Jump to content

Страх који ме мучи

Оцени ову тему


Препоручена порука

Драге сестре и братијо,

 

Прекопираћу вам писмо које сам послао једном јеромонаху. Унапред молим за озбиљност и саосећајност.

Оче, нисам вам дуго писао километарска писма али ћу сад морати јер ме мука тера.
Неће баш бити километарско, чита се за 2 минута.
Покушавам да дефинишем, да опишем, уђем у своју подсвест како бих вам објаснио тачно оно што ме 
мучи.Те помисли ми стварају страх који није мали, који ме паралише и који може бити погубан по мене.
Може опет да ме одведе у Институт за ментално здравље а они ионако једва да могу да помогну човеку 
а тек мени не могу помоћи јер је мој проблем везан за духовност. Ви морате бити мој лекар. 
А и да се што пре скинем са ових лекова. Само би ме кљукали лековима.
Читајући Псалтир и слушајући једну духовну емисију ја сам стекао слику о Богу који уме сурово
да кажњава. Почео сам да се бојим Бога, стекао сам страх од Божје казне.Како да правилно поимам Бога?
Ја имам тзв општи анксиозни поремећај (ОАП)или како га у психијатрији зову- слободно лебдећи страх. Ухвати
ме безразложни страх и оно чега се прво латим што ме плаши то ми ствара панику и преокупира ми ум. 
Рецимо, бојим се заразних
болести. Па кад сам у фазама тог ОАП ако мислим о хигијени онда је страх од инфекција, када мислим о Богу
онда је страх од Бога. Већину страхова сам победио али ми је преостао тај религијски, почео сам да се бојим
Бога, стекао сам страх од Божје казне. Како да правилно поимам Бога како га се не би бојао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 19. 10. 2017. at 6:22, motorheadsd рече

Драге сестре и братијо,

 

Прекопираћу вам писмо које сам послао једном јеромонаху. Унапред молим за озбиљност и саосећајност.

Оче, нисам вам дуго писао километарска писма али ћу сад морати јер ме мука тера.
Неће баш бити километарско, чита се за 2 минута.
Покушавам да дефинишем, да опишем, уђем у своју подсвест како бих вам објаснио тачно оно што ме 
мучи.Те помисли ми стварају страх који није мали, који ме паралише и који може бити погубан по мене.
Може опет да ме одведе у Институт за ментално здравље а они ионако једва да могу да помогну човеку 
а тек мени не могу помоћи јер је мој проблем везан за духовност. Ви морате бити мој лекар. 
А и да се што пре скинем са ових лекова. Само би ме кљукали лековима.
Читајући Псалтир и слушајући једну духовну емисију ја сам стекао слику о Богу који уме сурово
да кажњава. Почео сам да се бојим Бога, стекао сам страх од Божје казне.Како да правилно поимам Бога?
Ја имам тзв општи анксиозни поремећај (ОАП)или како га у психијатрији зову- слободно лебдећи страх. Ухвати
ме безразложни страх и оно чега се прво латим што ме плаши то ми ствара панику и преокупира ми ум. 
Рецимо, бојим се заразних
болести. Па кад сам у фазама тог ОАП ако мислим о хигијени онда је страх од инфекција, када мислим о Богу
онда је страх од Бога. Већину страхова сам победио али ми је преостао тај религијски, почео сам да се бојим
Бога, стекао сам страх од Божје казне. Како да правилно поимам Бога како га се не би бојао.

Expand  

Za pocetak da se molis svako jutro cim ustanes i budes hrabriji jer za zivot je potrebna pre svega hrabrost!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 19. 10. 2017. at 6:22, motorheadsd рече

Читајући Псалтир и слушајући једну духовну емисију ја сам стекао слику о Богу који уме сурово
да кажњава. Почео сам да се бојим Бога, стекао сам страх од Божје казне.Како да правилно поимам Бога?

Expand  

Možda ne bi bilo loše bataliti stari zavjet, eto konkretno Psaltir, pa da se umjesto starozavjetnog Boga koji kažnjava, posvetiš novozavjetnom Bogu (Sinu) Hristu koji voli i oprašta. Boga koji čak i sa Krsta oprašta jer "ne znaju šta čine". Oprašta nepoštenim carinicama, bludnicama, razbojnicima... Zove djecu da dođu njemu, iscjeljuje, hrani...

Posebno obrati pažnju na priču o "bludnom" sinu, pa vidi kolika je ljubav Očeva, nema kazne, prihvata ga ponovo.

Ne bi trebalo ići u Crkvu zato što se bojimo Božije kazne nego da vidimo tog Boga koji oprašta i voli i budemo sa njim.

Sam život je nagrada, tj dar, ne kazna. Posveti se stvarima koje te opuštaju. Ovo što ti goranger reče, u krajnjem slučaju...

Oprosti, znam da si sve ovo vjerovatno čuo već 1000 puta, želio bih ti pomoći, a ne znam kako, eto napisah nešto, tek da se kaže...

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bila sam nesto napisala da je za zivot najpotrebnija hrabrost, pa mi nisu objavili. Ne zelim da sudim, al to je cinjenica. Ako nemas hrabrosti u zivotu kako mislis uopste da uspes u bilo cemu. Niej vazno u kojoj si poziciji, bitno je da se boris. Drugo covek cesto zamislja situacije koje mu se zapravo ni ne dogode nego se jos na bolji nacin resi neki problem. Da bi bio hrabriji potrebno je moliti se svakoga dana, najbolje ujutru odmah cim ustanes da odvojis vreme za molitvu mozda cak pored ostalog i recima Boze daj mi hrabrosti da izdrzim sve i videces da ce ti Bog pomagati. Onda ne bi bilo lose i da se bavis nekim sportom sto jaca samopouzdanje i utice na ravnotezu u mozgu, na mentalnu snagu, znaci da trcis, radis neke vezbice ili ides na plivanje to jako pomaze. Kod takvih slucajeva jako je vazno kretanje, sto vise kretanja, dugog pesacenja, brzi hod...

Dosta puta ljudi se od straha paralisu i ne preduzimaju mnogo nego sve nade polazu u Boga. To je pogresno. Potrebno je padati, ustajati, gresiti, jer je sve to deo razvoja. Bog najvise pomaze hrabrima i onima koji se trude...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 19. 10. 2017. at 7:47, Goku рече

Možda ne bi bilo loše bataliti stari zavjet, eto konkretno Psaltir, pa da se umjesto starozavjetnog Boga koji kažnjava, posvetiš novozavjetnom Bogu (Sinu) Hristu koji voli i oprašta. Boga koji čak i sa Krsta oprašta jer "ne znaju šta čine". Oprašta nepoštenim carinicama, bludnicama, razbojnicima... Zove djecu da dođu njemu, iscjeljuje, hrani...

Posebno obrati pažnju na priču o "bludnom" sinu, pa vidi kolika je ljubav Očeva, nema kazne, prihvata ga ponovo.

Ne bi trebalo ići u Crkvu zato što se bojimo Božije kazne nego da vidimo tog Boga koji oprašta i voli i budemo sa njim.

Sam život je nagrada, tj dar, ne kazna. Posveti se stvarima koje te opuštaju. Ovo što ti goranger reče, u krajnjem slučaju...

Oprosti, znam da si sve ovo vjerovatno čuo već 1000 puta, želio bih ti pomoći, a ne znam kako, eto napisah nešto, tek da se kaže...

Expand  

Својом добродушношћу и жељом да ми помогнеш си ми већ помогао донекле, радује ме твоја човечност.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam, ja licno, imam u tom hriscasnkom zivotu neke 'ventile', tj. neke opustajuce stvari , ( muzika, film, sport, i slicno ), kada me uhvati bilo kakav strah ili teskoba.

Pa, se pomalo i opustim i skupim snagu, i onda se nastavim da se borim. I, tako u krug. 

Jednostavno, preusmerim misli. Pa, kada mi bude lakse, opet neka borba.

To je nesto, sto mogu da kazem kao savet i moje iskustvo. Preusmeris misli ka' necem lepsem i zanimljivijem ( u hriscanstvu ). I, ides dalje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 19. 10. 2017. at 15:17, Bokisd рече

Ne znam, ja licno, imam u tom hriscasnkom zivotu neke 'ventile', tj. neke opustajuce stvari , ( muzika, film, sport, i slicno ), kada me uhvati bilo kakav strah ili teskoba.

Pa, se pomalo i opustim i skupim snagu, i onda se nastavim da se borim. I, tako u krug. 

Jednostavno, preusmerim misli. Pa, kada mi bude lakse, opet neka borba.

To je nesto, sto mogu da kazem kao savet i moje iskustvo. Preusmeris misli ka' necem lepsem i zanimljivijem ( u hriscanstvu ). I, ides dalje.

Expand  

Из Смедерева си?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е, пошто сте земе, похитајте на сок, пиво, било шта.

Брате, радуј се. Уради нешто што ће да те насмеје толико да те заболи стомак.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Bokisd 

Ти си старији брат онда :D

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...