Ekumensko slavlje i duga noc molitve

[Александар Милојков]

Ukazanje učenicima na putu u Emaus (Lk 24,13)

Molitva

P: Uskrsli Kriste!

Na putu za Emaus bio si uz učenike.

Budi i uz nas na putu vjere.

Budi uz nas na svim životnim putovima

i produbi u nama spremnost

da prihvatimo svakog čovjeka kojega susretnemo

i pažljivo slušamo njegov govor.

Osnaži našu želju da naviještamo Tvoju riječ.

Daj da i naša srca iznova gore u svjedočenju Tebe.

Svojim nas Duhom uči tumačenju Svetog Pisma

da se otvore oči ljudima i da te prepoznaju.

Podari nam hrabrost da budemo otvoreni

prema sestrama i braći s kojima se susreće-mo

i pomozi nam da Tebe otkrijemo

kad jedni druge susretnemo.

:0104cheesy:!

Ovu Molitvu stavljam..da vidite..i da mi kazete..da li je dozvoljeno ovako po pravoslavnome moliti ili ne..ovdje...

Ukoliko nije..neka odmah Moderatori izbrisu...Voljela bi cuti komentare,misljenje vase...

Као православни теолог, не видим ничег спорног у овој молитви. Наравно, ово је лична молитва.

[Александар Милојков]

Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

Извињавам се што упадам у дијалог, али да се и ја изјасним по овом питању. По мени, прво и основно је следеће: да римски епископ укапира да је једнак са осталим епископима и да "Петрова служба" не постоји. Све остало је много лакше исправити.

...само толико. :0104cheesy: Желиш немогуће,Ацо!  greengrin

Хе, ништа није немогуће, брате. Некада римокатолички теолози нису хтели ни да дискутују о овом питању, сматрајући да је оно изнад сваке дискусије. Данас, ипак, на ову тему се озбиљно разговара. Шта ће бити - видећемо.

[Solomon Kane]

Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

Извињавам се што упадам у дијалог, али да се и ја изјасним по овом питању. По мени, прво и основно је следеће: да римски епископ укапира да је једнак са осталим епископима и да "Петрова служба" не постоји. Све остало је много лакше исправити.

...само толико. :0104cheesy: Желиш немогуће,Ацо!  greengrin

Хе, ништа није немогуће, брате. Некада римокатолички теолози нису хтели ни да дискутују о овом питању, сматрајући да је оно изнад сваке дискусије. Данас, иапк, на ову тему се озбиљно разговара. Шта ће бити - видећемо.

Ништа није немогуће...осим овога. 0110_hahaha

Верујем да могу кориговати одређене ставове,али одрећи се "Петрове службе" и "примата по власти",никада! Моје мишљење. greengrin

[Justin Waters]

Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

Извињавам се што упадам у дијалог, али да се и ја изјасним по овом питању. По мени, прво и основно је следеће: даримски епископ укапира да је једнак са осталим епископима и да "Петрова служба" не постоји. Све остало је много лакше исправити.

Немаш се шта извињавати брате, поготово си ти добродошао да даш мишљење.

Хтедох те питати, де ми појасни ово у вези "Даримског епископа...."  :0104cheesy: greengrin па онда сконтах да су то спојена слова.

Па да ако укапира да не постоји "Петрова служба" то онда значи да не постоји нарочита превласт римског епископа.

Ако је ко читао књигу "Св.Марко Ефески и флорентинска унија" могао је да види да су грчки оци водили јако добар дијалог са латинима. Оци су били спрмени на одређену икономију, рецимо дозволили су латинима да у свом символу уместо "Који од Оца и Сина исходи" стоји "Који од Оца исходи и кроз Сина се даје" што је православно исповедање, но латини нису хтели.

Дакле ето примера како се може постићи договор по питању филиокве. Дакле филиокве се мора или избацити из символа вере или да се од Сина исходи, замени са кроз Сина се даје.

Дакле ако схвате да петрова служба не постоји и да се филиокве мора избацити или другачије преформулисати да буде сродно Истини, онда и ја мислим да се остале ствари могу много лакше решити.

Међутим спорна је једна велика ствар, а то је шта са 1000 година јеретичке историје? Па ако дође до јединства, не може у православни диптих да уђе један Тома Аквински или Тома Кемпијски, или Игњацио Лолоја или слични. Замислите православни календар са "Блаженим Степеницем" 0110_hahaha. ДАкле када би се постигли кључни договори о томе да нема петрове службе, и да се филиокве преформулише, остаје велико питање колико би хтели римокатолици да одбаце 1000 година своје историје. Но мислим да и поред тога, увек остаје актуелно и за папу најважние питање првенства којег се оне не одриче тако лако, јер историја је тако показала.

[kajaa]

Ovu Molitvu stavljam .. da vidite .. i da mi kazete .. da li je dozvoljeno ovako po pravoslavnome moliti ili ne .. ovdje ...

Ukoliko nije .. neka odmah Moderatori izbrisu ... Voljela bi cuti komentare, misljenje vase ... [/ Quote]

Kao pravoslavni teolog, ne vidim ničeg spornog u ovoj molitvi. Naravno, ovo je osobna molitva.

[/ Quote]

greengrin..Hvala ti dragi brate..Aleksandar.... :0104cheesy:

Na svim ..Tjedan molitve za jedinstvo....mole se Osobne molitve...i cita se iz Biblije... hvala

[andrej]

Брате Андреј, ако би се сазвао Васељенски Сабор, које би, по теби, значајније, тј. веће одлуке требао да донесе?

Ценим твоје мишљење и надам се да ћеш написати мало дужи пост. prstgore

Ово има везе са темом, јер се надам да ће бити расправа о екуменизму, ако се наравно, Сабор деси.

Има доста контроверзи око тога, читао сам неке текстове.

Ја лично, нешто размишљам, по мени би неке одлуке биле:

- Да се Сабор у Цариграду призна као осми Васељенски Сабор

- Да се све око екуменизма реши, можда и да наша Црква не буде више члан ССЦ, шта мислиш о томе?

- Да се реши питање око биометрије, расколника, итд.

- Да се реши проблем дијаспоре

- Да се стари календар уведе у све помесне Цркве (осим у Кинеску , шалим се)

- За крај, да на Сабору буде присутан папа, и да се, ако се не одрекне својих заблуда, анатемише.

Можда сам мало претерао, ал ето...

Драги брате Цвеле, видим да већ постајем злогласан по празнословљу...  245245245

Али, шта ћу, још увек нисам научио лепо да апстрахујем. Мислим да ћу овим, у мери својих скромних могућности, одговорити и теби и многоученом брату Јустинијану на ово:

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

Пре свега, мислим да је за јединство пре свега потребна обострана и искрена жеља на обе стране. Томе ће претходити дуги и искрени дијалози, као и сусрети.

Не знам да ли сте читали многокритиковани документ из Баламанда за који су непотебно оптуживали епископе Иринеја и Игнатија. Мислим да и ти брате Цвеле и ти брате Јустинијане имате довољно богословског слуха да тамо препознате да су интереси православне истине врло добро заштићени. Али, то је можда и посебна тема.

Односи између нас и римокатолика данас су оптерећени неколиким значајним питањима. Та питања су, пре свега:

- догматска;

- еклисиолошка;

- историјска...

1. Што се тиче догматских разлика, слажем се с братом Александром - проблем је тзв. "папски примат" или тачније "Петрова мисија," што је, на Првом Ватиканском Концилу довело до консеквентне последице - идеје о непогрешивости папе ex cathedra.

Али, боље да не гледамо назад у историју - видели бисмо колико кривице православног Истока има у настанку ове догматске мутације. Зар није Исток увек за своја ситна препуцавања, као и за реалне и крупне размирице попут јереси, увек ишао "на помирење" код римског папе. Да ли је папа крив за небројене синтагме разних Сабора и великих светитеља, који су у типично грчком маниру претераног улизивања обасипали папу разним псеудо-божанским атрибутима. Оно што се на Истоку и схватало и користило као подло и празно византијско "наклапање," јуридичка свест рима је помно и доследно бележила као реалност не само примата части, него и власти. И да нас данас неко пита, чему је требало да се у "петоглавој Цркви" тако дува у једра папској таштини - ми ту данас немамо одговора, осим да оборимо са стидом главе пред свим оним што су неки од најсветијих отаца говорили папи.

Стога, ако ћемо да говоримо о Васеленском Сабору треба рећи истину да није било, нити може бити Васеленског сабора без папе. Ако постоји нешто што ми смета код неких великих светих отаца, онда је то управо њихов снисходљиви став према римском епископу у првом миленијуму хришћанства. Ту је проблем био колико у одјеку магијске свести толико и у потреби тражења баланса у односу на ауторитет царске власти. Знате ли браћо да су у таквом ставу инсистирања на првенству папе највише инсистирали византијски зилоти, пре свега из цариградског манастира Студиона (попут светог Теодора Студита и светог Игнатија Цариградског)? У турбулентном сукобу са (већ увелико филиоквичким Римом) дошло је и до познатог "Фотијевог раскола." Интересантно, студитски зилоти, тада предвођени светим Игнатијем, у потпуности су држали страну Рима. Између два светитеља, Фотија и Игнатија, биле су измењене међусобне анатеме. Па ипак, на крају, обојица су завршили у диптиху. Стога би, према критеријумима који су неки Сабор чинили Васеленским, било немогуће "да се Сабор у Цариграду призна као осми Васељенски Сабор," пошто, наравно, није имао папску санкцију.

Колико је то дуго трајало и колико је такав начин обраћања опстајао потврђују нам и чувене речи светог Марка Евгеника, изговорене на Флорентинском сабору:

"Хајде дакле, Најсветији Оче, прими чеда твоја, која су издалека са Истока дошла: загрли оне што дуго времена беху одвојени од тебе, а сада прибегоше твоме наручју; излечи оне који су се саблазнили. Нареди да се уклони свака препрека и узрок спотицања који прети делу мира. Докле ћемо се ми, који припадамо истом Христу ...и који смо исте вере, борити једни против других и гложити се међу собом?! Докле ћемо се ми, који поштујемо Свету Тројицу, међу собом уједати и прождирати, док једни друге не истребимо и док нас спољашњи непријатељи не униште?!"

Само они који су лично имали увида и учешћа у оваквим разговорима са римокатолицима знају коликог "слона" представљају ова места. Имао сам част и привилегију да причам са неким од најобразованијих теолошких умова РКЦ на нашим просторима (рецимо покојни отац Тадеј Војиновић или отац Петар Галаунер...) - и верујте, браћо, они много боље од многих од нас познају источну патристичку мисао...

Много важније питање, које се још више прећуткује, јесте имплицитно присуство монархијанства (тј. Савелијеве јереси) у изразу Тројство, који је тачан превод латинског Trias уместо бољег облика Trinitas (грчки Triada, који је користио свети Григорије Палама). У том контексту, морале би да буду скинуте анатеме са светих учитеља исихазма, као и са самог учења о нетварној светлости и енергијама.

Остала догматска застранења у односу на православно учење су већ позната (не набрајам их хронолошки него по сећању): filioque (догматски, ово је била најзначајнија тачка сукоба - још док је био на челу Конгрегације за доктрину вере, кардинал Рацингер је 5. августа 2000 уз подршку папе Јована Павла II вратио овај додатак у статус "необавезног"), учење о чистилишту, идеја о безгрешном зачећу Богородице, евхаристијска употреба бесквасног хлеба (иначе, то је био формални повод за раскол из 1054), однос према иконама и киповима који није потпуно у складу са духом Седмог васеленског Сабора... Ту је низ догматских и још знатно више канонских разлика. Међутим, РКЦ показује веома озбиљно расположење да се ове разлике превазиђу тако што ће их се одрећи као новотарија донесених у периоду "шизме."

2. Еклисиолошки, РКЦ би вероватно требала да учини одређене уступке по питању давања већег мандата Саборском одлучивању и избору архијереја, као и да поново промисли одредбу о обавезујућем целибату свештенства. Међутим, не видим због чега православни не би, у крајњој линији, и прихватили стање из првог миленијума? Осим, ако нисмо ми данас праведнији од свих светих отаца који су то тада прихватали? Еклисиолошка прилагођавања православном црквеном устројству, данас би за РКЦ била врло корисна и њихови теолози то врло добро знају - али, мислим да ту одлуку треба препустит њима. Тиме би се на крају и спречила разне аберације до којих је у избору папа долазило (као нпр. избор "папине" Јоване о којој је недавно снимљен и филм).

3. Историјски проблеми ће се, ипак, најтеже превазићи. Бреме историје данас тешко притиска односе православља и римо-католицизма: од Четвртог крижарског похода који се 1204 окончао срамном пљачком Цариграда и оснивањем Латинског царства, па преко других похода крижара и злочина инквизиције, све до подршке усташкој НДХ и прозелитизма у Украјини...

Пре неминовног доласка папе у Србију, наша Црква (и оно што је преостало од државе), морали би да инсистирају на одлучном (и делатном) одрицању РКЦ од усташтва и извињењу за све усташке погроме над Србима (укључујући "Олују" и "Бљесак"). То би требало да буде главни услов за нормализацију конкретно односа СПЦ и РКЦ. Осим тога, РКЦ би требала да се одрекне прозелитизма према православнима, подршке пројектима попут "Хрватске православне цркве" и сличних аберација. Реално је очекивати да би папа Бенедикт XVI радо пристао на ове разумне захтеве, наравно, уколико их било ко с наше стране уопште и поставио. Ако то не тражимо, ко нам је онда крив? РКЦ заиста мора да престане са подршком усташама (скорашњи примери су подршка кардинала врх-босанског Винка Пуљића усташком "кант-аутору" Марку Перковићу-Томпсону и пријем овог "сина" код његове светости папе Бенедикта XVI, због чега је био одгођен пријем председника Србије Бориса Тадића), да бисмо уопште разматрали превазилажење догматских разлика. Али, попут светог Марка Евгеника, молимо се од срца да те разлике превазиђемо и да "сви будемо једно" - наравно, обједињени истином Свете Христове Цркве, заједнице Живих окупљене благословом Светога Духа и најсветијег патријарха Рима.

Тражили сте браћо моје лично мишљење па сам га са вама, као и раније са неким уваженим саговорницима које сам имао из РКЦ и поделио. Моје искуство је било да су образовани теолози-римо-католици врло беневолентно реаговали на оваква размишљања сматрајући их и конструктивним и добронамерним. Неоспорна је чињеница да је данас јединство хришћана неопходно, а да су овакви захтеви са стране православних (наравно, боље срочени и формулисани него што сам ја то сада урадио) и разумни и искрени и да - што је најзначајније, могу да буду  већим делом и прихваћени у самој РКЦ, која разуме да су јој хитне промене неопходне.

pravopop 4chsmu1 8084.gif  crosseo crossrc

[Цвеле1993]

Занимљив текстић:

Екуменистичко негирање загробног живота

Једна од многоборојних јереси коју екуменисти заговарају јесте негирање загробног живота. Негирање полази од тврдње да људска душа није бесмртна, што се онда одражава и на питање загробног живота. По њиховој заблуди, душа након смрти тела, престаје да постоји, тј. враћа се у небиће, да би из небића поново била враћена у биће по Другом Христовом доласку.

Такво учење је потпуно страно и непознато Православљу. Последица те јереси је и негирање потребе за молитвеним призивањем светитеља за затупништво пред Богом. Сви Црквени обреди који се односе на упокојене, по тој теорији, потпуно су бескорисни и непотребни. Ова јерес има за циљ да Православне на превару приближи веровањима протестантских секти, које у свом сплету заблуда негирају молитвено обраћање светима.

Сергеј Булгаков, један од промотера екуменистичке јереси, јасно показује одакле ова неистинита тврдња долази: "Не можемо се ујединити у молитви са нашом браћом у свему, тачније, не можемо се молити Мајци Божијој и светитељима заједно са протестантима... У име јединства у молитвама са њима, Православље мора да се омаловажи... и то је дозвољено као жртва љубави, одсуство неумољивог максимализма, а у складу са Апостолом Павлом који је био све свима."

Крајња порука екумениста је - одреците се Православне вере у загробни живот, и почните да верујете у лажи протестантских секти.

[andrej]

А зашто је текст овако анониман - без извора и аутора?

[Guest свештеник Иван]

Треба увек и изнова разликовати православни екуменизам (или икуменизам) и овај женевски или не знам који други.

[Milan Nikolic]

Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

Извињавам се што упадам у дијалог, али да се и ја изјасним по овом питању. По мени, прво и основно је следеће: да римски епископ укапира да је једнак са осталим епископима и да "Петрова служба" не постоји. Све остало је много лакше исправити.

...само толико. bliss jeeee Желиш немогуће,Ацо!  0442_feel

Хе, ништа није немогуће, брате. Некада римокатолички теолози нису хтели ни да дискутују о овом питању, сматрајући да је оно изнад сваке дискусије. Данас, иапк, на ову тему се озбиљно разговара. Шта ће бити - видећемо.

Ништа није немогуће...осим овога. :0104cheesy:

Верујем да могу кориговати одређене ставове,али одрећи се "Петрове службе" и "примата по власти",никада! Моје мишљење.

Када би им понудили нешто много ,,јаче'' од тога онда би се предомислили. А шта ћеш јаче од Православља.

Само је проблем што се сада не зна шта је Православље међу православнима. Нажалост, наша вера је почела да се сматра за некакву идеологију, довољну сама себи. Чини ми се да многи ,,вичу'' као она жена из Дела Апостолских; али се надам да ће ускоро, Апостолима (= Епископима) такви ,,досадити'', па ће их мало потерати (као ту ,,жену'').

[Solomon Kane]

Ако употребе ову твоју "вузузелу" можда нешто и ураде. bliss jeeee

[andrej]

Брате Андреј, ако би се сазвао Васељенски Сабор, које би, по теби, значајније, тј. веће одлуке требао да донесе?

Што се тиче овог питања, понудио бих знатно краћи одговор. Пошто Васеленски Сабор није могућ без учешћа римокатоличке цркве, на евентуалном свеправославном Сабору би било сјајно само да се обраде теме које су већ формулисане у књизи Основи социјалне концепције Руске православне Цркве у издању СА Синода Руске патријаршије, а коју је приредио садашњи руски патријарх Кирил. Потписао бих сваку реченицу...

[oLjuba]

Зашто није могућ васељенски сабор без учешћа Римокалотичке цркве? Ко је још и то смислио?

Позову се западни епископи, укључујући и папу, и Црква се као од вајкада представља епископијски. Епископ града Рима може да доће или да пошаље свог представника (како је и раније рађено). Свака епархија света преставља себе на Сабору. Ако не дођу они самим тим не могу да узурпирају Цркву, да се у њој нешто "не може" због простог "недостатка форме". И не очекује се да би они дошли на постулатима 8 Сабора, јер је код њих он одавно одржан. Дакле, ако би дошли на наш Осми сабор они би се де факто и де јуре одрицали католичке теологије, т.ј. еклисиологије издешаване после Седмог сабора. Ово је очигледно хипотетчно а у доносу на сам живот Цркве утопистичко бављење темом.

Желим да кажем, да ако би они дошли морали би да се одрекну свих своји васељенских сабора, а тиме и догми које су на њима донете.

Православна Црква ако сазове васељенски сабор мора да позове и католике, да са тиме се слажем, али тај сам њихов недолазак не би условљавао Осми васељенски сабор. Православна црква има све у рукама да сазове Васељенски сабор, осим најважнијег: своју личну саборну мисао у вези тога.

[Justin Waters]

Брате Андреје ево да одговорим по тачкама:

1. Слажем се са тим што говориш, тј неспорно је да је много повлађивано Риму. Ја колико сам могао да читам и схватим из тога због чега је римском епископу дато првенство части, тј први међу једнакима, једино што сам могао наћи као најбоље објашњење је то због тога што је Рим био царски град. Е сад таква титула је папи додељена од стране светих Отаца ни мање ни више него у време када су Римом владали још увек незнабожачки цареви. Зато ме је то увек чудило зар само што је Рим био царски град, папи је додељена титула првог међу једнакима? Но у сваом случају из ове наше перспективе не можемо знати тачно због чега је то тако било, али са друге стране не постоји оправдање ни за папу да на себе презуме веће ингеренције него што му припада, дакле да има примат власти над читавом васељенском Црквом. Како су се понашале папе већ са папном Николом германом и после њега показује папско удруживање са уздижућим франачким владарима. Остало је све историја, тј настојање рима да потчини себи исток па и војним средствима није некад замањкала. Решење у вези "петрове службе" је да папа може бити први међу једнакима тек ако поново буде епископ православог Рима, и ту се завршава свака расправа.

Исто што се тиче филиокве, требало би нагласити и поновити меру на коју су били спремни оци на флорентинском сабору, а то је да дозволе да се уместо "и Сина исходи" замени са "кроз Сина даје", па ако је папа спреман да филиокве стави као необавезујући део у разговорима онда не би требало бити проблема око усаглашавања по овом питању. Остају то још нека питања, рецимо питање чистилшног огња, питање безгрешног зачећа Богородице, питање тварне благодати итд.

2. Што се тиче еклесиолошких питања мишљења сам као и ти да се ту може много тога постићи. Најпре по питањи целибата свештенства. У интересу би свакако било за римокатоличку цркву сада у оваквом стању да размисли о враћању могућност женидбе мирјанских свешетника, због многобројних скандала око педофилије који потресају ркц. Но ово свакако није обавезно, јер још у првом миленијуму већ на 6 Васељенском Сабору критивковани су неки обичаји Римске Цркве попут употребе бесквасног хлеба и целибата за свештенство. Но то није био разлог да се прикене општење са Римом, али да су упућиване критике и сталне опомене то јесте, дакле није било здраво за готово прихватања. Даље што кажеш придавање веће важности саборном одлучивању, мада мислим да је ово помало повезано са питањем "Петрове службе". Даље употреба бесквасног хлеба у служби, па питање тренутка претварања дарова. Приближавање образца мисе православном литургијском поретку, јер данашња миса код католика је много измењена од другог ватиканског концила па и у односу на саму латинску каква је до тада била.

3.Историјски разлози су свкако можда и најтежи јер за ово време година накупило се много тога што шта. Ја видим ту као највећу препреку 1000-годишња историја од 1054 на овамо. Немогуће је једноставно "оправославити" тај део историје који је једном за свагда покопан. Следи неумитно једино одбацивање, рим би требао да се одрекне овог дела јер Аквински, Лојола, Кемпијски, Асишки, Доминик, Бернард и остали католички "светитељи" и учитељи једноставо не могу ући у диптих православних, тј остати у диптиху римске цркве са којом би Православна имала општење.

Све у свему, ја сам углавном скептик да је могуће доћи до уједињења у Истини, управо јер имамо историјско искуство иза себе које потврђује да је и од стране православних било напора да се превазиђе, али да није било воље Рима који је упорно остајао на својој позицији онога који је "праведан" и који под своју власт хоће сву Васељену.

[Цвеле1993]

А зашто је текст овако анониман - без извора и аутора?

Опрости. stadaradim

Са овог је сајта: Православље на мрежи