Усиљена побожност

[JESSY]

Има код нас, православних, једна специфична пројава гордости, а то је усиљено показивање колико смо ми скромни и побожни. Замислите ситуацију у пошти.

„Имаш хемијску?“

„Изволи.“

„Хвала.“

„Богу хвала.“

Познато вам је то? Ово је пример узалудног помињања имена Божијег, за потребе показивања нас самих као веома побожних и смерних. Сасвим је у реду да узмемо на себе заслугу што смо неком додали хемијску. Не бисмо могли то да учинимо да нам Бог није дао живот, ни руке, ни саму ту хемијску, али немојмо одлазити у крајности. Није да смо спасили неком живот. Додали смо хемијску. "Нема на чему" или "Молим" је сасвим у реду.

Неки стално истичу како су грешни. Знам човека који о себи увек говори како је „грешан и наопак...“ . Чак и кад томе баш није место.

„Ја, грешан и наопак, отишао да замешам свињама концентрат у кукуруз...“

Постоје људи који о себи говоре у трећем лицу. Сви знамо да је то јасан показатељ гордости.

„Где си, брате, што ниси свратио јуче?“

„ Еееее, Марко Радаковић је јуче палио неке гранурине у башти...“ , а он је Марко Радаковић, говори о себи.

А замислите тај хибрид гордости, кад бисмо спојили говор у трећем лицу и називање себе грешним!

„Где си, што ниси свратио јуче?“

„Грешни и наопаки Марко Радаковић је палио неке гранурине у башти...“

Постоје случајеви кад људи, тобож по узору на Христа (а сасвим ван контекста), не дозвољавају да им се додели иједан комплимент.

„Хвала ти, брате, ти си добар човек.“

„Богу хвала, али немој ме звати добрим, нема доброг осим самог Бога!“

Христос је нешто слично рекао богатом човеку, али не зато што је буквално само Бог добар (благ), а сви људи су зли, већ да би навео богаташа да схвати да је Сâм Христос, коме се обраћа – Бог, Извор благости и доброте.

Неки православци, сматрајући да се тиме одупиру греху гордости, чине веће зло, па скоро да нападну ближњег уколико им овај искаже какву похвалу.

„То је било веома племенито с твоје стране!“

„Ако си ми пријатељ, нећеш ми давати похвале. Можеш критике и увреде, али похвале немој.“

„Океј, онда имаш озбиљан проблем са нарцисоидношћу уколико ти је нечија лепа и љубазна реч претња да створиш комплекс више вредности.“

(размишља неколико тренутака и по тону закључује да је то нека увреда:) „Молићу се за тебе.“

Проблем је и што хришћани скоро и да искључе Бога из борбе за спасење. Па мисле да они својим трудом, врлинама, добрим делима зарађују спасење, „зарађују Бога“, а Он је ту, ето, да припомогне. Уместо да схвате да је Бог тај који спашава нас, а наша добра дела су природна пројава наше одлуке да верујемо и волимо.

[JESSY]

Реч „метанија“ (или „метаноја“) се више односи на преумљење, промену начина размишљања и делања. И то је увек потребно, сагледавати своје поступке и стално се мењати ка бољем, у Христу. Али многи од нас су ту „метаноју“ свели само на један њен аспект, а то је покајање. И то нездраво покајање, оно које се своди на плач, жаљење, ситничавост, пуританизам, што води ка сталном незадовољству собом и другима. И онда многи и ту нађу начин да пројаве своју гордост, па долазе да се исповедају свака три дана за небитне ситнице.

„Грешни и напаки Рајко Марковић је имао грешне мисли, оче. Помислио сам како је комшиница Слађа лепа.“

„Па она јесте лепа жена.“

„Али и ти и ја смо ожењени, оче!“

„Ожењени, дабоме, али нисмо слепи.“

„И кад ми је жена ишла на клизање, паде ми на ум грешна помисао... Како би било лепо да мало падне, па да јој се смејем. Не да сломи нешто, него да падне.“

„Твоја Радмила, с певнице? На клизању? Хихих, да, било би смешно. Опрости, настави.“

„А сад помишљам да Ви нисте добар духовник и да треба да нађем бољег, можда у манастиру, чујем да је отац игуман тај и тај јако побожан и благочестив!“

„Ето, опрости, Рајко, што не испуњавам твоје високе стандарде моралног савршенства. Можда бих ја требао да се исповедам теби?“

„Е тако ће Рајко Марковић и урадити. Идем код оца тог и тог, он не исмева моју духовну борбу.”

„Само бих те молио, Рајко, пре него што одеш, да одговориш мојој недостојности искрено на једно питање.“

„Ако ми Бог дâ да знам одговор.“

„Је ли љоснула Радмила који пут...? На лед...? “

(Аутор: грешни и недостојни и дебели раб Божији Марко)

(Текст је духовитог карактера)

http://avdenagom.blogspot.com/2020/06/blog-post_6.html?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+blogspot%2FUuAXt+(Avdenago)

 

[JESSY]

тако је Маре...

[Flojd]

Svaki covek je pozvan da ispravi praroditeljski greh, tj sklonost ka grehu, ili roditeljski greh, sklonost ka pojedinim grehovima, svojom zeljom i borbom da sto vise promeni sebe kako bi postao "svet" jer Bog prima u raj samo "svete", e sad obzirom da Bog odlucuje o tome ko ce biti svet, otuda i poziv ljudima da se ispravljaju kako bi bili sto bolji i kroz svoj trud da se " prosvete". A kako da se prosvete ako ne spoznaju svoje greske, spoznace ih kroz veru. Posto vera nije stradanje, vec radost, a bol i patnja su sazrevanje ili odbacivanje sebe i gordu ljubav prema sebi kako bi spoznali onu istinsku ljubav, cinjenica je da je da se kroz takvo "ciscenje " pripremamo da postanemo deo Bozije porodice, i svako tamo dobije mesto na osnovu svog truda. Znaci svi su pozvani da budu spaseni, tj svi su pozvani da se usavrsavaju tj da rade na sebi, da podvigom pobedjuju svoje mane kako bi postali " sveti". E sad mnogi zalutaju na tom putu, pa zeli sebe da pokaze kakvi nisu zaista, sve dok im neko to ne osvesti, a to moze biti obicna osoba, duhovnik ili neko treci. 

Ljudi trebaju biti svesni svoje gresnosti i svojih mana, ali postoji razlika izmedju odselnickog manastirskog zivota, i manastira u opstezicu, ako i u zivotu obicnih ljudi, poenta je da svako od nas treba da pazi da svako nejgovo delo ima neku dobru pouku ili neku dobru stranu, samo bez preterivanja. ?

[Драшко]

Ja pre neki dan

Subota zadušnice 

Malo izlazim iz Crkve malo se vraćam 

Srećem u mimohodu jednog čoveka koji je revnostan ....kad smo se sreli kod bankomata pre mesec dana normalno smo se pozdravili kad sam mu nešto pomogao oko istog

Sad

Ja rek'o "zdravo zdravo!"

Odgovor je bio "Bog ti pomogao!"

Hvala...voleo bih da mi pomogne pogotovu oko gorućih pitanja:) ali istovremeno je to bila i korekcija mog pozdrava 

[gavrosaurus]

Управо сада, Драшко рече

Ja pre neki dan

Subota zadušnice 

Malo izlazim iz Crkve malo se vraćam 

Srećem u mimohodu jednog čoveka koji je revnostan ....kad smo se sreli kod bankomata pre mesec dana normalno smo se pozdravili kad sam mu nešto pomogao oko istog

Sad

Ja rek'o "zdravo zdravo!"

Odgovor je bio "Bog ti pomogao!"

Hvala...voleo bih da mi pomogne pogotovu oko gorućih pitanja:) ali istovremeno je to bila i korekcija mog pozdrava 

У да, и коме мене је тако, немој случајно да назовеш "Добар дан!" или "Здраво!", сатански сине, побожним црквењацима!
Само "Помоз' Бог, Србине, јуначе, Карађорђе, Ајрон-Мене!"

И ово из првог поста "Хвала ти" -  "Богу хвала!"...
Добро бре, кажи да нема на чему, "И други пут", довољно је то скромности, побогу. Љуби бре и ближњега свога.
Зна Бог твоје срце, не брини.

[Вукашин]

пре 46 минута, gavrosaurus рече

У да, и коме мене је тако, немој случајно да назовеш "Добар дан!" или "Здраво!", сатански сине, побожним црквењацима!
Само "Помоз' Бог, Србине, јуначе, Карађорђе, Ајрон-Мене!"

И ово из првог поста "Хвала ти" -  "Богу хвала!"...
Добро бре, кажи да нема на чему, "И други пут", довољно је то скромности, побогу. Љуби бре и ближњега свога.
Зна Бог твоје срце, не брини.

Не важи ни то између Васкрса и Спасовдана. По мом искуству бићеш исправљен.

 

 

[Вукашин]

Цитат

 

"I da znate, ti religiozni koje najčešće nazivamo "pobožni ljudi", najopasniji su u Crkvi. Ti pobožni ljudi su veoma opasni. Bog da nas sačuva od njih.

Kada služimo Svetu Liturgiju i kažemo: "Gospode, spasi blagočestivija", jedan Svetogorac je rekao u šali, "Gospode spasi nas od blagočestivija", tj. da nas Bog sačuva od tih religioznih ili pobožnih ljudi; jer pobožan tj. religiozan čovek predstavlja svojeprirodnu ličnost, koja nikada nije imala lični odnos sa Bogom.

Pobožna ličnost posti, sprovodi molitveno i razna druga crkvena "pravila", prosto ispunjava zaduženja pred Bogom, ali nema nikakav ozbiljan odnos sa Njim i zato Bog, ovakvoj ličnosti, nikada ne otkriva baš ništa.
I evo, svedočim vam i priznajem iz sopstvenog opita i iskustva, da se u životu nisam susreo sa većim vragovima i opasnošću za Crkvu od pobožnih ljudi."

 

Цар је овај Атанасије Лимасолски. Обрадовао сам се кад сам видео да "Образ светачки" спрема за јесен збирку његових текстова.

[JESSY]

пре 34 минута, Вукашин рече

"Образ светачки" спрема за јесен збирку његових текстова.

stvarno....??? supeeeeer......! hvala ti za info...    (gde inače kupuješ njihove knjige?)

 

[Вукашин]

пре 1 сат, JESSY рече

stvarno....??? supeeeeer......! hvala ti za info...    (gde inače kupuješ njihove knjige?)

 

Наручујем код њих, тј. код Миодрага  Прилично су јефтиније него у књижарама. Обрадујем себе сваког пролећа са неколико наслова. Узео сам ону нову од Јефрема Филотејског и Андреја Конаноса и још пар старих, у новим издањима, па сам добио и каталог.

Стоји да је у припреми та књига од Атанасија Лимасолског и запамтио сам још да је у припреми књига о Старцу Пајсију од Влахоса и књига о Софронију Сахарову и Силуану Атонском од Влахоса и Жан Клод Ларшеа. То ми је привукло пажњу. Видим да имају још неколико издања у припреми и штампи, а планирају да штампају и нека распродата стара издања.

[Вукашин]

Пре митрополита Атанасија у тој библиотеци Очев дом, треба да изађе књига Старица Макрина (поуке духовне ћерке Јосифа Исихасте), а у штампи је Јосиф Ватопедски - Светогорске поуке и опити.

 

[JESSY]

пре 4 минута, Вукашин рече

Наручујем код њих, тј. код Миодрага

можеш ли дати број телефона...? јел магацин још увек негде  испод Народног позоришта...?

 

пре 5 минута, Вукашин рече

Узео сам ону нову од Јефрема Филотејског и Андреја Конаноса

и ја такође, пре неки дан , у продавници у Максима Горког...

[Bokisd]

Ali, by the way, nikako mi nece biti jasno, ...... zasto se uzimaju extremni primeri za neku kao usiljenu poboznost i onda se izvede takodje extremni zakljucak kako tamo neki koji furaju neku poboznost (usiljenu ili neku drugu) nemaju i nikada nece imati neki licni i ozbiljan odnos sa Bogom.

Bolje da cutim,.... (i, da se vrnem u forumsko tihovanje.....)

[slovoA]

пре 7 часа, JESSY рече

Има код нас, православних, једна специфична пројава гордости, а то је усиљено показивање колико смо ми скромни и побожни.

Ово је једна од правих тема. Има код Карељина то, о смирењу које долази од гордости, и он сасвим јасно разјашњава тај проблем, из свог личног опита, као што и ради све. Али ваљда је претежак за савременог човјека, који гаји само своју мисао. Не видим да га ко помиње, односно, да се бави Карељиновим текстовима (созерцањима), који се тичу управо тих савремених проблема.

[slovoA]

пре 7 часа, JESSY рече

Проблем је и што хришћани скоро и да искључе Бога из борбе за спасење. Па мисле да они својим трудом, врлинама, добрим делима зарађују спасење, „зарађују Бога“, а Он је ту, ето, да припомогне. Уместо да схвате да је Бог тај који спашава нас, а наша добра дела су природна пројава наше одлуке да верујемо и волимо.

Није то "скоро и да искључе Бога", већ Га дословно искључе. И својим трудом, врлинама и добрим дјелима `одрађују` Бога као некакав "Морал". Па нас тај морал и спасава онда, а не јединородни Син. А колика је то бесмислица, само једно је довољно рећи. И атеисти знају бити исто тако морални, па шта с тим? У сукоб два морала?