Ученици Богословија на летовању у Грчкој

[Поуке.орг - инфо]

На позив митрополита Китруса, Катарине и Платамона Георгија, а по благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, и ове 2018. године организована је посета Грчкој за ученике и професоре три богословије, Београдске, Нишке и Карловачке.

У организацији ВДС-а и ове године, као и предходне две, спојиле су се и збратимила три богословије. Генерални секретар ВДС-а свештеник Владимир Марковић прихватио се велике одговорности  око припреме и реализације доласка богослова у Грчку. Богословци су кренули у пратњи протопрезвитера Бобана Стојковића, презвитера Ђорђа Мирковића и ђакона Немање Калема. Група је била смештена у одмаралисту митрополије у месту Катерини, где су услови били веома пријатни. У овом одмаралишту сачекао нас је ђакон Бранислав Јоцић, који је омогућио групи квалитетан превод са грчког језика.

 

По благослову митрополита Георгија, нашег домаћина, позвани смо да узмемо учешће у литији у месту Лептокарија. Заједно са професорима ученици су присуствовали  вечерњем богослужењу. У обраћању свим присутним верницима митрополит је поучио народ о лику Пресвете Богородице и нагласио да смо ми непрестано под окриљем Пресвете Богородице, и да је она наша велика заштитница. На  крају обраћања митрополит је говорио о блискости двеју сестринских Цркава.  Посебну захвалност је упутио богословима  отпевали на десетину богослужбених песама посвећених Пресветој Богородици.

 

Другога дана по доласку у Грчку богословци су обишли манастир Св. Јефрема Сирина. Овај манастир се у Грчкој назива ,,рај на земљи“, у то су се уверили сви који су дошли да посете ову светињу. У манастирској цркви групи је изложен кратак историјат манастира. У порти су отпевани тропари Светом Сави, Кирилу и Методију и Арсенију Сремцу. Трећег дана група је била распоређена у три вркве у којима се по благослову митрополита Георгија служи Литургија на српском језику. Богослови су били распоређени у три града,  Паралију, Неи Пори и Лептокарију. После Литургије уследила је трпеза љубави.

 

Одлазак на планину Олимп, посета Природњачког музеја и посета новог манастира Светог Дионисија Олипског, као и старог манастира, био је прави доживљај за целу групу. У Прирдњачком музеју групи је изложено све о биљном и животињском свету планине Олимп. У музеју је представљена и 3D проекцију спота о планини Олимп као и олимпијској регији. Након што се нешто ново сазнало о географским карактеристикама планине Олимп, упутили су се да сазнају и када је први пут хришћанство стигло у ову олимпијску регију.

 

Нови манастир Светог Дионисија Олипског удаљен је 3кm од села Литохоро. Потиче из 1950.г., јер је стари манастир доживео велико разарање, пљачкање и рушење. У новом манастиру група је имала прилику да види и манастирску ризницу, где су поред разних и многобројних списа и реликвија из времена турске владавине налази и већи број делића моштију многих светитеља. После новог манастира обишли су и стари манастир који је удаљен 17 кm од новог манастира. Трагови овог старог манастира потичу из 1542. године. У овом старом манастиру живео је и сам Свети Дионисије. Након што су богословци отпевали неколико тропара, уприличено је и мало окрепљење у манастирској гостопримници.

 

Сутрадан је група посетила археолошко налазиште Дион. Дион је значајан историјски град. У њему је Александар Македонски принео жртву када је кренуо у поход на Азију. Група је касније обишла и музеј града Дион, где се може сазнати доста тога о том античком периоду.

 

Предпоследњег дана боравка митрополит Георгије је одржао богословима предавање о свом искуству мисионарења у централној Африци. Као свештеник био је позван од стране патријарха Теодора да дође у град Кон-Гоу. Због познавања француског језика, тада свештеник Георгије био је позван за предавача на Богословском факултету у том граду. Митрополит је говорио о тешкоћама које је имао у току своје мисије у Африци и о великој скромности коју је видео у тим људима. ,,На почетку сам се бојао како ће и дали ће мисија бити успешна. Требало ми је мало времена да се навикнем на тај менталитет народа који је другачији од грчког. Касније сам схватио да можда људи тамо немају обућу и одећу, али имају нешто много битније, а то је благо и чисто срце,“ рекао је митрополит.

 

Митрополит је неколико пута нагласио да је у данашње време најбитније мисионарење, нарочито за тренутне свештенике, али и за оне што се припремају да ступе у свештенички чин. На крају предавања изразио је задовољство и упутио велику захвалност нашој Српској Православној Цркви што шаље богослове на оваква путовања, јер је и то један вид мисионарења. 

 

Те вечери богослови су били гости на панагирику у порти храма Свештеномученика Харалампија у Катерини. У овом храму се чувају мошти свештеномученика Харалампија и Елевтерија.

 

Последњи дан боравка у Грчкој био је посвећен обиласку храмова у Солуну. По доласку у Солуну група се најпре упутила на српско војничко гробље ,,Зејтинлик“, где ју је дочекао старина Ђорђе Михаиловић. У најкраћим цртама чувар овог гробља Ђорђе је говорио о Солунском фронту и о нашим славним прецима који су положили своје животе за нашу отаџбину Србију. Овде су се сви заједно помолили Богу за душе преминулих који су дали своје животе у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Затим су обишли и цркву Светог Димитрија, где су се поклонили и целивали мироточиве мошти Светога Димитрија. Обиласком цркве Свете Софије, која је најстарија црква у Солуну, завршено је ово десетондевно поклоничко путовање за богословце.

 

Извор: Српска Православна Црква

View full Странице