Ekumensko slavlje i duga noc molitve

[Justin Waters]

пошто се и непричешћени незнабошци спасавају благодатном икономијом

Где си ово прочитао? У Јевнађељу сигурно не! Код светих Отаца свих векова? Сигурно не! Најпре је Христос у више наврата изричито нагласио:

Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме. (Јн 14,6)

Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. (Јн 10,9)

Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег. (Јн 3,18)

Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. (Јн 3,5)

Дакле најпре мораш преко ових јасних речи прећи, а онда ако и њих успеш протумачити наводно на други начин него како је то Црква исповедала ва век, онда би требао наводити ауторитетне свете Оце који такођер помињу некакву "благодатну икономију" којом се наводно спашавају незнабожци, они који никад нису познали Бога, да буду унесени у заједницу са Богом. Звучи заиста као парадокс. Зашто је уопште потребно проповедати Јеванђеље, када је довољна "благодатна икономија" да и незнабожци буду спасени? Зар ми заиста мислимо да имамо више љубави него што су то имали свети пре нас који нису овако говорили?

[Guest ага пије млеко]

пошто се и непричешћени незнабошци спасавају благодатном икономијом

Где си ово прочитао? У Јевнађељу сигурно не! Код светих Отаца свих векова? Сигурно не!

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1438.msg75815.html#msg75815

[Guest ага пије млеко]

Ок Јустине, ти не би волео да се незнабожци спасу ? confused

[Justin Waters]

Ок Јустине, ти не би волео да се незнабожци спасу ? confused

Како не би волео. Зар ја могу бити већи од Бога који жели да сви људи дођу у познање Истине и да се спасу. Али ове речи Божије нису упућене зато да би свако схватио да се може на свој начин спасавати, него су то речи да је свакоме дато да дође до Христа, и нема повлаштених и неповлашених раса, ни народа ни било чега другога што може стати на пут човеку да позна истинитог Бога.

Опет кажем, погледати најпре Христове речи из Јеванђеља и шта Он у први план ставља, не некакве особине у човеку које су пресудне, него управо Њега самога као услов за спасење. Ако има другога имена под капом небеском којим би се људи спасавали, узалуд је Христос пострадао, и ако је могуће спасити се мимо рођења Духом и водом узалуд је Христос послао апостоле да проповедају Јеванђеље и крштавају све људе у име Оца и Сина и Светог Духа.

И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.

Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се. (Јн 16, 15-16)

[Цвеле1993]

Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се. (Јн 16, 15-16)

То се не односи на оне, до којих није дошла Христова наука.

[Цвеле1993]

Ja se molim istom Bogu,kojemu se i drugi mole..jer za mene postoji samo jedan Bog...

Браво!  Тако верујем и ја. Постоји само један Бог, и сви се том истом Богу моле, на свој начин и онако како их је поднебмље научило. Нема других богова...

0442_feel 0442_feel 0442_feel

Сад видех овај пост.

Опрости, ал' мени је чудно да свештено лице овако размишља. confused

Што онда, не би ми постали, нпр. муслимани, ионако би се опет, молили истом Богу.

[Justin Waters]

Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се. (Мк 16, 16)

То се не односи на оне, до којих није дошла Христова наука.

Брате Цвеле овако иду повезани стихови:

И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.

Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се.

Дакле апостоли су послани свакоме створењу да проповедају Јеванђеље. Дакле тако је по речима Господњим сваки човек потенцијалан да прими Јеванђеље, па тако је и сваки човек потенцијалан да га не прими. Они који поверују и крсте се спасиће се, они који не поверују осудиће се. Дакако да ће се осудити они који су чули реч Божију а нису поверовали, алу зато се реч Божија свима проповеда ради спасења, не ради само пуког вишег степена блаженства. Иначе неправедан би Бог био који би осудио оне који су чули јеванђеље, а нису поверовали, а оне који нису никад чули Јеванђеље њих да спасе. Јер правда је за све иста. Они који су чули Јеванђеље, а нису поверовали разликују се од оних који нису чули Јеванђеље само по степену таме у којој пребивају, јер овим првим бива потом теже, јер из светлости упадоше у таму, за разлику од оних који пребивавши у тами, осташе у тами.

[Guest ага пије млеко]

Ок Јустине, ти не би волео да се незнабожци спасу ? confused

......него су то речи да је свакоме дато да дође до Христа, и нема повлаштених и неповлашених раса, ни народа ни било чега другога што може стати на пут човеку да позна истинитог Бога.

Čekaj malo, како мислиш је дато да познају Христа људима из Африке у нпр. 12 веку ?!

Неки јадни Африканци и данас када виде авион мисле да је "огромна птица" а камо ли да су чули за Христа ... Многа племен немају појима да постоје друге цивилизације осим њиховог племена ?

Да ли си некад размишљао о овоме ?

Шта значе речи ап. Павла да незнабошци имају закон божији у свом срцу и да се по то ме спасавају (без познавања Христа) ?  Рим 2, 5-15

[obi-wan]

@Upravda

Po ovom pitanju savetujem ti da nadjes textove pocivseg patrijarha Pavla...

Nisam siguran koja je knjiga, ali naci ces ih ako se malo potrudis...

Uglavnom, svodi se na to da ce, kako on kaze, Bog da sudi svima po zakonu koji su u zivotu poznavali, dakle neznaboscima prosto po zakonu savesti, koja je usadjen i zapecacen glas Boziji u svakom coveku...

[Justin Waters]

Ок Јустине, ти не би волео да се незнабожци спасу ? :0104cheesy:

......него су то речи да је свакоме дато да дође до Христа, и нема повлаштених и неповлашених раса, ни народа ни било чега другога што може стати на пут човеку да позна истинитог Бога.

Čekaj malo, како мислиш је дато да познају Христа људима из Африке у нпр. 12 веку ?!

Неки јадни Африканци и данас када виде авион мисле да је "огромна птица" а камо ли да су чули за Христа ... Многа племен немају појима да постоје друге цивилизације осим њиховог племена ?

Да ли си некад размишљао о овоме ?

Шта значе речи ап. Павла да незнабошци имају закон божији у свом срцу и да се по то ме спасавају (без познавања Христа) ?  Рим 2, 5-15

Оче Љубо, осим што крајње треба схватити Христове речи где он експлицитно у први план наводи не дела, него Њега самога као потребан услов за спасење, тако треба схватити озбиљно и речи апостола Павла:

Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха. (Рим 3,20)

Св.Теофилакт Охридски овај стих овако тумачи:

Да Јудејци не би могли да приговоре: "То не говори нама", каже: Оно што закон Говори, говори онима који су у закону. Каква је, каже, потреба да се говори другима, кад је закон дат вама? Законом се назива васцели Стари Завет, а не само Мојсејев закон, као што је законом на-звао и Исаијина и Давидова пророштва. Речима:

Да се свака уста затворе изображава разметљивост Јудејаца и незаустављиви ток њиховог језика. Пророк га је тим речима зауздао као набујали поток. Апостол не подразумева да су наводно грешили због тога да би се затворила њихова уста, него подразумева да су их пророци разобличавали због тога да своје грехове не би представљали као грехове незнања и да се не би хвалили. И не само Јудејци, него сав свет да буде крив Богу, тј. осуђен, и да му туђа буде одважност, јер се не може оправдати сопственим делима, него му је потребна помоћ са стране, односно благодат Христова. Зашто се ти, Јудејину, хвалиш законом, кад си крив као и сав остали свет, који се не може оправдати делима закона?

Зашто се ти Јудејину хвалиш законом, када си крив као и сав остали свет, који се не може оправдати делима закона?

На ово се наставља:

И то правда Божија кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божије. А оправдавају се даром, благодаћу Његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу. (Рим 3,23-24)

Св.Теофилакт:

Та правда, каже, тј. оправдање којим нас је оправдао Бог, нисходи на све кроз веру. Када приносимо веру, оправдавамо се сви, и Јудејци и незнабошци. Јер немаразлше. Зато, што је примио закон, Јудејац нема предност над незнабошцем јер је и он сагрешио: из закона је научио само како да зна шта је грех а не и да га се клони. Ако он и није сагрешио тако, као незнабожац, ипак је подједнако лишен славе јер је увредио Бога, а онај, што је увредио, не жање плод славе него плод срамоте. Међутим, немој да очајаваш! Сви се оправдавају даром, према благодати Божијој, а та благодат долази кроз искупљење, тј. кроз савршено ослобођење које је сатворио Христос, јер нас је Он оправдао, предавши Самога Себе као откуп за нас.

Ево оче је ово суштина коју мислим да морамо разумети:

Закон служи само да се зна шта је грех, а не и како да га се клони. Закон дакле не може да оправда, оправдање долази кроз благодат Божију као дар, а не заслуга, а благодат је кроз искупљење, тј кроз савршено ослобођење које сатворио Христос.

У томе онда разумимо и тај стих који се односи за незнабожце:

Јер кад незнабошци, немајући закона, чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон. 15. Они доказују да је у срцима њиховим жписано оно штоје по закону, пошто сведочи савест њихова. (Рим 2,14)

Св.Теофилакт:

Доказује оно што говори против Јудејаца и води реч с мудром вештином, како се не би показало да он тобоже говори против закона. Као да хвали и узвисује закон, говори да заслужују дивљење они који немају закон "од природе", тј. имају убеђење у мислима. Њима, наиме, закон није био ни потребан: међутим, они су закон испунили, запечативши у своја срца не писане речи него дела и користећи се, као сведочанством о добру, савешћу и природним мислима. Овде говори о три закона: о писаном закону, о природном закону и о закону дела.

Незнабошци, немајући закона. Каквог закона? Писаног.

Чине од природе оно штоје по закону. По каквом закону? По закону који се испољава у делима.

Немајући закона. Каквог? Писаног.

Сами су себи закон. Како то? Руководећи се приодним законом.

Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону. Каквом закону? Закону у делима. Према току беседе, требало је да каже овако: кад незнабошци, немајући закона, по природи чине оно што је законито, онда они далеко превазилазе оне, што су поучени у закону. Апостол, међутим, није тако рекао, него се блаже изразио: Сами су себи закон. Тиме доказује да се и у древна времена, и пре него што је дат закон, људски род налазио под тим истим Промислом. Тиме такође затвара уста онима, који кажу: зашто Христос није раније и од самог почетка дошао да научи творењу добра? Он, је каже, од почетка у свакога положио познање добра и зла; међутим, кад је видео да то не помаже, на крају је дошао Сам.

Дакле нема помена да се незнабожци спасавају према закону. Закон незнабожаца је био природни закон који је био уписан у њиховима срцима, и он се као такав ништа није разликовао од писаног старозаветног закона. Овај стих у вези незнабожаца говори само да је Промисао Божији био над свим људима не само на Јеврејима, јер незнабожци су сведочили сами по себи својим делима да они могу да испуњвају оно што је по закону. Тако су и они били припремљени да познају истинитог Бога.

Дакле закључак је да закон не може да оспособи човека да се научи клонити греха, него само да зна шта је грех. Тако је и Адам у рају, имао познање добра и зла, тј знао је шта је грех, али није знао како да га се клони, како да га не учини. То је и било послушање адамово које је он требао вршити ка свом путу обожења, како научити не грешити.

Да што кажеш, помисло сам шта је са људима у Африци у 12 веку, или још боље шта са индијанцима у Америци у 5 веку рецимо. Моје је мишљење да треба оставити ово Божијем промислу, тј оно што је човеку немогуће то је Богу могуће. Нема човека на планети који ће бити остављен имајући онај природни закон у себи да заиште познање Бога, а да му Бог то не омогући, да чује реч Божију. Апостоли су на чудесан начин били у облаку пренети у Јерусалим са свог апостолског пута у време када се Богородица требала преселити Господу. Дакле ако индијанци нису чули реч Божију у 5. веку, Богу је било могуће да некога пошаље у Америку да изврши дело спасења, али ми то нисмо видели. Према томе само је Богу знано зашто је то тако, али то не значи да треба мислити да ће се индијанци оправдати природним законом који је записан у срцима њиховим.

Дакле задња реченица из стиха тумачења св.Теофилакта:

Он, је каже, од почетка у свакога положио познање добра и зла; међутим, кад је видео да то не помаже, на крају је дошао Сам.

Јер видимо, ништа није помогло људима ни што су од почетка имали познање добра и зла, то није помогло јер да је могло помоћи, зар би Господ дошао да претрпи смрт?

[andrej]

пошто се и непричешћени незнабошци спасавају благодатном икономијом

Где си ово прочитао? У Јевнађељу сигурно не! Код светих Отаца свих векова? Сигурно не! Најпре је Христос у више наврата изричито нагласио:

Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме. (Јн 14,6)

Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. (Јн 10,9)

Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег. (Јн 3,18)

Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. (Јн 3,5)

Дакле најпре мораш преко ових јасних речи прећи, а онда ако и њих успеш протумачити наводно на други начин него како је то Црква исповедала ва век, онда би требао наводити ауторитетне свете Оце који такођер помињу некакву "благодатну икономију" којом се наводно спашавају незнабожци, они који никад нису познали Бога, да буду унесени у заједницу са Богом. Звучи заиста као парадокс. Зашто је уопште потребно проповедати Јеванђеље, када је довољна "благодатна икономија" да и незнабожци буду спасени? Зар ми заиста мислимо да имамо више љубави него што су то имали свети пре нас који нису овако говорили?

А зашто си, многоучени брате Јустинијане, издвојио ово што сам рекао из контекста у коме сам рекао? Контекст су речи о четири ЗАКОНА које је брат Цвеле навео према старцу Клеопи (кога многи већ, рекао бих с правом, сматрају светим)? Дакле, пре свега, ово је цела реченица - а ако си већ хтео да нагласиш неки њен део који ти се учини спорним, могао си да га болдујеш, подвучеш или му промениш боју:

Али, нико од нас зато не познаје границе Христове Цркве, изван њене евхаристијске заједнице (а границе су сигурно и шире, пошто се и непричешћени незнабошци спасавају благодатном икономијом коју је, по старцу Клеопи наш брат Цвеле нешто раније навео).

Дакле, као прво, зар нисам рекао да су за нас видиве границе Цркве Господа Исуса Христа, у евхаристијској заједници помесних православних Цркви која чува истину Светог Прадања од апостола до данас? Да ли ово, међутим, значи да су ово границе и за самога Христа? Свака ти част ако имаш храбрости да на ово одговориш с поуздањем - ја бих само рекао да ми НЕ ЗНАМО које су границе (и да ли их уопште има) за Господа Исуса Христа. А када већ у светом писму имамо речи светог апостола Павла из Посланице Римљанима, о закону којим се незнабошци спасавају (наводио сам их на више места, а овде их је навео и отац Агапије), па се сличам смисао налази код многих светих отаца од Антонија Великог, до владике Данила (будимског) и старца Клеопе, зар се барем мало не запиташ?

Али, да се прво конкретно осврнем на питања која си ми поставио:

Најпре је Христос у више наврата изричито нагласио:

1. Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме. (Јн 14,6)

2. Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. (Јн 10,9)

3. Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег. (Јн 3,18)

4. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. (Јн 3,5)

У прва три случаја (опрости, ставио сам бројеве ради лакшег споразумевања), порука је јасна - без Христа нема спасења. Мало је компликованије четврто питање, пошто очигледно третира свету тајну крштења.

Дакле за прва три случаја - зашто да не, спасења заиста нема без Христа. Али, хајде реци онда, ко ће то да спречи Христа да приђе било коме ко се позива на њега као спаситеља и јесте крштен "у име Оца, и Сина и Духа Светога"? То, дакле, може да буде и римокатолик или било ко из широке палете протестаната, па чак и псеудохришћанских секташа. Да ли је то због тога што припада истинитој цркви - наравно да није? Али, не знајући да на прешироком тржишту идеја и веровања сам изабере истину православља, он или она су ипак можда више веровали Светом Писму него групи којој припадају и која га искривљено тумачи. Тиме су можда испунили један од три ванновозаветна закона која је побројао старац Клеопа (и који су, према ономе колико сам ја схватио свете оце и те како присутни у мислима многих светитеља) - поента је да ми, дакле, не знамо да ли се незнабошци спасавају. Нема јединственог СТАВА Цркве по том питању, мада се слажем да је, у свим вековима преовладавао другачији став - наиме, да ван православља нема спасења. Али, они који верују у такву могућност, попут свјатејшег патријарха Павла или старца Клеопе, никада нису осуђени као јеретици, због тумачења икономије спасења кроз закон љубави, уместо закона правде.

А шта је тек онда са онима који за живота нису прихватили или упознали Христа (макар и на секташки начин)? Знамо још мање, али имамо чак и савремене примере, попут овога који је брат Александар љубазно навео:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6661.msg181665.html#msg181665

Прво, ми не знамо да ли је ово аутентичан догађај - али, без обзира на околности, остаје чињеница да видимо човека који се преобратио из ислама? Даље, несумњива је чињеница да се није обратио у православље. Па ипак, да ли би ти имао храбрости да кажеш, на основу његовог сведочења, да га је преобратио "отац лажи" који се претварао да је Христос? Ја тако нешто никад не бих рекао, управо поштујући неограниченост самога Христа и Духа који "ДИШЕ ГДЕ ХОЋЕ."

Пошто сам ту и тамо прочитао понеко дело по неког од светих отаца, временом сам своја размишљања формирао у правцу икономије љубави. Постоје и еклисиолошке последице мог таквог размишљања (и признајем да лако може бити да сам у заблуди - али, барем се чувам гордељивих тврдњи да поседујем неко ЗНАЊЕ или ИСТИНУ, по овим питањима). Дакле, еклисиолошки, мени се чини да је прича о спасењу у корелацији с јеванђелском причом о талантима (Мт. 25, 14-30). Можда можемо да је применимо и на законе старца Клеопе (чије је такво размишљање, поновићу, засновано у Светом Предању)? Наиме, можда је један талант тај природни закон по коме смо сви рођени, пет таланата закон стварања, а десет врхунац и пунота истине - до Христа Стари а од Христа Нови Савез? То би практично значило да целина истине у православној Цркви Христовој представља десетоструко већи напор (двиг) ка спасењу. Није то само ексклузивитет Новог Израила и царског свештенства "по чину Мелхиседека" - не, драги брате Јустинијане, мени се то чини као врхунац у хијерархији одговорности нас, припадника Новог Израила и царског свештенства "по чину Мелхиседека." И тиме није само исказано савршенство Љубави него и савршенство Правде Бога Живог и Истинитог - "којима је више (у овом случају истине) дато, њима ће се више и тражити." У неисказивој есхатолошкој хијерархији Царства Божијег, православни хришћанин који се спасао, биће на неисказив начин ближи пројављеном (све)присуству Божијем, од рецимо праведног хиндуса или будисте, који је упркос околностима свога рођења, испунио закон незнабожаца и након смрти "препознао" Христа као Једина Врата ка Спасењу.

Блаженопочивши владика Данило је о томе причао отприлике овако: Божија Љубав јесте Огањ Неугасиви, а наш је двиг да, за живота, што више у својим душама разгоримо огањ сопствене љубави (према Богу и ближњима). Што је температура нашег огња већа, то нашим душама више прија Свеобухватна Топлина Божје Љубави - али, ако нам се љубав "хлади" гордошћу, очајањем, себичношћу, осудом других и блудом, сусрет "охлађене" душе са Пламеном Светлошћу Љубави Логоса Козмосаздатеља, за такву душу претставља неисказиву агонију. Да би се та агонија спречила, Свемилост Божанске Љубави повлачи свој додир са такве душе - која остаје на оном мрачном месту - а пошто је васкрсла у телу, способна је за "плач и шкргут зуба" у својој онтолошкој осами. Тада једина нада остаје апокатастаза, процес ванвременог и ванпросторног "преумења" којим душа (МОЖДА) успе да полако почне да отапа свој лед и постепено разгорева неке сићушне пламичке љубави, услед горког јада и доцканог кајања. О овом стању намерно нема превише откривења, јер то не би било пастирски говорити људима који не би могли да схвате величину поваскрсне агоније апокатастазе - али, неки светитељи у учитељи Цркве су о њој ипак опрезно говорили, с правом је сматрајући богословском неопходношћу.

Дакле, да покушам да закључим ово предугачко излагање - има амбиваленције у ставовима светитеља и учитеља Цркве по питању спасења незнабожаца. Став попут твога, многоучени брате Јустинијане, јесте међу њима преовлађујући (мислим да је то пре свега из пастирских разлога, јер би у супротном лако могло да дође до релативизације црквеног поретка и ефективно би водило ка некој врсти протестантизма у Цркви - што би било погубно). Па, упркос свему томе, основа за став попут мог (који није последица мог личног, гордог и незналачког псеудо-"умовања," него став који је "тихо" присутан од самог оснивања Христове Цркве), такође постоји - и неопходна је за било какав озбиљнији покушај бобословске расправе.

[andrej]

Овај клип су правили прави "зилоти" (увек треба стављати наводнике) Флоринци (Акакијевци), не ови наши "ревнитељи", већ "зилоти" ван Цркве Христове.

Па, не знам да ли си приметио, али брат Цвеле је ставио зилоти/зурлоти (што је, ваљда, легитимно), а ја сам употребио уобичајени партицип "зилотствујући" који синтактички имплицира процес у трајању, дакле жељу да се буде "зилотом" али не и успех у остварењу саме жеље. Тако, јасно је ко су "они" ако се пажљиво прочита - али, остаје питање, због чега је линк постављен?

Андреј, а како ти се чини овај партицип активног презента : зилотирајући   ? 4chsmu1

Чини ми се да би још боље било рећи "зилотујући," чиме би се указало на промашај не само на нивоу еклисиологије, него и семантике. Размишљао сам мало о томе. Дакле, зилотствујући би били они који теже ревновању унутар саме СПЦ (и осталих), а "зилотујући" би били они, који су на своју меру псеудоревновања свели саму цркву (тачније, мисле и говоре да као да јесу, чиме се исповедају и као жртве фантазма каквим се бави фројдовска психоанализа - покушај детета да оствари инцестуозну везу са родитељем).

89898989898989 291291291 pravopop pravopop pravopop

[Искушеник]

Тада једина нада остаје апокатастаза, процес ванвременог и ванпросторног "преумења" којим душа (МОЖДА) успе да полако почне да отапа свој лед и постепено разгорева неке сићушне пламичке љубави, услед горког јада и доцканог кајања. О овом стању намерно нема превише откривења, јер то не би било пастирски говорити људима који не би могли да схвате величину поваскрсне агоније апокатастазе - али, неки светитељи у учитељи Цркве су о њој ипак опрезно говорили, с правом је сматрајући богословском неопходношћу.

Брате Андреј, зар није Апокастаза учење које је осуђено од стране Цркве и притом је заблуда коју су исповедали неки Свети Оци?

Иначе, пошто Апокастазу спомињеш у контексту дивних речи Владике Данила, овде ћеш чути да говори управо против тога :

Untitled

разговор почиње од 52:27 минута, па послушај, ако већ ниси.

4chsmu1

[andrej]

Из одговора који је у међувремену написао високоуважени брат Јустинијан, издвојио бих следеће (али пасус, а не само део реченице како је он у мом случају урадио):

Дакле нема помена да се незнабожци спасавају према закону. Закон незнабожаца је био природни закон који је био уписан у њиховима срцима, и он се као такав ништа није разликовао од писаног старозаветног закона. Овај стих у вези незнабожаца говори само да је Промисао Божији био над свим људима не само на Јеврејима, јер незнабожци су сведочили сами по себи својим делима да они могу да испуњвају оно што је по закону. Тако су и они били припремљени да познају истинитог Бога.

Ми се, дакле, брате Јустинијане ОДЛИЧНО разумемо. Постоји несумњиво природни закон над свима, па и незнабошцима. Додао бих да су то данас чак и многи формално припадајући "православци." А природни закон се наравно огледа кроз здраву етику живљења - добрим делима незнабожаца помаже сам Христос, ангели и светитељи, а неке од њих неисказивом промишљу доведе и до саме евхаристијске заједнице - једине Цркве која спасава покајане грешнике (остали се, пак, спасавају упркос верама којима припадају а по својим добрим делима). Све је то тако, зато што се ОД НЕЗНАБОЖАЦА МАЊЕ ТРАЖИ (јер мање им је и дато). Сад бих те замолио да прочиташ шта сам горе написао и увидиш да, суштински (осим, наравно, апокатастазе која је посебна тема) говоримо о истоме.

[Guest ага пије млеко]

Овај клип су правили прави "зилоти" (увек треба стављати наводнике) Флоринци (Акакијевци), не ови наши "ревнитељи", већ "зилоти" ван Цркве Христове.

Па, не знам да ли си приметио, али брат Цвеле је ставио зилоти/зурлоти (што је, ваљда, легитимно), а ја сам употребио уобичајени партицип "зилотствујући" који синтактички имплицира процес у трајању, дакле жељу да се буде "зилотом" али не и успех у остварењу саме жеље. Тако, јасно је ко су "они" ако се пажљиво прочита - али, остаје питање, због чега је линк постављен?

Андреј, а како ти се чини овај партицип активног презента : зилотирајући   ? 4chsmu1

Чини ми се да би још боље било рећи "зилотујући," чиме би се указало на промашај не само на нивоу еклисиологије, него и семантике. Размишљао сам мало о томе. Дакле, зилотствујући би били они који теже ревновању унутар саме СПЦ (и осталих), а "зилотујући" би били они, који су на своју меру псеудоревновања свели саму цркву (тачније, мисле и говоре да као да јесу, чиме се исповедају и као жртве фантазма каквим се бави фројдовска психоанализа - покушај детета да оствари инцестуозну везу са родитељем).

89898989898989 291291291 pravopop pravopop pravopop

Одлично, нијанса је приметљива између ова два слична термина а толико различита.