Акатист Светом великомученику Мини

[AnaLaz]

Акатист Светом великомученику Мини

(празнује се 11.(24.) новембра)

Кондак 1. Преобилну корист и помоћ показао си људима у невољи. Свети великомучениче Мина, јер си губитке надокнађујући, од штете многе избавио, и онима који су ти с вером прибегавали молитве услишио. Зато те молимо, буди милостив и према нама јер ти кличемо: Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Икос 1. Оваплотивши се, Реч Божија просвети творевину, из које се мноштво мученика пројавило, до крви пострадалих. Као заштитнику немоћних, певамо ти: Радуј се, звездо незалазна! Радуј се, невештаственог огња светлости! Радуј се, оштећених избавитељу! Радуј се, јер си грабљивце поразио! Радуј се, тајно која безаконике изобличава! Радуј се, јер залутале заустављаш! Радуј се, јер си рђавима препрека! Радуј се, јер похлепу уништаваш! Радуј се, јер срца оних који пате учвршћујеш! Радуј се, руко која проналази украдено! Радуј се, стего која злочинце окиваш! Радуј се, светлости која нечисте мисли просветљујеш! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 2. Свети великомучениче Мина, ти си брзи победитељ оних који, добра сиромашних, тешким радом стечена желе да присвоје, и да им разним лукавим замкама зла нанесу. Због тога Господу кличемо: Алилуја! Икос 2. Нека не буду успешни безаконици, када као морски валови, пенећи на крилима побеснелог ветра крену на нас, желећи да нас под своје ноге баце, већ нека од лица твога, као класје на оранице падну, да бисмо те славили кличући: Радуј се, наша велика узданицо! Радуј се, безаконих непријатеља пропасти! Радуј се, од незаситих звери заштито! Радуј се, јер зле отимаче заустављаш! Радуј се, јер они који газе твоје заповести бивају устрашени! Радуј се, јер се они који твоја чуда не поштују брзо освешћују! Радуј се, јер су они који не призивају име твоје у мукама! Радуј се, јер они који те растужују бивају кажњени! Радуј се, јер те захвални прослављају! Радуј се, јер цело биће постаје радосно милошћу твојом! Радуј се, јер грешнике уразумљујући, приводиш покајању! Радуј се, понижених избавитељу! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 3. Имајући праведност и спокој у уму своме, не могавши више да гледаш идолопоклонство, напустио си Фригију, и попевши се на планину, постом и молитвом душу од грехова очистио си, и у вери према Господу нашем Исусу Христу учврстио си се, кличући Му: Алилуја! Икос 3. Безбожници, не подносећи твоју свету постојаност којом си лажне идоле изобличавао, веру у Христа људима проповедајући, доказавши да је Бог Творац чудеса, а не камење и бакар, мучењима, која си ти с радошћу примио, изложише те. Стога ти кличемо: Радуј се, јер су те гвозденим ноктима по целом телу стругали! Радуј се, јер су те на крају огњем спалили! Радуј се, јер си опекотине од пламена свећа претрпео! Радуј се, јер си по целом телу клинцима избоден био! Радуј се, јер си на слепоочницама гвоздене чекиће осетио! Радуј се, јер си и друга мучења с трпљењем подносио! Радуј се, јер због својих страдања на Бога ниси узроптао! Радуј се, јер си се на првом месту против тела и крви борио! Радуј се, јер се Александрија снази твоје вере удивила! Радуј се, јер си твојом смелошћу мучитеље изобличио! Радуј се, јер немајући више чиме да те плаше, посечење мачем наредише! Радуј се, јер многи који то гледаху, прослављаху те! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 4. Животворна вера Православља, крст међу незнабошцима после пропасти прогонитеља хришћана, за време цара Константина подиже. Цркву теби, о Свети Мина, један христољубив човек сазида и тамо остатке твојих моштију положише, којима се клањамо певајући Богу: Алилуја! Икос 4. Уздижући своје руке ка небу, кличемо: пожури, о, Свети великомучениче Мина, да нас заштитиш, не одузми од нас велика наша надања у преобилну милост твоју, јер како ћемо се ми, грешни, смирити без тебе, ако не вапијући Спаситељу и Његовој Пречистој Матери и теби, који си ради нашег спасења с радошћу муке поднео за Христа. Пружи своју руку нама, Свети великомучениче, да бисмо те прослављали, кличући: Радуј се, јер изгубљене ствари проналазиш! Радуј се, јер их враћаш онима чије су некад биле! Радуј се, похвало честитих! Радуј се, јер поштене трговце усрећујеш! Радуј се, јер си селима и градовима који су у невољи будни чувар! Радуј се, јер оне којима прети жега и олуја спашаваш! Радуј се, јер си несрећнима због страшних напада и неправедних прогона олакшање! Радуј се, јер путнике који ти се обраћају саветујеш! Радуј се, јер људе од изненадне смрти избављаш! Радуј се, јер лађе од бура спашаваш! Радуј се, тужних и потиштених душа утешитељу! Радуј се, наш у патњама брзи помоћниче! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 5. Насушну храну спасења нашег, о, Свети великомучениче Мина, од Господа нам измоли, да од мноштва нагомиланих сагрешења наших не погинемо, јер који грех може бити већи од бескрајне Божије милости. Имајући мноштво мученика као своје заступнике, певамо Богу: Алилуја! Икос 5. Срце скрушено и смерно Бог неће одбацити, каже пророк, цар Давид, због тога смирено падамо к теби, Свети великомучениче Мина: моли Бога за нас грешне, да побеђујући непријатеље који војују против Законодавца смиримо болове наше. О, Свети, приближи се нама који страдамо, да величамо твоја дела, појући: Радуј се, ватрени посредниче између Бога и оних који пате! Радуј се, јер си у приближавању Богу истрајан био! Радуј се, јер онима који чувају Његове заповести брзо помажеш! Радуј се, непостидна надо хришћана! Радуј се, пријатни тамјане молитве! Радуј се, Свете Тројице изабрани сасуде! Радуј се, јер безакоња људска не желиш! Радуј се, јер због њиховог незнања плачеш! Радуј се, јер их непрестано да добра дела чине бодриш! Радуј се, јер их живљењу у љубави и јединству учиш! Радуј се, јер си многе покајању привео! Радуј се, јер се непрестано за све нас молиш! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 6. Јеврејин, оштећен од хришћанина који је затајио новац дат му на чување, пошто му ти, Свети великомучениче Мина, изнесе истину, видевши чудо, прими свето крштење. А хришћанин, згранут над делом среброљубља које на пропаст своје душе учини, покаја се, певајући Богу: Алилуја! Икос 6. Прекршиоца хришћанске заклетве, лукавог пријатеља оног Јеврејина, излазећи из твоје цркве где неистину говораше, коњ на земљу збаци. Он прстен и кључ изгуби, са којима се ти јави жени његовој, тражећи од ње да пошаље мужу злато Јеврејиново, што она и учини, и одмах се лукавство откри. Због тога ти кличемо: Радуј се, јер си скривено лукавство јавно изнео! Радуј се, јер си отето злато пронашао! Радуј се, јер зла дела кажњаваш! Радуј се, јер последице њихове горке бивају! Радуј се, хришћанских дужности испуњење! Радуј се, залуталог Јеврејина обраћење! Радуј се, изгубљеног хришћанина покајање! Радуј се, Православне Цркве похвало! Радуј се, јер се твојим чудом снага милости показа! Радуј се, јер њиме две душе си спасао! Радуј се, јер Христа неуморно величаш! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 7. Страшни окови којима слабе душе ђаво обавија, не би ли их привукао к себи, без усрдне жеље за спасењем, не би се могли покидати. Овај дар, снагом Светих Мученика од Бога изабраних, увећава се, таму преваре растерујући, и од веза лукавих кроз покајање разрешујући, да бисмо певали Богу: Алилуја! Икос 7. Слава Теби, Царе Свети, Боже Свемогући, Који си међу нама и због нас Твоје Апостоле и Мученике изабрао, да нас од замки непријатељских избаве, како би се Твојим бескрајним добрима причестили и Твоје Пресвето Име прославили: Радуј се, Мина слављени! Радуј се, мучениче трпељиви! Радуј се, борче неуморни! Радуј се, витеже истрајни! Радуј се, јер бдиш без престанка! Радуј се, лекару искусни! Радуј се, судијо непоткупљиви! Радуј се, потпоро непристрасна! Радуј се, јер те Бог бескрајно обдари! Радуј се, дародавче! Радуј се, чудотворче! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 8. Зато што брзо проналазиш изгубљено и надокнађујеш све губитке, хришћани те, о, Свети Мина, више од било ког другог светитеља славе, због чега и данас они који страдају, стојећи побожно пред иконом твојом, вапију ти да будеш милостив и утешиш их, испуњавајући молбе њихове, да би те хвалили, певајући Богу: Алилуја! Икос 8. Ковитлани буром искушења која долазе на нас, урањајући у ружне мисли и дела, недостојни милости, јер немамо покајања, немоћни смо да се избавимо. Зато ти се молимо да нас од надирућих искушења и непријатеља љубављу Божијом сачуваш, да бисмо ти клицали: Радуј се, стубе непомични! Радуј се, светлости благодатна! Радуј се, упориште сигурно! Радуј се, тврђаво избављења! Радуј се, мисли укрепљења! Радуј се, обало спасења! Радуј се, света светлости! Радуј се, оружје непобедиво! Радуј се, ангеле небесни! Радуј се, дару Божији! Радуј се, хришћана заштитниче! Радуј се, сиромашних утешитељу! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 9. Твоја страдања нека нам буду помоћ у страдањима нашим, а ране тела покров патњама које нам мир нарушавају. Подари нам своје трпљење у опасностима, о, Свети великомучениче Мина, да кроз њега добијемо оснажење у немоћима нашим и спасење душе, да бисмо певали Богу: Алилуја! Икос 9. Својом крвљу проливеном из љубави према Христу, прљавштину наших сагрешења опери и многим чудесима мисли оних који нас гоне обрати, да нас неправедно не осуђују, и да нам вођени за сластима, истину не помраче. Јер ти си тај који открива сва безакоња, и теби приличи да кличемо: Радуј се, прогоњених на суђењима утехо! Радуј се, војника који се за веру боре победо! Радуј се, земљо која добродетељи рађа! Радуј се, дивни цвете из Сирије! Радуј се, бисеру од Бога изабрани! Радуј се, ружо мирисна међу трњем идола! Радуј се, драги камену и ризницо Египта! Радуј се, дару кроз кога се пророштво мудраца са Истока испунило! Радуј се, кедре Ливански! Радуј се, поље водама Јордана напајано! Радуј се, манастира Свете Горе неуснула стражо! Радуј се, усрдни саветниче оних који Гроб Спаситељев походе! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 10. Желећи да узме злато које је у твоју цркву путник носио, домаћин га уби, исекавши га на комаде, и његове остатке, сакупивши у котарицу, сакри у унутрашњој одаји. Ти си их, Свети Мина, сутрадан открио и саставивши комаде искасапљеног тела, васкрсао га, а убица, видевши чудо, паде плачући пред твоје ноге, молећи да га не погубиш. Путник, пробудивши се после смрти као из сна, хвалио је Бога појући: Алилуја! Икос 10. Труд домаћина да сакрије убиство путника, кога је примио на конак, би узалудан, јер ти, пратећи га невидљиво, ради љубави коју он имаше према теби, као царски војник сутрадан се показа. Тражећи путника, кога домаћин порицаше да познаје, учињено дело си разоткрио, карајући га немилосрдно. Зато ти кличемо: Радуј се, чудо над чудима! Радуј се, јер си дар да саставиш и оживиш тело које је на делове исечено примио! Радуј се, јер се кривац видевши твоју снагу страховито препаде! Радуј се, јер убијени, не знајући да је пострадао од домаћина, васкрсе! Радуј се, јер си ово брзо открио! Радуј се, јер обојица беху удивљени твојим делом спасења! Радуј се, јер је путник, клањајући се теби, своју жељу остварио! Радуј се, јер је доносећи у твоју цркву многе дарове, обећање испунио! Радуј се, свима који ти прибегавају утешитељу! Радуј се, онима који те поштују славни избавитељу! Радуј се, миразе сиромашних девојака! Радуј се, онима који су пали у тешке дугове олакшање! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 11. Велика тајна Промисла Божијег, кроз тебе откривена, о, Свети великомучениче Мина, који си био кадар да саставиш делове тела посеченог путника, убијеног и опет оживљеног, несхватљива је. Зато дивећи се дару који си од Бога примио, са вером кличемо: Алилуја! Икос 11. Среброљубац Евтропије сребрни тањир за твоју цркву обећа, и направивши два, онај са твојим именом му се лепшим учини, и он одлучи да га за себе задржи. Али ти, не подносећи превару, од слуге његовог тањир који је прао на броду узео си, и са њим га држао у мору, док се сам Евтропије због своје похлепности није покајао. Због тога ти кличемо: Радуј се, јер си одједном и тањир и слугу из мора извукао! Радуј се, јер се слуга здрав и неповређен пред својим господаром показа! Радуј се, јер он, узносећи благодарност Богу, тањир у цркву однесе! Радуј се, јер си Евтропија за безакоње које је учинио, изобличио! Радуј се, јер си његово похлепно понашање обратио! Радуј се, јер си слугу због његове невиности од смрти избавио! Радуј се, јер си овим снагу праве вере показао! Радуј се, јер си, не због обећане ствари, већ због дела, зловољу зауставио! Радуј се, јер овим си Богу похвале принео! Радуј се, јер твојим чудесима Његово Име би прослављено! Радуј се, јер за Њега си страдао да би са Њиме победио! Радуј се, јер многа корисна дела чиниш! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 12. Жена из Фекозелије, Софија, која у твоју цркву на поклоњење долажаше, осетивши се у опасности да од једног војника на путу буде обешчашћена, од тебе је, Свети великомучениче Мина, помоћ тражила, и одједном си је од насртаја његовог избавио, јавно га пред многима срамотећи, после чега жена захвали Богу, певајући: Алилуја! Икос 12. Човек хроми и нема жена дуго стајаху испред твоје цркве са мно  гим болесницима, чекајући исцелење. Хроми, видевши те у поноћ где говориш: „Приђи ћутке к немој жени и ухвати је за ногу”, наљути се на ове речи, мислећи да је одбачен од тебе. Али пошто ти понови заповест, он те послуша, и одједном обоје видеше исцелење. Зато ти кличемо: Радуј се, јер хроми, уплашивши се, побеже! Радуј се, јер нема, наљутивши се, проговори! Радуј се, јер си и друге болеснике излечио! Радуј се, јер си неверне поразио! Радуј се, јер си оне који Христа воле обрадовао! Радуј се, јер си странцима уточиште пружио! Радуј се, јер си гладне нахранио! Радуј се, јер си удовице утешио! Радуј се, јер си онима који су у опасности заштита! Радуј се, јер си онима који су опљачкани надокнада! Радуј се, Софије избавитељу! Радуј се, прогоњених утешитељу! Радуј се, Свети многострадални великомучениче Мина! Кондак 13. О, Свети великомучениче Мина, услиши молитву нашу, коју ти скрушеног срца узносимо, од болести и опасности избави нас, да бисмо твој спомен поштовали, и чудеса која чиниш силом дара Светог Духа прослављали, и да бисмо са вером и побожношћу певали Богу: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) М олитва светом великомученику МИНИ О, Свети, свехвални великомучениче и чудотворче Мина! Прими ову молитву од мене, недостојног слуге твога, јер се теби као истинитом извору излечења и свечудесном брзом помоћнику обраћам ја, ништаван, и са врелим сузама пред светим твојим ликом на икони изображеним, вапијем: Погледај на мој губитак, види моју убогост и ништавност, моје ране телесне и душевне. О, Свети Великомучениче Мина, пожури да ми непрестаним и светим твојим молитвама помогнеш, и смилуј се на мене, слугу твога. Сети се мојих уздаха, и не заборави мене, ништавног и гадног, јер си, Светитељу Божији, тешка страдања и страшна мучења од безаконика претрпео ради љубави Христове. Кроз те патње ти данас просветљен живиш, јер си добио од Бога дар, уверивши нас својим након овога живота у Небеско Царство пресељењем. Ко год ти се у цркви побожно клањао, помоћи није био ускраћен. Јер, ко те је, чудотворче, призивао, а да си га ти презрео? Или ко ти је вапио, а да га ниси чуо? Или коме оштећеном који ти се молио, штету ниси надокнадио?  Чудеса и утеха твоја и мене ништавног и гадног охрабрила су да потражим твоју помоћ. Чуо сам да трговца онога из земље Исаврије који долажаше у твоју цркву не само да си избавио од штете, вративши златнике, и указао на његовог убицу, већ си га, о чуда, мртвог и на комаде исеченог, исцелио и повратио. Такође и Евтропијевог слугу са тањиром златним који у рукама држаше из мора си извадио, јер је тањир твојој цркви обећао. Тако и жена Софија, која на поклоњење твоме светом месту долажаше, би не само избављена од војника који је на грех примораваше, већ и он би јавно осрамоћен. И хроми, који у твоју свету цркву на поклоњење дође, молитвом се одједном исцели, као и нема жена, којој си језик отворио, и чисто говораше. Када Јеврејин даде свом пријатељу хришћанину кесу златника коју овај покуша да затаји, сведочећи лажно у твојој цркви, ти не само да хришћанина помилова, већ и Јеврејин, видевши чудо, поверова тебе ради, и прими веру хришћанску. Твоја велика чудеса, о, Свети великомучениче Мина, и мене су нагнала да поверујем да многим доброчинствима спреман си да узвратиш, брзу корист доносећи. Јер сви који ти вапију тражећи помоћ, бивају услишени. Зато и ја верујем да си ти и данас исти као онда, и да се нико ко је теби хитао није без помоћи вратио. Ја гадан и упрљан, са вером и сузама хитам ка теби, и колена приклонивши, молим ти се да се за мене грешног и поганог, Христу, Сину Божијем, молиш. Јер твоју мученичку молитву није презрео, већ те је саслушао и бодрио, и примио у Своје Небеско Царство. Твојим молитвама нека ми се смилује и помогне ми, да би од губитка и несреће избављен, хвалио и прослављао пречасно и величанствено Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, у све векове векова. Амин.     http://www.molitvenik.in.rs/akatisti/akatisti_svetima/akatist_svetom_mini.html

[AnaLaz]

Колико сам видела, нема раније објављен овај акатист. Уколико сам дуплирала, избришите. 

[AnaLaz]

Свети мученик Мина

Свети мученик Мина бејаше родом Египћанин, по вери пак хришћанин, a no занимању војник у Котуанској области, под влашћу трибуна Фирмилијана. У то време y Риму цароваху заједно два незнабожна цара: Диоклецијан и Максимијан. Ови цареви издадоше наредбу по свима земљама: да буду мучени и убијани сви хришћани који се не поклањају идолима. И који верују у Христа беху свуда приморавани на приношење жртава идолима. Тада блажени Мина, не могући гледати одвратно жртвоприношење идолима, напусти и војску, и град, и људе, и све, па оде у пусту планину.

Јер више вољаше свети Мина живети с дивљим зверовима неголи с људима који не знају Бога. И скиташе се он по горама и пустињама: поучавајући се у Закону Господњем, постом и молитвом очишћујући своју душу, и дан и ноћ служећи Јединоме Истинитоме Богу. Тако прође много времена.

Једном у главном граду Котуанске области би приређен велики незнабожачки празник, на који се сабра много незнабожаца. Ту се одржаваху разне игре, позоришне представе, коњске трке и гимнастичка надметања, што народ усрдно посматраше са узвишених места, нарочито спремљених за то. Блажени пак Мина, Духом Светим прозревши из даљине то незнабожачко празновање, распали се ревношћу по Богу, остави горе и пустиње, па се спусти у град. Дошавши усред гледалишта где се те приредбе одржаваху, мученик се попе на једно узвишено место одакле су га могли видети сви, па громким гласом кликну: Нађоше ме који ме не траже: јавих се онима који не питају за ме (Рм. 10, 20).

Када свети Мина тако кликну, сви гледаоци окренуше очи своје на њега и ућуташе, зачуђени његовом смелошћу. На гледалишту бејаше и кнез тога града Пир. Он одмах нареди те светитеља доведоше преда њ, и он га упита: Ко си ти? - Свети Мина одговори громко да сав народ чује: Ја сам слуга Исуса Христа, Цара неба и земље. - Кнез опет упита светитеља: Јеси ли странац, или овдашњи житељ? и откуда теби толика смелост, те си се дрзнуо усред гледалишта тако викати? - Када кнез то говораше, а светитељ још не успе одговорити на кнежева питања, неки од војника што бејаху око кнеза препознаше Мину и повикаше: Та ово је Мина војник, који је био под влашћу трибуна Фирмилијана. - Кнез онда упита Мину: Јеси ли заиста био војник као што ови кажу за тебе? - Светитељ одговори: Да, истина је; био сам војник и живео у овом граду, али видећи безакоње људи прелашћених од бесова и како се клањају идолима а не Истинитоме Богу, ја одбацих своје војничко звање и напустих град, да не бих био учесник у безакоњу и погибли тих људи. И тако, до данашњега дана ја се скитах по пустим местима, избегавајући додир са незнабожним људима, непријатељима Бога мог. А сада, чувши да приређујете свој богомрски празник, ја се запалих ревношћу за Бога мог, и дођох овамо да изобличим слепоћу вашу и да вам проповедам Јединог Истинитог Бога, који је речју Својом створио небо и земљу и промишља о целој васељени.

Чувши такве речи, кнез нареди да светитеља одведу у тамницу и чувају под стражом до сутра, а сам цео тај дан проведе у празновању и посматрању приредаба.

Сутрадан седе кнез на судишту и нареди те доведоше преда њ светог Мину из тамнице. И стараше се кнез на све могуће начине да приволи светога Мину на идолопоклонство: и обећавајући му дарове и претећи му. А када га не могаде својим речима приволети на зловерје, он га стаде приморавати на то делом: нареди те га четири војника растегоше и немилице воловским жилама бише, и из његових рана течаше река крви. А један од присутних људи, неки Пигасије, рече светоме Мини: Сажали се, човече, на себе, и покори се кнежевом наређењу пре но што ти тело не буде потпуно уништено. Саветујем ти: поклони се боговима само за време, да би се избавио ових мука, па после опет служи Богу своме, који се неће наљутити на тебе ако једанпут принесеш жртву идолима и на кратко време обратиш се њима из нужде, да би избегао ове љуте муке. - Но светитељ с праведним гњевом одговори на то: Иди од мене, вршиоче безакоња, ја сам већ принео жртву хвале, и опет ћу принети само Богу моме, који ми даје помоћ Своју и толико ме укрепљује у трпљењу, да ми ове муке изгледају сасвим лаке и слатке а не горке.

Запрепашћен таквим трпљењем мучениковим, мучитељ нареди да светог Мину ставе на још веће муке. И светитељ би обешен на дрвету, и струган гвозденим ноктима; а мучитељ му говораше ругајући му се: Осећаш ли какав бол, Мино? Јесу ли ти слатке ове муке? Хоћеш ли да ти увећамо ове слаткоће? - А свети мученик, ма да силно страдаше, ипак одговори кнезу: Мучитељу, нећеш ме победити овим краткотрајним мукама, јер око мене стоје и помажу ми војници Цара Небеснога, које ти не видиш. - Кнез онда нареди слугама да још немилосрдније муче светитеља и да му говоре: He исповедај овде другога цара сем царева римских. - А мученик им одговараше на то: Када бисте ви знали истинитога Цара, не бисте хулили Онога кога ја проповедам, јер је Он истинити Цар неба и земље, и нема другога осим Њега. Ви пак не знајући хулите Њега, и упоређујете Га са својим трулежним царевима, сазданима од прашине и краткотрајнима, којима Он даде царско достојанство и царску власт, пошто је Он Господ целокупне творевине.

Тада кнез упита мученика: А ко је тај, што даје власт царевима и господари над свима? - Мученик одговори: Исус Христос, Син Божији, који вечито живи, коме се покорава све и на небу и на земљи; Он уздиже цареве на престоле и царује, даје власт и влада. - Мучитељ на то рече светоме Мини: Зар ти не знаш да се Римски цареви силно гњеве на све који исповедају име Христово, и наређују убијати их? - Мученик одговори: Господ се зацари: нека се гњеве људи! (Псал. 98, 1). Ако се дареви ваши гњеве на Христа и на хришћане који исповедају име Христово, шта је мени до тога? Ја не обраћам пажњу на њихов гњев, јер сам слуга Христа мога. Ја само о једном бринем: да до смрти останем у исповедању свесветог имена Његовог и да се наслађујем свеслатке љубави Његове, од које ко ће нас раставити? Невоља ли или туга? Или гоњење? или глад? или голотиња? или страх? или мач? Ништа ме не може раздвојити од љубави Христове (Рим. 8, 35. 39).

После тога мучитељ нареди да мученику немилосрдно трљају ране крпом од козје длаке. И када се ово чињаше, свети мученик говораше: Сада са себе свлачим кожну одећу и облачим се у ризу спасења. - Затим мучитељ заповеди да мученика опаљују свећама. Но и када цело тело његово тако опаљиваху, он ћуташе. Кнез га онда упита: He осећаш ли овај огањ, Мино? - Светитељ одговори: Бог је наш огањ који спаљује (Јевр. 12, 29). Онај за кога страдам помаже ми, и због тога не осећам огањ којим ме спаљујете, и не бојим се ваших многоврсних мучења, јер се сећам еванђелских речи Господа мога: He бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити (Мт. 10, 28).

Тада кнез упита мученика: Откуда у тебе таква красноречивост? Ти си све време провео у војсци, а како онда умеш говорити као човек који је прочитао много књига? - Мученик одговори: Господ наш Исус Христос рекао нам је: Када вас буду мене ради водили пред владаре и цареве, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати (Мт. 10, 18. 19). - Кнез упита мученика: Је ли ваш Христос знао да ћете толико страдати за Њега? - Мученик одговори: Пошто је Он Истинит, то је и провидилац будућности: знао је и зна све шта ће бити; Он унапред зна и све наше помисли.

Међутим кнез, не знајући шта да светитељу одговори на то, рече му: Остави се, Мино, свога празнословља, и изабери себи једно од двога: или буди наш, па да те више не мучимо; или буди Христов, па да те потпуно уништимо. - На то светитељ одговори громким гласом: Христов сам био, и јесам, и бићу. - Кнез рече: Ако хоћеш, пустићу те на два или три дана, да се добро размислиш, па да нам кажеш последњу реч о себи. - Но светитељ одговори: He два и не три дана, већ много година исповедаћу веру Христову, и никада не помислих одрећи се

Бога мога. Стога ни сада не доликује мени да размишљам о томе. Нити се надај, кнеже, да ћеш што друго чути од мене. Но ево ти моје последње речи: Бога се мога одрећи нећу, и боговима вашим жртву принети нећу, нити ћу колена своја преклонити пред бездахним идолима.

Овакав одговор страховито разјари кнеза и он нареди да разбацају по земљи кукице, трозупце и разноврсне гвоздене клинце, па да по томе вуку светог Мину везана. А он, као по меком цвећу вучен, још неустрашивије изобличаваше незнабожачко многобоштво и исмеваше безумље људи прелашћених од бесова. Кнез пак заповеди да вучена мученика бију још и оловним прућем. И тако мучише светог Мину дуго времена.

У то време један од присутних војника, по имену Илиодор, рече мучитељу: Господине кнеже, зар твоја светлост не зна да су хришћани безумни и не боје се мука, подносећи их као да су од бездахног камења и дрвета, а смрт сматрају као слатки напитак. Зато, не замарај себе више него нареди да брзо погубе овог упорног хришћанина.

И кнез одмах изрече овакву смртну казну светом мученику: Злог Мину војника, који је пао у хришћанско безбожје, a није хтео да послуша царско наређење и принесе боговима жртву, наређујемо посећи мачем, и тело његово да буде спаљено у огњу пред свима.

Војници онда узеше светог Мину, одведоше изван града и одсекоше му главу, па наложише велики огањ и вргоше у њега свето мучениково тело. А неки од верника, пошто се огањ угаси, дођоше на то место и сабраше неке делове светитељевих моштију преостале од огња, па их мирисима помазаше и у чисто платно увише. Након пак мало времена они их пренесоше у светитељев завичај - град Александрију, и тамо их сахранише на чесном месту. Доцније на том месту би подигнута црква у име светог мученика, и у њој биваху многа чудеса молитвама светитељевим.

Казивање Тимотеја, Архиепископа александријског, о чудесима Светог великомуленика Мине

ПОСЛЕ смрти незнабожних и богомрских царева Римских Диоклецијана и Максимијана, на царски престо ступи благочестиви цар Константин Велики, за чијег се царовања рашири вера у Господа нашег Исуса Христа. У то време неки христољубиви људи града Александрије, нашавши место где беху положени чесни остаци моштију светог славног мученика Христовог Мине, саградише на том месту цркву у име његово.

У то време догоди се те у Александрију допутова ради трговине неки благочестиви трговац из Исаврије. Чувши за многа чудеса и исцељења која бивају у цркви светога Мине он рече у себи: Идем и ја да се поклоним чесним моштима светог мученика и дам неки прилог цркви његовој, да ми Бог буде милостив молитвама страдалца Свога. - Помисливши тако он пође у цркву поневши са собом торбицу пуну златника. Дошавши до језера он нађе превоз, и превезе се до места које се звало Локсонета. Изишавши на обалу трговац искаше где би преноћио, пошто се већ беше смркло. И уђе у једну кућу, и рече домаћину: Пријатељу, имај доброту, те ме прими у своју кућу на преноћиште, јер је сунце зашло и бојим се да продужим пут сам, без сапутника. - Домаћин му одговори: Уђи, брате, и преноћи овде док не сване. - Гост уђе у кућу, леже да се одмори и заспа. Међутим домаћин, видевши да путник има торбицу злата, саблазни се, и нахушкан од злог духа реши да убије свога госта и његово злато узме себи. Стога он устаде у поноћи, својим рукама удави трговца, исече му тело на комаде, стрпа их у котарицу, па сакри у унутрашњој одаји. После пак убиства њега спопаде страховита узнемиреност, и он тумараше тамо-амо тражећи привремено место да погребе убијенога. И док се он пашташе око тога, њему се јави свети мученик Мина јездећи на коњу, као војник који долази од цара. И ушавши на капију у двориште убичине куће, свети мученик упита убицу за убијеног госта. А убица, изговарајући се, говораше светом мученику: He знам шта говориш, господине, код мене није био нико. - Међутим светитељ сиђе с коња, уђе у унутрашњу одају, узе котарицу, изнесе је напоље и упита убицу: Шта је ово? - Убица се страховито препаде, и баци се ничице пред ноге светитељу. Светитељ пак, саставивши комаде искасапљеног тела и помоливши се, васкрсе мртваца, и рече му: Одај хвалу Богу! - A он, уставши као од сна и разумевши да је пострадао од домаћина куће, прослави Бога и с благодарношћу се клањаше јавившем се војнику. А светитељ, узевши злато од убице, даде га васкрсломе човеку, говорећи: Продужи својим путем с миром. - Затим окренувши се убици, светитељ га дохвати и силно изби. Убица се покаја и мољаше опроштај. Свети мученик му дарова опроштај греха, па помоливши се за њега седе на коња и постаде невидљив.

У Александрији живљаше један човек по имену Евтропије. Он обећа дати цркви светога Мине сребрни тањир. И позвавши кујунџију он нареди овоме да му изради два сребрна тањира, и на једном да напише: тањир светог великомученика Мине, а на другом: тањир Евтропија, грађанина Александрије. Кујунџија стаде по наруџбини правити оба тањира; и кад их направи, тањир светога Мине изиђе лепши и блиставији од оног другог.

Написавши на једноме тањиру име светог Мине а на другоме Евтропијево, кујунџија их предаде Евтропију. А Евтропије потом, путујући лађом по мору, употреби за обедом оба тањира; при томе му паде у очи да је тањир, намењен светоме Мини, много лепши од његовог, и он одлучи да га не подари светитељу, и нареди своме слузи да му на том тањиру прислужује јела, а тањир са својим именом намисли послати на дар цркви светога Мине. После обеда слуга узе тањир са именом мученика, оде на крај лађе и стаде га прати у мору. Но одједанпут њега спопаде ужас, и он угледа неког човека који изађе из мора, оте му тањир из његових руку и постаде невидљив. Дошавши к себи, слуга се страховито препаде, па скочи за тањиром у море. Видевши то, господар се његов такође уплаши, и плачући горко говораше: Тешко мени бедноме, што пожелех да узмем себи тањир светога Мине: тако и тањир изгубих и слугу свог погубих. Али Ти, Господе Боже мој, немој се до краја гњевити на мене и покажи милост Своју слузи моме. Ево, ја дајем обећање: ако нађем слуге мога, онда ћу начинити такав исти тањир и дати га на дар светом угоднику Твом Мини, или ћу цркви његовој дати онолико новаца колико такав тањир вреди.

Када лађа пристаде уз обалу, Евтропије сиђе с лађе и стаде загледати ивице обале, надајући се да угледа тело слуге свог избачено морем, да би га сахранио. Док он пажљиво разгледаше обалу, угледа он слугу свога где излази из мора са тањиром у рукама. Запрепашћен и обрадован, он громким гласом кликну: Слава Богу! ваистину је велик свети мученик Мина! - Чувши тај клик, сви са лађе изиђоше на обалу, и видећи слугу где држи тањир, удивише се и слављаху Бога. А кад они стадоше распитивати слугу на који начин остаде жив у мору и како изиђе из воде читав и здрав, он им одговори: Чим се бацих у море, муж дивнолик са другом двојицом узеше ме и ходише са мном јуче и данас и доведоше овде. - Евтропије онда узе слугу свога и тањир, оде у цркву светога Мине, и пошто се поклонише, оставише на дар тањир, обећан светитељу, па отидоше благодарећи Бога и славећи светог угодника Његовог Мину.

Жена нека по имену Софија иђаше из покрајине Фекозелитске цркви светога Мине да му се поклони. На путу пак срете је неки војник, и видећи је саму реши се да је обешчасти. Но она му се силно противљаше и призиваше у помоћ светог мученика Мину. И светитељ јој не ускрати своју помоћ, него и напасника казни и жену неповређеном сачува. Јер када тај војник, реши да учини насиље, привеза коња за десну ногу своју и покуша да своју намеру приведе у дело, коњ се разбесни и јурну вукући по земљи господара свог, и не заустави се, нити се смири док га не довуче до цркве светога Мине. Страховито ржући и беснећи, коњ привуче многе људе на тај призор: јер беше празник, и у цркви се налажаше врло много народа. А војник, угледавши толики народ, и видећи коња где једнако бесни, и да му нико не могаше помоћи, уплаши се да далеко страшније не пострада од коња. Зато он одбаци од себе стид, и пред свим народом исповеди своју гнусну намеру, и коњ се одмах смири и постаде кротак. И војник уђе у цркву, и припавши к моштима светитељевим мољаше се просећи опроштај за свој грех.

Код цркве светог мученика Мине са многима другим налажаху се ради исцељења један богаљ и једна нема жена. У поноћи пак када сви спаваху, свети Мина се јави богаљу и рече му:

Приђи ћутке к немој жени и ухвати је за ногу. - А богаљ одговори мученику: Свече Божји, еда ли сам блудник, те ми то наређујеш? - Но светац му трипут понови своје речи: и додаде: Ако то не учиниш, нећеш добити исцељење. - Извршујући свечево наређење, богаљ допузи и ухвати нему за ногу. Она се пробуди и стаде викати, грдећи богаља. А богаљ, уплашивши се, скочи на обе ноге и побеже. На тај начин они се обоје осведочише о своје исцељење: нема жена проговори, а богаљ скочи и побеже као јелен. Исцељени, они обоје узнеше благодарност Богу и светом мученику Мини.

Један Јеврејин имађаше пријатеља хришћанина. Једном, одлазећи у далеку земљу он му даде на чување сандучић свој са хиљаду златника. И задржа се Јеврејин дуго у тој земљи. Хришћанин пак намисли у срцу свом да не да натраг злато Јеврејину када се буде вратио, него да га задржи себи. И стварно, он тако и уради. Вративши се, Јеврејин оде хришћанину и моли га да му врати злато које му је дао на чување. Но хришћанин одрече, говорећи: He знам шта говориш; ти ми ништа давао ниси, и ја ништа од тебе узео нисам. - Чувши такав одговор свога пријатеља. Јеврејин се ожалости, и сматрајући да му је злато пропало, он рече хришћанину: Брате, нико не зна за то осим једнога Бога. И ако ти поричеш да сам ти дао злато на чување, тврдећи да га ниси узео од мене, онда потврди то заклетвом. Стога хајдемо у цркву светога Мине и тамо се закуни мени да ниси узео од мене сандучић са хиљаду златника.

Хришћанин пристаде, и они обојица заједно одоше у цркву светога Мине, и хришћанин се закле Јеврејину пред Богом да није узимао од њега злато на чување. По извршеној заклетви они изађоше заједно из цркве, и тек што уседоше на своје коње., коњ под хришћанином стаде беснети тако да просто беше немогуће удржати га; он чак и узде покида, и јурећи збаци на земљу господара свог. А кад хришћанин паде с коња, њему спаде прстен с руке, и испаде му кључ из цепа. Затим уставши он ухвати коња, умири га, па узјахавши на њега крену заједно са Јеврејином. После извесног времена рече хришћанин Јеврејину: Пријатељу, ево згодног места, сиђимо с коња, да се прихватимо хлеба.

Сишавши с коња, они их пустише да пасу, а и сами стадоше јести. Но након мало времена хришћанин, подигавши очи, угледа слугу свог где стоји пред њим и држи у једној руци Јеврејиново сандуче а у другој спали прстен и изгубљени кључ. Угледавши то, њега спопаде ужас, и он упита слугу: Шта је то? - Слуга му одговори: Неки страшни војник на коњу дође к мојој господарици и давши јој кључ са прстеном рече: "Пошљи што брже можеш Јеврејиново сандуче, да се твоме мужу не би догодила велика несрећа". И мени би уручено ово да ти донесем као што си наредио.

Видевши то, Јеврејин се удиви чуду, и сав радостан врати се заједно са својим пријатељем хришћанином цркви светога Мине. И поклонивши се у цркви до земље, Јеврејин замоли да буде крштен, пошто поверова у Господа Христа због чуда, које својим очима виде. А хришћанин мољаше светога Мину, да му подари опроштај, пошто закон Божји наруши. И они обојица добише што молише: један свето крштење, а други - проштење. И пођоше сваки своме дому, радујући се и славећи Бога и величајући светог угодника Његовог Мину.

http://www.spc.rs/sr/sveti_muchenik_mina

[AnaLaz]

Срећан празник Светог великомученика и чудотворца Мине! 

[AnaLaz]

У петак 23.11.

  у 20:00 ч.  Свеноћно бденије

У 24:00 Света Литургија- Свети великомученик Мина; Свети краљ Стефан Дечански

У суботу 24.11.

у 9:00 Света Литургија - Свети великомученик Мина; Свети краљ Стефан Дечански

У 13:00; 14:00; 15:00; 16:00 часова акатист Светом великомученику Мини

У 17:00 часова Вечерња богослужења;  Бденије

Црква Светог великомученика кнеза Лазара

Ул. XXI дринске дивизије бр. 33 Звездара, Београд

Превоз - троле 28 и 40, аутобуси 77 и 79 .

 

[Milica Bajic]

Нека је свима срећан празник!