Војни синдикат Србије: ПОДРЖИМО ОПРАВДАНЕ НАРОДНЕ ПРОТЕСТЕ

[Милан Ракић]

Поштоване колегинице, колеге и синдикални саборци.

Дана 30. марта 2019. године, навршиле су се пуне четири године од кад смо добили репрезентативни синдикат, Војни синдикат Србије. Наш синдикат, основали смо и регистровали по закону, са циљем унапређења наших услова рада и материјалног статуса. Ништа више од тога не тражимо ни данас.

Закон о раду јасно каже да је право запослених да преко синдиката преговарају о закључењу колективног уговора, тачније да са послодавцем преговарамо о томе под којим ћемо условима радити. Закон каже и да су учесници колективног уговора дужни да преговарају. Закон каже и да је послодавац дужан да консултује репрезентативни синдикат кад израђује прописе који се тичу права из радног односа. Закон каже и много тога другог али, у пракси се показало да наш послодавац оличен у министру одбране на очигледно дрзак, безобзиран и безобразан начин, потпуно игнорише сва наша права и грубо крши законе на штету нас и наших породица.

Не треба нама нико да говори, а понајмање министар, какво је данас стање у војсци, у каквим условима и околностима радимо, колико тешко и лоше живе наше породице, колико смо понижени.

И даље је приоритетан задатак метла и кошење траве, и даље нам је плата за око 35% испод законског минимума, и даље немамо исхрану у току рада и регрес, и даље лечење и партиципацију плаћамо двоструко више од осталих грађана, превоз на посао и са посла нам се плаћа онолико колико министар сматра да је довољно, и даље идемо голи и боси, и даље без накнаде радимо прековремено више него је то дозвољено законом, и даље радимо послове више радних места без накнаде, и даље немамо адекватну заштитну опрему, а оној коју имамо ресурси су одавно истекли, и даље је нас 19000 стамбено незбринуто, и даље су војници у робовласничком положају, и даље нас свакодневно напуштају колеге којих је у задње 4 године из наше војске отишло преко 4000, итд. итд. Овако можемо у недоглед.

Свакодневно слушамо лажи и пропаганду министра одбране о никад бољем стању у војсци, а кад смо против тих лажи подигли свој глас, прогласили су нас државним непријатељима, нас који смо крварили за ову земљу док су они профитирали и дезертирали.

Наше представнике најпре су покушали су да поткупе и ућуткају, а када им то није успело почели су да им прете и да их прогањају, шиканирају и малтретирају. Потсећамо вас да је министар Вулин, председнику нашег синдиката који је до јуче важио за једног од најбољих старешина у војсци, који је војну школу завршио као први у класи, дао отказ, иако међународне конвенције и Закон о раду кажу да председник синдиката не може бити позван на дисциплинску одговорност нити може добити отказ са рада. Сада је на реду за „одстрел“ генерални секретар, а после тогаи сви ви који тражите и браните своја законом гарантована права.

Браћо и сестре, српска војско, никад у нашој историји нисмо били понижени, деморалисани и разочарани као данас. Никад српски војник није трпео оне који су тлачили наш народ, ко год он био. Дужност државе је да нас и наше породице обезбеди у сваком смислу, а наша дужност и посао је да за ту државу дамо и живот ако је потребно. Зато браћо и сестре, нека се свако од нас запита да ли је спреман да изврши своју дужност. Где смо сад кад су нас они који себе називају државом, прогласили државним непријатељима. Замислите тај апсурд. Нека се свако од нас запита да ли ће да настави да ћути и трпи или ће стати у строј испред свог народа и уз свог комшију, пријатеља, рођака, децу и гласно и јасно рећи НЕ, зулуму и тиранији која нас је задесила и која прети да нам потпуно уништи државу и будућност нас и наше деце. Нека се свако од нас запита шта га чека сутра и где нам је част на коју волимо да се позивамо. Да ли смо достојни части, униформе и храбрости наших предака. Они који нису спремни и на најмању жртву за Србију, њену децу и њену светлу будућност, нису достојни ни нас ни униформе српског војника.

Зато браћо и сестре, у наредним данима, кад Србија и народ позову, да сви будемо са њима јер нас на то обавезује наша историја, војничка част и заклетва. То дугујемо будућности наше деце и Србије којој служимо.

Позивамо све чланове Војног синдиката Србије, и остале професионалне припаднике војске, да се у што већем броју активно укључе у свенародне протесте јер је то наше уставно и законско право. То је законит и достојанствен начин да кажемо да смо незадовољни и да хоћемо да нас и наша права поштују.

Позивамо све колеге и колегинице који учествују на протестима да се јаве нашим представницима, како би смо координирали заједничке активности на протестима, спровели их организовано и безбедно и како то доликује нашој професији.

Живела слободна Србија.