,,Putuj igumane i ne misli na manastir” – o postojanju nesvesnih obrazaca življenja

[JESSY]

                            

 

Ko god je malo zagrebao po psihološkim i psihoterapijskim temama primetio je da se svuda pominje termin obrasca ponašanja, razmišljanja, osećanja i slično. To su sve one stvari koje nam se ponavljaju, tj. koje ponavljamo u životu, bilo da se radi o odabiru partnera, posla, funkcionisanju sa prijateljima ili slično.

Postoje bar dva razloga zašto iznova i iznova prolazimo kroz slične ili iste životne situacije, koje nazivamo obrascima, skriptom, nesvesnim životnim planom itd.

Prvi je to da naš mozak funkcioniše po principu štednje. Živimo, mislimo i osećamo se kao na ,,automatskom pilotu”. Priroda je štedljiva pa ne želi da se energija rasipa u svakoj situaciji, nego na osnovu ranijih iskustava, naučenih i usvojenih vrednosti automatski reagujemo. Sve je super dok su ti šabloni ,,abdejtovani”, dok su funkcionalni i u skladu sa realnim okolnostima. Kad nisu onda smo u problemu.

,,Muškarci hoće samo seks.” je primer uverenja koje izgrađuje neki šablon, koji dalje vodi tome da će osoba sa tim uverenjem i nesvesno birati baš takve muškarce, koji žele samo seks. Tako će sebi potvrditi da je to istina. Da bi se izabrao neki drugi tip muškarca potrebno je promeniti uverenje, uvideti koji to muškarci hoće samo seks, koji i kakvi žele nešto drugo… za sve to potrebna je energija, vreme, rad, investiranje sebe. A mozak hoće da štedi. Znači, neophodno je prepoznavanje (nesvesnog) ,,autopilota” i ,,uključivanje” (svesne) opcije ,,ručnog upravljanja”.

Drugi razlog konstantnog vraćanja na šablonsko ponašanje jeste potreba da se taj ,,šablon” prevaziđe. Šta to znači? Šabloni, kao reprezenti nečeg negativnog u našem nesvesnom, uglavnom nastaju u nekim periodima ranih razvoja, u odnosima sa važnim ljudima, i to u emotivno nabijenim, često neprijatnim situacijama. Ako uzmemo gore pomenuto uverenje, ono je moglo nastati recimo slušanjem mama, tetaka, strina i drugih važnih žena i njihovih iskustava (i uverenja), pa bi se ,,namestila” neka realna situacija koja bi to i potvrdila (recimo starija sestra ili mlada tetka koju je nakon prvog seksa dečko ostavio) i time bi uverenje bilo formirano.

Ali, mi ipak imamo potrebu da živimo slobodno i autentično, da zadovoljimo svoje potrebe. Pa iako postoje uverenja, šabloni, nesvesni planovi i odluke o drugima i životu želimo da toga nema, da rešimo i nastavimo dalje.

Zato postojanje šablona nije samo neka patologija koju nesvesno ponavljamo unesrećujući sebe, već je i naš način da se toga rešimo. Vraćanje na ,,staro” i ,,već viđeno” (iako negativno i neželjeno) u funkciji je prevazilaženja i razrešenja. Kada to odradimo, raskrstimo sa prošlošću, starim doživaljajima, uverenjima i obrascima, više i nemamo potrebu da se osvrćemo i na to vraćamo. Tada počinje da važi ona poznata ,,Putuj igumane i ne misli na manastir”.

 

https://putkaautenticnosti.wordpress.com

 

[slovoA]

Психолошко објашњење психологије. Не психе, већ психологије. Оно, умјетност ради умјетности. А чему то служи, на то нико нема одговор, јер не може ни да има. Ако је то нешто (психологија, умјетност и томе сл.) само по себи довољно, онда је то нешто бог. Па пошто није, и закључак се сам по себи намеће баш као у датом тексту, да живимо упркос тим обрасцима. И стварно живимо, али тај закључак вриједи само у оквирима те психологије ради психологије. И Литургија је образац, али само по нашој палости, зато што Је не видимо другачије, иако нас тај "образац" увијек на непоновљив начин уводи у Царство Божије. Елем, нити заиста разликујемо те обрасце, нити смо заиста свјесни своје палости.

Нема злоћудније науке од психологије. Метастазира гдје човјек то најмање очекује.

[slovoA]

пре 14 часа, slovoA рече

Нема злоћудније науке од психологије. Метастазира гдје човјек то најмање очекује.

(Да наставим, и без питања.) Фрагментарно, та наука још и може да послужи нечему, али начелно је прилично бескорисна, често и штетна, чак погубна за човјека. Утврђује га у његовом паду, намећући непостојеће обрасце личности. Познај себе и духове овога свијета, то је отприлике мото психологије. Али откуд то, ваљда треба да се ослобађамо од тих духова и отварамо за благодат Светог Духа? А како да се отварамо кад познајемо себе? Из тог ћорсокака нема излаза. Сљедујући принципима психологије, осуђени смо да будемо само слијепи случај природе, упознат са самим собом, нека сасвим произвољна личност.
Један од узрока пандемије индивидуализма је некритички однос не само према психологији већ према науци уопште. Отуда та злоћудност, од тог некритичког односа, а не сама по себи. Кад се човјек критички односи према науци она постаје доброћудна и као неко кученце трчкара за њим. А никако, никако не иде супротно, да човјек трчкара за науком.

 

[JESSY]

пре 15 часа, slovoA рече

Нема злоћудније науке од психологије.

[Драшко]

пре 47 минута, slovoA рече

Да наставим, и без питања

A neka!

Sve si reka'

 

[Драшко]

пре 32 минута, JESSY рече

Talibanština Jessy 

Pusti ih

Čim neko takav termin koristi zreo je za Junga 

Možda i Frojda čak 

[Драшко]

пре 51 минута, slovoA рече

А како да се отварамо кад познајемо себе?

????????

Was?????

[Драшко]

Tekst je dobar

Sad sam pročitao 

Nimalo glup i kratak i jasan 

 

[slovoA]

On 17.7.2020. at 18:09, Драшко рече

On 17.7.2020. at 17:17, slovoA рече

А како да се отварамо кад познајемо себе?

????????

Was?????

Према чему се човјек отвара? Према непознатом, да би га познао и усвојио то знање, или према познатом? Зар разум не клизи преко познатих ствари потпуно незаинтересовано? Само то познање му је већ довољно и нема потребе да се отвара за неко друго, па ни за благодат.
Имаш то све код Светих Отаца. Сопство је смрт за личност. Ако мислиш да можеш познати самога себе, робујеш просто природи и намећеш оно што је опште, природу човјека, као нешто лично. А како је то природа лична кад сви подједнако учествујемо у њој и једино те други може познати и познаје као личност?
Христос не каже познајте себе, већ познајте истину! А оци психологије су као императив наметнули управо то, познајте себе. Само, ако на мјесто истине ставиш себе, онда си ти пут, истина и живот. Па изволи.

[Драшко]

пре 3 минута, slovoA рече

Према чему се човјек отвара? Према непознатом, да би га познао и усвојио то знање, или према познатом? Зар разум не клизи преко познатих ствари потпуно незаинтересовано? Само то познање му је већ довољно и нема потребе да се отвара за неко друго, па ни за благодат.
Имаш то све код Светих Отаца. Сопство је смрт за личност. Ако мислиш да можеш познати самога себе, робујеш просто природи и намећеш оно што је опште, природу човјека, као нешто лично. А како је то природа лична кад сви подједнако учествујемо у њој и једино те други може познати и познаје као личност?
Христос не каже познајте себе, већ познајте истину! А оци психологије су као императив наметнули управо то, познајте себе. Само, ако на мјесто истине ставиш себе, онда си ти пут, истина и живот. Па изволи.

Zar nije i istina o nama nešto što nas oslobadja stalno?

Hristos je Istina 

Sa velikim I

A negde je neki svetac rekao "upoznaj sebe, to je više nego da si vaskrsao "

[slovoA]

пре 2 минута, Драшко рече

Zar nije i istina o nama nešto što nas oslobadja stalno?

Јесте. Али која истина о нама? Прва истина о нама је да смо пала створења, па је и разум помрачен због те палости и не би га требало наметати као мјерило истине. А у том познању себе све се на то своди, да је разум мјерило истине.

[Драшко]

пре 9 минута, slovoA рече

Јесте. Али која истина о нама? Прва истина о нама је да смо пала створења, па је и разум помрачен због те палости и не би га требало наметати као мјерило истине. А у том познању себе све се на то своди, да је разум мјерило истине.

Ma da

Sve se svodi na to i nema šta da se razmišlja

Tako je

[J_a_n_a]

пре 22 минута, slovoA рече

Само то познање му је већ довољно и нема потребе да се отвара за неко друго, па ни за благодат.

[Драшко]

пре 1 минут, J_a_n_a рече

Nije još postao Slovo B

[Драшко]

пре 25 минута, slovoA рече

за благодат

se otvaramo najčešće tim samospoznajama 

Zar nije ispovest već jedna vrsta samospoznaje?

Pa i sa sobom kad nešto raščistimo zar nije to otvaranje za Blagodat?

Jel ima neko neko iskustvo slično?