Pravoslavac u katedrali?

[Bernard]

пре 26 минута, Августин рече

Да ли римокатолици дозвоавају да се православни причешћују код њих поштп се обрнуто практикује доста?

Dozvoljavaju, ove godine je jedan pravoslavni bogoslovec (iz okolinr Niša) bio dva puta na ispovedi kod katoličkog sveštenika, otac od tog bogoslovca koji je pop je bio jednom.

[Аристарх]

мени је то чудно, под.1 одвајам пријатељство од верске традиције, под.2 одвајам од себе пријатељство Хришћанских традиција, то посматрам на нивоу Владика и Патријарха, или нужности када се верник (нпр. ја)  нађе негде где нема Православних храмова, па оде у Цркву друге традиције.

Измењено Новембар 28, 2019 од Аристарх

[Предраг М]

пре пар година сам био у католичкој цркви на миси управо на бадње вече. Мајка ми је католичке вере и на моје инсистирање смо отишли то вече у неку католичку цркву на Врачару... наравно нисам се причестио нити сам планирао, али сам желео мајку да мало уведем у цркву да је приближим вери... Данас пар година после тог догађаја моја мајка и ја разговарамо о томе да се она крсти у православној цркви. 

[ZeljkoVuk]

Mozda sam ja strog u tom pogledu, ali mislim da uopste ne treba ici na Bogosluzenja u Katolicke crkve. Iskreno ne vidim poentu, jer ako su oni u jeresi, a svakako jesu, bar tako smatra Pravoslavna Crkva, i ja u to verujem, onda tamo nema Blagodati, i onda je bolje moliti se od kuce, na primer... Dok pricescivanje u Katolicoj crkvi je greh... 

[Milica Bajic]

,,Треба имати на уму неколико ствари. 1) свети оци су под молитвом подразумевали на првом месту светотајинско учешће, јер је у првим вековима Литургија изједначивана са Причешћем. Нису се причешћивали само епитимисани. Било какво светотајинско учешће је забрањено и тако треба да буде док не дође до светотајиснког јединства са православном Црквом, у шта искрено сумњам 2) молитва којој сам присуствовао била је на "неутралном" тлу, изнад катакомби, одакле су потекли сви хришћани. То је био Оче наш, дакле, свуда исти. Ако се нађемо код католика на вечери, а они читају молитву, зар је погрешно устати и учествовати? Осталим службама сам присуствовао више из научне и теолошке перспективе. Нисам за неко заједничко богослужење, из наведенох разлога који се помињу и у канонима. Али је у реду да се молимо једни за друге, на својим службама. 3) Речју, нисам за унијаћење или неку све-хришћанску све-религију. Не узимам благослове од иноверних свештеника, нити учествујем у њиховим богослужењима, али јесам за дијалог, међусобну испомоћ, проналажење заједничких момената у вери, дружење, итд. То је екуменизам." 

Тако лепо све објаснио наш драги @.............

Иначе, интересантна дискусија, можете да погледате

 

Иако својеврсна пљувачина на православне свештенике и даље траје, занимљиво ми је да је сад започео нови тренд у којем се и православни теолози посматрају као горде особе које се сматрају препаметнима и духовно искуснима. Теолози, наиме, се противе вишевековном устројству Православља, противе се светим оцима, канонима, сувише се сматрају паметнима, па и Писмо тумаче накарадно. Ако тако сматрате и тако осећате по питању мојих речи,спасите се даљих заблуда и странпутица у које вас увлачим и избришите се са мог профила и странице. Видите, ја сам екумениста. Ишао сам у Рим, Ватикан, био сам у катакомбама. Нисам пољубио ниједном римокатоличком свештенику руку, али сам прочитао Оче наш заједно са протестантима, римокатолицима, Томиним хришћанима и припадницима многих других хришћанских вероисповести. Ту има веома добрих и честитих, могу рећи и верујућих људи од којих су ми многи пријатељи. Не сањам пуно о томе да ће све вероисповести напослетку постати једна црква, али сматрам да можемо имати заједнички темељ да баталимо мржњу и радимо на међусобним добрим односима. Ако сам икада игде написао текст у којима сам другима говорио како да живе, а при том нисам себе убрајао у исту скупину, слободно ме осудите. Чини ми се да не постоји у мојим текстовима пуно императива у другом лицу множине. Скоро увек је то прво лице множине. Ми „грешимо”, "требамо." "молимо", "чинимо". Ако пишем сатиру, морате имати у виду да је то камен који мора неког погодити, иначе је промашила поенту. Ако сте погођени, запитајте се зашто? А ако браните оне који су погођени, молим вас, не наседајте на идеологију свеопште политичке коректности која се појавила и код нас, често премаскирана оним "Зашто осуђујеш друге?". Не осуђујемо ми никога, ми усмеравамо. Некад је сатира најбољи начин да се исмејемо својим глуостима. Својим. Не твојим, њиховим, већ нашим. Ово је мој народ, и као патриота морам да указујем на грешке мојих најближих, и мене самог. Ово је наша Црква и свако од нас може и треба да се бори за њу, сходно својим даровима и могућностима. Замислите да је неко рекао Светом Илији: "Зашто тако пљујеш по свом народу, аутошовинисто, зашто осуђујеш, горда и надмена особо?" Но далеко од тога да се ико од нас може поредити са једним Светим Илијом, ако сте се наоштрили да ми то замерите. Само поредим времена и начине. То шта ћу ја рећи или нећу рећи, у суштини не мења пуно тога. Може неког охрабрити, неког усмерити, али ништа то не би могло бити учињено без добре воље онога који реч прима или не прима, и надасве, без Бога који шаље благодат. Видите, ја заиста не сматрам да чиним неко велико „божанско” дело. Само делам сходно својим даровима, као сви ми. Некоме се ти начини не свиђају, и то је у реду. Не мора да буде овде, не мора да чита ово. Исто важи и за све цинике по питању "премудрости" теолога. Схватите написано како вам драго и мене како вам воља. Ником ништа не доказујем, нити бих волео да сви размишљају као ја. Као прво, мислим да се никад нисам издавао за теолога док нисам био раније прозван. То је стајало само као неки показатељ валидности онима који свему траже замерку. Теолог није професија. Није ни мерило истине. Али ваљда су сви навикли да је парче папира или завршена школа апсолутни доказ да су достојни да буду препознати као учитељи или да баш због тога буду проказани као фарисеји или лицемери. По делима ћете познати свакога. Ако се и обришете, ако и останете, живи и здрави били, и лепо дочекали наредне празнике.

M.FACEBOOK.COM

---

Иако својеврсна пљувачина на православне свештенике и даље...

♥️

[Брада]

 Можда човек који није католичке вере може да уђе и обиђе катедралу туристички. Ја искрено, нисам имао жељу. За мене је то храм друге, туђе вере и ја га доживљавам као обичну грађевину. Нисам ни улазио, чини ми се, управо из поштовања према верницима којима је он светиња.

On 2.12.2019. at 2:35, ZeljkoVuk рече

Mozda sam ja strog u tom pogledu, ali mislim da uopste ne treba ici na Bogosluzenja u Katolicke crkve. Iskreno ne vidim poentu, jer ako su oni u jeresi, a svakako jesu, bar tako smatra Pravoslavna Crkva, i ja u to verujem, onda tamo nema Blagodati, i onda je bolje moliti se od kuce, na primer... Dok pricescivanje u Katolicoj crkvi je greh... 

управо тако брате!

[Bernard]

On 2.12.2019. at 1:20, Предраг М рече

пре пар година сам био у католичкој цркви на миси управо на бадње вече. Мајка ми је католичке вере и на моје инсистирање смо отишли то вече у неку католичку цркву на Врачару... наравно нисам се причестио нити сам планирао, али сам желео мајку да мало уведем у цркву да је приближим вери... Данас пар година после тог догађаја моја мајка и ја разговарамо о томе да се она крсти у православној цркви. 

Зоран Ђуровић: Константинопољски сабор 1756

Пожали се о. Сава Јанић како „и даље не успевам да схватим зашто не можемо да се сложимо око пријема инославних у Цркву“. Проблем је јако једноставан, јер ја држим да где је валидно крштење нема понављања истог. И то није мали грех, наново крстити крштеног. Што вели св. Дамаскин: „Наиме, као што се смрт Господња једанпут одиграла, тако се једанпут треба и крстити; a крстити се треба, према речи Господњој, у име Оца и Сина и Светога Духа, која нас поучава да исповедамо веру у Оца и Сина и Светога Духа. Стога, дакле, они који су крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, и који су научени да је једна природа божанства у три ипостаси, те се наново крштавају, они изнова разапињу Христа“ (Ἔκδοσις ἀκριβὴς τῆς ὀρϑοδόξον πίστεως, 82). Тако и св. Августин: „Али, прекрстити католика, монструозан је злочин“ (rebaptizare autem catholicum, immanissimum scelus est. У ep. 23, 2). Дакле, не инсистирам ја на овоме због жеље за препирком, него због тога што је прекрштавање више него озбиљан грех и јеретичка пракса.

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&

[Bernard]

On 2.12.2019. at 2:35, ZeljkoVuk рече

Mozda sam ja strog u tom pogledu, ali mislim da uopste ne treba ici na Bogosluzenja u Katolicke crkve. Iskreno ne vidim poentu, jer ako su oni u jeresi, a svakako jesu, bar tako smatra Pravoslavna Crkva, i ja u to verujem, onda tamo nema Blagodati, i onda je bolje moliti se od kuce, na primer... Dok pricescivanje u Katolicoj crkvi je greh... 

Потискивање сећања на католике: случај св. Стефана Првовенчаног

 

САЖЕТАК. Текст се бави темом, нимало једноставном, добијања прве краљевске круне у српској историји. Круна је добијена од папе Хонорија III. Његови легати су 1217. крунисали Св. Стефана Првовенчаног за првог краља у Расу, у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Већ први хагиографи замагљују, прећуткују или гледају да реинтерпретирају римско порекло круне. У причу се уводи и Св. Сава, који би требало да буде „православни” гарант те круне. Сава јесте учествовао у добијању круне, али је у потпуности очувано њено латинско порекло.

- Тема је крајње провокативна. Да ли је Првовенчани био унијата? Како је Св. Сава допустио да му други брат, Вукан, умре у латинској јереси? Шта смо урадили да бисмо добили од Папе прву круну? 

Текст је можда већ изашао у једном научом зборнику, овде сам окачио у пдф. формату текст са илустрацијама, јер знам да многи то воле да виде. "Греје душу"... Скинути га са овог линка: fhttps://www.academia.edu/25853548/Потискивање_сећања_на_кат

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/43363-зоран-ђуровић-потискивање-сећања-на-католике-случај-св-стефана-првовенчаног/

[Bernard]

On 27.12.2019. at 20:29, Брада рече

 Можда човек који није католичке вере може да уђе и обиђе катедралу туристички. Ја искрено, нисам имао жељу. За мене је то храм друге, туђе вере и ја га доживљавам као обичну грађевину. Нисам ни улазио, чини ми се, управо из поштовања према верницима којима је он светиња.

управо тако брате!

verum est in beer

• Инвентар форума
•  
• 
• Члан
•  11992
• 6227 порука

А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша. 1Кор. 15, 14

Тако ми је и за крштење. Ако неко искрено верује да је Христос васкрсао или искрено верује да се крстио, па макар он припадао и Христовој цркви Зимбабвеа, нема дилеме за мене.

Објасните оном из Нове Гвинеје те вековне теолошке недоумице, мислим да би и Христос био збуњен, не би могао да прође данашњи православни тест.

Шта нам урадише они Јелини, упропастили цело Хришћанство.

Добро је што је православље (и не само оно) резервисано за мање од нанопромила светског становништва, тј онолико људи који уопште разумеју у чему је квака.

Када би се Црква, колико улаже у та прегањања, потрудила да људе едукује да ли је "празна вера њихова", мислим да би било много боље свима.

Али добро, боље на хиљаде мртвих за одбрану вере одабраних, од љубави према Христу.

Народ бре нема појма ни о чему. Баш брига Стојанку из Мале Крсне о транцедентности, тријадологији, пневматологији... она верује у Христа, на неки њен начин, као што и Бутамбе из Нигера исто верује, а ни Стојанка ни Бутамбе немају појма о високој теологији, нити верују да ће се онај други пећи у паклу, јер не припада јединој правој истинитој цркви.

А у крајњем случају, и да неки хоће да имају верски образован народ, они не би седали по којекаквим седницама, него би проповедали међу народом.

Шта народу вреди овај Критски сабор? То бих баш волео да чујем од црквених првака.

И никако црквени прваци да објасне народу, народним језиком и са добрим аргументима, зашто треба бити православан и шта нас разликује од других. То народ не зна. Ако мени не верујете, питајте народ. Једино колико видим да су научили је "брате, па ми смо Срби, за брате нашу веру ја ћу бре све брате бре да урадим, само у цркву да не идем".

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&page=11

 

 

Zoran Đurović

• Инвентар форума
•  
• 
• Члан
•  29673
• 12591 порука

• Пријави поруку
•  
•  

Написано Октобар 16, 2016

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Оно што ми је занимљиво, у контексту наше дискусије, јесте да се у њој између осталог говори о Августиновом светотајинском богословљу и објашњава како је његово специфично учење о валидности тајне крштења код расколника и јеретика настало у контексту његове борбе са расколницима Донатистима са циљем да их што пре и ефикасније врати у Цркву.

Знаш још из богословије да су Оци дефинисали учења у односу на опозицију. 

 

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Августин крштење ван Цркве сматрао валидним, али не и дејствујућим

Не разумем зашто хоћеш да се бавиш Августином? Требају године за то. И некоректно је да га користиш ако га не разумеш или не делиш његове ставове. Ти кажеш да су тајне јеретика ништавне, Августин је признавао крштење. И где ћемо сад кад ти ни на теоријском нивоу не можеш са тиме да оперишеш? Односно, нећеш. И зато ти Аг мишљење изгледа небулозно. А оно није тако.

Дакле, Аг каже да су тајне валидне (као што је твоје крштење валидно - прогутај то за почетак), али као сваки здрав човек цркве ти каже: Раскол је саблазан, грех, тако да ако немаш љубави да смо у цркви, ништа ти не користи. Као ни грешнику Васијану (да се мало нашалим са њим), једнако ће погинути јер нема љубави. Због тога су границе цркве у Аг шире него за тебе.

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Томе Аквинског и како се дошло до тога да крштење и тајне не само постоје валидно ван Цркве него и благодатно дејствено делују у одвојеним заједницама (

Аквински ни најмање не издаје Августина. Само разрађује његово учење. Као што се среће у свих отаца "новатора". 

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Мислим да је инсистирање да је Црква увек признавала валидност и чак дејственост тајни код јеретика и расколника заправо суштински резултат ослањања на Августина.

Као учење о енергијама на Палами. Аг је само елаборирао оно што је црква веровала. Имаш сијасет саборских одлука, папских декрета, Аг је осудио Кипријаново учење као јеретичко, иако је њега сачувао као свеца, а нико на Западу није узео да га критикује за ту критику. Јер је то била вера цркве. Тако да је смешно помислити да је Аг нешто измислио. Покрштавање јеретика је била иновација. 

Него, када већ волиш да се позиваш на Аг, зашто мени не одговараш на конкретна питања? Ја сам августиновац. Научио сам се са њим да тражим истину и да се кроз дијалог долази до ње. То код тебе нисам приметио. Не видим тај теолошки метод. Дао сам ти Јеронима (он је старији од Аг па нема никаквог исфантазираног утицаја од Аг на њега) који црвеним словима потписује валидност аријанског крштења, а и свештенства. И ти се не суочаваш са тим аргументима него узимаш да као папагај понављаш икономија, икономија! То није теологија. Видиш ли да ови оци јасно веле: Ако јеретик није крштен, крсти га, ако јесте, немој! Ствар је јасна. Болно банална. И на том трагу су ови васељенски канони. Ја сам ти тражио једног јединог оца који излаже Агиоритову перверзну теорију. Ти ми ниједног ниси привео. А ниси имао петљу ни да кажеш: Јероним лупа. Ја пак велим: Никодим Агиорит лупа, односно бави се манипулацијом. Да не говоримо шта мислимо страха ради јудејског?  Нисам из те приче.

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Да је он следовао философији Ватикана 2 вероватно би им рекао да нема потребе ни да се враћају у Цркву јер они имају не само спољашњи знак крштења и осталих тајни, већ и пуно дејство тих тајни и самим тим пуну наду спасења без обзира на своју одвојеност од Цркве или заблуде.

Аг време и наше су 2 стварности и 2 различита метода се примењују. Неки кретен би га сада могао упоредити са Степинцем или другима који су се залагали за насилно покрштавање, јер је после дугог оклевања прихватио Константинове мере принуде за враћање донатиста у цркву. Ми сада имамо нешто друго, раздробљену цркву, и да биу се сјединили не треба да прибегавамо понижавајућим методама (сви да се одрекнемо грехова; то је ок, али да узмемо да вршимо и оно што је Манојло Комнин урадио Немањи, па ми пригрлили слатко православље) мислим да је нехумано. Како је рекао стари патријарх Јосиф папи Евгенију: Да се целивамо братски... 

Лепо је што си прикачио цео овај текст, али да ја сада одговарам на све ствари тамо речене, то је немогуће. Зато, али изгледа да је узалуд, те позивам да одговарамо на питања конкретна, да буде дијалога. Ја сам досада увек одговорио. А на моја нисам добио одговор. Да ми се нпр. објасни како се јеретици примају без ничега, како су оци прихватали валидним крштење јеретика... Има теза да је невалидно, али је та теза увек подржавана из јеретичких кругова (донатисти, луциферијанци итд.). 

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&page=15

 

 

 Архимандрит Сава Јањић рече

Ово су јако занимљиви аргументи на које се не може одговарати тако брзо и без аргумената. О. Петар Хирс износи конкретне чињенице са цитатима. Ја не претендујем да лично познајем Августиново богословље али читам мишљење једног човека и младог богослова које ми изгледа прилично аргументовано јер наводи не само своје мишљење већ и ставове оних који су Августина проучавали.

Разумем те, али ја сам аждаја у овоме. Први православац који је на Августинијануму радио докторат на Августину. Није било јунака Руса, Грка, Бугарина или не знам кога. Србин је то урадио!

Тасина теологија се не уклапа у ову Августинову. Нису то "знаци" - исте изразе Аг употребљава кад говори за наше крштење. То је благодат крштења која те је означила. И она функционише и ван граница католичке цркве, али је католичка. Оно његово: Црква рађа неке унутра, неке ван себе.

Аквински и 2Ват (у доброј мери) одговарају Аг интуицијама. Код Аг теологија није корпус формула, датих истина, него трагова за којима ићи, промишљати, проверавати Писмом и свешћу цркве (ма шта то значило). Он би нпр. за Јустинову догматику рекао: Ок., а сада да идемо напред. тако је теологија конципирана и на Истоку. 4 века су нам требали да кажемо да је Дух Свети Бог, а Васијан то сада као из топа испаљује. Сам тај процес теологизације је освећујући. Зато се саблазним кад видим да неко има страх да размишља и брани зарад неких виших циљева неодбрањиве ствари. Католици су већ признали да су пропливали више пута и теолошки. То смо исто и ми урадили. И због тога верујем да је смирење врлина, а грех - невероватно да има у Јеронима: је да својатамо Бога!

Чак упадамо у опасност да отмемо свештенство Христу, јер га поистовећујемо са видљивом јерархијом. А онда ћемо да се вратимо на донатистичке перверзије и катарске: код овога важи крштење јер је свет човек, код овога не, јер је грешан... 

А тачно је да су ми питања оштра и тешка. И да треба времена за метаболизацију. зато бих рад био да седнеш, па полако, како стигнеш, кроз кратке аргументе, растерећене идеолошких претпоставки и свих других слабости, колико је то смртноме човеку могуће, одговориш и да се дијалог настави. 

Велики поздрав у Госоду нашем Христу!    

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&page=16

•  

 

 

[Bokisd]

пре 1 сат, Bernard рече

Зоран Ђуровић: Константинопољски сабор 1756

Пожали се о. Сава Јанић како „и даље не успевам да схватим зашто не можемо да се сложимо око пријема инославних у Цркву“. Проблем је јако једноставан, јер ја држим да где је валидно крштење нема понављања истог. И то није мали грех, наново крстити крштеног. Што вели св. Дамаскин: „Наиме, као што се смрт Господња једанпут одиграла, тако се једанпут треба и крстити; a крстити се треба, према речи Господњој, у име Оца и Сина и Светога Духа, која нас поучава да исповедамо веру у Оца и Сина и Светога Духа. Стога, дакле, они који су крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, и који су научени да је једна природа божанства у три ипостаси, те се наново крштавају, они изнова разапињу Христа“ (Ἔκδοσις ἀκριβὴς τῆς ὀρϑοδόξον πίστεως, 82). Тако и св. Августин: „Али, прекрстити католика, монструозан је злочин“ (rebaptizare autem catholicum, immanissimum scelus est. У ep. 23, 2). Дакле, не инсистирам ја на овоме због жеље за препирком, него због тога што је прекрштавање више него озбиљан грех и јеретичка пракса.

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&

Problem primanja inoslavnih u pravu crkvu je onako, pa, i kompleksan i zahteva dosta udubljivanja u tu temu.

(i, jednostavno, ako nema ispravnog i blagodatnog miropomazanja, krstenje nije validno osim u pravoj crkvi koja i poseduje to validno i blagodatno miropomazanje...itd.... nadam se da me Zoki nece videti za zagrade...)

[Bokisd]

пре 2 часа, Bernard рече

Потискивање сећања на католике: случај св. Стефана Првовенчаног

 

САЖЕТАК. Текст се бави темом, нимало једноставном, добијања прве краљевске круне у српској историји. Круна је добијена од папе Хонорија III. Његови легати су 1217. крунисали Св. Стефана Првовенчаног за првог краља у Расу, у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Већ први хагиографи замагљују, прећуткују или гледају да реинтерпретирају римско порекло круне. У причу се уводи и Св. Сава, који би требало да буде „православни” гарант те круне. Сава јесте учествовао у добијању круне, али је у потпуности очувано њено латинско порекло.

- Тема је крајње провокативна. Да ли је Првовенчани био унијата? Како је Св. Сава допустио да му други брат, Вукан, умре у латинској јереси? Шта смо урадили да бисмо добили од Папе прву круну? 

Текст је можда већ изашао у једном научом зборнику, овде сам окачио у пдф. формату текст са илустрацијама, јер знам да многи то воле да виде. "Греје душу"... Скинути га са овог линка: fhttps://www.academia.edu/25853548/Потискивање_сећања_на_кат

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/43363-зоран-ђуровић-потискивање-сећања-на-католике-случај-св-стефана-првовенчаног/

I, to je vec raspravljeno na toj temi (ah, tamo na temi sam i doso' na ovaj forum,...), ... kako se kaze savremeno danas, ...prolazna geopoliticka epizodica, .... kasnije je po svemu sudeci krunisan od strane sv.Save kao kralj vec tada pravoslavne Srbije koja se 100% okrenula Vizantiji i Istocnoj crkvi.

[Bokisd]

пре 1 сат, Bernard рече

verum est in beer

• Инвентар форума
•  
• 
• Члан
•  11992
• 6227 порука

А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша. 1Кор. 15, 14

Тако ми је и за крштење. Ако неко искрено верује да је Христос васкрсао или искрено верује да се крстио, па макар он припадао и Христовој цркви Зимбабвеа, нема дилеме за мене.

Објасните оном из Нове Гвинеје те вековне теолошке недоумице, мислим да би и Христос био збуњен, не би могао да прође данашњи православни тест.

Шта нам урадише они Јелини, упропастили цело Хришћанство.

Добро је што је православље (и не само оно) резервисано за мање од нанопромила светског становништва, тј онолико људи који уопште разумеју у чему је квака.

Када би се Црква, колико улаже у та прегањања, потрудила да људе едукује да ли је "празна вера њихова", мислим да би било много боље свима.

Али добро, боље на хиљаде мртвих за одбрану вере одабраних, од љубави према Христу.

Народ бре нема појма ни о чему. Баш брига Стојанку из Мале Крсне о транцедентности, тријадологији, пневматологији... она верује у Христа, на неки њен начин, као што и Бутамбе из Нигера исто верује, а ни Стојанка ни Бутамбе немају појма о високој теологији, нити верују да ће се онај други пећи у паклу, јер не припада јединој правој истинитој цркви.

А у крајњем случају, и да неки хоће да имају верски образован народ, они не би седали по којекаквим седницама, него би проповедали међу народом.

Шта народу вреди овај Критски сабор? То бих баш волео да чујем од црквених првака.

И никако црквени прваци да објасне народу, народним језиком и са добрим аргументима, зашто треба бити православан и шта нас разликује од других. То народ не зна. Ако мени не верујете, питајте народ. Једино колико видим да су научили је "брате, па ми смо Срби, за брате нашу веру ја ћу бре све брате бре да урадим, само у цркву да не идем".

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&page=11

 

 

Zoran Đurović

• Инвентар форума
•  
• 
• Члан
•  29673
• 12591 порука

• Пријави поруку
•  
•  

Написано Октобар 16, 2016

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Оно што ми је занимљиво, у контексту наше дискусије, јесте да се у њој између осталог говори о Августиновом светотајинском богословљу и објашњава како је његово специфично учење о валидности тајне крштења код расколника и јеретика настало у контексту његове борбе са расколницима Донатистима са циљем да их што пре и ефикасније врати у Цркву.

Знаш још из богословије да су Оци дефинисали учења у односу на опозицију. 

 

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Августин крштење ван Цркве сматрао валидним, али не и дејствујућим

Не разумем зашто хоћеш да се бавиш Августином? Требају године за то. И некоректно је да га користиш ако га не разумеш или не делиш његове ставове. Ти кажеш да су тајне јеретика ништавне, Августин је признавао крштење. И где ћемо сад кад ти ни на теоријском нивоу не можеш са тиме да оперишеш? Односно, нећеш. И зато ти Аг мишљење изгледа небулозно. А оно није тако.

Дакле, Аг каже да су тајне валидне (као што је твоје крштење валидно - прогутај то за почетак), али као сваки здрав човек цркве ти каже: Раскол је саблазан, грех, тако да ако немаш љубави да смо у цркви, ништа ти не користи. Као ни грешнику Васијану (да се мало нашалим са њим), једнако ће погинути јер нема љубави. Због тога су границе цркве у Аг шире него за тебе.

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Томе Аквинског и како се дошло до тога да крштење и тајне не само постоје валидно ван Цркве него и благодатно дејствено делују у одвојеним заједницама (

Прочитај више  

Аквински ни најмање не издаје Августина. Само разрађује његово учење. Као што се среће у свих отаца "новатора". 

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Мислим да је инсистирање да је Црква увек признавала валидност и чак дејственост тајни код јеретика и расколника заправо суштински резултат ослањања на Августина.

Прочитај више  

Као учење о енергијама на Палами. Аг је само елаборирао оно што је црква веровала. Имаш сијасет саборских одлука, папских декрета, Аг је осудио Кипријаново учење као јеретичко, иако је њега сачувао као свеца, а нико на Западу није узео да га критикује за ту критику. Јер је то била вера цркве. Тако да је смешно помислити да је Аг нешто измислио. Покрштавање јеретика је била иновација. 

Него, када већ волиш да се позиваш на Аг, зашто мени не одговараш на конкретна питања? Ја сам августиновац. Научио сам се са њим да тражим истину и да се кроз дијалог долази до ње. То код тебе нисам приметио. Не видим тај теолошки метод. Дао сам ти Јеронима (он је старији од Аг па нема никаквог исфантазираног утицаја од Аг на њега) који црвеним словима потписује валидност аријанског крштења, а и свештенства. И ти се не суочаваш са тим аргументима него узимаш да као папагај понављаш икономија, икономија! То није теологија. Видиш ли да ови оци јасно веле: Ако јеретик није крштен, крсти га, ако јесте, немој! Ствар је јасна. Болно банална. И на том трагу су ови васељенски канони. Ја сам ти тражио једног јединог оца који излаже Агиоритову перверзну теорију. Ти ми ниједног ниси привео. А ниси имао петљу ни да кажеш: Јероним лупа. Ја пак велим: Никодим Агиорит лупа, односно бави се манипулацијом. Да не говоримо шта мислимо страха ради јудејског?  Нисам из те приче.

  On 15.10.2016. at 23:41, Архимандрит Сава Јањић рече

Да је он следовао философији Ватикана 2 вероватно би им рекао да нема потребе ни да се враћају у Цркву јер они имају не само спољашњи знак крштења и осталих тајни, већ и пуно дејство тих тајни и самим тим пуну наду спасења без обзира на своју одвојеност од Цркве или заблуде.

Прочитај више  

Аг време и наше су 2 стварности и 2 различита метода се примењују. Неки кретен би га сада могао упоредити са Степинцем или другима који су се залагали за насилно покрштавање, јер је после дугог оклевања прихватио Константинове мере принуде за враћање донатиста у цркву. Ми сада имамо нешто друго, раздробљену цркву, и да биу се сјединили не треба да прибегавамо понижавајућим методама (сви да се одрекнемо грехова; то је ок, али да узмемо да вршимо и оно што је Манојло Комнин урадио Немањи, па ми пригрлили слатко православље) мислим да је нехумано. Како је рекао стари патријарх Јосиф папи Евгенију: Да се целивамо братски... 

Лепо је што си прикачио цео овај текст, али да ја сада одговарам на све ствари тамо речене, то је немогуће. Зато, али изгледа да је узалуд, те позивам да одговарамо на питања конкретна, да буде дијалога. Ја сам досада увек одговорио. А на моја нисам добио одговор. Да ми се нпр. објасни како се јеретици примају без ничега, како су оци прихватали валидним крштење јеретика... Има теза да је невалидно, али је та теза увек подржавана из јеретичких кругова (донатисти, луциферијанци итд.). 

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&page=15

 

 

 Архимандрит Сава Јањић рече

Ово су јако занимљиви аргументи на које се не може одговарати тако брзо и без аргумената. О. Петар Хирс износи конкретне чињенице са цитатима. Ја не претендујем да лично познајем Августиново богословље али читам мишљење једног човека и младог богослова које ми изгледа прилично аргументовано јер наводи не само своје мишљење већ и ставове оних који су Августина проучавали.

Разумем те, али ја сам аждаја у овоме. Први православац који је на Августинијануму радио докторат на Августину. Није било јунака Руса, Грка, Бугарина или не знам кога. Србин је то урадио!

Тасина теологија се не уклапа у ову Августинову. Нису то "знаци" - исте изразе Аг употребљава кад говори за наше крштење. То је благодат крштења која те је означила. И она функционише и ван граница католичке цркве, али је католичка. Оно његово: Црква рађа неке унутра, неке ван себе.

Аквински и 2Ват (у доброј мери) одговарају Аг интуицијама. Код Аг теологија није корпус формула, датих истина, него трагова за којима ићи, промишљати, проверавати Писмом и свешћу цркве (ма шта то значило). Он би нпр. за Јустинову догматику рекао: Ок., а сада да идемо напред. тако је теологија конципирана и на Истоку. 4 века су нам требали да кажемо да је Дух Свети Бог, а Васијан то сада као из топа испаљује. Сам тај процес теологизације је освећујући. Зато се саблазним кад видим да неко има страх да размишља и брани зарад неких виших циљева неодбрањиве ствари. Католици су већ признали да су пропливали више пута и теолошки. То смо исто и ми урадили. И због тога верујем да је смирење врлина, а грех - невероватно да има у Јеронима: је да својатамо Бога!

Чак упадамо у опасност да отмемо свештенство Христу, јер га поистовећујемо са видљивом јерархијом. А онда ћемо да се вратимо на донатистичке перверзије и катарске: код овога важи крштење јер је свет човек, код овога не, јер је грешан... 

А тачно је да су ми питања оштра и тешка. И да треба времена за метаболизацију. зато бих рад био да седнеш, па полако, како стигнеш, кроз кратке аргументе, растерећене идеолошких претпоставки и свих других слабости, колико је то смртноме човеку могуће, одговориш и да се дијалог настави. 

Велики поздрав у Госоду нашем Христу!    

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/44712-зоран-ђуровић-константинопољски-сабор-1756/&page=16

•  

 

 

I, sta sad sa ovim Bernard..... jednostavno, mi na Istoku verujemo (vecina) da smo prava crkva, ....vi kod vas na Zapadu verujete (vecina) da ste prava crkva.... i to je to,.... ne znam sta je poenta navodjenja pisanja sa tih tema o krstenju, ... jer, opet ti kazem, mi verujemo da je nase krstenje blagodatno, vi isto verujete za vase,.... itd...

[Milica Bajic]

пре 2 часа, Bokisd рече

nadam se da me Zoki nece videti 

Видеће сигурно @Zoran Đurović

пошто сам га таговала, како је и ред кад се човек спомиње 

Е, сад, да ли ће се јавити, не знам, али се надам да хоће, макар у контексту у ком је спомињан и цитиран. Даће Бог да има инспирације и да нам укратко сажме проблем који прети да се расплине у компликовано ( ја већ однекле све слабије држим нит, а волела бих ).

 

[Bokisd]

Управо сада, Milica Bajic рече

Видеће сигурно @Zoran Đurović

пошто сам га таговала, како је и ред кад се човек спомиње 

Е, сад, да ли ће се јавити, не знам, али се надам да хоће, макар у контексту у ком је спомињан и цитиран. Даће Бог да има инспирације и да нам укратко сажме проблем који прети да се расплине у компликовано ( ја већ однекле све слабије држим нит, а волела бих ).

 

Oki doki.

[Bernard]

On 2.12.2019. at 2:35, ZeljkoVuk рече

 jer ako su oni u jeresi, a svakako jesu, bar tako smatra Pravoslavna Crkva, i ja u to verujem, onda tamo nema Blagodati

Шта да радимо са св. Василијем Острошким који на литурђији помиње папу и сву римску господу, а православац је?

Zoran Đurović