Vasionske letilice nekad i sad: iskustva, saznanja, ideje za buducnost

[obi-wan]

Evo, da prenesemo pricu o satlovima ovde. I o svemu ostalom na tu temu, normalno.

Krenuli smo odavde...

 

[obi-wan]

Naravno, ocekujem da se pre svih @Милан Ракић ukljuci na temu, da strucno zaokruzi sve ostale nase razgovore ovde.

[Grizzly Adams]

Кушачу ниједан, баш сам хтео да заобиђем расправу...

Дакле, да направимо увод - брадер Оби је на мој коментар:

On 2/1/2018 at 9:02, Grizzly Adams рече

Кад смо код тога, колико год била фасцинантна машина - тј. управо због тога што је био превише амбициозан и компликован - Спејс Шатл је ипак велики промашај америчке свемирске агенције. Због тога ево скоро већ читаву деценију САД нема своја "возила" за превоз космонаута до станице и даље, већ мора да користи руске Сојузе који су дизајнирани још 1960-тих. Веома скупо су платили старе инжињерске лекције - не поправљај оно што ради и најједноставније решење је најбоље.

Одговорио:

пре 6 часа, obi-wan рече

Dobro, nije bas promasaj, malo mu to dodje prejaka rec. Ipak je sluzio podosta, i relativno uspesno. Kod njega je najvaznije to sto je prakticno dokazana i u upotrebu uvedena ideja o "re-entry vehicle", tj. cinjenica da on nije kao ostale rakete da sasvim sagori pri svakoj misiji, nego moze da se koristi ponovo i prakticno neograniceni broj puta. U tom smislu je bio mnogo isplativiji nego npr. rakete "Saturn".

E sad, nedostaci tehnologija i ti neki nezgodni detalji su umeli da naprave uzasne nesrece, ali to ipak nije specijalitet samo satlova, nego svih tih vasionaca.

Где сам хтео да се извучем са "ОК, не слажемо се", али неће...

[obi-wan]

Ja cu za pocetak da ubacim poneku dobru sliku...

...

https://wall.alphacoders.com/big.php?i=274626

...

http://www.2kwp.com/space-shuttle-endeavour-hd-wallpapers/

...

https://gizmodo.com/chase-bank-of-america-and-citigroup-all-ban-cryptocur-1822707798

[obi-wan]

I ruski Buran, naravno...

...

http://sf.co.ua/id121435

[obi-wan]

Kabina satla...

...

http://gzsihai.com/501359817.html

[obi-wan]

Evropski mladji brat ove prve dvojice, mali satl "Hermes"...

...

https://fineartamerica.com/featured/2-hermes-space-shuttle-artwork-david-ducros.html

...

Na ovoj slici prikazan kao spojen sa malom stanicom-laboratorijom "Kolumbo"...

https://falsesteps.wordpress.com/2012/08/25/mtffcolumbus-europes-space-station/

 

[Grizzly Adams]

пре 11 минута, obi-wan рече

Kabina satla...

"Одувек сам сањао Пантићу, да будем капетан од белу лађу..."

[Milan Nikolic]

Због тога ево скоро већ читаву деценију САД нема своја "возила" за превоз космонаута до станице и даље, већ мора да користи руске Сојузе који су дизајнирани још 1960-тих.

Uglavnom, NASA već radi na poboljšanju svog sistema za slanje ljudi u svemir, a ove godine to treba da demonstriraju industrije koje sarađuju sa Nasom: Boing i Space X.

Boing planira lansiranje u novembru, a Space X u decembru. Obe misije će biti slanje po dvoje astronauta, tačnije Boing će imati prvi komercijalni let do Internacionalne svemirske stanice (ISS), dok će Space X poslati dvojicu Nasina astronauta na ISS.

Targeted Date: November

Mission: Commercial Crew Boeing Crew Flight Test (Crewed)

Targeted Date: December

Mission: Commercial Crew SpaceX Demonstration Mission 2 (Crewed)

 

[Vladan :::.]

1 hour ago, obi-wan рече

Kabina satla...

Шта је бре ово све аналогно... Нема ниједан тач скрин... 

[obi-wan]

пре 3 минута, Vladan3 рече

Шта је бре ово све аналогно... Нема ниједан тач скрин... 

Ali dobra je kabina... zamisli sedis/lebdis unutra, a ispred tebe se blista matica Zemlja...

[Vladan :::.]

пре 1 минут, obi-wan рече

Ali dobra je kabina, zamisli sedis/lebdis, a ispred tebe blista se matica Zemlja...

Ма зезам се, кабина је cool и то је сигурно феноменалан осећај... буквално ванземаљаски... Respect за све који су учествовали у сваком случају.

Штета што фотка није високе дефиниције да мало загледамо и ми који немамо појма чисто из радозналости...

[Grizzly Adams]

ОК, као што рекох, на ову тему би се могла написати књига (можда и има нека...), ја ћу да овде поставим само пар кратких тачака зашто мислим да је Спејс Шатл био велики промашај НАСА-е.

Шта је био циљ Спејс Шатл програма?

Само име каже - "шатл" је на енглеском назив за "такси" који редовно иде између две локације (нпр. хотел и аеродром). Идеја је била да се направи возило које ће веома често (предвиђено више од 50 пута годишње), безбедно и јефтино (предвиђена цена око 50 милиона долара по лету) да омогући "редован саобраћај" између земље и орбите.

Критика

Прво, те циљеве су промашили. Летело се само око 5 пута годишње (тј. десет пута мање од предвиђеног), цена је била скоро десет пута већа - нешто испод $500 милиона по лету. Кад се сада, после свега, сабере и израчуна цена сваког лета је у ствари око $1.5 милијарди.

Сам дизајн, по мом скромном мишљењу, био је тотални промашај. Идеја да свемирска летелица слеће на писту попут авиона пуно компликује ствари и прилично сам сигуран није дошла од инжињера, већ од неког "вишег фактора" коме је то изгледало "кул". Утиче на неколико ствари:

1. Комплексност - слетање на писту захтева читав низ ствари, од аеродинамике, до стајног трапа које непотребно компликују дизајн.
2. Употребљивост - самим тим што слеће на писту, шатл као возило је неупотребљив за лет на Месец, Марс или слично.
3. Безбедност - неколико ствари.

    3.1 Слетање. Шатл нема сопствени погон при слетању, практично је једрилица. То значи да посада има један покушај да "погоди" писту. И мора да је погоди. Код капсуле прецизност није толико битна.
    3.2 Изложеност првом степену. Због облика и величине, шатл је "закачен" за први степен "трбухом" за онај наранџасти резервоар са горивом - тј. десетине тона горива. То значи да возило не може да избегне експлозију или слично. Колумбија је страдала приликом повратка због оштећеног топлотног штита приликом полетања - управо због тога.
    3.3 Недостатак система за евакуацију. У случају незгоде приликом полетања посада шатла није имала никакав начин да "побегне". Једина шанса им је била да шатл као возило преживи незгоду и слети. А такви системи постоје одавно (Launch Abort System) и веома су поуздани. Наравно, "авионски" дизајн шатла онемогућава такав систем... Челенџер је страдао управо због тога. Посада је преживела експлозију, али нису имали никакве шансе јер је кабина само беспомоћно треснула у море.

4. Пропуштене шансе. Американци су већ имали изузетно напредан систем са капсулама развијен за потребе Аполо програма, који је функционисао одлично. Због огромних трошкова и ресурса које је развој шатла захтевао - све је то одбачено и заборављено. Јер за те ствари књиге не значе пуно, потребно је непрекинуто искуство и активан програм. Зато они сада, после 30-40 година ево поново "измишљају топлу воду" - на пример: https://en.wikipedia.org/wiki/Orion_(spacecraft) - који је само већа верзија Аполо капсуле, а коју изнова сада морају да "развијају" и тестирају.

То је што сам се сетио сад у једном потезу. Сигуран сам да не ваља још због нечег...

https://en.wikipedia.org/wiki/Space_Shuttle_program

[Милан Ракић]

У добром делу мним да Гризли добро мни. 

Свестан наравно утицаја "дубоке државе" и њихових опструкција током рада на пројекту, ипак не мислим да је неко "из сенке" утицао на развој новог начина за пут у свемир, или су пак поменути утицали и на развој истоветних летелица и код Совјета, односно Европске агенције за космос на генералном плану. Тј. на идеји о "свемирском авиону" да тако кажем.

У праву јест због огромне количине новца која је за неколико десетина пута коштала више америчке грађане но што је пројектовано.

Што се тиче "нарушене аеродинамике због стајног трапа", исти се налази у летелици до самог слетања тако да не нарушава аеродинамичку структуру, сем у мери исток к`о и код сваке летелице авионског типа. Поред ваздушних кочница и сам стајни трап поред примарне улоге има и улогу успоравња и додатне стабилизације летелице приликом слетања.

Што се тиче употребљивости, шатл и није био предвиђен за пут до Месеца или даље, но само за истраживања у некој "нормалној" орбити, односно за "шатловање" `ране и џебане до свемирске станице.

Проблем јесте свакако недостатак непосредног погона, тј. мотора који би при слетању пилоту дали комфор да слети "како Бог заповеда", а не да зависи од тога како су математичари и физичари прорачунали, односно како се прорачун показао у пракси и колико је пилот имао "простора" да искористи моторе (шатлови мотори служе за подешавање положаја при уласку у атмосферу) за што правилнији улаз. Свакако, овде се због недостатка репних површина (јер шатл је изведен као "делта крило") морао применити мало другачији НАКА профил крила од уобичајених за авионе, односно једрилице. Ипак 133 успешна слетања (јер сви пилот шатла су изабрани између најбољих морнаричких пилота махом, са више тисућа сати налета) показују, у тој мери гледе, да проблематика атерирања није проблем, него проблем чине неке друге ствари.

А те друге ствари су управо оно што чини и што ће чинити проблем код сваког одласка са Земље, а то је ракета носач. Како код шатла, тако и код свих пројеката садашњих и будућих, огромна количина потентне твари концетрисане на једном месту ради давања горива за погон-увек ће бити проблем, тј. увек ће постојати могућност да се приликом полетања, односно у свакој следећој фази тока, све док се не истроши погонска материја може десити хаварија и експлозија. 

И ту онда мислим долазимо до основног проблема и шатла и свих осталих и свемисрких мисија које ће тек уследити, а то је спашавање "живе силе" уколико до хаварије дође, а то је систем за евакуацију. Да ли у виду неке врсте капсуле са неким падобранима или избацивим седиштима до неке одређене висине при полетању. (Јесте! "Челинџеровци" су најмање троје преживели удес тог шатла, али кабина није имала кочеће падобране и сваки од то троје преживелих је у тренутку судара са океаном "због" основних физичких закона уместо 100 кг тежио 20 тона, јер је сила у тренутку удара била 200 Г.)

А те системе је, к`о што Гризли каже, један Американац, а заправо Србин, НАСА-ин инжењер Милојко Вучелић направио још за мисију Аполо...

Свакако, не треба избегнути још по нешто а када су удеси шатла у питању. А ту се опет враћамо на "дубоку државу" и толике стотине милијарди долара које су спрцане. А то је (у оба случаја удеса), давање простора добављачима одређених материјала, а које инжењери нису предвидели приликом пројекта; даље, било је ту и лоших међуљудских односа и комуникације између инжењерских тимова, егоизма "ја па ја",... Све то је уочио Чак Јегер испред једне независне комисије која је испитивала удес "Челинџера". И још да додам, и када се десио "Челинџер" и када се десила "Колумбија" због којих смо и започели ову тему, приликом оба лансирања су дувала два најјача ветра на Канавералу.

На крају само да кажем, нисам ја неки стручњак, ово су само нека лаичка размишљања, а време пред нама ће показати, нарочито сада када се у причу укључио и Елон Маск, те када се иде и на то да се људска посада шаље и даље од Земљине авлије, како ће бити и шта ће се урадити првенствено у сегменту људске безбедности, јер човек је најважнији.

 

[Avocado]

Pogrešno sam pročitao naslov kao "Vavilonske letelice, nekad i sad..." i taman se ponadao da ću da saznam nešto korisno o Ancient Aliens... kad ono ništa...