизведен је од стране Високопреосвештеног Архиепископа Цетињског, Митрополита Црнoгорско-приморског др Амфилохија 10. маја 2007. године у манастиру Михољска Превлака, када прима име Димитрије у част великомученика Димитрија Солунског.

1. Акатист и молбени канон Светитељу Николају Жичком, издање аутора, Београд 2005.

2. Српски Светачник - саборник животописа светитеља, светиња и чудотворних икона у Српској Православној Цркви, Словенско слово, Београд, 2006, 2008.

3. Свети Превлачки мученици - тајна пројављена мироточењем, Манастир Светог арханђела Михаила на Превлаци, Превлака, 2007.

4. Свети великомученик Прокопије заштитник града Ниша, Центар за Црквене студије, Ниш, 2008.

Књиге у припреми:

1. Свети свештеномученик Авакум Београдски и његово време

2. Литургијско поштовање светитељских моштију

Богослужбени радови:

1. Акатист свештеномученику Јоаникију митрополиту Црногорско-приморском

2. Акатист свештеномученику Авакуму Београдском

3. Акатист преподобном Ромилу Раваничком

4. Акатист Пресветој Богородици у част Њене свете Иконе Умиљење Јовањско

5. Акатист Пресветој Богородици у част Њене свете Иконе Умиљење Сочаничко

6. Житије, служба и акатист Светим новомученицима Момишићким, Подгорица, 2008.

7. Акатист Свештеноисповеднику Кирилу Далматинско-бокељском

Чланци и студије:

1. Свети свештеномученик Јоаникије Црногорско-приморски, Православље, 2000.

2. Обезбожење крсне славе, Политика - Магазин, 2003.

3. Светитељи и светиње епархије шумадијске, Каленић. 2007.

4. Свештеномученик Јоаникије сведочитељ живота непролазног, Апостолски весник бр.1,

Аранђеловац, 2007.

5. Првоврховни апостоли Петар и Павле еванђељски примери покајања и спознања Апостолски весник бр.1, Аранђеловац, 2007.

6. Свети арханђели и анђели Божији, Апостолски весник бр.2, Аранђеловац, 2008.

7. Светитељ Николај Мирликијски Чудотворац. Апостолски весник бр.2, Аранђеловац, 2008.

Прикази и предговори књигама:

1. Педесетница - огњиште Духа Светога (приказ књиге Педесетница, саборник лудости проповједања, аутора јеромонаха Илариона Ђурице)

2. У љубави, радости и нади - Преподобни Јустин Сведочитељ Васкресења (предговор збирци песама о преподобном Јустину Новом, аутора јеромонаха Илариона Ђурице)

3. Вама је отац ђаво, јер је он лажа и отац лажи (предговор књизи Ујед за Душу, аутора Ивана Ивановића)

4. Свештени миомирис Великог Григорија (предговор српском издању Дијалога, светитеља Григорија Великог; издавач: Ambrozijana Serbica, 2007.)

Форумско име г. Димитрија Плећевића је subdjakon Dimitrije Plecevic

                                                                                                                                                                             

[Милица]

Да ли нас је изненадила младост

или уплашила бројна дела

овог младог ипођакона,

па ништа не питамо...?

[sasluzitelj]

nisam vise ni mnogo mlad, dela mnogo nema, vi se ne plasite, no slobodno pitajte, da imamo svi koristi duhovne od toga

[Милица]

Их па шта је 26 :-)

Мада и ја са 28 већ неко време причам то исто 

Мене занима ова тема

"Литургијско поштовање светитељских моштију".

Да ли нам можеш нешто написати о томе?

[Милица]

"Обезбожење крсне славе, Политика - Магазин, 2003."

Врло интересантан наслов!

Мислим да сви отприлике знамо о чему се ради,

али цео текст би, несумњиво, било интересантно прочитати.

Међутим, нисам нашла линк.

[sasluzitelj]

postavicu tekst u vordu o kome govoris, sto se svetih mostiju tice to je kompleksna tema tako da moras konkretnije da pitas sta te interesuje

[sasluzitelj]

Обезбожење крсне славе

Једна од литургијски смисаоних карактеристика православља у Срба  свакако јесте крсна слава која на доличан начин осликава богато духовно наслеђе народа, које нам је у завештао Свети Сава.

Али данас нажалост, крсна слава служи свему другоме сем као продужетак литургијског славља!

Од дивног, хришћанског обичаја, она је постала пир изелицаили или у најбољем случају банкет. 

Њена симболика претворена је у окамењени обичај, који је понекад магијски, а не хришћански, и који издвојен и избачен из свете литургије губи свој светосавски смисао. 

У светима које прослављамо као своја крсна имена славимо једино светог Господа нашега Исуса Христа. Свако слављење светих појединачно ван Господа Христа није правилно и противи се учењу свете цркве.   

          Како заиста треба прославити своју крсну славу и када она има хришћански смисао и симболику? Одговор на ово питање мора ући у средиште православнога живота и предања, у свету литургију, да би се кроз њу могла прославити и крсна слава на једини правилан начин.

          Жижа живота свакога еванђељем просвећенога човека, требала би да се заснива на учествовању и правилном разумевању, свете литургије која је најзначајније богослужење цркве, и једина потпуна свеза Бога и човека, свеза из које све извире и у коју се све улива, праслика раја то јест вечног блаженства на земљи, духовна бања која окрепљује и оснажује, спасоносни пут којим ходећи примамо благослов обожења, не по природи већ по благодатном дару љубави и безграничне милости Створитеља.

Али савремени човек најчешће нема никакву представу о светој литургији, о њеном спасоносном значају у животу и богословљу.

Реч литургија значи заједничко делање, односно рад, и њен непроцењиви значај састоји се у томе што се на њој врши најсветија, тајна над тајнама, која се назива Евхаристија (приношење) и коју је на тајној вечери установио сам Господ Христос, када је благословио хлеб и дао га апостолима рекавши: " Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи на отпуштење грехова", а такође и чашу са вином рекавши: " Пијте из ње сви, ово је крв моја Новога завета, која се за вас и за многе пролива на отпуштење грехова "( Мт, 26; 26-28), " Ово чините у спомен мој" ( Лк, 22;19). Сећајући се ове свете и спасоносне заповести, православна црква већ две хиљаде година, приноси хлеб и вино ( бескрвну жртву за васцели људски род) који се на светој литургији, сабрању верних, претварају благодаћу Пресветога Духа у истинито тело и крв Христову, којима се ми причешћујемо, на отпуштење грехова, сједињујући се са Богом.

Слава истргнута из литургије, нема никаквог смисла не служи циљу, и претвара се у  магијску радњу или пагански пир.

У прилог томе да је корен славе једино у литургији, сведоче и литургијски символи саме славе, а то су: колач, вино, свећа и жито.

Колач и вино не представњају ништа друго до сећање на тело и крв Христову, a свећа нас подсећа на реч еванђењску, реч Господњу: " Ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходити по тами". Кољиво ( жито ) симболише уствари Васкресење Христово, јер као што се из трулога зрна пшенице рађа нови клас, тако ће из праха и пепела земаљског устати тела људска, у часу свеопштег васкресења и другог доласка Христовог. На овом месту такође треба исправити и заблуду која постоји у нашем народу, а која се тиче (не)кувања жита за нека крсна имена, јер се по некој непобожној традицији, светитељи деле на живе и мртве. О томе да нема мртвих светитеља налазимо сведочанство у еванђељу по Луки, где апостол надахнут Духом Светим вели: "Бог није Бог мртвих, но Бог живих, јер њему су сви живи" ( Лк, 20;38). Не само да нема "мртвих" светих, већ нема мртвих уопште, јер су Богу сви живи.

                                                                                                 

Да је српска слава паганизована и обезбожена говори нам и чињеница о њеном претварању у оргијање, на коме људи уместо да славе Бога, прљају душу своју предајући се задовољавању својих чула, преједањем, препијањем и празнословљем, постајући на тај начин погодно оруђе којим руководи ђаво.

Да ли је оправдано овде говорити о нарушавању поста, спремањем мрсне хране за крсна имена која падају у неком од четири поста или у посним данима, јер је таква пракса све израженија, а савети и молбе свештенства се не вреднују јер наш народ све најбоље зна и у све се разуме, па мисле да им  свештеници и нису потребни, а незнају да се без свештеника хришћанин не може спасти, јер свештеници су Богом овлашћени да вернима подељују свете тајне. Зар пост није време уздржања, време испитивања и анализе своје савести, време покајања и врлине !

Најжалосније од свега јесте када се слави неки светитељ по налогу разних видовњака и врачара, јер су такви већ у Старом завету приказани као слуге демонске, а у Новом завету и у канонима Светих отаца, свима који се баве магијом и врачањем следује дугогодишња епитимија, а не ретко и искључење из цркве, јер магија као скуп разних окултних сеанси директно негира постојање Бога, а самим тим и човека као разумног бића и круне стварања. Недајте да вас заварају јер Господ нас упозорава: " Говориће многи лажни прориоци у име моје".

Велика милост Божија је изливена на  српском народу, јер је православан, то је велики благослов и дар познања истине, али такође морама бити свести и личне одговорности.

                                                                                  Невен Плећевић

[sasluzitelj]

eto teksta iz magazina

[Милица]

Леп је текст,

целовит и јасан.

Мада би се можда могло додати и то да се код нас усталило прављење пуно разноврсних јела

за славу,

што је такође претеривање.

Такође имамо и појаве када људи неће да славе славу ако им се упокојио неко из куће.

О томе смо већ причали на некој од тема на овом форуму.

[PD]

Da li je greh da se ne slavi slava kad se neko iz porodice upokoji i ta se godina ne slavi?

Ima toliko primera za mene pogresnih tumacenja ali opet mozda i ja nisam u pravu. Jednom kad se slava pocne slaviti ne treba se prekidati a pogotovu ako se otac upokojio onda bi sinovi trebali da nastave i slave a ne da ne slave upravo zbog toga sto im se otac upokojio.

Milice u pravu si sto se tice slavljenja slave da to postaje gozba a gubi sva obiljezja koja cine slavu.

I ja prva kad spremam slavu uvek se bojim nece mi biti dovoljno ili nekome se ne svidja ovo ili ono...tako da zavrsimo sa 10 vrsta kolaca i torti...predjela i glavnih jela, salata....sve mi to vise smeta ali opet kad dodje taj dan...ja opet po starom.

[Милица]

Тамо у објављеном тексту чини ми се да и пише да се слави слава и у случају да неко умре из куће

и то тада посебно!

О томе такође говори и Свети Владика Николај у неком од мисионарских писама.

Што се тиче разноврсности јела,

тако је то код нас, ко год може,

он тако прави.

Мада је то и најмањи проблем

у односу на остале појаве.

[sasluzitelj]

krsna slave je lep obicaj koji treba negovati ali nmu treba dati jasno mesto koje mu pripada, dakle nikako slavu u prvi red, vec Boga Zivoga, liturgijsku svest i zivot. otvoricemo uskoro temu o svetim mostima

[чтец Филип]

Dimitrje svaka cast za Svetacnik!  :cheesy2:  :cheesy2:  sve najbolje u daljem radu.. :cheesy1:

ctec Ficko

[sasluzitelj]

hvala bratac cekaj tek da vidis najnovije izdanje

[чтец Филип]

Imam pitanjce, definisi mi tacno sta znace sledeci pojmov: akatist, kondak, ikos, tropar i kanon? hvala unapred brate

ctec Ficko