Сингидунумски ранохришћански мученици - МАРТИРОПОЛИС

Danijela · Октобар 29, 2018

Помаже Бог

Моје име је Драган Петровић дипл.правник из Београда.

Са благословом владике Арсеније нишког, раније викарни епископ пат.српског Иринеја, а под руководством проф.др.протојереја ставрофора Радомира Поповића и пок.проф.др.археолога Ђорђа Јанковића и уз консултацију маг.археолога Милице Јанковића др.теологије, маг.историје Слободана Продића и проф.др.Миодрага Петровића, започет је истраживачки пројекат , који траје већ три године, о најстаријим светитељима града Сингидунума односно Београда, а то су св.ђакон Ермил и св.војник Стратник, ( страдали 315 године) св. свештеномученик Монтан и његова жена Максима, св.чтец Ермоген и ђакон Фортунат и св.ђакони браћа близанци Донат и Венуст (страдали 304 године).

https://www.youtube.com/watch?v=sfzMO-J7zRw

https://www.youtube.com/watch?v=OX2zxG8_sZc

У истраживању су учествовали дипл.археолог и дипл.теолог Павле Матулић, инжењер електротехнике Александар Цветковић и моја маленкост.

Пронађена су њихова житија и мошти које се налазе већином у Северној Италији (Аквилеја, Чивидале, Удине, Конкордиа, Милано), Риму, Цариграду и Америци. Током истраживања смо дошли до потпунијих података о још једној знаменитој личности из Сингидунума односно данашњег Београда а то је римски цар Јовијан, ( страдао 364 године) који није међу светима (напомена: током истраживања од прошлог месеца, према пронађеним најстаријим подацима изгледа да је свет ) али је сигурно исповедник православне вере, чији је живот према изворима до којих смо дошли, а који су из 4 или 6 века (на сиријском језику) је изузетно занимљив. Римокатолици га називају православни зилот.

У Чивидалеу се налазе и реликвије св.Ромула свештеника сирмијумског, св.Силвана ђакона сирмијумског и св.Секундијана сирмијуског пострадалих такође 304 године, такође и у Конкордији крај Венеције. Везано за све њих као један врло озбиљан исторјиски документ појављује се Чедадско јеванђеље, јеванђеље из града Чивидале из 6 века ( мада постоји предање да га је написао св.ап.Марко, а пре Чедада налазило се у Аквилеји те носи име и овога града), где имамо први упис словенских имена на маргинама овог четворјеванђеља, око 1500, где се поред чешких, словачких, бугарских, тзв.хрватских, нешто мање и германских, имамо и највероватније упис из 8 века једног српског владара, кнеза Прибислава из 892-893 године, сина кнеза Мутимира. Данашња наука сматра да су имена записаних ходочасника од којих су највећи део били владари из поменутих земаља била везана за наводни тзв.култ књиге, да су они ишли да би се поклонили овоме четворојеванђељу, али наша претпоставка је да су већина њих ишли на поклоњење нашим сингидунумским светитељима чије су се мошти налазила у ова два споменута града а затим остављали имена уписана на маргинама овога четворојевађеља ради помињања (глосе)

Следствено томе онда би имали праксу поштовања наших светитеља од 4 века па све до 11 века.

Због Велике Шизме, он престаје и губи се на истоку, док остаје у Северној Италји и у Словенији, нешто мање и у Хрватској, Истра, нпр.храм св.чтецу Ермогену из 5 века у једном селу у околини Пуле.

На ово указују и одређени етнолошки показатељи везани за обичаје и културу житеља ових поминутих територија који могу директно и индиректно да се вежу за најраније предање поштовања ових светитеља који потичу са ових простора. Ово све захтеав једну дужу и студиознију анализу.

Нико од горе споменутих није у календару Српске Православне Цркве. У код румуна св.Монтан и Максима су убележени црвеним словима.

Током истраживања постоји велика вероватноћа да смо дошли и до моштију св.Никите Ремезијанског које се такође налазе у Северној Италији.

Све ово је рађено у славу Божију, без икакве финансијске подршке.

http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15212

http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15142

http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15112

http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15411

http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15213

http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15360

http://www.slovoljubve.com/slovoljubve/Cir/Newsview.asp?ID=15096

http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=16973

ТВ Храм: емисија Хришћански траг