Jump to content

Ekumensko slavlje i duga noc molitve

Оцени ову тему


Препоручена порука

А зашто је текст овако анониман - без извора и аутора?

Опрости. ne_shvata

Са овог је сајта: Православље на мрежи

Ја сам отприлике знао одакле је текст, према контексту. Ако пажљиво прегледате садржаје на овом сајту ка коме нас је наш млади пријатељ добронамерно упутио, приметићете, драга братијо и сестре, да је ово вероватно главни извор цитата и полуинформација, којима нас на све стране обасипају зилотујући (дакле остварени раколници) - а, нажалост, ово је и једно од духовних врела са којих се напајају и зилотСТВујући, тј. псеудоконсервативци у самој СП Цркви.

Ово су, дакле, текстови који се формално чине православним, али већина написаног (у главном преводи из тешког периода РЗПЦ) захтева будно и пажљиво читање, пошто представља покушај ревновања "које није по разуму" и преувеличавање неких проблема услед помало моралистичког приступа.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 157
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

А зашто је текст овако анониман - без извора и аутора?

Опрости. ne_shvata

Са овог је сајта: Православље на мрежи

Ја сам отприлике знао одакле је текст, према контексту. Ако пажљиво прегледате садржаје на овом сајту ка коме нас је наш млади пријатељ добронамерно упутио, приметићете, драга братијо и сестре, да је ово вероватно главни извор цитата и полуинформација, којима нас на све стране обасипају зилотујући (дакле остварени раколници) - а, нажалост, ово је и једно од духовних врела са којих се напајају и зилотСТВујући, тј. псеудоконсервативци у самој СП Цркви.

Ово су, дакле, текстови који се формално чине православним, али већина написаног (у главном преводи из тешког периода РЗПЦ) захтева будно и пажљиво читање, пошто представља покушај ревновања "које није по разуму" и преувеличавање неких проблема услед помало моралистичког приступа.

Многоучени брате Андреје, на кога типујеш кад кажеш "остварени расколници"? Зар не мислиш да је мало преоштро рећи да је неко "остварен расколник", ако под тим подразумеваш чланове Цркве?

Интересује ме и шта подразумеваш под "тешким периодом РЗПЦ", који је то период?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све у свему, ја сам углавном скептик да је могуће доћи до уједињења у Истини, управо јер имамо историјско искуство иза себе које потврђује да је и од стране православних било напора да се превазиђе, али да није било воље Рима који је упорно остајао на својој позицији онога који је "праведан" и који под своју власт хоће сву Васељену.

Драги брате Јустинијане, као што видиш, разлике између нас и нису толико велике као што може да се учини. Ипак, ја нисам скептик по питању остварења јединства у истини. Када се приближи крај света, нестаће сваки релативизам а границе Христове Цркве ће бити потпуно видиве.

До тада, с практичне стране посматрано, ми смо потребни РКЦ која је у многим областима изгубила утицај. Ако је став светог Марка Евгеника био да се учини све што је могуће да до јединства у истини дође, наша обавеза није мања данас. Тачно је да ће најтеже бити да се превазиђе историјски терет другог миленијума хришћанства, али многи данас виде код РКЦ искрену жељу и потребу за преумљењем и помирењем, које ће подразумевати и одрицање од свега што је оптеретило прошлост. Излишно је наглашавати колико су данашње околности и изазови другачије од оних из времена покушаја Флорентинске уније.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А зашто је текст овако анониман - без извора и аутора?

Опрости. :0104cheesy:

Са овог је сајта: Православље на мрежи

Ја сам отприлике знао одакле је текст, према контексту. Ако пажљиво прегледате садржаје на овом сајту ка коме нас је наш млади пријатељ добронамерно упутио, приметићете, драга братијо и сестре, да је ово вероватно главни извор цитата и полуинформација, којима нас на све стране обасипају зилотујући (дакле остварени раколници) - а, нажалост, ово је и једно од духовних врела са којих се напајају и зилотСТВујући, тј. псеудоконсервативци у самој СП Цркви.

Ово су, дакле, текстови који се формално чине православним, али већина написаног (у главном преводи из тешког периода РЗПЦ) захтева будно и пажљиво читање, пошто представља покушај ревновања "које није по разуму" и преувеличавање неких проблема услед помало моралистичког приступа.

Многоучени брате Андреје, на кога типујеш кад кажеш "остварени расколници"? Зар не мислиш да је мало преоштро рећи да је неко "остварен расколник", ако под тим подразумеваш чланове Цркве?

Интересује ме и шта подразумеваш под "тешким периодом РЗПЦ", који је то период?

Драги брате Јустинијане, мислим на зилотујуће "флоринијанце" које у Србији представљају тзв. акакијевци или "СИПц." Пошто јесу БИЛИ у СПЦ а затим је напустили и поново се крстили као чланови расколничке грчке псеудо-православне секте (која је према мом схватању и уверењу друга страна "медаље" синкретизма) они се, на жалост, ЈЕСУ остварили као расколници (за разлику од разних зилотствујућих тенденција у СПЦ које томе још увек, свесно или несвесно, теже).

Што се, пак, тиче тешког периода РПЗЦ, то је време од настанка до поновног ујединења са Руском патријаршијом. Ово ујединење у сада слободној Русији најбоље је сведочанство благодатне разлике РПЗЦ (упркос повременим претерано ревнитељским иступима који су изазвали пар великих грешака) и грчких расколничких, псеудо-православних секти.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А зашто је текст овако анониман - без извора и аутора?

Опрости. :0104cheesy:

Са овог је сајта: Православље на мрежи

Ја сам отприлике знао одакле је текст, према контексту. Ако пажљиво прегледате садржаје на овом сајту ка коме нас је наш млади пријатељ добронамерно упутио, приметићете, драга братијо и сестре, да је ово вероватно главни извор цитата и полуинформација, којима нас на све стране обасипају зилотујући (дакле остварени раколници) - а, нажалост, ово је и једно од духовних врела са којих се напајају и зилотСТВујући, тј. псеудоконсервативци у самој СП Цркви.

Ово су, дакле, текстови који се формално чине православним, али већина написаног (у главном преводи из тешког периода РЗПЦ) захтева будно и пажљиво читање, пошто представља покушај ревновања "које није по разуму" и преувеличавање неких проблема услед помало моралистичког приступа.

Многоучени брате Андреје, на кога типујеш кад кажеш "остварени расколници"? Зар не мислиш да је мало преоштро рећи да је неко "остварен расколник", ако под тим подразумеваш чланове Цркве?

Интересује ме и шта подразумеваш под "тешким периодом РЗПЦ", који је то период?

Драги брате Јустинијане, мислим на зилотујуће "флоринијанце" које у Србији представљају тзв. акакијевци или "СИПц." Пошто јесу БИЛИ у СПЦ а затим је напустили и поново се крстили као чланови расколничке грчке псеудо-православне секте (која је према мом схватању и уверењу друга страна "медаље" синкретизма) они се, на жалост, ЈЕСУ остварили као расколници (за разлику од разних зилотствујућих тенденција у СПЦ које томе још увек, свесно или несвесно, теже).

Аха, значи на псеудозилоте си мислио. Мени је лично жао што се за њих користи израз "старокланедарци" или "зилоти". И ми и Руси и Јерусалимљани, и светогорци и Грузини смо старокалендарци, а реч зилот има значење "ревнитељ" у оном позитивном смислум тако се уствари дешава да је реч "зилот" добила негативну конотацију малтене као терориста.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Аха, значи на псеудозилоте си мислио. Мени је лично жао што се за њих користи израз "старокланедарци" или "зилоти". И ми и Руси и Јерусалимљани, и светогорци и Грузини смо старокалендарци, а реч зилот има значење "ревнитељ" у оном позитивном смислум тако се уствари дешава да је реч "зилот" добила негативну конотацију малтене као терориста.

Отуд драги брате Јустинијане, ако обратиш пажњу, приметићеш да ја користим неправилно формирани партицип "зилотујући" којим се имплицира и еклисиолошки и семантички промашај Логоса. То је дакле покушај ревнујућег двига у потпуно кривом смеру.

За екстремисте који јпш увек јесу у СП Цркви користим правилан партиципски облик "зилотствујући," што би било исто што и "ревнујући" - такав покушај може и не мора да буде успешан, али јесте ПОКУШАЈ.

А за успешне и остварене православне духовнике и даље нам остају именице "зилот" и "ревнитељ" - ту је покушај дакле остварен.

Све ово је, по мало, према оној старој латинској пословици:

quale vinum tale latinum

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А зашто је текст овако анониман - без извора и аутора?

Опрости. :0104cheesy:

Са овог је сајта: Православље на мрежи

Ја сам отприлике знао одакле је текст, према контексту. Ако пажљиво прегледате садржаје на овом сајту ка коме нас је наш млади пријатељ добронамерно упутио, приметићете, драга братијо и сестре, да је ово вероватно главни извор цитата и полуинформација, којима нас на све стране обасипају зилотујући (дакле остварени раколници) - а, нажалост, ово је и једно од духовних врела са којих се напајају и зилотСТВујући, тј. псеудоконсервативци у самој СП Цркви.

Ово су, дакле, текстови који се формално чине православним, али већина написаног (у главном преводи из тешког периода РЗПЦ) захтева будно и пажљиво читање, пошто представља покушај ревновања "које није по разуму" и преувеличавање неких проблема услед помало моралистичког приступа.

Овај сајт нема благослов.

И кад сам то споменуо на форуму "ИХТУС", који су иначе зилотујући, један админ ме је удаљио на неко време, "док се не смирим" уз ове речи: "Од кога ли ти имаш блаогослов или можда налог да нас овде зекиш."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мала напомена:

мислим да "ИХТУС" нису акакијевци или матејевци, него су и даље псеудо-ревнитељи у СПЦ, па би, барем према подели коју сам горе образложио, пре били "зилотСТВујући" (дакле, правилан партицип али неправилна еклисиологија...)  :0104cheesy:

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мала напомена:

мислим да "ИХТУС" нису акакијевци или матејевци, него су и даље псеудо-ревнитељи у СПЦ, па би, барем према подели коју сам горе образложио, пре били "зилотСТВујући" (дакле, правилан партицип али неправилна еклисиологија...)  :0104cheesy:

Хвала на напомени.

Знам да су део СПЦ.

Ја им се извињавам, што сам се погрешно изразио. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Занимљив текстић:

Екуменистичко негирање загробног живота

Једна од многоборојних јереси коју екуменисти заговарају јесте негирање загробног живота. Негирање полази од тврдње да људска душа није бесмртна, што се онда одражава и на питање загробног живота. По њиховој заблуди, душа након смрти тела, престаје да постоји, тј. враћа се у небиће, да би из небића поново била враћена у биће по Другом Христовом доласку.

Такво учење је потпуно страно и непознато Православљу. Последица те јереси је и негирање потребе за молитвеним призивањем светитеља за затупништво пред Богом. Сви Црквени обреди који се односе на упокојене, по тој теорији, потпуно су бескорисни и непотребни. Ова јерес има за циљ да Православне на превару приближи веровањима протестантских секти, које у свом сплету заблуда негирају молитвено обраћање светима.

Сергеј Булгаков, један од промотера екуменистичке јереси, јасно показује одакле ова неистинита тврдња долази: "Не можемо се ујединити у молитви са нашом браћом у свему, тачније, не можемо се молити Мајци Божијој и светитељима заједно са протестантима... У име јединства у молитвама са њима, Православље мора да се омаловажи... и то је дозвољено као жртва љубави, одсуство неумољивог максимализма, а у складу са Апостолом Павлом који је био све свима."

Крајња порука екумениста је - одреците се Православне вере у загробни живот, и почните да верујете у лажи протестантских секти.

Глупост на квадрат.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Ekumensko molitveno slavlje

P: Predslavitelj

Č: ČitačS: SviI) Okupljanje (Ulaz)Ulazna pjesma

UvodP: "Jedno tijelo i jedan Duh - kao što ste i pozvanina jednu nadu svog poziva!

"S: "Jedan Gospodin! Jedna vjera! Jedan krst! Je-dan Bog i Otac sviju, nad svima i po svima i usvima!

"P: "Ovako je pisano: 'Krist će trpjeti i treći danustati od mrtvih,' i u njegovo će se ime propovi-jedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svimnarodima počevši od Jeruzalema.

"S: "Mi smo tomu svjedoci."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика

Molitva

P: Uskrsli Kriste!Na putu za Emaus bio si uz učenike.Budi i uz nas na putu vjere.Budi uz nas na svim životnim putovima i produbi u nama spremnostda prihvatimo svakog čovjeka kojega susretne-mo i pažljivo slušamo njegov govor.Osnaži našu želju da naviještamo Tvoju riječ.Daj da i naša srca iznova gore u svjedočenju Te-be.Svojim nas Duhom uči tumačenju Svetog Pismada se otvore oči ljudima i da te prepoznaju.

Podari nam  0110_hahaha hrabrost da budemo otvoreni prema sestrama i braći s kojima se susrećemoi pomozi nam da Tebe otkrijemokad jedni druge susretnemo.0707_read!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Gospodine, zru, primi nas tu gdje se danas nalazimo

I vodi nas 0102_laugh onamo gdje nas želiš imati.

Daj da ne budemo samo čuvari i čuvarice prošlih vremena nego i živi znakovi dolaska tvoga Kraljevstva.

Rasplamsaj u nama nasznak strast za pravdu i mir među narodima.

Ispuni nas vjerom,  nasznak nadom i ljubavlju,  0442_feel:po kojima se uobličuje Evanđelje

i daj da snagom Duha Svetoga budemo jed-no,

da svijet uzvjeruje,

da se sveti ime tvoje u našim zemljama,

da tvoja Crkva bude prepoznata

kao stvarno sjedinjena u jedno tijelo.

Zajedno se obvezujemo

Tebe ljubiti, Tebi služiti i Tebe slijediti,

Ne kao ljudi koji su jedni drugima stranci,

nego kao sestre i braća,

kao hodočasnici na životnom putu

koji nastoje sve više razumjeti jedni druge. zru

0110_hahaha.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:)

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...