Архијерејска Литургија на Водици у Мирковцима

[Поуке.орг - инфо]

У хладу стогодишње липе, као некада Христос у хладу маслина у Гетсиманском врту, Владика осечкопољски и барањски г. Херувим произнео је 9. августа 2018. године службу Троједном Богу и принео бескрвну Жртву од свих и за све у храму Светог великомученика Пантелејмона на Водици у Мирковцима.

Саслуживали су протојереји-ставрофори Мирко Николић, Саша Кузмановић, Душан Колунџућ, Јован Клајић, Душан Марковић, Добривоје Филиповић и Драгомир Живанић, јереји Горан Тодоровић и Марко Шукунда, као и ђакони Радован Арсеновић и Срђан Лукић. На литургијске прозбе и возгласе одговарали су богословска омладина и свештенство под вођством професора богословије Светог Арсенија Сремца Предрага Миодрага.

Уследила је литија и помен за свештенике који су служили на мирковачкој Водици. Владика Херувим је освештао славска обележја и обратио се сабраној заједници:

-У Име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, сабрани овде, пред цркве Светог великомученика Пантелејмона, у чије се име и сабрасмо, а опет у име Свете Једносушне Тројице, јер је Бог диван у светима Својим, како данас смо и чули у прокимену Апостола. Заиста је Бог диван у светима Својим, јер је овај дивни светитељ Цркве Божје просијао као најсветлије кандило које непрестано гори у црквама нашим и у душама нашим. Овај дивни светитељ кога смо данас прославили носи назив великомученик, који је својим животом сведочио веру Христову и мученички страдао за Христа, за Јевнђење и за Цркву Божју. Он је био родом из Никомидије, лекар по струци. Једне прилике када је исцелио слепог човека, његови ближњи, сродници и пријатељи су га оптужили да је хришћанин и онда га је цар Максимијан, тадашњи владар Римског царства, ставио на велика мучења и он је мученички пострадао за веру Христову. У његовом дивном житију пише да када је стајао пред царем Максимијаном Херкулијем он је телом био пред земаљским царем, а умом пред Небеским Царем, јер је знао да његово страдање јесте страдање за Христа и за Јеванђеље које је Христос проповедао. Управо та вера га је одржала и он је процветао као најлепши цвет у Цркви Божјој и прославља се као светило наше Свете Цркве.

Радујем се данас што сам овде, поред овога дивнога храма и дивнога места, богопројављенога, где тече чудотворни извор, где смо се сабрали да прославимо Име Божје, да прославимо овога дивнога угодника Божијег, Светог великомученика Пантелејмона. Као што је Свети великомученик сведочио веру Христову, исто тако и ми треба да сведочимо Христа, непрестано, свакога дана и свакога тренутка. Како дишемо, исто тако треба да сведочимо, свакога секунда и тренутка исту ту веру Христову, какву је имао и Свети великомученик Пантелејмон. Међутим, поставља се питање како да ми стекнемо та небеска блага овде на земљи, јер ова земља нас води једном другом философијом живота, једном материјалистичком филозофијом која нас удаљује од самога Бога. Само светом Литургијом и литургијским животом у Цркви можемо стећи врлински живот и стицати небеска блага, онако како је то стицао и наш великомученик Пантелејмон, због кога смо се данас овде сабрали. Управо та небеска блага је он стицао и ми треба непрестано да их стичемо  у нашем овоземаљском животу. Да оставимо тај материјалистички живот који нам се намеће, а да се препустимо врлинском јеванђелском животу, јер преображење једино јеванђелски народ може да сведочи за Христа и да буде народ светосавски, народ светосимеонски, онако како су нам то наши Оци оставили. А оставили су нам добар пример дивнога земаљскога подвига какав треба ми да следимо и каквим ми треба да живимо. Не само да су нам они оставили, видимо да је и Свети великомученик Пантелејмон истог тог Христа проповедао и сведочио.

Ми смо кроз историју имали дивне светитеље који су истим тим Јеванђељем, истим тим путем врлине ходили. Тако и ми треба да ходимо и да непрестано имамо Христа у себи, да непрестано, кад год долазимо на света богослужења, а требамо што чешће да долазимо, учествујемо у светој тајни Причешћа, да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, јер је то једини прави и истински пут нашега живота и стицања врлина у овоземаљском животу. Ту се сусрећемо са Богом најближе, најпотпуније, најсавршеније, јер је света Литургија пуноћа живота у Цркви. У њој је све сливено и у њој је све испуњено. Лепо вас је данас видети овде, сабране у овако великом броју да сведочимо Христа, да сведочимо Јеванђеље Христово, да ширимо љубав, мир, јер је то једини начин нашег живота и опстанка на овим просторима. Нека би Господ дао да се, молитвама Светог великомученика Пантелејмона, наша вера умножи, да се љубав међу нашим народом умножи, да нема више међусобне заваде и неслоге, већ да влада слога, мир и љубав, од сада и кроз сву вечност. Амин.

Радост празничног дана била је још већа због чињенице да је, неуморним радом протонамесника Немање Клајића, Парохијски дом у Мирковцима ушао у завршну фазу радова и да свештеничка породица већ живи у њему. Имајући све ово у виду, Епископ је благоволео да освети Парохијски дом. Евхаристијско славље се наставило у црквеној сали, која је, такође великим трудом проте Немање Клајића, стављена у функцију пре неколико месеци.

 

Извор: Српска Православна Црква

View full Странице