Поновно Миропомазање

[pomoz]

Драги пријатељи,

Молим Вас за помоћ. Обраћам Вам се анонимно, мада ме и тако велика срамота разара. У прилично сам тешком стању и не знам да ли могу даље. Пре неких 10ак година сам почео да доживљавам чудне ствари на молитви, не схватајући да сам на рубу најстрашније прелести која ће ускоро скоро сасвим прогутати мој живот, вољу и коначно слободу. Нажалост, све сам сматрао "великом Благодаћу" и ништа нисам исповедио свом Духовнику. Убрзо сам почео да се дискретно удаљавам од Њега, а онда све снажније, и ускоро нашао далеко од Цркве. Лични доживљај "вере" притом обрнуто сразмерно више нарастао, као и "лични подвиг" и "молитва". И сад да ме питате, како, кад и како сам то и зашто прогутао, не знам, нити постоји оправдање, али после неколико година такве праксе, затекао сам себе како призивам име неспомјаника и изговарам и чиним грозне ствари, какве ум не може ни да смисли. Све је то било, мислим, било нерасвешћено и деловало као нешто сасвим нормално. Опростите, ако вас овим узнемиравам. Било како било, чинио сам зло, дословно зло, свесно и (не)савесно, све док једне вечери нисам неким унутрашњим доживљајем стављен на избор - "или ово или оно", и приставши на наговор непријатеља Божијег (који ми је нашаптавајући сугерисао - "Кад ћеш ако нећеш сад, толико дуго радиш на томе...."), начинио онај лош избор. Инстантно сам осетио потпуно, свегушеће, неиздрживо очајање и скамењеност и срца и физичких удова, који до дана данашњег трају. У том тренутку схвативши шта се десило, покушао сам да се покајем, али скоро никакав покрет духом нисам могао да начиним. У том стању сам био годинама, и што је најгоре ту није био крај. Срце је наставило да подражава оно што је раније чинио ум, као да је текла умна молитва, само обрнута. Нисам могао томе да се одупрем, и ум је запао у илузију да је непријатељ Божији - бог, и више као да није могао начини разлику....наставило се ово на моју велику срамоту још неколико година, када је све кулминирало и кад сам некаквим чудом, надам се Божијим доживео да ако наставим, следи потпуно и незамисливо погубљење. Разум као да је на тренутак био просветљен тек да сагледа - "Шта је бре ово, коме се ја ово БРЕ обраћам!?!? Па мој Бог је одувек Господ Исус Христ, шта ја то бре уопште умишљам да ЧИНИМ!?!?!?"
Уследио је покушај великог заокрета. Све сам убрзо исповедио, више пута, код неколико Духовника, и настојао свим силама, редовним присуством службама, молитвама, радом итд, да се борим против мисли и покрета који као да владају мојим бићем. Неколико година дакле, крваво се кајем, пуно молим и обраћам Богу и покушавам да поправим сву штету коју сам начинио живећи овако, и себи и другима. Ипак, иако је толико времена прошло, мени је нажалост све теже и теже. Задњих месеци сам јако вапио Богу, да ме услиши и да ми да ма какву наду и ма какво решење, и тада сам наишао код Светих Отаца, наиме Пајсија Светогорца, Свештеника Јована Крестјакина, али и других, да они који упадну у секту, или оду непријатељу Божијем, тешком се муком избављају, јер овај неће да их пусти сматрајући их поданицима. У много оваквих случајева на које сам задњих недеља наишао, оци су увек саветовали на првом месту поновно Миропомазање, баш говорећи као о том чину као неопходном за поновно припадање Цркви. Кад сам мало ближе упознао значење овог чина, увиђам да је Дар Печата Духа Светога, управо оно од чега ми је непријатељ сугерисао да се одрекнем, што сам на незамисливу моју жалост ја у свом безумљу и послушао. ВИШЕ ОД СВЕГА, ЖЕЛИМ да поново примим овај дар, али не знам да ли ће ми мој Парох, нити иједан Свештеник кога познајем изаћи у сусрет. Да ли можете да ме посаветујете, код кога бих у Београду могао да одем, да поново примим Миропомазање, да бих опет сасвим припао Стаду Христовом?

Хвала
 

[Поуке.орг инфо]

@pomoz најпре, добро дошао на ЖРУ

[Ćiriličar]

@pomoz Brate,

Počeo sam da čitam i stao. Dovoljno je bilo nekoliko stvari...naravno da ne umišljam da mogu da te ja savetujem o ovim teškim stvarima....traži prijem kod svog episkopa. Pominješ Beograd, idi vladiki Stefanu, nastojatelju Hrama Sv. Save. Vladika ima iskustva kao ispovednik, pun je ljubavi i razumevanja i pomoći će ti. Mada, treba da malo i poslušamo...

I, moje mišljenje, nisu ovo stvari za forum a ni za svakog popa...verujem da ti je teško kad se ovde ispovedaš, ali nisu...ako nemaš kome, idi vladiki Stefanu....uz Božiju pomoć sve će se rešiti na dobro.

Svako dobro od Gospoda.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@pomoz, послушај Ћирка, добар си ти јер имаш критичку дистанцу код тешке прелести мисле да су увјек у праву, даље ти се обраћаш Цркви и имаш јасно изражену вољу за Христа, то је све јако добро и немаш потребе да очајаваш мало си се препао због тога што ти се издешавало, али ако одржиш ово што сам на почетку побројао повједа је твоја и Христос ће је извојевати као и за сваког у Цркви.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

[logdanov]

Можда неко може да ти чита неке молитве. Сигуран сам да постоји при полицији стручњак за борбу против секти. Провери. Постоје центри за борбу против болести зависности, као онај у Ченеју.

Не знам да ли то може да помогне, али знам да је тешко борити се без коњице. Сам пак никако.

Не знам да ли инсистираш на поновном миропомазању или тражиш савет у вези са том могућношћу. Вероватно је то сламка за коју се дављеник хвата. Да не постане опсесија. После таквог искуства као што је твоје, али не и само твоје, добро је да се човек труди да се потпуно одрекне своје воље јер не може да буде сигуран чак ни у то чије су мисли које му се роје у глави. А то не може сам.

Можда има неки добар духовник у близини места где живиш. Потражи га. Остављај име свуда. Не напуштај Цркву. Трпи све. Буди ту, макар и последњи, макар и суманут. Шта ти кажу, то ти је.

Нек ти је Бог у помоћи.

[Вукашин]

@pomoz Знај само да све те хулне и одвратне помисли нису твоје. Одсецај их и не очајавај.

И сам сам пре много година када сам променио начин живота, одједном добио навалу најодвартнијих помисли и било је ту свашта нешто, али сам добио савет да то одсецам и да се много не узбуђујем. Само полако и са вером. 

[pomoz]

Prvo, hvala Vam na odgovorima u oprostite braco i sestre sto Vas uopšte uznemiravam, beskrajno mi je żao, jer sam doveo do ovoga, eto nemam vise ni  nacina da u intimi razgovaram sa Bogom, do te mere sam pritisnut, pa moram ovako kao ludak da se sibam javno, ali verovali ili ne, i to mi daje neki obris utehe. Strasno mi je tesko, a nisam neko netolerantan na bol ili tezinu. Zaista nemam kud. Prastajte! Nemojte me shvatati pogrešno, vec sam postupao po nalozima duhovnika, zaista zelim da verujem da je to dovoljno i ne sumnjam, ali meni i posle 4 godine   drzanja toga i svakog smirivanja biva sve gore i gore. U krajnjem ocajanju sam. Slučajno, kod Otaca pronađoh ove savete za one koji odstupise od Vere, i to bas na onakav nacin. Da li mi mozete reci nesto o ponovnom Miropomazanju? Vidim da neko pominje davljenikovo hvatanje za slamku. Ponavljam, to je izgleda bila potpuno uobičajena praksa, do ne tako davno. Za primer imam savet starca Pajsija nekoj mladoj ženi koja je nesto slicno ucinila. Rekao je, parafraziram : „Idi da se miropomažes, prešla si kod njih je l' te, pa bi sad trebalo prvo da se vratiš kod nas“. Znam da cete reci   : „Ovaj je tvrdoglav....“, ali Dusa mi kopni za ponovnim prijemom u Crkvu.  Ne razumete, ne mogu vise da izdrzim, pomagajte (!)

[pomoz]

пре 55 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@pomoz, послушај Ћирка, добар си ти јер имаш критичку дистанцу код тешке прелести мисле да су увјек у праву, даље ти се обраћаш Цркви и имаш јасно изражену вољу за Христа, то је све јако добро и немаш потребе да очајаваш мало си се препао због тога што ти се издешавало, али ако одржиш ово што сам на почетку побројао повједа је твоја и Христос ће је извојевати као и за сваког у Цркви.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Hvala Vladimire, ovo za prepadnutost deluj prvi pogled najutešnije. Nešto slično mi je i otac Arsenije (Jovanović) rekao pre 4 godine, a gle, ja posle toliko godina borbe uplašeniji nego ikad. I posle svog ovog iskustva, ne usuđujem se više da to pripisujem subjektivnosti, a ni kukavičluku....

[logdanov]

Можда твој страх и четири године касније, није психолошке природе. То може да буде и напад. 

Кад сам поменуо дављеника и сламку мислио сам следеће: Дављеник јеси, а миропомазање ти изгледа као спас. Вероватно и јесте, али до њега мораш доћи кроз однос са духовником. Ако инсистираш сам, добијеш, а не прођу искушења, шта онда?

Важно је одрећи се своје воље јер има вирус.

Пробао си са оцем Арсенијем Јовановићем. Можда треба да пробаш још са неким. Има анонимних духовника у неким манастирима који можда могу више времена и пажње да посвете. У крајњем случају, можда има на Светој Гори. За мене лично, отац Нектарије Татарин из Средишта би био озбиљна адреса. Не престај да тражиш луку у коју ћеш да се укотвиш.

[pomoz]

Пре сат времена, logdanov рече

Можда неко може да ти чита неке молитве. Сигуран сам да постоји при полицији стручњак за борбу против секти. Провери. Постоје центри за борбу против болести зависности, као онај у Ченеју.

Не знам да ли то може да помогне, али знам да је тешко борити се без коњице. Сам пак никако.

Не знам да ли инсистираш на поновном миропомазању или тражиш савет у вези са том могућношћу. Вероватно је то сламка за коју се дављеник хвата. Да не постане опсесија. После таквог искуства као што је твоје, али не и само твоје, добро је да се човек труди да се потпуно одрекне своје воље јер не може да буде сигуран чак ни у то чије су мисли које му се роје у глави. А то не може сам.

Можда има неки добар духовник у близини места где живиш. Потражи га. Остављај име свуда. Не напуштај Цркву. Трпи све. Буди ту, макар и последњи, макар и суманут. Шта ти кажу, то ти је.

Нек ти је Бог у помоћи.

Ime ostavljam gde god mogu i kad god mogu, nastojim, koliko mi dozvoljava svetovni život koji pokušavam da održim, ma koliko krnji bio. Ne napuštam Crkvu, ona mi je i bila i ostala jedina uzdanica. Da nemam iluzija o tome da sam „prvi“, o tome svedoči ovaj post. On otklanja i poslednju sumnju da nisam sumanut, ali kažem Vam braco, vreme radi protiv mene, zato i sam i otvorio temu sa ovim nazivom. Niko mi nažalost nije odgovorio baš u vezi toga, da li poznajete nekog ko je dobio ponovno Miropomazanje, ili da li barem znate za takav slučaj?  Inace, jako cenim Vase vreme, saosecanje, jer osecam da je autenticno i da mi dajete najbolje savet od srca. Ali šta da Vam kažem, meni baš sad evo dok ovo pišem, noga bukti kao u nekom plamenu, a ležim mirno, pa se to smeni sa osećajem neke neodoljive svežine. sami nekontrolisani osećaji koji se smenjuju bez da se telo uopšte napreže ili kreće. Ko ne bi bio zabrinut?

[Вукашин]

И кад си болестан, не обраћаш се комшијама, већ идеш код доктора. Тако и овде, дају ти људи савет да идеш код духовног специјалисте, али код једног, не лево десно, већ код једног ког ћеш послушати и оставити своју вољу, па и то о поновном миропомазању.

Хајде, свако добро од Господа.

 

 

[Ćiriličar]

 

@logdanov 

Брате, мислим да је задње што брату сада треба да се ПОмисаони хаос који човек има на мисаоном пољу анализира и разрађује!

Говорим ово из мојих лоших искустава. Прво брат је капацитет. Друго негде због нечега се у његовом мисаоном пољу - а на том пољу ми постајемо или Свеци или убице или ово или оно - провуукло се доста што му ту није место. То је мрежа!

Много је опасно сада то чачкати. Немамо ја и он и ти шта да знамо, осим пар ствари: знамо шта је добро и лоше, и да се држимо добра. Да би брат био добро, треба Благодат! Никаве црне анализе психолошке или калуђерске! Треба да се врати - то је аксиом - у Свету Литургију, да се исповеди лепо и души олакша. Пре него се врати у Литургију може сада и одмах свима све да опрости. Може да у дубини срца каже: Господе опрашам, Ти знаш моје срце опраштам свакоме и опраштам и незнао, и помози ми да опротим и опрашам и оно што беше, и што ће бити. Унапред свима да опростим.

И онда у Цркву - неком нормалном, једноставном....као рецимо владика Стефан. Није брат калуђер, треба да зна основне ствари, да иде у цркву и причешчује се и да зида, копа, програмира или шта већ...и то је то. А великог умовања да се мане. Колико се више буде смиравао више ће му Бог открити. Кад му буде на корист, ако буде смирен, послаће му Бог преко некога тачно ону кљигу која му је корисна.

Човек је у хаосу....треба да изађе из хаоса не мозгом и мозгањем него силом Благодати коју Црква даје у Светим Тајнама. Што год мање буде мислио, и што год мање буде "знао" више ће сазнати, боље ће се осећати. Опрости, али нисам био у његовом стању...био сам у разним стањима...не причам напамет...а знам и Арсенија. цвака част Арсенију....али сваки човек је непоновљив и Свети Павле лепо каже да се деци даје млеко (духовно) а јакима јака храна....најмање што брату треба је анализа и распаљивање ионако распаљеног ПОмисаоног стратишта...на мисаоном пољу. Брату мозак вози 300 на сат, а треба да спусти на 30 на сат! Ту је квака! Треба да се спусти у раван: киша пада, трава расте и то...никаве дубине.

Брате @pomoz , епитрахиљ најпростијег попа на твојој глави, кад скрушено и покајно под њим главу сагнеш, и када тај попа закрсти твоју добру главу....ето ти мира и у уму и души....почетак мира. Веруј....владику Стефана сам ти поменуо не што је владика, него што је једноставан...а није једноставан...предубок је он...али код њега је све једноставно....а теби треба сада једноставно...што мање "пуштања мозга на пашу"....треба да прикочиш са мозгањем...а мислим да то и не можеш....лако. Треба ти помоћ Благодати Цркве!  Иди коме хођеш, врати се само у Литургију и не мисли на ствари које нису да мислиш о њима...и биће све добро. А пре тога опрости свима све из дубине срца, а посебно види да се ниси негде високо понео, погордио. А то сви олако урадимо....у мислима.

Ти си брате @pomoz од одброг материјала, Бог све воли па и тебе наравно....само гледај да свакоме опростиш без икаквог "али" и покупај да се смириш у смислу да ми стварно нисмо нико и ништа и ништа не знамо...па видиш када страх дође како смо нишавни? Дакле то двоје је кључ и онда у Свету нашу Мајку Цркву, Мајчицу нашу и све наше...после Бога прво и основно - Цркву! А она није "после" она је Тело живог Бога...биће све добро...ти си добар а Бог је Добро....па већ је Он са тобом, само се немој отимати. Препусти Му се. Мани брате мозгање...Ева је хтела да зна што није требала па ево где смо.

Праштај...

 

 

 

[pomoz]

пре 17 минута, logdanov рече

Можда твој страх и четири године касније, није психолошке природе. То може да буде и напад. 

Кад сам поменуо дављеника и сламку мислио сам следеће: Дављеник јеси, а миропомазање ти изгледа као спас. Вероватно и јесте, али до њега мораш доћи кроз однос са духовником. Ако инсистираш сам, добијеш, а не прођу искушења, шта онда?

Важно је одрећи се своје воље јер има вирус.

Пробао си са оцем Арсенијем Јовановићем. Можда треба да пробаш још са неким. Има анонимних духовника у неким манастирима који можда могу више времена и пажње да посвете. У крајњем случају, можда има на Светој Гори. За мене лично, отац Нектарије Татарин из Средишта би био озбиљна адреса. Не престај да тражиш луку у коју ћеш да се укотвиш.

Hvala ti brate, realan odgovor. Znam za virus, nije novost za mene. Ipak, bez prevelike zelje za autodijagnozom, ne mogu da ne prokomentarišem da mislim,(da ne kažem, da znam) da ne bulaznim u vezi ovoga. Napadi traju danonoćno.  Tako da to ne mogu da nazovem napadima, jer bi to pretpostavljalo neki prekid stanja „napadnutosti“ . Nažalost, nazvao bih to, na opšte nezadovoljstvo, boravkom u „antibogu“. Normalni Hrišćani žive u Gospodu i On u Njima, i čak i sdad kad se setim tog Stanja, O Boze, kakvo čeznuće me poseti. Nisam bio svestan sta imam, ali valjda je to normalno, kad čovek ima hranu onda je sit, ne može ni da zamisli kako bi to sad „ponovo“ bilo da je gladan, no  oprezan covek, seca se gladnih dana, cuva srce i blagodari besprestano. A valjda sam ja nesretnik, uspeo to da uradim svojevremeno, da izagnam iz sebe svako secanje dobre savesti na ono što je i samo Srce prešlo, a i Gospod založio u njega da bi se iskupilo i došlo do izobilja ..... Znam da zvuci deprimirajuce. Pogodio si centar sa komentarom o građenju odnosa sa Duhovnikom, problem je vreme koje mi curi, koje sad vec brojim u casovima.  Zgusnulo se, i steglo. A za odnos je potrebno vreme....

[pomoz]

пре 11 минута, Вукашин рече

И кад си болестан, не обраћаш се комшијама, већ идеш код доктора. Тако и овде, дају ти људи савет да идеш код духовног специјалисте, али код једног, не лево десно, већ код једног ког ћеш послушати и оставити своју вољу, па и то о поновном миропомазању.

Хајде, свако добро од Господа.

 

 

Brate, hvala ti. Poslušaću te! Imao si sluha da me saslušaš.

[Ćiriličar]

Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светог, Господа, животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.