Јован Јовановић Змај

[Чунга Лунга]

На данашњи дан 1904. године је умро Ј.Ј. Змај, који је иначе уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји.

Пишимо о Змају, о његовим песмама, нека живи, живи...


Извор слике: http://slavkojovicicslavuj.blogspot.com/2015/12/blog-post_5.html
 

[Чунга Лунга]

ПРЕКОМЕРНОСТ

Једна кап би млека
муви доста била
у њојзи се никад
не би удавила.

Ал' лакоме муве
најрадије суну
у море од млека,
у музлицу пуну.

Ти, што немаш мере
у свом младом веку,
гледни муву што се
удави у млеку.

Да и млеко шкоди,
ко би рећи мого!
Ал отров је, веруј,
све штогод је много.

[Чунга Лунга]

СРПКИЊАМА ПРЕД ВИДОВДАН
(1889.)

Ој, ви наша лепша поло,
Ви, украсе наше леје -
Српске мајке, српске љубе,
Српске кћери, српске сеје.

Да ви знате своју снагу,
Ка' што знате наше јаде
Сатрле би чаролијски
Нашег срама накараде.

Ој, ви наша боља поло,
Мекша срца, више душе,
Да ви знате шта имате,
Какву надмоћ и оруже.

Из пехара наших дана
Просуле би капи горке -
И странце би задивле,
Наше драге чудотворке.

Шта? Зар не би мого створит'
Ваше свести узлет јачи
Да у мушком нашем глибу
Све се махом преиначи!

Ил' да викне једна, прва,
А за њоме све остале:
"Отреси се старе клетве!
Залуто си, Србе брале!"

Или да се загрлите
Ка' што с' грли цвет у венцу,
Па ви прве да скочите
Раваници ил' Крушевцу.

И оданде да затруби -
Јест', цветови да затрубе:
"Сложне су вам мајке, кћерке,
Сложне су вам сеје, љубе.

И ево нас, ту стојимо
На бедему српске свести -
И овамо не сме прићи
Ко се слогом не причести.

Ми Косово разумемо -
И људима грме жене:
"Не примамо к себи Србе
Завађене, разбијене!"

(...)

Можда ми је песма санак;
Па и санак, ево, нате;
Ви, србињска лепша поло,
Ви, што дивску моћ имате
- Ако снагу своју знате.

 

[Чунга Лунга]

Светли гробови

Бејасте ли, браћо моја млада,
да л' бејасте ви на гробљу када,
ај, на гробљу, на голему?
- Та увек смо ми на њему.
Гробље ј' земља ком се ходи;
гробље ј' вода ком се броди;
гробље - врти и градине;
гробље - брда и долине,
свака стопа:
гроб до гроба.
Гробље ј' спомен доба свију;
гробље - књиге сто се штију;
повесница свих земаља,
староставник цара, краља,
и читуља виших слика
избраника, мученика,
од почетка памтивека.
Све ј' то гробље -
ал' је и колевка.
 
Нема боја ни имена
у висини звездам' свима,
камол' броја и спомена
у земљици гробовима!
Милионе прогутала ј' тама,
црна тама многих тисућлећа,
нико их се више и не сећа,
- но погдеком увек гори свећа.
Ил' је свећа, ил' је име свето,
ил' су дела која се не гасе,
па редове недогледног гробља
својом зраком красе.
Ти гробови,
стари, нови,
они сјају
сваком нараштају -
кад се умље у прошлост удуби,
у тамнини да се не изгуби;
кад се пустиш у давнине свете,
у давнине и свете и клете,
да ти мис'о пута не помете.
То су ватре догласнице,
пружајућ' се из даљних еона
у поворци оној дугој -
досветљујућ' једна другој
струјом која напред лети,
тезећ' само једној мети, -
па се тако светле млази -
па се више светли трази
Једног духа разних доба,
духа коме нема гроба.
- У гроб само сруши кости,
стресе пеп'о кој' му смета
бржем бују виша лета
к узвишеној будућности.
Kо с' осврне да погледи
бистрим оком и погледом
на гробове ове светле,
повеснице дугим редом,
мора чути како ј' живо,
кроз векове, кроз маглину,
дед унуку, отац сину,
борац борцу довикив'о:
"Где ја стадох - ти ћеш поћи!"
"Што не могох - ти ћеш моћи!"
"Kуд ја нисам - ти ћеш доћи!"
"Што ја почех - ти продужи!"
"Још смо дужни - ти одужи!"
То су збори, то су гласи
којима се прошлост краси,
што продиру кроз свет мрачни
са гробова оних зрачни'
спајајући громким јеком
и божанском силом неком,
спајајуци век са веком
и човека са човеком.
Око сваког светлог гроба
(баш к'о горе око звезда)
повесница прича ово:
хватало се неко коло,
коло младо, коло ново,
нове клице стара нада,
ново цвеће стабла стара.
Душе чисте, срца млада,
наследници светог жара; -
ту се слег'о живот млади
да се с гробом разговара.
И ти паде, драги брате!
"Нисам, децо, вас док траје!"
Је л' ти борба била тешка?
"Покушајте, милина је!"
Шта си хтео? - куд си пош'о?
"Тамо куд се стићи мора!"
Зар је вера тако јака?
"Увек јача од злотвора!"
Мало нас је кој' би смели. -
"Ал' вас јака сила креће!"
Зар ко може стићи цели?
"Kо посумња, никад неће!"
А ко беху они диви
који су те напред звали,
који су ти крила дали,
који су те ојачали?
"То бејаху идеали!
Без њих нема више лета
над облаком мрака густа,
без њих би се малаксало,
без њих би се брзо пало,
свет би био гроб без цвета,
живот празан, - младост пуста!"
Око сваког светлог гроба
прикупљ'о се живот нови,
наследници светог жара,
купили се соколови,
пијућ' душом светле зраке. -
Јест', тако је, браћо драга,
ти гробови нису раке,
већ колевке нових снага!
И вама је, јаој, пао
стегоноша дичног стега, -
ал' је син'о гробак нови, -
ви стојите око њега.
Ту погледа брат на брата,
п' онда горе, п' онда у се;
груди дршћу, уста ћуте,
али душе разум'у се.
Да л' то снага ниче нова? -
- Даруј, боже, благослова,
да вас здружи братска слога,
заветнике који с' купе
око гроба Ђуринога!
 
(1879)

 

[Чунга Лунга]

@Поуке.орг инфо, на овој теми је @Lulaby дао/-ла велики допринос, а сада нема тих порука овде.

Како? Зашто? (рефрен увек исти, ал' будућност ипак биће светла)

[Чунга Лунга]

То је Божја воља

Француско ће дете
Бити Француз прави,
То је Божја воља,
То је по нарави.

Малено Енглешче,
У радости плива
Што ће Енглез бити,
У томе ужива.

Питај мало Немче.
Шта ће бити - чуј га,
Немац, бићу Немац,
И зато поштуј га.

Малено Мађарче,
Зарана се труди,
Да свом роду служи,
То поштују људи.

Талијанче мало,
Талијанству хити,
Па зар би могло,
друго штогод бити.

Ја сам Српче мало,
Мене српство чека,
Србоваћу Боже,
Свога целог века.

Дедови су моји,
Kрв за српство лили,
Та је иста крвца,
И у мојој жили.

Српски ћу да живим,
Српски да се владам,
И готов сам увек,
За то и да страдам.

[Биљана, два]

Laž – Jovan Jovanović – Zmaj

Laž je čudan most:
Preko te prenese,
Ali natrag nikad više –
Natrag ne može se.

Da je plitko dno u laži,
To već svako zna.
Ja bih o njoj drugo reko
Da i nema dna.

Jer kome se god u njojzi
Kupat dopadne,
Danas, sutra, prekosutra
U njoj propadne. 

[Биљана, два]

Kad izgubiš… – Jovan Jovanović – Zmaj

Kad izgubiš dobro moje,
Plač ne hasni baš nimalo,
Mnogo više vredi: čuvat
Ono što je još ostalo

[Биљана, два]

Obeležja – Jovan Jovanović – Zmaj

Po svom perju ptica,
Po čistoći domaćica,
Po ukusu so,
Po rogovma vo,
Po toploti leto,
Po lajanju pesto,
Po govoru luda
– Poznaju sesvuda.

[Биљана, два]

Polovno znanje – Jovan Jovanović – Zmaj

Polovno znanje,
To ti je odelo
Uzano i tesno –
A ko se u njemu
Još razmeće besno,
Pući se i širi,
Podere ga brzo,
Pa golota viri.

[Биљана, два]

БРЗАЛИЦЕ

Брзалице је називао реченицама „за прекрхавање језика“. Углавном су засноване на играма речи и слова, а поред духовитости, оне имају и једну врло корисну функцију вежбања правилног изговора:

– Чемул’ ће вићи Мићине ћемане?
– Ту кобила, ту колиба; ту се кобила уколибила.
– Ко није за по сата сит заситиће л’ се за сат?
– Метеори мере море; море поремети метеоре.
– Пица поп по пепелу; пада пеп’о по попу.
– Грк се грма мрко гледи. мрк је Грк, и брк му је мрк.
– Прота се портом шета; портин прота, протина порта.
– Пера репу бере; бера репу пере.

[Биљана, два]

Пред тобом лежи поље
сасвим је беле боје
и чека црну кишу
из десне руке твоје!
(решење: „оловка и папир“)

[Биљана, два]

Срце ми је дуго: Од пете до главе, –
И још мало вири, вири више главе.
Да ми није срца мога,
не би мене на сто метли,
ја и моје срце умиремо светли.
(решење: свећа)

[Биљана, два]

[o. Miroljub]

 

МАЈМУН И ОГЛЕДАЛО

 

Нашао мајмун стари

огледало неко,

па видео себе

и озбиљно реко:

"Е, што јесте, јесте,

нема брате збора, 

још видео нисам

оваквога створа!

Гле како је смешан,

гле, како је длакав!

Е, баш свима хвала

што ја нисам такав!"