Однос хришћанства према хомосексуалности

[Ronald]

пре 5 часа, GeniusAtWork рече

Ти људи данас не излазе да млате никога јер им је таква директива дата од знамо већ кога. Није добро за његов имиџ пред западом чија подршка му је потребна да би владао.

Мало је невероватна коинциденција да се друштво изненада пацификовало доласком садашње гарнитуре, управо оне која је насиље и примитивизам у свим аспектима живота подигла на досада невиђен ниво. Тако да, када/ако једном оду, вратиће се и њихове трупе на улице. Наравно, ако се ово друштво у међувремену најзад стварно не лустрира једном за свагда.

Normalni ljudi su ovde uglavnom tolerantni, ali nije tesko sa vrha nahuskati i finansijski podmazati par navijackih grupa i eto incidenata.  E sad dobta je stvar sto su ljudi kad nema incidenata prihvatili da svi imaju prava da setaju. Pojedinaca ce uvijek u svim drzavama svijeta biti koji ce maltretirati ne samo gejeve vec i druge manjine. Nedavno u Kolasinu jednom trans muskarcu pokucali na vrata, izvukli ga iz kuce i istukli. Znam jednog momka koji je trans, zivi u Pg, koji je krenuo sa konverzijom sad je djevojka( mislim oduvijek je bio) ali kojeg su nazalost cesto iz cista mira maltretirali mnogo, mnogo puta. Znam jednog drugog iz Niksica,mlad decko kojeg nije niko dohvatio jer ima stav, a ovi koji tuku su obicno kuksvice i kad im neko jasno stavi do znanja da ce se ozbiljno braniti zaobidju ga, medjutim nisu svi takvi. Na primer u CG je za sest godina nivo tolerancije porastao dosta jer su i kazne  ozbiljno poostrene. Mada medju ljudima su konkretno gejevi uvijek vecu podrsku imali medju prijateljima nego od strane roditelja. 

[Ronald]

пре 6 часа, Срђан Шијакињић рече

На покушају параде 2001. су их добро умлатили, а 2010. је било ратно стање да их не би умлатили... 2014. или 15. смо имали затворен Булевар од Правног до Скупштине са камионима и транспортерима пуним Жандармерије, а ове и пар претходних година имамо шетње без инцидената, чак и без грандиозних саопштења из Цркве.

Na primer u SFRJ ih je 500 bilo osudjeno za homosexialni cin. Znamo da je tada bilo zakonski zabranjeno.

[Ronald]

Zeljko

Mene vise zanima sta spada u tih 30% tvoje licne podrske Vucicu, cini mi se da si toliko naveo? Sta se ti slazes sa njim i sta je za tebe dobro uradio? Ili tih 30% prozilazi iz onih 3% podrske opoziciji?

[Flojd]

пре 11 часа, Ronald рече

Znas kako kad neko napise da je odredjeni svetitelji imao " toliku" blagodat znam koliko je sati i tesko da je pricao ikad sa nekim starcem za koga bi se moglo reci da je zadobio blagodat Bozju. Nemoj da zaboravis da oko najsvetlijih primera u Crkvi uvijek ima ljudi koji ce preuvelicavati i pretjerivati. Ja sam jos kao dijete to primjetio kad sam dosta cesto isao pod Ostrog i provodio dosta vremena, ljudi su skloni svakakvim pretjerivanjima.

Greske u vaspitanju mogu da se isprave ukoliko covjek sam zeli, jer svi smo mi na ovim pristorima odgajani sa mnogo predrasuda i stereotipa, ali da promijene sexualnu orijentaciju ispravljanjem pogresnog vaspitanja je smijesno.

Ali i da uzmemo termin u danasnjem kontekstu muzeloznici opet nema veze sa homosexualcima muskarcima, eventualno bi se mogao uklopiti u narastajuci broj hetero muskaraca i zena koje iz radoznalosti i zelje za eksperimentisanjem ulaze u sexualne odnose sa istim polom. Takvih je bilo i ranije koji su htjeli da probaju sve i svasta sa istim polom, ali je represija bila veca, kao sto danas ima mnogo svingerajskih klubova i ljudi koji to vole uzivaju. U jednoj studiji koja se bavila ispitivanjem svingera o sexualnkm zivotu, preko 60% je odgovorilo da im je to popravilo brak. Vidis ima i takvih primera. Na takve ljude bi mozda moglo da se utice iz hriscanske perspektive dok na muskarce homosexualce koji se nikad nisu okrenuli za zenom ne moze.

Ne postoji muskarac koji se nikada nije okrenuo za zanom. Cak i kao beba prvo sisas sisu pa ides dalje. 

Uvek i samo uvek je Vaspitanje osnova odrastanja stavova itd. 

Geni imaju veze sa visinom gradjom, vidom, bojom ociju, sirinom ramena. Ne mozes reci da je cerka od namiguse genetski namigusa, kakva majka takva cerka itd. Prosto Bog sebi ne bi dozvolio takvu krucijalnu gresku. Tako da ako verujes u Boga, ne mozes veruvati u price o pederima i genetici.

Ostalo je sve vaspitanje. Cim izadjes iz pelena prvo sto te pitaju je dal imas devojku, roditelji u sali ugovaraju brakove itd. Znaci Vaspitanje je sve. 

[Flojd]

пре 6 часа, Zayron рече

Opet ta ista permanentna pojmovna konfuzija - ako neko tvrdi da homoseksualnost nije urodjena već posljedica nekakvih grešaka u vaspitanju čiji je potom indikator pogrešno seksualno ponašanje i da zna nekog ko je sposoban takvu vrstu vaspitnih greški "liječiti" -  onda se svakako ne radi uopšte o nikakvom "liječenju" (zašto i od čega u medicinskom smislu tačno liječiti zdravo rodjene osobe koije imaju samo grešku u ponašanju nastalu pogrešnim vaspitanjem ili nekim psihološki nedobrim utjecajem?) već o ispravljanju tih vaspitnih greški prevaspitavanjem ukoliko se dokaže da takva osoba koja to umije uspješno aplikovati na velikom populacijskom uzorku (stotine do hiljade pojedinaca bez obzira na pol, rasu, socijalno, nacionalno i vjersko opredjeljenje) takvim korektivnim metodama raspolaže i da takva provjerljiva i univerzalno primjenljiva metoda uopšte negdje postoji i daje u tom populacijski relevantno velikom statističkom uzorku (minimalno stotine do hiljade uspješno prevaspitanih osoba) takve dobre i uspješne ili barem statistički zadovoljavajuće rezultate. Postoji masa takvih potencijalnih dobrovoljnih kandidata na prevaspitavanje koji nisu zadovoljni s tim što su takvi i koji bi sigurno jedva dočekali i iskoristili svaku takvu mogućnost ali ne potiču iz hrišćanskih porodica ili su ateisti i agnostici. Takva bi onda metoda prevaspitavanja imala biti primjenljiva i na sve njih a ne samo na hrišćane jer to svakako da nije samo problem hrišćana i djece hrišćanskih roditelja tj. "pogrešno vaspitanih" potomaka iz hrišćanskih porodica. Drugi problem koji suvisi s tim je taj da ako su te porodice zaista hrišćanske i te osobe porijeklom iz hrišćanskih porodica, zašto bi ih onda njihovi hrišćanski roditelji namjerno ili svjesno vaspitali u svemu kako treba po Dekalogu - samo ne baš u tome? Kakvi su to hrišćanski roditelji koji su sposobni u svemu kako treba vaspitati svoje potomke da ne lažu, ne kradu i ne ubijaju itd. ali ih uvijek tačno odredjeni procent njih "omane" isključivo samo u toj oblasti ispravne seksualne orijentacijei i zabrlja to kod svojih potomaka, kakva je to sad vaspitna greška koja je kod stalnog procenta svih njih uvijek takva jedna te ista? Od roditelja ćete uvijek čuti samo: nisam te ja to naučio/naučila! A i kako bi oni s tim ispravnim seksualnim ponašanjem i orijentacijom mogli tako drastično pogriješiti i dovesti do takve dramatične greške u vaspitanju potomaka i onesposobiti ih za hetero odnose i život u normalnoj bračnoj vezi? Kako bi mogli naučiti svoju djecu to što sami uopšte ne znaju i prenijeti na njih ono ponašanje koje sami nemaju? Kad bi to zaista bila samo stvar pogrešnog vaspitanja već bi se za 2000 godina hrišćanstva našlo neko rješenje za to i hrišćanski roditelji naučili da ne ponavljaju uvijek tu jednu te istu vaspitnu grešku.

A da li ti verujes, kao neko ko je vernik, da bi Bog sebi takvu gresku dozvolio?

Ljudi se radjaju kao tabula raza, verujem da ti je to poznato, samo sa strahom od pada i zvuka, to je urodjeno, tj daje se rodjenjem.

Sve ostalo se izgradjuje kod coveka, kroz interakciju sa vrsnjacima, roditeljima, bracom, sestrama, vrsnjackim grupama, momcima devojkama itd. I sva ponasanja se uce kroz iskustva, traumaticna ili lepa.

Tako da je to sve VASPITANJE i kao diplomirani pedagog, i neko ko ima 7 godina iskustva u radu sa decom, odgovorno tvrdim VASPITANJE. Gledam decu vidim roditelje, bracu sestre, deca se idetifikuju sa nekom bliskom osobom i prihvataju ponasanje neke osobe. Da ne tupim mnogo, sve imas u psihologiji.

Ako je neciji otac alkos ili svaler, kockar, lazov kolike su sanse da ce to biti i sin?

Ili majka namigusa, kolike su sanse da ce biti i cerka?

 

[Desiderius Erasmus]

пре 10 часа, Bokisd рече

Као свештеник могу да кажем да има људи који су чланови Цркве, а који се тако осећају. Најчешће дођу код свештеника па кажу: „Оче, јавља ми се та и та помисао, да ми се допада, да ме привлачи особа која је истог пола као и ја…“ Има тога и код младића, и код девојака.

Неке људе само муче такве помисли, а некада се такве помисли развију у човеку у осећања, па и у начин понашања. То се најчешће деси под неким спољашњим утицајем: да ли неких саблажњивих ТВ-емисија или филмова, да ли часописа ипи, чак, „научних“ књига; да ли у неким разговорима, или на нечији директни саблажњиви подстицај… У сваком случају, постоји неки подстицај који човека покрене да почне да мисли о томе, па онда и да осећа, и да се, потом, понаша – како би рекли Свети Оци Цркве – неириродно тачније противприродно, чиме иступа из оног благословеног стања како га је Бог створио у почетку: мушко и женско, створи их… рађајте се и множите се…

Ми, на основу духовног увида и Предања Цркве, знамо да су такве помисли, осећања и понашања, са духовног аспекта, погубни и за душу и за тело човеково. Такве неприродне и противприродне помисли, и осећања која из њих произлазе, долазе од демонског надахнућа.

Али, ту су још неке појаве. Данас има и оних хетеросексуалних особа које постају бисексуалне од сувишка развратног живота, то јест из сексуалне разузданости, а некад, пак, и из чистог снобизма, зато што је то мода или тренд у свету естраде или популарне културе.

Има и оних који постају хомосексуалци и лезбијке због неке своје животне искомплексираности, па таквим својим опредељењем желе да привуку пажњу других, да шокирају друге, да их провоцирају и да им пркосе. Па, онда, иде такав са својим љубавником или таква са својом љубавницом улицом и намерно се провокативно понашају, привлачећи пажњу. Сматрам да то не чине зато што им је лепо, него зато што имају пуно ружног у својој души, јер су заражени грехом и желе да ту ружноћу прошире пред другим људима, да искваре и друге, а да, притом, ни сами нису свесни колико је то ужасно за оне који их гледају, а још више за њих саме. Уз то, такви не мирују, већ се организују и у јавности нападају све оне који сматрају да је хомосексуализам – грех и да није од Бога… То су, пред Богом и пред људима, велике гадости, не може их човек другачије назвати – тако их и Свето Писмо назива (Откр. 21,27; Рим. 1,27; Еф. 5, 12) – а у души може само да му буде жао због таквих људи и да се моли за такве да их Бог уразуми и упути на пут спасења…

Данас се често у медијима говори о „борби против криминала“, „борби против насиља“, „борби против наркоманије“, а сматрам да би у те борбе за здравље друштва требало убројати и „борбу против наметања хомосексуализма и лезбијства“, јер је то нешто што је и неприродно и противприродно за човека, што квари живот човеков, што уништава породицу, што и личност и заједницу води ка духовним извитоперењима самог постојања, јер се ту болест представља као здравље и, чак, као норма здравља.

Нико не мрзи и не сме да мрзи болесника, нарочито не лекар који треба да га лечи, чак и ако болесник мрзи лекара. Али се морамо, са љубављу и одговорношћу пред Богом, залагати да болесник постане свестан своје болести и да се излечи. Црква не одбацује никога, а са љубављу лечи свакога ко жели да се излечи. Долазе у цркву на исповест такви млади људи, и девојке и младићи, код којих је то велики духовни и животни проблем. Велика је то душевна борба у њима, велики терет носе у души, велика је то тегоба и тескоба човеку: зна човек да то не ваља, да је то противно Богу, а ђаво, ипак, негде нађе места у човековом уму и срцу да подгрејава такве наопаке жеље и осећања.

Има данас таквих људи, и младих и одраслих, који иду у Цркву и који се боре против те страсти и траже помоћ духовника. Долазе и код мене на исповест, и то испове дају као грех. И ја, са великом љубављу, саветујем-свакога од њих да покуша, најпре, да се уздржава од таквих грешних помисли и жеља, и да их, у духовној борби, одбацује као што се одбацују било које друге зле и рђаве помисли. Да се бори као што се младићи и девојке, мушкарци и жене, уздржавајући се од природних, хетеросексуалних полних жеља и потреба, боре да победе грешне склоности и грех у себи. Да се труди да избегне да себе доводи у тешке ситуације и искушење да не би пао у грех и да би сачувао чистоту душе и тела.

Зато саветујем људима који имају такве помисли, осећања или склоности да се против тога активно боре кроз појачану духовну борбу у уму и срцу. Они не треба да се предају, већ треба храбро томе да се супротставе, да се боре најпре против таквих помисли, да не допусте да оне ухвате корена у њиховом уму и да се не развију у жељу, а ако се жеља већ развила да се лротив ње упорно боре и да не допусте да таква осећања овладају њима и да се остваре у животу као грешно понашање.

Колико је до мене било, ја сам се увек трудио да таквим људима помогнем. Неки су се ослободили тог греха, неки се ослобађају, неки су још увек у великим неприликама и великој борби, али у сваком случају треба се борити и не треба одустајати. Треба се борити онако како Црква учи: кроз молитву, кроз пост, кроз уздржање, кроз покајање, кроз послушност, кроз борбу против помисли. И Бог ће помоћи да и оно што некад човеку изгледа као немогуће постане могуће. Једна моја блиска рођака је успела да помогне да се неколико девојака са таквим проблемима, уз помоћ Цркве и свештеника, извуку из једног таквог хаоса…

Питање је, сада, да ли човека који се бори против оваквога искушења, треба причешћивати или не? То само Бог зна. Ми не можемо таквога да одбацимо, него му, као свештеници, кажемо: „Синко, види, да би се причестио, треба да живиш тако и тако, у складу са Божијим заповестима, да престанеш да чиниш грех који чиниш“.

Свето Причешће је велика светиња Божија, али и средство за победу над грехом, лек бесмртности“. Морате зато таквога саветовати да се труди, да се бори, да исповеди свој грех и да се истински покаје, да би могао да приступи Светом Причешћу и да би могао да користи светињу Причешћа за побеђивање у борби против таквог искушења и греха.

Има неких у Цркви који кажу: „Ако је такав, онда не треба да се причешћује“. А ми кажемо: „Али, он није у суштини такав, неко га је преварио, неко га је навео на тај погрешни пут, он је само на путу да постане такав, и морамо да му помогнемо да се потпуно не разболи, да не стигне до наопаког циља где га је неко други улутио, да не пређе границу неповратног изопачења“.

Свештеник Цркве је онај који мора о таквоме да води духовну бригу ако такав хоће да се излечи, и не може и не сме да га одбаци, већ мора да га лечи црквеним лековима. Такав човек је духовно болестан, али може да се излечи, једино што мора да уложи огромни напор да победи зло и грех у себи. Жао ми је много такве наше младежи која је, у данашње време, увучена у разноразне пороке и наопакости, али, хвала Богу, имамо, у Цркви неупоредиво више врло честитих и побожних младића и девојака, који се уклањају далеко од свега тога, који се држе пута Божијег.“

Протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић

Отац Љубодраг овде мало меша грендмадрз енд фрогз. Ако се неко из моде, жеље да буде ин, или из беса и разврата упустио у хомосексуалне односе (а о таквима Павле пише у Новом завету), онда је покајање ту заиста једини лек. Чак и бисексуалци, када се упознају са хришћанским учењем, могу да се определе искључиво за супротни пол. Али, ако се некоме од кад зна за себе свиђа искључиво исти пол, такав може да се каје до Судњег дана, али то од њега неће начинити хетеросексуалца. Црква таквом може једино да препоручи мирјански целибат. Али, ту треба бити реалан, те бити свестан да већина у томе неће успети, као што ни већина хетеросексуалца не би у томе успела. И, шта је ту онда једино решење? Па, да му се, уколико је безуспешно (одистински) покушан целибат, допусти да има сталног партнера, ком ће бити веран, и да учествује у црквеном животу. А да, са друге стране, хомосексуалци не очекују да се такве везе институционализују или подигну на ниво брака, као и да не траже да им се дозволи усвајање деце. Дакле, да буду свесни да је то што им се допушта икономија, а не норма.

[Срђан Шијакињић]

пре 3 минута, Desiderius Erasmus рече

Отац Љубодраг овде мало меша грендмадрз енд фрогз. Ако се неко из моде, жеље да буде ин, или из беса и разврата упустио у хомосексуалне односе (а о таквима Павле пише у Новом завету), онда је покајање ту заиста једини лек. Чак и бисексуалци, када се упознају са хришћанским учењем, могу да се определе искључиво за супротни пол. Али, ако се некоме од кад зна за себе свиђа искључиво исти пол, такав може да се каје до Судњег дана, али то од њега неће начинити хетеросексуалца. Црква таквом може једино да препоручи мирјански целибат. Али, ту треба бити реалан, те бити свестан да већина у томе неће успети, као што ни већина хетеросексуалца не би у томе успела. И, шта је ту онда једино решење? Па, да му се, уколико је безуспешно (одистински) покушан целибат, допусти да има сталног партнера и да учествује у црквеном животу. А да, са друге стране, хомосексуалци не очекују да се такве везе институционализују или подигну на ниво брака, као и да не траже да им се дозволи усвајање деце. Дакле, да буду  свесни да је то што им се допушта икономија, а не норма.

Паде ми напамет, мало инспирисан Жељковим писањем да и људи у браку треба да се труде да им секс као секс временом мање значи (не секс као начин повезивања са супружником, него секс као задовољство, тј. одушак нагону који се практикује у оквиру ширег смисленог и благословеног брачног односа; парафразираћу Хуанита, ко може да каже да са супружником увек искључиво води љубав, а никад нема секс ради задовољења страсти, па макар била она усмерена искључиво према супружнику - мало људи рекао бих), да ли је, можда, неко "решење" и да се људи о којима причаш подстичу да временом смање на минумум, а једном и престану да практикују, односе са партнером истог пола, а блискост нека и задрже? 

[Desiderius Erasmus]

пре 1 минут, Срђан Шијакињић рече

Паде ми напамет, мало инспирисан Жељковим писањем да и људи у браку треба да се труде да им секс као секс временом мање значи (не секс као начин повезивања са супружником, него секс као задовољство, тј. одушак нагону који се практикује у оквиру ширег смисленог и благословеног брачног односа; парафразираћу Хуанита, ко може да каже да са супружником увек искључиво води љубав, а никад нема секс ради задовољења страсти, па макар била она усмерена искључиво према супружнику - мало људи рекао бих), да ли је, можда, неко "решење" и да се људи о којима причаш подстичу да временом смање на минумум, а једном и престану да практикују, односе са партнером истог пола, а блискост нека и задрже? 

Зашто да не, требало би можда размишљати и у том смеру...

[Срђан Шијакињић]

пре 9 часа, GeniusAtWork рече

Ти људи данас не излазе да млате никога јер им је таква директива дата од знамо већ кога. Није добро за његов имиџ пред западом чија подршка му је потребна да би владао.

Мало је невероватна коинциденција да се друштво изненада пацификовало доласком садашње гарнитуре, управо оне која је насиље и примитивизам у свим аспектима живота подигла на досада невиђен ниво. Тако да, када/ако једном оду, вратиће се и њихове трупе на улице. Наравно, ако се ово друштво у међувремену најзад стварно не лустрира једном за свагда.

Нека је и тако, опет ми се чини да је и то некакав успех и напредак. Можда ова генерација није у стању да искорени насиље онако како би у теорији требало да се то чини, кроз примену закона, већ кроз дилове и компромисе са разноразним типусима са којима не би требало да буде компромиса, али можда ће генерације које долазе и то бити у стању. Можда ће време избрисати поделе у друштву и неке будуће власти и опозиције неће морати или неће хтети да се служе тим примитивним облицима политичке борбе. 

[Срђан Шијакињић]

пре 6 минута, ana čarnojević рече

@Desiderius Erasmus @Срђан Шијакињић 

vrlo lepo. kao neka vrsta zakljucka. sto se mene tice vi ste u svojim poslednjim postovima koje sam i lajkala, iako retko to radim osim ako nisam u interakciji, sumirali ono sto bih ja ozvanicila kao svoj stav. za mene je ova tema uspela. hvala svima koji su ucestvovali.

Значи фајронт, ајмо у другу кафану

[Bokisd]

пре 18 минута, Desiderius Erasmus рече

Отац Љубодраг овде мало меша грендмадрз енд фрогз. Ако се неко из моде, жеље да буде ин, или из беса и разврата упустио у хомосексуалне односе (а о таквима Павле пише у Новом завету), онда је покајање ту заиста једини лек. Чак и бисексуалци, када се упознају са хришћанским учењем, могу да се определе искључиво за супротни пол. Али, ако се некоме од кад зна за себе свиђа искључиво исти пол, такав може да се каје до Судњег дана, али то од њега неће начинити хетеросексуалца. Црква таквом може једино да препоручи мирјански целибат. Али, ту треба бити реалан, те бити свестан да већина у томе неће успети, као што ни већина хетеросексуалца не би у томе успела. И, шта је ту онда једино решење? Па, да му се, уколико је безуспешно (одистински) покушан целибат, допусти да има сталног партнера, ком ће бити веран, и да учествује у црквеном животу. А да, са друге стране, хомосексуалци не очекују да се такве везе институционализују или подигну на ниво брака, као и да не траже да им се дозволи усвајање деце. Дакле, да буду свесни да је то што им се допушта икономија, а не норма.

Ne bih reko'... 

Kaze i ovo.... Зато саветујем људима који имају такве помисли, осећања или склоности.... i koliko vidim prota ima odredjenu praksu sa ovim pitanjem i neki odredjeni uspeh.

Drugo, ne vidim kako moze da se dopusti imanje homo partnera kada je to neprilicno i neprirodno i greh po ap. Pavlu i ne znam kako moze da bude prihvaceno,  jer ne zaboravi ne pricamo ovde o jabukama i kruskama.... nego o spasenju duse i sta je greh ili sta nije i nema tu nekih sentimenta i sladunjavih prica, kako za homo, ali takodje i za nas sve, ko da cemo mi zaraditi spasenje za djabe, svaki covek ima svoju borbu i telesnu i duhovnu.... sta mislis, da je onima koji su u teskim hronicnim bolestima bas lako da trpe bolest i bol bez roptanja i sa zahvalnosti Bogu, nisu djabe svetitelji bolesti poistovetili sa mucenistvom.

Jednostavno kako kaze prota... " Колико је до мене било, ја сам се увек трудио да таквим људима помогнем. Неки су се ослободили тог греха, неки се ослобађају, неки су још увек у великим неприликама и великој борби, али у сваком случају треба се борити и не треба одустајати. Треба се борити онако како Црква учи: кроз молитву, кроз пост, кроз уздржање, кроз покајање, кроз послушност, кроз борбу против помисли. И Бог ће помоћи да и оно што некад човеку изгледа као немогуће постане могуће. Једна моја блиска рођака је успела да помогне да се неколико девојака са таквим проблемима, уз помоћ Цркве и свештеника, извуку из једног таквог хаоса…"

Ili, mozda je i ovo resenje za sve nas sto navodi sv.Jefrem Sirijski.... Bog ne dopušta duši, trpeljivoj i koja svu nadu polaže u Njega, da bude iskušavana toliko da padne u očajanje tj. da bude iskušavana većma nego što može podneti (1 Kor 10,13)..... To je ono slicno o krstu koji svako od nas ima od Boga... itd...

[Desiderius Erasmus]

пре 42 минута, Bokisd рече

Ne bih reko'... 

Kaze i ovo.... Зато саветујем људима који имају такве помисли, осећања или склоности.... i koliko vidim prota ima odredjenu praksu sa ovim pitanjem i neki odredjeni uspeh.

Drugo, ne vidim kako moze da se dopusti imanje homo partnera kada je to neprilicno i neprirodno i greh po ap. Pavlu i ne znam kako moze da bude prihvaceno,  jer ne zaboravi ne pricamo ovde o jabukama i kruskama.... nego o spasenju duse i sta je greh ili sta nije i nema tu nekih sentimenta i sladunjavih prica, kako za homo, ali takodje i za nas sve, ko da cemo mi zaraditi spasenje za djabe, svaki covek ima svoju borbu i telesnu i duhovnu.... sta mislis, da je onima koji su u teskim hronicnim bolestima bas lako da trpe bolest i bol bez roptanja i sa zahvalnosti Bogu, nisu djabe svetitelji bolesti poistovetili sa mucenistvom.

Jednostavno kako kaze prota... " Колико је до мене било, ја сам се увек трудио да таквим људима помогнем. Неки су се ослободили тог греха, неки се ослобађају, неки су још увек у великим неприликама и великој борби, али у сваком случају треба се борити и не треба одустајати. Треба се борити онако како Црква учи: кроз молитву, кроз пост, кроз уздржање, кроз покајање, кроз послушност, кроз борбу против помисли. И Бог ће помоћи да и оно што некад човеку изгледа као немогуће постане могуће. Једна моја блиска рођака је успела да помогне да се неколико девојака са таквим проблемима, уз помоћ Цркве и свештеника, извуку из једног таквог хаоса…"

Ili, mozda je i ovo resenje za sve nas sto navodi sv.Jefrem Sirijski.... Bog ne dopušta duši, trpeljivoj i koja svu nadu polaže u Njega, da bude iskušavana toliko da padne u očajanje tj. da bude iskušavana većma nego što može podneti (1 Kor 10,13)..... To je ono slicno o krstu koji svako od nas ima od Boga... itd...

Боки, да ли ти уопште прочиташ коментар пре него што одговориш на њега? Да ли ти је стало да заиста разумеш шта саговорник хоће да каже или само да верглаш оно што си ти замислио?  

Зар не видиш да прота пише о људима који из моде, из жеље да буду виђени, из разврата и сл. улазе у хомосексуалне односе?

Зар не видиш да и Павле пише управо о таквима?

Зар ти није јасно да постоје људи којима се од кад знају за себе свиђа искључиво исти пол?

Зар ти није јасно да већина људи није способна за целибат?

Зар не видиш да су онда једине две опције за већину "чистокрвних" хомосексуалаца (који су то од кад знају за себе): 1) забранити им учешће у црквеном животу; 2) допустити им да имају сталног партнера?

[Bokisd]

пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Боки, да ли ти уопште прочиташ коментар пре него што одговориш на њега? Да ли ти је стало да заиста разумеш шта саговорник хоће да каже или само да верглаш оно што си ти замислио?  

Зар не видиш да прота пише о људима који из моде, из жеље да буду виђени, из разврата и сл. улазе у хомосексуалне односе?

Зар не видиш да и Павле пише управо о таквима?

Зар ти није јасно да већина људи није способна за целибат?

Зар не видиш да су онда једине две опције за већину "чистокрвних" хомосексуалаца (који су то од кад знају за себе): 1) забранити им учешће у црквеном животу; 2) допустити им да имају сталног партнера?

Ali prota govori kao o necemu sto je ..... Зато саветујем људима који имају такве помисли, осећања или склоности.... kao nesto sto je duboko svojstveno njima samima kao nesto sto je toliko ukorenjeno u njima da je kao 'priroda' ... uostalom i poznato je iz duhovne literature i prakse da kada neka strast obuzme coveka, onda je to kao njegova druga 'priroda', toliko se ukorene strasti u coveku da postanu kao njegova 'priroda' i bas je tesko bilo kakvu takvu ukorenjenu strast u coveku iskoreniti i pobediti, kako kazu svetitelji, to je kao da treba odseci sebi prste na rukama, tako se svaka strast tesko iskorenjuje kada nas toliko obuzme kao da je deo nase 'prirode'....

 ....i koliko vidim prota je svestan koliki je to problem i koliko snage i volje i zelje i borbe treba da bi se covek izborio sa homo i ima neke prakse u tome i ima neke odredjene uspehe, znaci ne prica bas 'napemet' i bezveze.

Da li Pavle prica o takvima ili prica o samom grehu tj. sta su po njemu homo odnosi.... da su neprirodni i sramne strasti... i nebitno je zbog cega se upustaju u takve homo odnose, sam odnos je problem jer je neprirodan i nesvojstven nasoj prirodi, vec smo pricali o tome.

A koja vecina Erazmo, da nece svi homo da sad nagrnu u crkvu ako im se dozvoli upraznjavanje homo odnosa,..... to hipoteticki (znaci kao hipoteza) u vezi ikonomije homo odnosa moze samo ako bi vecina njih krenula u crkvu, velika masa homo ljudi i onda kao neka ikonomija koja se i definise kao  - radi spasenja mnogih u crkvi. Ovako, po meni sa svakim pojedinacno i pastirski traba da se radi, uostalom kao i za sve ljude.

I, nije fora u zabranjivanju crkvenog zivota, nego meni deluje vise ovako kako kaze prota.... 

Питање је, сада, да ли човека који се бори против оваквога искушења, треба причешћивати или не? То само Бог зна. Ми не можемо таквога да одбацимо, него му, као свештеници, кажемо: „Синко, види, да би се причестио, треба да живиш тако и тако, у складу са Божијим заповестима, да престанеш да чиниш грех који чиниш“.

Свето Причешће је велика светиња Божија, али и средство за победу над грехом, лек бесмртности“. Морате зато таквога саветовати да се труди, да се бори, да исповеди свој грех и да се истински покаје, да би могао да приступи Светом Причешћу и да би могао да користи светињу Причешћа за побеђивање у борби против таквог искушења и греха.

Borba, i padnes i ustanes, kao i za svaki greh.

[Ronald]

пре 2 часа, Flojd рече

A da li ti verujes, kao neko ko je vernik, da bi Bog sebi takvu gresku dozvolio?

Ljudi se radjaju kao tabula raza, verujem da ti je to poznato, samo sa strahom od pada i zvuka, to je urodjeno, tj daje se rodjenjem.

Sve ostalo se izgradjuje kod coveka, kroz interakciju sa vrsnjacima, roditeljima, bracom, sestrama, vrsnjackim grupama, momcima devojkama itd. I sva ponasanja se uce kroz iskustva, traumaticna ili lepa.

Tako da je to sve VASPITANJE i kao diplomirani pedagog, i neko ko ima 7 godina iskustva u radu sa decom, odgovorno tvrdim VASPITANJE. Gledam decu vidim roditelje, bracu sestre, deca se idetifikuju sa nekom bliskom osobom i prihvataju ponasanje neke osobe. Da ne tupim mnogo, sve imas u psihologiji.

Ako je neciji otac alkos ili svaler, kockar, lazov kolike su sanse da ce to biti i sin?

Ili majka namigusa, kolike su sanse da ce biti i cerka?

 

Ljudi se ne radjaju ka tabula rasa, to sto ti mislis da se radjaju ipak nema veze sa naukom, narocito modernom psihologijom i neuronaukama. Naravno nije sve ni innatism, vec je isprepletana sinergija.

Zatim druga pogresna stvar je da homosexualna orijentacija nema veze sa kvaziteorijom tabula rasa, vec ima sa genetikom i neurobiologijom, sa razvojem i sa okruzenjem itd.

Ti kazes da nema ljudi koji se nisu okrenuli sa zenom? Jesi li siguran, ja znam na primer dvojicu koji  nisu nikad na isti nacin kao sto ti nisi za muskarcem( nisam ni obratio paznju na vise komentara, pretpostavljam da si musko)

Kazes sve imam u psihologiji? Pa najvaznija udruzenja psihologa se slazu sa mnom, a ne sa tobom. A da ne govorim sa druge strane koliko je to "sve je vaspitanje" rekla kazala jer nema ozbiljne i strogo kontrolisane studije da potvrdi to sto pricas. Dok nam biologija kao daleko ozbiljnija ima da kaze mnogo toga o homosexualnosti.

Lazov i alkoholicar se ne mogu porediti jer je alkoholisanje dosta heritabilno dok laganje nije.

I za majke je isto tako, znam licno mnogo primera gdje cerkino ponasanje nema veze sa majcinim ponasanjem, vec poznajrm nekoliko zena koje su promiskuitetne a djecu su odgojile strogo i tradicionalno.

 

[Flojd]

Пре сат времена, Ronald рече

 

I za majke je isto tako, znam licno mnogo primera gdje cerkino ponasanje nema veze sa majcinim ponasanjem, vec poznajrm nekoliko zena koje su promiskuitetne a djecu su odgojile strogo i tradicionalno.

 

Eto dokaza da je sve u vaspitanju.