Српска традиција и обичаји везано за веру

[ивањушка]

ево мало колача од мене

[мирођија]

Ови колачи славски су уметност,  мој је обичан са оцилима , али увек лепо нарасте и буде печен ,

иначе је посан, јер славимо Светога Николу...

[Guest Izida]

Protinice,hvala za recept!Koristice mi za Svetog Stefana.Posto sam dovoljno odrasla da odmenim mamu.A mama se unapred prepala,kad je cula da hocu ja da ga mesim.

[ивањушка]

Protinice,hvala za recept!Koristice mi za Svetog Stefana.Posto sam dovoljno odrasla da odmenim mamu.A mama se unapred prepala,kad je cula da hocu ja da ga mesim.

?? ???????? ???? ? ??? ?? ???? ??? ??????? ???? ????.??? ?? ???????? ? ???? ?? ??? ?????? ?? ??? ?? ?? ????,???? ???? ?? ????? ? ??? ?? ????? ? ????? ? ???? ?? ????, ?? ???? ?? ??????? ??? ??????? ???-??? ? ?????????? ?? ??????????? ????. :smiley:

[Vizantiona]

[Guest Izida]

Ja sam jos u proslom veku,tacnije na Trojice 1995.,na slavu grada Uzica,dobila ovu knjigu "Za otslusanu nastavu i polozen ispit iz pravoslavnog katehizisa!''Knjiga je divna,i nadasve poucna.Protodjakon Ljubomir Rankovic zaista sjajno pise!Od srca je svima preporucujem.U njoj su cak napisana mala zitija svetaca.

       

[Vizantiona]

[Vizantiona]

Vreme krsnih slava

Etnolog-

Dragomir Antonić

Slava ili Krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj, najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa određenim hrišćanskim svetiteljem, zaštitnikom doma i porodice. Slava je isključivo srpski običaj, jer i kad je pripadnici drugih naroda slave, slave je kao srpski i pravoslavni običaj.

O poreklu slave ima sijaset mišljenja i tumačenja, ali bez obzira na sve razlike, ostaje činjenica da Srbi danas čuvaju i poštuju slavu kao što su to radili i njihovi preci. Vezanost Srba za slavu i svetitelja zaštitnika vidljiva je u mnogim pesmama, pričama, predanjima, gde svetac–zaštitnik uvek pomaže svečaru koji je zapao u nevolju.

"Ko krsno ime slavi onom i pomaže" –izreka je sačuvana u srpskom narodu.

Slava se kod Srba, po narodnoj tradiciji, nasleđuje ali se ne deli. Dok je otac živ sin ili sinovi ne preuzimaju slavu, već je slave sa ocem. Ako otac nije u snazi sin preuzima sve obaveze oko slave, ali je otac domaćin slave.

Kad otac umre sinovi preuzimaju slavu. Ako ima više braće, mogu se dogovoriti da slavu preuzme jedan ili svi. Prve godine po smrti oca slava se drži u porodičnom krugu bez gostiju i velikog veselja.

Srpska pravoslavna crkva ima suprotan stav. Crkveno tumačenje kaže "sin kad zasnuju sopstveno domaćinstvo i ode od roditelja, počinje sam da slavi".

Glavni simboli slave su: ikona, slavska sveća, slavski kolač, žito, vino i sveštenik.

Svaki pravoslavni dom ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu.

Za slavu se kupuje veća sveća. Sveću pali domaćin u prisustvu ukućana i prijatelja pre početka slavskog ručka. Kad se domaćin prekrsti i izgovori molitvu "Oče naš" – počinje slava. Sveća gori celog dana, a gasi se kad poslednji gosti odu. Sveću gasi domaćin uz  molitvu svetitelju, tako što uzme malo sredine iz slavskog kolača, natopi ga vinom i njime stisne fitilj sveće.

Slavski kolač je kvasni hleb i uvek se zamesi – ako se kolač mesi u kući – osveštanom, svetom, vodicom. Treba ga umesiti dan pre slave. Kolač se, zajedno sa žitom i vinom, nosi rano ujutru u crkvu, ako nije dogovoreno sa sveštenikom da reže kolač kod kuće. Pravilo po kome se danas vrši obred rezanja kolača, sastavio je 1862. godine mitropolit Mihailo.

Uoči slave priprema se slavsko žito koje se naziva i koljivo. Kad se na dan slave upali sveća, onda se domaćin prvi posluži žitom. Gost, kad čestita slavu, prvo se ponudi žitom, a potom ostalim đakonijama. Po učenju Srpske pravoslavne crkve žito se sprema za sve slave. Po narodnom verovanju za Arhangela Mihaila žito se ne sprema. U nekim krajevima, ali je ovo ređi slučaj, neće spremiti žito ni za Svetog Iliju.

Učešće sveštenika u slavskom obredu je obavezno.  Prvo učešće je pre slave. Tad sveštenik sa pomoćnikom, mladim bogoslovom, dolazi u dom da ga osvešta i blagoslovi, ili kako se u narodu kaže "da sveti vodicu". Drugo sveštenikovo učešće je u hramu gde sveštenik vrši rezanje kolača. Prisustvo božijeg izaslanika u slavskom  obredu pokazuje da je i sam Gospod blagoslovio svečarev dom i sve prisutne u njemu. Slava bez božjeg poslenika je obična gozba.

Etnolog

[Vizantiona]

  1500_baby.gif' class='bbc_emoticon' alt='8084.gif' />

                        Slavsko zito

500 g psenice belije

500 g mlevenih oraha

100 g suvog grozdja

375 g secera

1 vanilin secer

secer u prahu

cimet

orascic

seckani badem i lesnik

Ociscenu i opranu psenicu ostaviti da prenoci u hladnoj vodi.

Skuvati je u istoj vodi na tihoj vatri uz povremeno mesanje.

Ne treba dolivati vodu u toku kuvanja,osim ako je neophodno.

Kuvanu psenicu preruciti u cediljku i ispirati je hladnom vodom

dok se ne skine bela skrama.Zatim je rasporediti po cistom

stoljnaku i prekriti drugim stoljnakom.Ostaviti da prenoci.

Sutradan je samleti na masini za mlevenje mesa,malo posoliti

i dodati ostale sastojke,dobro u mesiti.Oblikovati u loptu,

staviti u odgovarajucu ciniju i oblikovati poluloptu.Saku

mlevenih oraha staviti u tanjir i dodati vode.Mesati dok se

ne dobije mlecna boja.Ovaj premaz nanositi nozem,koji treba

povremeno zamakati u vodu,da bi se uglacala povrsina zita.

Preko premaza posuti prah secersa malo banilinog secera i

pritisnuti salvetom,da secer ne bi spadao.Na kraju,zito

ukrasiti orasima,bademima i lesnikom.

                                              Jeromonah Jerotija Dragovic

                                                    glavni patrijarsiski kuvar

                                                              1885.godina

[Vizantiona]

8084.gif

[PD]

Super tema!

Da li je ispravno da posude koje koristimo za kolac i zito ne upotrebljavamo za nista drugo?

Ovo sam negde procitala davnije i ja tako kupila posudu za zito i tacnu za kolac i koristim samo za ovu priliku.

Kolac mesim od osvestane Bogojavljenske vodice, pa cak kapnem neku kap i od Krstovdanske...i to negde procitah.

PS; Inace za mene je citav januar poseban mesec...od Badnje Veceri, Bozica, Sv. Stefana (mog muza rodjendan), Nove Godine, Krstovdan, Bogojavljenje, i kruna svega Sv. Jovan Krstitelj i Preteca Gospodnji (slava koju slavim), i zavrsava sa Sv. Savom.

Neki ljudi koriste godisnje odmore da idu u tople krajeve, more itd...ja koristim u ovo vreme jer za mene nema nista lepse od ovih dana.

0311_womens

[sasluzitelj]

Super tema!

Da li je ispravno da posude koje koristimo za kolac i zito ne upotrebljavamo za nista drugo?

Ovo sam negde procitala davnije i ja tako kupila posudu za zito i tacnu za kolac i koristim samo za ovu priliku.

Kolac mesim od osvestane Bogojavljenske vodice, pa cak kapnem neku kap i od Krstovdanske...i to negde procitah.

PS; Inace za mene je citav januar poseban mesec...od Badnje Veceri, Bozica, Sv. Stefana (mog muza rodjendan), Nove Godine, Krstovdan, Bogojavljenje, i kruna svega Sv. Jovan Krstitelj i Preteca Gospodnji (slava koju slavim), i zavrsava sa Sv. Savom.

Neki ljudi koriste godisnje odmore da idu u tople krajeve, more itd...ja koristim u ovo vreme jer za mene nema nista lepse od ovih dana.

0311_womens

zaista cudesn je januar i tako dirljiv ispunjen praznicima  :smiley:

[чтец Филип]

Pitanje ako neko zna molio bih -sta uraditi ako u kuci zaostane i ne utrosimo osvestani kolac i zito,kako da postupimo pravilno.

[sasluzitelj]

Pitanje ako neko zna molila bih -sta uraditi ako u kuci zaostane i ne utrosimo osvestani kolac i zito,kako da postupimo pravilno.

lepo ili ostatke spaliti ili dati pilicima da pojedu  :smiley:

kao i sa svim osvestanim stvarima uostalom  :smiley:

[Guest Alefshin]

Da li je ispravno da posude koje koristimo za kolac i zito ne upotrebljavamo za nista drugo?

Није обавезно, али је тако најпрактичније и најбоље.