Dečak koji je imao dar prozorljivosti

[JESSY]

U septembru jedne godinu na Odeljenju za onkologiju univerzitetske bolnice u Riju (gradu u Grčkoj, na severu Peloponeza) vladala je velika pomutnja. Mali Dimitrije je hitno tražio sveštenika bolnice. Hteo je da se što pre pričesti.

Imao je 13 godina. Poslednju godina i po je proveo u ovoj klinici. Mala glavobolja ga dovela tamo. Lekari su dijagnostikovali rak mozga. Njegovo poreklo je bilo iz Fjerija u Albaniji. Njegovi roditelji su bili nekršteni. Živeli su dosta godina u Patri (gradu u Grčkoj). Ubrzo nakon smeštaja u bolnicu, poželeo je da se krsti. Čuo je za Hrista i želeo je da postane njegovo "dete". Kršten je "u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", naravno nakon katihizisa (veronauke).

Svi u klinicu su ga veoma voleli. Rak je veoma uznapredovao i lišio ga vida. Nije više uopšte video ništa i nikoga. Ali je sve to podnosio sa velikim i zadivljujućim trpljenjem. Nije se žalio. Govorio je da ga Bog mnogo voli. Molio se i tražio od roditelja da i oni to čine.

Oni koji bi ga posećivali shvatali bi da postoji nešto posebno u ovom detetu. Stalno je govorio o Bogu. Bio je uvek ljubazan i veseo. Lice mu je sijalo. Hteo je da se često pričešćuje Svetim Darovima. Često, kada bi njegova majka bila u nekoj drugoj prostoriji, bi je vikao: "Mama, dođi brzo. Dolazi dedica sa Hristom. Penje se uz stepenice. Dođi da me pripremiš". I tako je uvek i bilo. Sveštenik bi dolazio i nalazio Dimitrija kako sedi na krevetu otvorenih usta, pobožno se krsteći. Iako nije znao kada će tačno doći sveštenik sa Svetim Darovima, sa darom prozorljivosti ga je video da dolazi, iako je dvoje zatvorenih vrata razdvajalo njegovu sobu od hodnika odakle je dolazio sveštenik. Ovo je potvrđivala i pobožna gospođa Marija Galiacatu koja ga je dobrovoljno negovala. "Gospođo Merija, želim nešto da vam kažem ", rekao joj je jednog dana. "Kada dolazi dedica sa Hristom, vidim ga da se penje stepeništem u pratnji dva visoka, lepa momka u sasvim beloj odeći koji se naginju prema Svetom Putiru raširenih ruku da bi ga štitili".

[JESSY]

Jednom ga je lekar pitao: "Šta radiš Dimitrije, kako si ?". Odgovorio mu je: "Gospodine doktore, reći ću vam nešto lično. Ja sam dobro. A vi se ne brinite što vas je ostavila ženu. Bog će biti uz vas jer ste dobar čovek". Lekar je stajao kao ukopan. Nikom nije poverio tužan događaj koji se desio prethodnog dana u njegovom domu, da ga je žena napustila i otišla da živi sa drugim.

"To je Božije dete", govorili su svi koji su ga upoznali.

Poslednji put kada se pričestio više nije mogao da sedi na krevetu, ali je dočekao Hrista ležeći, sa velikom radošću i čežnjom. "Hvala vam puno", prošaptao je i zauvek zaspao.

Sveštenik koji je sutradan došao u mrtvačnicu da očitata molitvu za Dimitrija je rekao: "Takvo telo mrtvog vidim prvi put u svom životu. Lice mu je bilo nasmejano, sijalo je i imalo boju ćilibara".

I njegovi roditelji su veoma zavoleli Hrista i žele da se krste.

( Izvod iz knjige "Podvižnici u svetu ", Sveta Gora 2008, kelija Svetog Jovana Krstitelja , Metamorfosi na Halkidikiju )

 

https://www.facebook.com/toloska.parohija/posts/1338443129641936?__xts__[0]=68.ARBWj2SP18pVsMNFLetOQErYpvdXfRoJNoE2U10YanSZQwis_h2rfMy7SQmF38ItpAbPGxNwPWHnl-zyOV2Yx6_UT3LWZ5J51Yipx62K2EFQaEfqJg2oeiUmjrjw9bahaCb3v2ZejiLH7HMn-LX93j_9MNrdt-PEgcdH7Lmrjz3gxjlkns9pBZzPRRjZVl4_ViHrdnENVdxd8qdT0qGJ6-AlVt96BO3l_ZiURgXejPHvp5SR_jNn8GGOOaBteev8bip_HQ_hcwUUktYL5ylxG5uBXuktWJLtijd9KpLUyIGTgcaApCV-D6S0u2gmiqbXASdW9cOJYZB-4kcf0CbCiA&__tn__=K-R