Ovo je najtužnija slika koju ćete videti danas, a u nekim zemljama je trend da se MHE UKLANJAJU

[JESSY]

FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA

Brezanska reka, jedan od dragulja planine Goč, nekadašnja atrakcija za rekreativne i ribolovne turiste, danas privlači užasnute poglede svakog prolaznika namernika svojim isušenim koritom u dužini od preko 3,5 kilometara.

 

Naime, 2017. godine na ovoj reci je izgrađena mini-hidroelektrana (MHE) "Kunara", snage 1.524 KW i dužine cevovoda 3,6 kilometara. Investitor te mini-hidroelektrane je "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva, a projekat za građevinsku dozvolu je radio "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda.

- Inače, "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva je jedan od devet investitora koji su do sada postali povlašćeni proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora, a putem izgradnje i eksploatacije MHE na teritoriji Kraljeva koje su devastirale preko 22 kilometra planinskih rečnih tokova - kažu iz Udruženja "Sačuvajmo reke Kraljeva".

 

Takođe, trasa MHE "Kunara" u potpunosti je prekrila kilometar posebnog staništa riba "Gočka reka". Kako navodi prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta iz Beograda, na ovoj reci je protok vode iznad vodozahvata od 250 l/s, predviđeni biološki minimum je 100 l/s, a stanje od vodozahvata do mašinske zgrade, u dužini od preko 3,5 kilometara, samo 17 litara protoka u sekundi.

- Zbog toga je u ovoj reci došlo do potpunog pomora zaštićene potočne pastrmke i ostalog živog sveta - rekao je Ristić.

 

Još jedan investitor, "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda, koji je istovremeno i projektant građevinske dozvole za MHE "Kunara", planira gradnju mini-hidroelektrane - MHE "Karaula" - na Brezanskoj reci, u Specijalnom rezervatu prirode "Goč-Gvozdac", i već je prijavio radove. Ovome se oštro usprotivio Šumarski fakultet u Beogradu, inače upravljač pomenutog specijalnog rezervata prirode, i najavio da šumske posede neće dati u zakup za ovakve namene.

Protivnici izgradnje mini-hidroelektrana zahtevaju da se ukinu državne subvencije za ove, kako kažu, lažne obnovljive izvore energije, te da banke odustanu od finasiranja takvih projekata.

U Zakonu o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, utvrđeno je da potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE iznosi 4,7 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji. Marković kaže da godišnje u isto vreme gubimo oko 15 odsto električne energije u njenom prenosu do korisnika, što je duplo više od evropskog proseka, pa samo ušteda na tome spasla bi nas uništavanja najlepših predela naše prirode poput Stare planine, Goča, Golije ili Zlatara. U Srbiji je od 2011. godine izgrađeno 90 malih hidroelektrana, od 850 koliko je projektovano Katastrom još iz 1987.

- Kina, koja ima 77.000 MHE, zabranila je izgradnju novih i počinje da uklanja stare, što se dešava i u Americi, gde je uklonjeno 1.200 MHE, a u Evropi je srušeno već 400, sa obrazloženjem da čine neprihvatljive ekološke štete. Prošao sam oko pola izgrađenih postrojenja i niti jedan nije ispunjavao uslove, ribljih staza nema ili su suve, a rečna korita su uništena - kaže profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta. Ovaj fakultet, inače, odbio je da da u zakup svoje zemljište na kome bi se napravilo postrojenje za vodozahvat na toku Gvozdaničke reke na Goču.

Neke reke su već izgubljene, poput Jošanice, koja se spušta sa Kopaonika i na kojoj ima 15 MHE. Njena pritoka Samokovska reka od 20 kilometara toka prolazi čak 10 kilometara kroz cevi, kao i Gobeljska reka, koja od svog toka od 10 kilometara pola ide kroz cevi. Primer vidljivih posledica je i mrtvo korito reke Visočice, od brane Zavoj do Mrtvačkog mosta, poremećaj toka Temštice i Nišave...

 

S druge strane, Bojan Milovanović, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja mini-hidroelektrana, kaže da je 850 samo potencijalnih lokacija za izgradnju, a investitor treba da se obrati nadležnima i vidi mogućnosti i ograničenja za gradnju. Studije Ministarstva energetike govore da od ovog broja može da bude izgrađeno oko 400 MHE.

- Tu postoje i lokacije gde nema ekonomske opravdanosti da se postrojenje gradi. MHE najmanje utiču na prirodu, 250 puta manje od termoelektrana. Ljudi su obmanuti i treba ih edukovati koliko je izgradnja ovih postrojenja dobra - izjavio je Milovanović.

Standardi Evropske unije

Da bi zadovoljila standarde Evropske unije Srbija treba da proizvodi 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, a sada smo na 23 odsto. U poslednjih deset godina 750 miliona evra je uloženo u vetroelektrane, 200 miliona u hidroelektrane, 80 miliona u biogasna postrojenja i 30 miliona u solarne elektrane.

 

FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA

Nigde se ne radi kao u Srbiji

Minulog vikenda je u Beogradu održan protest na kom je zatraženo da se zabrani izgradnja MHE. Podrška je stigla i od Evropskog pokreta za vodu, iz kog kažu da se treba boriti za "ljudsko pravo na vodu i zaštitu životne sredine, a protiv sebičnih interesa nekolicine".

- Nezadovoljstvo građana je kulminiralo jer nisu pitani da li žele ova postrojenja. Njih više ne smemo graditi. Ugrožen je život ljudi u tim krajevima, ali ugrožen je i naš budžet jer investiramo u pogrešne stvari. Kada pričamo o izgrađenim MHE, kod nas nema primera dobre prakse, a država to ignoriše - kaže Iva Marković iz inicijative “Pravo na vodu”. Kako dodaje, u našim rekama nema viškova vode, kako investitori to predstavljaju, jer dokazano je da većina njih jednostavno odseče reku i gurne je u cevi koje idu kroz korito, što se nigde ne radi i nema veze sa zaštitom životne sredine i obnovljivim izvorima energije.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cela-reka-na-gocu-u-cevima-ovo-je-najtuznija-slika-koju-cete-videti-danas-a-u-nekim/yxn1r3x

[АлександраВ]

UNIŠTAVANJE REKA SE NASTAVLJA Izgrađeno je 85 MHE, u planu je čak 850, a stručnjaci na to u očaju kažu: "Ne daj Bože da se to ostvari"

“Ako bi Srbija, ne daj Bože, napravila svih 850 malih hidroelektrana derivacionog tipa, predviđenih katastrom ovih objekata, to bi značilo maksimalno na godišnjem nivou sveg 2 odsto ukupnih potreba električne energije, a upropastili bi većinu ekosistema ovih malih brdsko-planinskih vodotokova”.

Ovo za "Blic" tvrdi prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta i dobar poznavalac ove oblasti koji već dugo ukazuje na štetne posledice izgradnje MHE.

Naime, katastrom malih hidroelektrana, koji je izrađen još sredinom osamdesetih godina prošlog veka, predviđene su lokacije za izgradnju oko 850 malih hidroelektrana u Srbiji.

Međutim, po oceni profesora Ristića, na svega nekoliko desetiina lokacija postoje uslovi za izgradnju derivacionih MHE, pod uslovom da se sa tim složi I lokalno stanovništvo, dok bi ih na ostalim lokacijama trebalo zabraniti, izričit je on.

Posle protesta meštana Rakite kod Babušnice i Toplog Dola na Staroj planini, najavljena je izmena Zakona o zaštiti prirode, kojim bi se zabranila izgradnja MHE u zaštićenim područjima, ali još nema informacija kada bi se taj akt mogao naći u skupštinskoj proceduri.

Brnabić: "Besmisleno potupno zabraniti MHE"

Priču o zabrani MHE, dodatno je “podgrejala” nedavna izjava premijerke Ane Brnabić da je “besmisleno potpuno zabraniti male hidoelektrane” i ocenila da je to "tema koja je politizovana, a nema nikakve veze sa politikom".

Ovaj stav, s o bizrom na to da dolazi sa vrha vlasti, po svemu sudeći navodi da će se izgradnja ovakvih objekata, omraženih kod ljubitelja prirode i meštana gde bi trebalo da se grade, nastaviti.

Premijerka je imače ovu izjavu dala odgovarajući na pitanje narodnog poslanika dokle se stiglo sa izmenama Zakona o zaštiti prirode i da li će one zaista sadržati zabranu izgradnje mini hidroelektrana, ili samo zabranu u zaštićenim područjima.

O tome šta se dešava sa ovim zakonom, koja rešenja su tačno predviđana, kao i to kada će biti primenjena, i dalje se ništa tačno ne zna, a svi naši napori da do informacija dođemo u resornom ministarstvu, bili su bezuspešni.

WWF: Ovakva izjava je nedopustiva

Na ovu premijerkinu izjavu, već sutradan se oglasilo Svetski fond za zaštitu prirode (WWF), jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.

 

 

Oni su tada saopštili da je izjava predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da je zabrana izgradnje malih hidroelektrana "potpuno besmislena", rezultat neinformisanosti i u potpunosti pogrešna.

"Nedopustivo je da premijerka Srbije daje ovakve paušalne izjave, bez uzimanja u obzir svih činjenica. Suprotno njenoj izjavi, u Srbiji se putem malih hidroelektrana u proseku proizvede svega 0,76 odsto ukupno proizvedene električne energije na nacionalnom nivou, dok se korist koju privatni investori imaju od podsticaja za izgradnju malih hidroelektrana meri milionima evra", prilično su u ovoj organizaciji upoznati sa problematikom izgradnje MHE u Srbiji.

Kako su istakli tada, "u Srbiji se, pored 85 izgrađenih, planira i više od 800 novih malih hidroelektrana koje bi nepovratno uništile srpsko rečno bogatstvo, te ugrozilo opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali i lokalnih zajednica".

Ristić: MHE razaraju ekosistem

I prof. dr Ristić nema dilemu u kojoj su meri MHE štetne po prirodu.

- Male hidroelektrane derivacionog tipa su jedan vrlo invazivan i destruktivan tip građevina koje zasita razaraju ekosistem - nema dilemu naš poznati profesor: "Veliki broj ovih koji brane koncept malih hidroelektrana bave se samo vrlo banalnim tumačenjima tipa, to je neka zelena energija i to ne proizvodi gasove koji izazivaju efekat staklene baste".

Međutim, kako nastavlja, "izostave da kažu da one unšte živi svet u vodotoku, remete režim podzemnih voda, a da bi se one napravile potrebno je poseći velike površine pod šumama, probiti neke pristupne puteve, što opet izaziva neku vrlo invazivnu i intenzivnu eroziju zemljišta".

- Još ako se radi o zoni naseljnih mesta ili u njihovoj blizini, potpuno lokalnom stanovništvu ruši koncept tradiocionalnog načina života - ističe prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu i dobar poznavalac ove oblasti.

On kao primer navodi sela Rakita i Topli Do, gde je došlo do pobune naroda. On kaže da možda narod ne razume ekosistemske efekte, ali da "narod vidi da njemu više nije moguć život kao pre toga i to nema nikakve veze sa politikom".

Ristić kaže da u Srbiji postoji nekoliko desetina lokacija gde je moguće instalirati MHE bez nekog većeg uticaja na životnu sredinu, te da bi jedino te lokacije trebalo zadržati ako postoji saglasnost stanovništva, a ostale zabraniti za izgradnju.

- To bi trebalo da budu lokacije gde ne postiji izuzetno vredan biodiverzitet, a postoji ozbiljan hoidrološki potencijal, kao i apsolutno saglasnost lokalnog stanovništva da private gradnju tih objekata. Takvih lokaliteta postoji svega nekoliko desetina u Srbiji. Sve ovo ostalo treba zabraniti - ističe prof. dr Ristić.

Što se tiče premijerkine izjave, on smatra da je “malo ishitrena” jer borba protiv MHE nije uopšte politički motivisana.

- Motivi su upravo duboko ekološki. Da paradoks bude veći, čak i brojni članovi ovih stranaka koji sede u koaliciji koja vlada, mnogi članovi opštinskih rukovodstava su protiv gradnje MHE. Tako da, ovo treba gledati kao jedno ozbiljno ekološko osvešćivanje građana koji se bore za kvalitetniju životnu sredinu, za zaštitu sopstvenih interesa u svojim lokalnim zajednicama - navodi Ristić.

Smanjiti gubitke u mreži i nema potrebe za MHE

Ristić objašnjava da i na globalnom nivou postoji stručni konsenzus da su MHE derivacionog tipa izuzetno mali proizvođači energije, ali da nesrazmerno mnogo utiču na degradaciju životne sredine.

- Svetska banka je utvrdila da Srbija ima gubitke električne energije od mesta proizvodnje do mesta potrošnje, kroz distributivni system, od preko 15 odsto, dok su tolerantni gubici u Evropi 5,5 odsto. Dakle, nama 10 procenata električne energije jednostavno nestane. Da li je to krađa struje, da li je to neevidentiranje potrošnje, policija neka se bavi time, ali kada bi taj gubitak smanjili za dva odsto, to je mnogo više energije nego kada bi napravili onih 850 MHE - objašnjava on.

Izmena zakona još nije usvojena, a kada će , ne zna se…

Ministarstvo za zaštitu životne sredine najavilo je izmenu zakona o zaštiti prirode kojim bi se zabranila izgradnja u zaštićenim područjima, ali još uvek nije poznato kada će zakon koji je najavljen kao hitan ući u proceduru i šta on tačno predviđa.

“Blic” se u dva navrata, u oktobru i decembru obratio Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa pitanjem kada će ovaj zakon ući u skupštinu i šta on predviđa, ali odgovore nismo dobili.

Ministar Goran Trivan ranije je izjavio da MHE niko neće rušiti, ali da će morati da rade u skladu sa pravilima, te da će svima koji su dobili dozvole za izgradnju mini hidrocentrala u zaštićenim područjima biti omogućena zamena lokacija za one van zaštićenih sredina gde nije zabranjena gradnja.

On je ranije izjavio i da “njegovo ministarstvo godinama tvrdi da mini hidrocentrale derivacionog tipa ne mogu da opstanu u zaštićenim dobrima, a javna rasprava je pokazala, kako je dodao, "da to mišljenje dele građani i struka, uključujući i SANU”.

Izvor

[АлександраВ]

 

[АлександраВ]

WWF: Ne podržavamo izgradnju malih hidroelektrana

Beograd, 11. februar 2020. godine - U tekstu naslova „Da li i koliko mini hidroelektrane utiču na životnu sredinu?“, objavljenom 8. februara 2020. u Tanjugu, iznesen je niz netačnih, nepotpunih i opasnih informacija. WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, ima odgovornost pre svega prema javnosti da demantuje ove dezinformacije i predstavi joj rezultate stručnih analiza, na osnovu kojih može dobiti jasan uvid u razmere problema uzrokovanih nekontrolisanom izgradnjom malih hidroelektrana (mHE) u Srbiji, ali i u celom regionu. 

Suprotno natpisima u spomenutom tekstu, poslednjih desetak godina svedočimo sistemskom uništavanju reka i potoka usled ekspanzije malih hidroelektrana. Uprkos nazivu, šteta koju mHE čine prirodi i širem društvu izuzetno je velika – od uništavanja rečnih korita, zarobljavanja reka u cevi, gubitka biološke raznovrsnosti i devastacije okolnog područja, do ugrožavanja izvora pitke vode i opstanka lokalnog stanovništva.
 
Zbog svega navedenog, WWF nikako ne može podržati izgradnju mHE kako je navedeno u spornom tekstu medijske agencije. Naprotiv, uvek se transparentno zalagao za održivo korišćenje obnovljivih izvora energije. Ovim putem ponavljamo da je naš stav da treba zaustaviti podsticaje za sve vrste malih hidroelektrana, te na taj način ograničiti njihovo nekontrolisano širenje i uništavanje naših reka.

„Trenutna politika podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora odgovara isključivo investitorima u mHE, značajno ograničavajući proizvodnju iz drugih obnovljivih izvora, poput sunca i vetra. Štaviše, što je manja instalisana snaga postrojenja, to je veća podsticajna otkupna cena struje, čime se dodatno povećava pritisak na reke, jer je investitorima u interesu da sagrade što više postrojenja manje instalisane snage. To često podrazumeva stavljanje nebrojenih kilometara reka u cevi. U prilog tome govori i činjenica da je 95% sagrađenih mHE snage ispod 1 MW“, pojašnjava Nataša Milivojević iz WWF Adrije.
 
Važno je spomenuti da sistem podsticaja pravi direktnu finansijsku štetu građanima. Prema studiji koju je za WWF Adriju izradio ekonomski stručnjak Damir Miljević, u 2017. i 2018. godini na račune vlasnika malih hidroelektrana isplaćeno je skoro 30.000.000 evra, a kad se tome dodaju porezi, infrastrukturni troškovi i priključivanje na mrežu, građani Srbije bili su u gubitku 15.500.000 evra. Ovaj gubitak ne uključuje štete po prirodu i lokalne zajednice izazvane uništavanjem reka.
 
Osim toga, analiza ulaganja u male hidroelektrane, koju je 2018. godine uradila organizacija Bankwatch, pokazuje kako se većina ovakvih projekata u Srbiji finansira novcem stranih banaka, a posebno grupa Erste Banke (Austrija) i UniCredit Banke (Italija).
 
„Investitori često napominju kako su mHE bitne za energetsku budućnost Srbije. Ipak, sve analize pokazuju da je njihov doprinos energetskoj stabilnosti Srbije zanemarljiv. Postojeće mHE u proseku proizvode manje od 0,8% ukupne električne energije, a kada bi se sve planirane izgradile, taj iznos ne bi premašio 3%. Zauzvrat, hiljade kilometara reka bile bi izgubljene. Ipak, rešenje postoji. Vladi Srbije već smo predložili da se iz Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, trajno ukinu podsticaji za male hidroelektrane i povećaju kvote za druge obnovljive izvore energije poput vetra ili sunca. Time bi se dugotrajno doprinelo boljem energetskom miksu, te stabilizaciji celog sistema. Osim toga, ulaganjima u energetsku efikasnost i modernizaciju elektroenergetskog sistema povećala bi se  dostupnost električne energije, umesto uništavanjem naših reka“, zaključuje Milivojević.
 
Vlada Republike Srbije sada ima jedinstvenu priliku da izmeni Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz OIE, i isključi iz nje male hidroelektrane. Na taj način poslala bi jasnu poruku da je očuvanje biodiverziteta jedan od strateških prioriteta Republike Srbije, odnosno zaštita vodnih resursa kojim obiluje.  Istovremeno, zaustavljanjem dalje izgradnje mHE stali bi uz građane koji su putem protesta i drugim javnim nastupima, jasno pokazali da žele da zaustave dalje uništavanja reka Srbije.  

WWF: Ne podržavamo izgradnju malih hidroelektrana

WWW.WWF.RS

---

Privatni investitori zarad ličnog interesa šire lažne vesti o podršci WWF-a za izgradnju MHE.