Каква је ово вера? Одсећи жени нос?!

[Александар Милојков]

Брате, као што си вероватно и сам приметио, управо сам и покушао да семиолошки раздвојим моралистичко и ничим аргументовано осуђивање од онтолошко-етичког расуђивања. Знам да ме барем ти можеш разумети када ти се обратим овим језиком. Ако обратиш пажњу шта сам тамо раније написао и сам ћеш видети с којих је позиција - а мислим да ти је и моја интенција јасна. Критика је наравно и потребна и пожељна, али с позиција знања а не умишљене праведности којој је свака љубав туђа.

У праву си. Међутим, барем што се тиче брата Звонка, он не говори напамет. На многим темама у којима су учествовали муслимани показао је велико познавање ислама. Он заиста не прича напамет. Погледај мало теме па ћеш видети на шта се све позива. Сад, што ума мало да буде жучан...наш је, шта да радимо.

[Александар Милојков]

Да будем још мало јаснији: ако Божију вољу сматрамо за узрок свог постојања, за само садашње и будуће (вечно) постојање, онда је та Његова воља за нас сами живот, сама онтологија. Постојати за човека значи изједначити своју вољу са Божијом. Засигурно, такав акт подразумева одређено човеково делање, покрет (кинисис, како каже свети Максим). Ако је тако, онда је, са православног гледишта, нонсенс раздвајати онтологију и етику. Друга је ствар моралисање, које митрополит Зизјулас критикује. За хришћансе је етика управо делатна мудрост, ходање за Богом, сарадња са Богом, општење са Бого. То у молитви и кажемо: "Нека буде воља Твоја..." Ово управо за човека значи: живот, постојање. Делати (етика) у складу са Божијом вољом, исто је што и постојати, бити жив (онтологија). Зар и сам Господ на страшном суду неће једима рећи: Идите од мене проклети, не познајем вас! Како их то не познаје? Па управо тако што Он свет познаје као Своју вољу. Они који свој покрет нису уподобили Његовој вољи, биће странци према Богу.

Ипак је ово тема о исламу, али кад већ пишеш овакав пост не бих да идем ван теме, али бих упитао како то брат да "постојати" значи изједначити своју вољу са Божијом. Мислим зар није кретати се ка обожењу уствари изједначавање своје воље са Божијом? Изједначити своју вољу са Божијом није сам један тренутак, то је читав период нашег узрастања у мери Христове висине. Ако строго узмемо живот и постојање није исто. Живот у свом Јеванђеском смислу подразумева стање блаженства, док постојање може да укључује и стање мучења.

Управо сам то хтео да кажем. Извини ако нисам био довољно јасан. Да, живети значи обожити се, а обожити се значи, између осталог, и ово што сам написао у вези воље. Тачно, оци су разликовали постојање и живот. Такву прецизну разлику прави и отац Георгије Флоровски у својој чувеној студији "Твар и тварност". Живот је живот са Богом, а постојање је обезличено и обезбожено битовање, ван Божије воље. Човек има власт да не живи, али нема власт да не постоји.

[Justin Waters]

Да будем још мало јаснији: ако Божију вољу сматрамо за узрок свог постојања, за само садашње и будуће (вечно) постојање, онда је та Његова воља за нас сами живот, сама онтологија. Постојати за човека значи изједначити своју вољу са Божијом. Засигурно, такав акт подразумева одређено човеково делање, покрет (кинисис, како каже свети Максим). Ако је тако, онда је, са православног гледишта, нонсенс раздвајати онтологију и етику. Друга је ствар моралисање, које митрополит Зизјулас критикује. За хришћансе је етика управо делатна мудрост, ходање за Богом, сарадња са Богом, општење са Бого. То у молитви и кажемо: "Нека буде воља Твоја..." Ово управо за човека значи: живот, постојање. Делати (етика) у складу са Божијом вољом, исто је што и постојати, бити жив (онтологија). Зар и сам Господ на страшном суду неће једима рећи: Идите од мене проклети, не познајем вас! Како их то не познаје? Па управо тако што Он свет познаје као Своју вољу. Они који свој покрет нису уподобили Његовој вољи, биће странци према Богу.

Ипак је ово тема о исламу, али кад већ пишеш овакав пост не бих да идем ван теме, али бих упитао како то брат да "постојати" значи изједначити своју вољу са Божијом. Мислим зар није кретати се ка обожењу уствари изједначавање своје воље са Божијом? Изједначити своју вољу са Божијом није сам један тренутак, то је читав период нашег узрастања у мери Христове висине. Ако строго узмемо живот и постојање није исто. Живот у свом Јеванђеском смислу подразумева стање блаженства, док постојање може да укључује и стање мучења.

Управо сам то хтео да кажем. Извини ако нисам био довољно јасан. Да, живети значи обожити се, а обожити се значи, између осталог, и ово што сам написао у вези воље. Тачно, оци су разликовали постојање и живот. Такву прецизну разлику прави и отац Георгије Флоровски у својој чувеној студији "Твар и тварност". Живот је живот са Богом, а постојање је обезличено и обезбожено битовање, ван Божије воље. Човек има власт да не живи, али нема власт да не постоји.

Разумемо се.  bliss jeeee

[andrej]

Брате, као што си вероватно и сам приметио, управо сам и покушао да семиолошки раздвојим моралистичко и ничим аргументовано осуђивање од онтолошко-етичког расуђивања. Знам да ме барем ти можеш разумети када ти се обратим овим језиком. Ако обратиш пажњу шта сам тамо раније написао и сам ћеш видети с којих је позиција - а мислим да ти је и моја интенција јасна. Критика је наравно и потребна и пожељна, али с позиција знања а не умишљене праведности којој је свака љубав туђа.

У праву си. Међутим, барем што се тиче брата Звонка, он не говори напамет. На многим темама у којима су учествовали муслимани показао је велико познавање ислама. Он заиста не прича напамет. Погледај мало теме па ћеш видети на шта се све позива. Сад, што ума мало да буде жучан...наш је, шта да радимо.

У критици увек треба поћи од брвна у сопственом оку, ако ће мо да вадимо труње из туђег. Човека не познајем, али ово је утисак који сам стекао. А жучност је особина личног и емотивног која преливањем у јавно никоме није ни на корист ни на спасење.

[Александар Милојков]

Ја стварно нисам стекао утисак даЗвонко покушава давади трун из било чијег ока. Више пута је понавља да не напада ничију личну веру нити било којег верника. Он критикује неке ставове у самом куранском тексту, као и нека историјска факта везана та настанак и развој ислама и, конкретно, Мухамеда.

[andrej]

Ја стварно нисам стекао утисак даЗвонко покушава давади трун из било чијег ока. Више пута је понавља да не напада ничију личну веру нити било којег верника. Он критикује неке ставове у самом куранском тексту, као и нека историјска факта везана та настанак и развој ислама и, конкретно, Мухамеда.

Критика Мухамеда је анахрона у било којој димензији осим у односу на Христа, а сам Мухамед је упорно истицао да је Христос у свему савршенији од њега. Али, овде је већ и било писано о великом уважавању које ислам има према ономе што назива "Исиним посланством" и што, са становишта православља, свакако садржи јеретичке елементе. Али, ту дихотомију не можемо да решимо онаквим приступом.

[Grizzly Adams]

Брате, као што си вероватно и сам приметио, управо сам и покушао да семиолошки раздвојим моралистичко и ничим аргументовано осуђивање од онтолошко-етичког расуђивања. Знам да ме барем ти можеш разумети када ти се обратим овим језиком. Ако обратиш пажњу шта сам тамо раније написао и сам ћеш видети с којих је позиција - а мислим да ти је и моја интенција јасна. Критика је наравно и потребна и пожељна, али с позиција знања а не умишљене праведности којој је свака љубав туђа.

И опет вређаш... t4431

Видиш једну ствар, још нисам срео муслимана који јасно и гласно да каже - "да, многоженство је неморално и ја то осуђујем и одбацујем" или "апсолутно ни под којим условима не прихватам убијање отпадника". Да ли би он тиме одбацио Бога? Не, наравно. Одбацује само Мухамеда или можда само неке његове поступке. Али ево ни овај наш пријатељ није то урадио. И док то не решимо, сваки разговор о вери је бесмислен.

Можемо да разговарамо о пецању и баштованству, нема проблема.

У критици увек треба поћи од брвна у сопственом оку, ако ће мо да вадимо труње из туђег. Човека не познајем, али ово је утисак који сам стекао. А жучност је особина личног и емотивног која преливањем у јавно никоме није ни на корист ни на спасење.

Па пођи онда од брвна у свом оку, шта си навалио на моје.

Нисам жучан уопште, само не волим фолирање. Зна се шта је проблем са Исламом и то мора отворено да се каже. Ако сада будемо ћутали добровољно једног дана ћемо ћутати силом.

[Grizzly Adams]

Критика Мухамеда је анахрона у било којој димензији осим у односу на Христа, а сам Мухамед је упорно истицао да је Христос у свему савршенији од њега. Али, овде је већ и било писано о великом уважавању које ислам има према ономе што назива "Исиним посланством" и што, са становишта православља, свакако садржи јеретичке елементе. Али, ту дихотомију не можемо да решимо онаквим приступом.

Ово није тачно.

[Vesna V. Lalovic]

''Зна се шта је проблем са Исламом и то мора отворено да се каже. Ако сада будемо ћутали добровољно једног дана ћемо ћутати силом''.

dada odgovor...posto ne znam sta je problem i recite...ko zna.... https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='t4431' />

[andrej]

Критика Мухамеда је анахрона у било којој димензији осим у односу на Христа, а сам Мухамед је упорно истицао да је Христос у свему савршенији од њега. Али, овде је већ и било писано о великом уважавању које ислам има према ономе што назива "Исиним посланством" и што, са становишта православља, свакако садржи јеретичке елементе. Али, ту дихотомију не можемо да решимо онаквим приступом.

Ово није тачно.

Ти мене брате погрешно разумеш и постављаш позицију као да те лично прогањам или вређам. Али, ја само реагујем на твоје постове који делују пуни предрасуда и недоречености. Можда ти и размишљаш на неки референтан начин - верујем, наиме, Александровом расуђивању по том питању, али, ја такву аргументацију код тебе до сада нисам приметио - само упорно инсистирање да сваки муслиман треба да се одрекне своје вере и пророка да би га удостојио за људско биће. Ти се вређаш зато што ти искрено кажем да остављаш такав утисак. Ако хоћеш, линкуј ми овде или на ПП где си већ писао и износио оно што сматраш релевантном аргументацијом да у корену сасечемо разговор са сваким муслиманом који не жели да се одрекне свог варварства и нецивилизованости, па да и ја схватим где сам погрешио.

Болдуј или подвуци део где сматраш да сам те својим размишљањима директно увредио, па да замолим неког од браће и сестара из администрације да ми заведе формалну опомену (или више) уколико процене да има реалних основа?  greengrin

[Grizzly Adams]

Ти мене брате погрешно разумеш и постављаш позицију као да те лично прогањам или вређам. Али, ја само реагујем на твоје постове који делују пуни предрасуда и недоречености.

Делују ти тако зато што не познајеш довољно тему. Прочитај прво Куран (са неким тумачењем иначе нећеш ништа разумети) и нешто о Мухамедовом животу. Затим прелистај мало хадисе и тефсире да провериш како се тумаче незгодна питања. Изненадићеш се.

Можда ти и размишљаш на неки референтан начин - верујем, наиме, Александровом расуђивању по том питању, али, ја такву аргументацију код тебе до сада нисам приметио - само упорно инсистирање да сваки муслиман треба да се одрекне своје вере и пророка да би га удостојио за људско биће.

Не тражим да се одрекне своје вере. Веома јасно сам рекао шта очекујем. И опет - не "да би га удостојио за људско биће" (то достојанство дао му је Творац), него да би разјаснили шта Ислам заиста учи. Ја сваког човека поштујем и поштујем веру у Творца као најузвишенију мисао и осећање. Проблем је што Ислам није само вера већ и политичка иделогија која има веома оређене принципе и циљеве.

Ти се вређаш зато што ти искрено кажем да остављаш такав утисак. Ако хоћеш, линкуј ми овде или на ПП где си већ писао и износио оно што сматраш релевантном аргументацијом да у корену сасечемо разговор са сваким муслиманом који не жели да се одрекне свог варварства и нецивилизованости, па да и ја схватим где сам погрешио.

Иди на форум "Дијалог са браћом муслиманима" има тамо доста тога. Могу да ти наведем конкретне аргументе из исламских извора, само изабери тему. Има превише тога да би се сваки пут изнова понављало.

[Grizzly Adams]

''Зна се шта је проблем са Исламом и то мора отворено да се каже. Ако сада будемо ћутали добровољно једног дана ћемо ћутати силом''.

0110_hahaha odgovor...posto ne znam sta je problem i recite...ko zna.... 0102_laugh.gif' class='bbc_emoticon' alt='stadaradim' />

Ево шта је главни проблем - цитат из познате књиге о исламском закону "Reliance of the Traveler" чувеног исламског учитеља al-Ash'ariја:

"1.2 The question arises. Is it possible for the mind alone, unaided by Allah's messengers and revealed scriptures, to know rulings, such that someone not reached by a prophet's invitation would be able through his own reason to know Allah's rule concerning his actions? Or is this impossible?

a1.3 The position of the Asharis, the followers of Abul Hasan Ash'ari, is that the mind is unable to know the rule of Allah about the acts of those morally responsible except by means of His messengers and inspired books. For minds are in obvious disagreement about acts. Some minds find certain acts good, others find them bad. Moreover, one person can be of two minds about one and the same action. Caprice often wins out over the intellect, and considering something good or bad comes to be based on mere whim. So it cannot be said that an act which the mind deems good is therefore good in the eyes of Allah, its performance called for and its doer rewarded by Allah; or that whatever the mind feels to be bad is thus bad in the eyes of Allah, its nonperformance called for and its doer punished by Allah.

a1.4 The basic premise of this school of thought is that the good of the acts of those morally responsible is what the Lawgiver (syn. Allah or His messenger (Allah bless him and give him peace) has indicated is good by permitting it or asking it be done. And the bad is what the Lawgiver has indicated is bad by asking it not be done. The good is not what reason considers good, nor the bad what reason considers bad. The measure of good and bad, according to this school of thought, is the sacred Law not reason (dis:W3)."

Дакле, "ум није способан да разликује добро и зло, осим преко Посланика и светих књига" и "добро није оно што разум сматра за добро, нити је зло оно што разум сматра за зло". "Мера добра и зла је свети Закон, не разум".

Ето зашто ми овде толико расправљамо о стварима које су саме по себи очигледне и јасне чак и незнабошцима. Мера морала у Исламу је оно што је Посланик објавио - тј. мера морала је Мухамед, његова објава и поступци. Оно што је он дозволио и показао примером је "добро", оно што је забранио је "зло".

[mikael_pasa]

Брате Андреје, теби је добро познато учење Светог Максима Исповедника о логосима бића, тј. о Божијој вољи о створеном свету. Изучавање тих логоса је оно шта учи вера и ту треба да вреднујемо ствари у вези ње - дакажемо да је хришћанство узвишена вера или не. То је мера и норма, суштина вере. Друга је ствар шта неки хришћани раде. Не можеш да минимизираш неке експлицитне негативне ствари у исламу тако што ћеш рећи: па,ето, ми хришћани немамо такво правило вере па опет то радимо. Није у томе поента и то је само скретање теме. Треба расправљати о самом тексту, о оном што је у њему експлицитно и ван сваке сумње јасно речено. У контексту тога, треба тражити евентуалну инспирацију агресивног понашања самих верника. Дакле, да будем јасан, колико сам текст може да буде јасна инспирација за лоше делање.

kada bi se imalo vremena i kada bi se malo vise potrudio(tj imao strpljenja da stalno kuckam) mozda bi i mogao da malo objasnim detaljnije oko svega ovoga.ukratko;serijatski zakon jeste poprilicno drakonski kada se uzme u obzir nacin kaznjavanja,isto tako je izuzetno pravedan u odnosu i na zrtvu nasilja(naravno i ka osudjeniku.koliko god ti blesavo zvucalo,ali je tako).to se moze vrlo lako proveriti.sad,sto se tice agresivnosti,na koju tacno mislis?(nadam se da cemo porazgovarati i licno,dosadno mi,brate,ovo kuckanje

[Александар Милојков]

Можда би Анрејев Арт центра био идеално место за то? Успут, колико кошта Куран код вас? На уличном сајму на Славији га јако скупо продају (1500 динара).

[mikael_pasa]

Брате, као што си вероватно и сам приметио, управо сам и покушао да семиолошки раздвојим моралистичко и ничим аргументовано осуђивање од онтолошко-етичког расуђивања. Знам да ме барем ти можеш разумети када ти се обратим овим језиком. Ако обратиш пажњу шта сам тамо раније написао и сам ћеш видети с којих је позиција - а мислим да ти је и моја интенција јасна. Критика је наравно и потребна и пожељна, али с позиција знања а не умишљене праведности којој је свака љубав туђа.

И опет вређаш... slavabogu

Видиш једну ствар, још нисам срео муслимана који јасно и гласно да каже - "да, многоженство је неморално и ја то осуђујем и одбацујем" или "апсолутно ни под којим условима не прихватам убијање отпадника". Да ли би он тиме одбацио Бога? Не, наравно. Одбацује само Мухамеда или можда само неке његове поступке. Али ево ни овај наш пријатељ није то урадио. И док то не решимо, сваки разговор о вери је бесмислен.

Можемо да разговарамо о пецању и баштованству, нема проблема.

У критици увек треба поћи од брвна у сопственом оку, ако ће мо да вадимо труње из туђег. Човека не познајем, али ово је утисак који сам стекао. А жучност је особина личног и емотивног која преливањем у јавно никоме није ни на корист ни на спасење.

Па пођи онда од брвна у свом оку, шта си навалио на моје.

Нисам жучан уопште, само не волим фолирање. Зна се шта је проблем са Исламом и то мора отворено да се каже. Ако сада будемо ћутали добровољно једног дана ћемо ћутати силом.

mnogozenstvo nije nemoralno.daleko je nemoralnije imati jednu zenu,i  pored nje ljubavnicu.sa takvim postupkom ili razaras brak,ili neko tu pati.prosto je.ovo je tek deo odgovora.