Ekumensko slavlje i duga noc molitve

[Искушеник]

Има она прича о светом Силуану Атонском коју је спомињао брат Трапа.

Када се свети Силуан молио, јавио му се Христос, и старац Га је упитао; ко ће се спасити?

Христос му је одговорио да ће се спасити свако ко је бар једном искрено рекао : "Господе помилуј!"

Тада је Силуан упитао Господа, зашто се он и остали монаси подвизавају, посте и труде, ако је тако лако задобити спасење?

А Господ му је одговорио; да није исто спасити се и бити пријатељ Божији.

[andrej]

Тада једина нада остаје апокатастаза, процес ванвременог и ванпросторног "преумења" којим душа (МОЖДА) успе да полако почне да отапа свој лед и постепено разгорева неке сићушне пламичке љубави, услед горког јада и доцканог кајања. О овом стању намерно нема превише откривења, јер то не би било пастирски говорити људима који не би могли да схвате величину поваскрсне агоније апокатастазе - али, неки светитељи у учитељи Цркве су о њој ипак опрезно говорили, с правом је сматрајући богословском неопходношћу.

Брате Андреј, зар није Апокастаза учење које је осуђено од стране Цркве и притом је заблуда коју су исповедали неки Свети Оци?

Иначе, пошто Апокастазу спомињеш у контексту дивних речи Владике Данила, овде ћеш чути да говори управо против тога...

Брате, ако мало пажљивије прочиташ све што сам написао (а знам да је превише и да је вероватно и досадно), видећеш свакако и део где сам (негде при крају) рекао због чега мислим да то не би ни требало да буде учење Цркве. Сада ћу појаснити - наиме, чак и да је учење о апокатастази тачно и истинито (а као што видиш, остављам простора да НИЈЕ), оно из пастирских разлога није требало да буде уврштено у учење Цркве - а, из разлога икономије спасења (којој су СВИ догмати и канони Свете Цркве подређени - што многи често заборављају!), чак је и добро да је апокатастаза осуђена. Зашто?

Па већина људи то никада не би разумела на прави начин и банализовали би ову идеју сводећи је са "Несазнативе Тајне Божанског Ванвременог Свељубавног и Свепрожимајућег суда" на неку флоскулу попут "...ааааа,... па значи и после смрти могу да се спасем? Чак иако нисам хришчанин? Cool, o Yeah, Hallelujah... Praise the Lord!!!" Добро је зато да апокатастаза, упркос валидним аргументима који јој иду у прилог, ипак остане у домену неизвесности и неисказивости мистичне божанске милости. Нарочито архијереји имају дужност да по овом и свим другим питањима изражавају пре свега пастирски став - јер, да поновимо, све у Цркви, па ако треба и "истина," мора остати ПОДРЕЂЕНО ИКОНОМИЈИ СПАСЕЊА.

Предавање је иначе дивно, имао сам задовољство да га гледам. Свака част за линк, а што се тиче речи владике Данила, упозорићу одмах да је у питању била моја парафраза по сећању, а не дословни цитат.

[Искушеник]

Сад ми је јасније шта си хтео рећи.

4chsmu1 pravopop

[Justin Waters]

Многоинформисани брате Андреје, реченица коју сам цитирао не може ни у контекст ни изван контекста. Она је таква да се противи ставу Цркве која је кроз векове од апостола до данас имала држање да је спасење немогуће изван Цркве. То смо чули од Христа на ухо, а то нам је заповеђено да проповедамо са кровова. Дакле са кровова је заповеђено да проповедамо и ширимо Јеванђеље. У томе се састојала величанственост апостолске проповеди јер они нису ишли да релативизују истину него да је јаве. Нису ишли да чешкају људе по ушима него да им кажу Истину. Никад се није чуло у Цркви од светих људи оно што се може чути данас од неких стараца или учитеља. Због тога ја могу теби рећи ако ти можеш тако говорити на глас, ја се теби онда дивим, јер ја се не усуђујем схватати Божије дело другачије него што је Црква то до данас предала. Ако ти своје размишљање зовеш "икономијом љубави" ти онда имаш више љубави него је Црква имала у протеклим вековима иза нас. Напротив такав став који заузимаш управо захтева да се о томе шапуће, а не да се говори на глас и издају књиге које људи читају, дакле долази до шире јавности. А то је управо случај са старцем Клеопом, старцем Тадејем, Владиком Данилом Крстићем и осталима.

У прошлом посту као одговор оцу Љуби, покушао сам објаснити кроз стихове св.Писма и тумачења св.Теофилакта Охридског да закон не спасава је кроз закон долази само познање греха, али не и обожење. Спасење долази само кроз благодат Божију која се дала кроз Господа Исус Христа његовом искупитељском жртвом.

Ако није другачије, зашто је Христос страдао, ако је могуће и без тога да се спасемо, зар само да би смо добили већу славу у Царству Небеском?  Али Господ се не би тада називао Спаситељем, јер Он нас не би тад спасавао када би било могуће оправдање и делима закона, Он би се тад звао другачије можда Узвиситељем...Али не Он је Спаситељ, и спасење долази само кроз њега.

У међувремену си написао одговор, па онда настављам:

Ми се, дакле, брате Јустинијане ОДЛИЧНО разумемо. Постоји несумњиво природни закон над свима, па и незнабошцима. Додао бих да су то данас чак и многи формално припадајући "православци." А природни закон се наравно огледа кроз здраву етику живљења - добрим делима незнабожаца помаже сам Христос, ангели и светитељи, а неке од њих неисказивом промишљу доведе и до саме евхаристијске заједнице - једине Цркве која спасава покајане грешнике (остали се, пак, спасавају упркос верама којима припадају а по својим добрим делима). Све је то тако, зато што се ОД НЕЗНАБОЖАЦА МАЊЕ ТРАЖИ (јер мање им је и дато). Сад бих те замолио да прочиташ шта сам горе написао и увидиш да, суштински (осим, наравно, апокатастазе која је посебна тема) говоримо о истоме.

Брате мој Андреј, ово ми је спорна реченица, јако јако спорна:

"остали се, пак, спасавају упркос верама којима припадају а по својим добрим делима".

Заиста не знам чиме ми може ово потврдити? Можеш ли светим Писмом, житијама светих, учењем светих Отаца...узми шта год хоћеш.

Ја се не усуђујем рећи да се неко спасава својим делима, јер би онда такви били сами себи спаситељи. Али један је једини посредник између Бога и човека у циљу спасења свих, а то је само и само Господ Исус Христос. Не може човек бити сам себи посредник, и ако се делима спашава он се онда спашава по својим заслугама. Могу ли бити јасније речи апостола Павла:

Јер се делима закона ниједно тело неће оправдати.

А на другом месту Апостол Павле баш прецизно говори:

Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере. (Рим 3,27)

и кратко и јасно тумачење св.Теофилакта Охридског:

Апостол је доказао да се оправдавамо кроз веру, због чега праведно пита Јудејца: Тде је оно, чиме би се хвалио и гордио?" Он не каже: "где је врлина", јер Јудејци нису имали врлина, него само хвалисање. У наставку каже: Искључено је, што значи: није време да се хвалите. До Христа је било време да се хвалите законом, а сада већ томе није време, јер је постало очигледно да вам је хвала бескорисна. Наиме, да је закон могао да нас оправда, онда нам не би ни био потребан Христос. Каквим је, пита, законом искључено?

Да ли законом дела, за који се каже да ће човек, који га извршава, бити жив, јер је тако рекао закон Мојсејев (в. 3. Мојс. 18; 5)? Не, одговара, него законом вере, који оправдава благодаћу, а не делима. Ево, он и веру назива законом, јер је реч "закон" била веома поштована код Јудејаца. Према томе, Јудејине, хвали се вером, која може да те оправда.

Има ли шта јасније од ових реченица које сам обојио зеленом бојом?

[andrej]

Има она прича о светом Силуану Атонском коју је спомињао брат Трапа.

Када се свети Силуан молио, јавио му се Христос, и старац Га је упитао; ко ће се спасити?

Христос му је одговорио да ће се спасити свако ко је бар једном искрено рекао : "Господе помилуј!"

Тада је Силуан упитао Господа, зашто се он и остали монаси подвизавају, посте и труде, ако је тако лако задобити спасење?

А Господ му је одговорио; да није исто спасити се и бити пријатељ Божији.

Диван, вредан и пастирски пример икономије спасења. Тачно, они који умноже више таланата, горе јачим огњем љубави, и на мистичан и неисказив начин су ближи божијој благодати у Царству Његове Славе. Одлично се разумемо.

4chsmu1

[andrej]

@ Јустинијан

Пре свега, слажем се и прихватам да је ово што сам рекао спорно:

"остали се, пак, спасавају упркос верама којима припадају а по својим добрим делима".

Те нудим суштинску исправку око које се, надам ес, можемо сложити:

"остали, пак, АКО СЕ УОПШТЕ И спасавају, то постижу благодаћу и љубављу самога Господа Исуса Христа, а упркос верама којима припадају или својим добрим делима".

Извињавам се многоблагочестивој браћи и сестрама, што је спорна реченица коју је високоуважени брат Јустинијан навео заиста имплицирала идеју да сам ЈА тај који о томе нешто зна - далеко било, то зна само и једино Христос Спаситељ и Логос Божји.

Такође бих се сложио са драгим и вредним нашим братом Јустинијаном да је икономија суда Љубави много мање пројављена у речима отаца ранијих времена, него данас. Али, када се питаш због чега данас светитељи Божји имају другачији став, брате Јустинијане, довољно је да погледаш око себе и биће ти јасно.

Живимо у времену апостасије, у ери нових комуникационих система, у добу где саме државе релативизују све вредности на којима су настале: породицу, етику, веу, Цркву, културу... Данас смо сви жртве плутократских елита и нема више миропомазаних владара који су, колико год лоши, били по милости Божијој.

Него, да ли смо се сложили да је СВЕ у Цркви, па и сама истина (о догматима и канонима и да не говорим), подређено ИКОНОМИЈИ СПАСЕЊА? Има ли Христова Црква другу мисију осим да буде нова Нојева (тј. Христова) Арка, у потопу који овога пута није донео Бог, него ми, грешни људи?  4chsmu1

Да ли данас било ко од нас има право на ускогруди конзервативизам средњовековног размишљања - извођењем било каквих теорија "ексклузивитета" данас ћемо ефективно спречити спасење и већини православаца, који неће моћи да разумеју средњовековни отачки ригоризам. И да не буде случајно да омаловажавам оце - свако време је имало своје захтеве - али, сви ти захтеви су увек били и подређени ИКОНОМИЈИ СПАСЕЊА. Ако циљ није да се спасу сви који се спасити могу (па и они који нису дорасли да буду "пријатељи божји"), онда да узмемо на своју душу све грехе свакога коме порекнемо МОГУЋНОСТ (дакле не да тврдимо ИЗВЕСНОСТ) да га Христос може спасити и ван евхаристијске заједнице православних? А пази, не поричемо тиме могућност спасења иноверних, него могућност самог Христа да их спасе. Ја то не бих смео, па не знам колико отаца да прочитам.

Него, да причамо мало и о отачким примерима, пошто видим да на томе инсистираш? Па ево, дакле, за почетак:

Већ смо навели речи светог апостола Павла о закону незнабожаца, којим се МОГУ (али не морају спасити - то зна само Христос). Свети Јустин философ, говори о "хришћанима пре Христа" - негде (ако ме сећање служи, да сад не тражим) у Другој апологији каже (парафразирам): "Све што је добро код других, наше је, хришћанско." Свети Климент Александријски истиче предности античког-паганског образовања. Блажени Августин и Јероним, такође. Свети Атанасије Велики прихвата савелијанца Маркела, епископа Анкирског у молитвену заједницу и његово јеретичко вероисповедање не разоткрива, мада га (што видимо из неких потоњих писама) врло добро препознаје. Маркел је био користан савезник против аријанаца онога доба, а став светог Атанасија је подређен ИКОНОМИЈИ СПАСЕЊА. Свети Василије велики показује исту врсту снисхођења према омиусијанцима и духоборцима, а компромис иде толико далеко да у Цариградском додатку Символу Вере (нити у једној даљој ревизији, од Халкидона до данас, и даље не спомињемо Духа Светога као "Бога" - за разлику од Оца и Сина). Зар нису чувени анатемизми светог Кирила Алаксандријског антиципирали јерес монофизитизма - па ипак, светог Кирила и ми и монофизити данас прослављамо као светог - ИКОНОМИЈОМ СПАСЕЊА пркосећи духу (ако већ не одредбама Васеленског Халкидонског Сабора 451). И треба ли ићи даље у проналажењу важних изузетака за догматизовање ексклузивитета спасења.

Тачно је што кажеш, о свему овоме се некада шапутало - али, процена је многих великих духовника нашега доба (које си и сам горе набројао) да данас ИКОНОМИЈА СПАСЕЊА савременог човека захтева снисхођење његовом данашњем степену образовања, информисаности и искушења. Црква, која никада није била "од света," благодаћу Духа Светог је увек препознавала и одговарала на потребе човека за храном спасења. Јеловник се мењао, али је подлога-суштина, било и остало спасоносно тело и спасоносна крв Христова. И нема потребе да ствари генерализујемо било каквом искључивошћу. И данас православна Црква Христова има канонске духовнике попут оца Сикмеона у Рукумији, Јоила под Острогом, Венијамина у Преображењу и других, њима сличних, који ће испунити сваку меру тражене и очекиване средњовековне строгости и теологије страха. Али, допусти да људи могу да се спасу и код духовника попут светих стараца Клеопе или Порфирија Кавсокаливита или блажене успомене оца Тадеја, владике Данила и других. И све ово није релативизација истине, него је по узору на речи светог апостола Павла који је "свима био све" како би их привео Христу - управо је на тим речима, које су видиш Јеванђелске, и заснована благодатна ИКОНОМИЈА СПАСЕЊА Христове Цркве.

[kajaa]

...Divni ste...milina vas citati...tako razlicitost je vidljiva i osjeca se izmedju nas,a ipak je moguc DIJALOG...nije li to vec korak naprijed...

Zamislila sam ovu temu vise u slikovitom prikazu i molitvi…ali eto,krenula je u drugom smjeru..Bog je svjedok i zna cemu je dobro da je ovako…kako jest... 0442_feel...

Nisam teolog,i nisam sa znanjem na istoj razini s tobom dragi brate Andrej ,i drugi...pa ne mogu da se upustim u neke dublje razgovore..No ipak cu reci,i pokusati se vratiti na pocetak moje teme...

Kako svi  znamo  da u zadnje vrijeme  Crkva,…mi vjernici vise nije ona koja je nekada bila..i zapad ima pune vece probleme s tim ,nego nasa dva naroda,sto imaju..

Iz tih razloga …godinama se vec odrzava..Tjedan molitve-jedna osmina..ZA JEDINSTVO KRSCANA…jednom godisnje…  u tu molitvu i Slavljenje ,ukljucene su razlicite krscanske religije..

Svake godine druga tema...redak iz Biblije.

Po dogovoru ...

Odaberu 8 crkvi…i svaki dan se ide moliti u drugu crkvu…U to su ukljuceno  svi koji zele sudjelovati u tome…Ovdje kod mene je ukljucena Rumunjska pravoslavna crkva..Inace najcesce su katolici i evangelisti...( kud i kamo veca razlika ,nego s pravolsavnima)Ide se u goste...i na Slavljenje...Svaki domacin,trudi se s postovanjem da ugosti svoje goste...a zna se tko kome ide u goste...

Jedini prihvatljivi nacin danas je  ostvarenja crkvenog jedinstva  to jest povratak zabludjelih ovaca u krilo jedne i jedine svete majke Crkve…

I ja bi najradje rekla ;"Prihvacam  jedinstvo, ali mi je istina draza".Sta onda zapravo hocu..? Ta istina,a to je tesko…Koliko postoji istina,i cija je istina zaista istina..? Tvoja,moja ..njegova…?Ljubav je istina..

Ljubav bez istine nije nista ,nema ljubavi  bez istine; jer,htjeli mi to ili ne ljubav bez istine je prazna prazna fraza.Mnogo se prica o ljubavi,ali ta ljubav se slabo zivi..Za jedinstvo i  nase spasenje je ljubav najvaznija..Nema religije,koja ne kaze da ljubav na prvom mjestu..Prvo moram Boga da ljubim…

Nase  spasenje,i to cvrsto vjerujem  dolazi po nasoj Bozjoj Crkvi, zato smatram da je izraz najvece ljubavi prema svakom covjeku  ,svem drugom svjetu ,nevjernicima i vjernicima drugih religija ,vrlo vazno  nastojanje oko njihovog povratka u Crkvu,kakvu nam je Krist ostavio na zemlji .. Jer to je za  sve nas , istinsko dobro, a ljubav upravo i jest briga za istinsko dobro bliznjega,svakog covjeka,i ne samo pravoslavca i katolika..to treba naglasiti. Jer Bog nije samo jedan od nas..tvoj ili moj…

On je Bog svih naroda,Bog svakog covjeka....

K.Katekizam kaže: 1996 Naše opravdanje dolazi od Bozje milosti. Milost je naklonost, ničim zaslužena pomoć koju nam Bog daje da bismo odgovorili njegovu pozivu: da postanemo sinovi i kćeri Božje, posinci, sudionici božanske naravi i života vječnoga.

Nasa molitva za jedinstvo je potrebna itekako onima koji zele to jesdinstvo  i mir mora uvijek biti potvrdjivan hrabrim gestama pomirbe izmedju krscana , jer tko hoce biti prvi mora sluziti braci,bliznjemu...

Ekumenizam se moze njegovati ,ako cemo iskreno reci ,to mozemo samo s onima koji to zele…Tako ova molitva  ZA JEDINSTVO KRSCANA.. pokazuje,tko je za to ,a tko ne…

Danas,jako dobro poznajemo,svi odreda... u cemu je nasa razlika i razlicitost u religiji…Za molitvu ,i ovakvo jedinstvo.. to ne smije biti prepreka,ako ne diramo u nauk i istinu…drugih.Mada svi teze ,da se predje na njihovu religiju..Ekumenizam ne podrazumjeva ideju da se sve Crkve (odreknu svojeg) i svode na isto..i da imaju isti nauk..jer nemoguce je se zbliziti s nekim za koga je tvoj nauk  heretican..to negira sve nase svetinje…to jest,maticne Crkve.

Pravi ekumenizam  je moguc samo kroz nase nutarnje obracenje,prastanje i ..duhovne obnove i ljubavi prema drugim krscanima ,kako bi stvorili novo raspolozenje  u nasim odnosima..Tezak je to put..jer svi smo  ranjeni…svi imamo rane iz proslosti,i svakoga svoja rana najvise boli,jer on ju trpi…Za drugoga,suosjecamo,ali svoje…je nesto drugo..najteze,jedino u ljubavi mozemo ljieciti te rane…i zeljeti zivjeti u suglasju s Gospodinovom molitvom

Da svi budu jedno kako bi svjet povjerovaoPomirenje svih krscana u jedinstvu  Kristove crkve ,jedne ,nadilazi ljudske snage i sposobnosti…

Kakav ce taj oblik biti  ,to jedinstvo  vidjet cemo,za sada je vazno biti otvoren za Ekumensko jedinstvo ..Poceti ga njegovati u svojem srcu i drustvo oko sebe i s ljudima s kojima se srecemo..i sto je vrlo vazno, ne nametati ga nikome..pogotovo ne  pod svaku cijenu.. slavabogu

[Justin Waters]

Jedini prihvatljivi nacin danas je  ostvarenja crkvenog jedinstva  to jest povratak zabludjelih ovaca u krilo jedne i jedine svete majke Crkve…

Кајо, можеш ли мало образложити ову своју реченицу. Ко су залуђене овце и коме се требају то вратити, тј ко је "света мајка Црква"?

[kajaa]

Jedini prihvatljivi nacin danas je  ostvarenja crkvenog jedinstva  to jest povratak zabludjelih ovaca u krilo jedne i jedine svete majke Crkve…

Кајо, можеш ли мало образложити ову своју реченицу. Ко су залуђене овце и коме се требају то вратити, тј ко је "света мајка Црква"?

Nevjernici..koji ne postuju i ne vjeruju u Boga...ateisti itd..smatram da su zabludjeni...jest,malo ostro...mozda bi bolje zvucalo " onih ,koji Boga ne poznaju"...

Za mene je Crkva..majka Crkva...Kuca Bozja..a mi smo ,mi vjernici..Kristova Crkva...koju je on ostavio na zemlji...

( ako ti je lakse da povjerujes..za tebe je tvoja pravoslavna ,majka Crkva...za mene je moja katolicka majka Crkva..) dok ne doje do jedinstvene ...CRKVENE  KRSCANSKE CRKVE-KOJA CE ZA SVE NAS BITI MAJKA CRKVA..

[andrej]

Jedini prihvatljivi nacin danas je  ostvarenja crkvenog jedinstva  to jest povratak zabludjelih ovaca u krilo jedne i jedine svete majke Crkve…

Кајо, можеш ли мало образложити ову своју реченицу. Ко су залуђене овце и коме се требају то вратити, тј ко је "света мајка Црква"?

Nevjernici..koji ne postuju i ne vjeruju u Boga...ateisti itd..smatram da su zabludjeni...jest,malo ostro...mozda bi bolje zvucalo " onih ,koji Boga ne poznaju"...

Za mene je Crkva..majka Crkva...Kuca Bozja..a mi smo ,mi vjernici..Kristova Crkva...koju je on ostavio na zemlji...

( ako ti je lakse da povjerujes..za tebe je tvoja pravoslavna ,majka Crkva...za mene je moja katolicka majka Crkva..) dok ne doje do jedinstvene ...CRKVENE  KRSCANSKE CRKVE-KOJA CE ZA SVE NAS BITI MAJKA CRKVA..

Још једном Кајо, свака част на правом примеру хришћанског смирења.

:0104cheesy:

Ја верујем да је Христова Црква, како кажемо и у (нашем заједничком) Символу Вере, "Једна, света, саборна и апостолска" али, такође, верујем да њене границе на земљи нису свима видиве - вероватно нису видиве никоме осим самом Христу. И, попут Каје, верујем да ће нас све, у некој догледној будућности, муке и недаће натерати да те границе и сами сагледамо. А, до тада, не верујем да молитве за јединство могу да нашкоде било коме. Такође, тачно је да у вери нема места за било какву "истину" која није Љубав. Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

[Justin Waters]

Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

[Александар Милојков]

Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

Извињавам се што упадам у дијалог, али да се и ја изјасним по овом питању. По мени, прво и основно је следеће: даримски епископ укапира да је једнак са осталим епископима и да "Петрова служба" не постоји. Све остало је много лакше исправити.

[kajaa]

Ukazanje učenicima na putu u Emaus (Lk 24,13)

Molitva

P: Uskrsli Kriste!

Na putu za Emaus bio si uz učenike.

Budi i uz nas na putu vjere.

Budi uz nas na svim životnim putovima

i produbi u nama spremnost

da prihvatimo svakog čovjeka kojega susretnemo

i pažljivo slušamo njegov govor.

Osnaži našu želju da naviještamo Tvoju riječ.

Daj da i naša srca iznova gore u svjedočenju Tebe.

Svojim nas Duhom uči tumačenju Svetog Pisma

da se otvore oči ljudima i da te prepoznaju.

Podari nam hrabrost da budemo otvoreni

prema sestrama i braći s kojima se susreće-mo

i pomozi nam da Tebe otkrijemo

kad jedni druge susretnemo.

:0104cheesy:!

Ovu Molitvu stavljam..da vidite..i da mi kazete..da li je dozvoljeno ovako po pravoslavnome moliti ili ne..ovdje...

Ukoliko nije..neka odmah Moderatori izbrisu...Voljela bi cuti komentare,misljenje vase... hvala

[Цвеле1993]

Брате Андреј, ако би се сазвао Васељенски Сабор, које би, по теби, значајније, тј. веће одлуке требао да донесе?

Ценим твоје мишљење и надам се да ћеш написати мало дужи пост. :0104cheesy:

Ово има везе са темом, јер се надам да ће бити расправа о екуменизму, ако се наравно, Сабор деси.

Има доста контроверзи око тога, читао сам неке текстове.

Ја лично, нешто размишљам, по мени би неке одлуке биле:

- Да се Сабор у Цариграду призна као осми Васељенски Сабор

- Да се све око екуменизма реши, можда и да наша Црква не буде више члан ССЦ, шта мислиш о томе?

- Да се реши питање око биометрије, расколника, итд.

- Да се реши проблем дијаспоре

- Да се стари календар уведе у све помесне Цркве (осим у Кинеску greengrin, шалим се)

- За крај, да на Сабору буде присутан папа, и да се, ако се не одрекне својих заблуда, анатемише.

Можда сам мало претерао, ал ето...

[Solomon Kane]

Пут ка таквој љубави, за почетак, јесте наше међусобно упознавање и заједнички напор да превазиђемо поделе - не трулим компромисима било које стране, већ истином у којој ће нас ујединити Господ и Бог Дух Свети.

Много уважени брате Андреје, шта је по теби потребно и довољно да дође до јединства између православних и римокатолика?

Извињавам се што упадам у дијалог, али да се и ја изјасним по овом питању. По мени, прво и основно је следеће: да римски епископ укапира да је једнак са осталим епископима и да "Петрова служба" не постоји. Све остало је много лакше исправити.

...само толико. :0104cheesy: Желиш немогуће,Ацо!  greengrin