Vučić: Mislim da sam pravi čovek za rešavanje pitanja Kosova

[Вилер Текс]

пре 3 часа, Ћириличар рече

Уосталом, да ли је признање Косова комплетни губитак српске везе са Косовом? Нешто ми не изгледа тако, макар у културном аспекту.

Мало сам се играо са речима. Ма то је нека секта која је, нека ме исправи неко од теолога, у суштини одбацивала све материјално.

Тако и у националном питању, не можемо негирати политичка признања и хватати се само за културу. То сам хтео да кажем.

[Ћириличар]

пре 2 часа, Вилер Текс рече

У реду, само не знам шта сам ја нетачно рекао. Али ако једна држава призна независност дела своје земље, то је издаја.

Хоћеш рећи да су Данци себе издали кад су признали Гренланд? Или Сјеверни Судан када је признао Јужни Судан? Или Пакистан када је признао Бангладеш?

Те ситуације су упоредиве са Србијом и Косовом - нова држава има становништво које се већински не идентификује са овом већом, па жели независност.

Могло би се упоредити и са Кином и Тајваном, те Сјеверном и Јужном Корејом, или чак са Канадом и Квебеком  или Шпанијом и Каталонијом - само што су код Кине и Тајвана и код обије Кореје у питању двије државе истог народа - кинеског и корејског ( а овдје имамо Србе и Албанце који се не могу смислити ), а да Канада не да Квебеку независност као и Шпанија каталонији, јер су њихове нације грађанске природе, а не етничке попут српске и албанске. Па не би били упоредиви примјери - ако ћемо ићи на историјске и моралне аргументе.

Аргумент да је Косово колијевка нашег идентитета и државе је вриједан помена, али то може бити и са независним Косовом. Косово је прије свега симбол, макар мени, кроз шта смо све прошли као народ, па тек онда парче земље које мора бити територија Србије. Но, то је само мој субјективни доживљај. У сваком случају, нећемо нестати ако признамо Косово. Срби и Србија су постојали прије 1389 увелико и наш идентитет се заснивао на државности, православном немањићком и светосавском идентитету и нашем језику. Не видим како (не)посједовање неке земље то мијења?

Издаја је такође једна чудна ријеч. Има тачно одређено значење, али колико се пута користи за све и свашта, постала је излизана и просто увреда за сваког ко не мисли и не ради како просјечни националиста мисли да се треба. Или у доба СФРЈ комуниста.  Но то је нешто друго око чега ломим главу.

пре 2 часа, Вилер Текс рече

Исто ако што ми је тужно да смо потпуно заборавили Крајину...

Крајина је нажалост уништена ва вијеки вијеков. Нико није луд да се пресељава у Хрватску и навикава на нову средину и нове људе, а велики број дјеце је одрастао и не памти Крајину. Још Хрватска је онемогућила повратак, ушла у ЕУ и НАТО и прича је готова. Изгубили су тако и Бошњаци Посавину скоро читаву и Подриње, ми још Сарајево, Тузлу, Зеницу, Бошњаци и Бијељину итд. итд.

Замисли када би се сви "добри родољуби" на свим странама намерачили да не забораве ништа од изгубљеног и да све врате. А то је домино ефекат на Балкану. Довољно је да једни почну, остали ће пратити. И онда се човјек мора запитати колико је реално такво сентиментално размишљање? Мени се диже коса на глави и повраћа ми се када видим такве СДА паметнице, а могу тек мислити како ми знамо другима личити када исто тако радимо.

пре 2 часа, Филозоф рече

 

Koje u vecini slucajev nazalost sluze samo za izvlacenje para

Па у чему је разлика у односу на регуларне институције?

пре 2 часа, RYLAH рече

Деца која иду у основне и средње школе, студенти који студирају на Универзитету, људи који раде у општинама, судовима, комуналним предузећима, поштама, се не би сложили са тобом. Не би се сложили ни људи из Грачанице рецимо, чији Културни центар има много више активности од других сличних институција у централној Србији, и од оних у доста већим местима (концерти, представе, књижевне вечери, филмске премијере...). 

Зар није занимљиво како се то никада нигдје у медијима не спомиње?

[RYLAH]

Управо сада, Ћириличар рече

Зар није занимљиво како се то никада нигдје у медијима не спомиње?

Спинови. У служби приче да нам је Косово (без Метохије) само камен о врату. Зато се и не прича о томе да те институције омогућавају колико-толико подношљив живот људима.

А и те крађе су пренадуване... Узми све што се украде на целом Косову за десет година и оно што се украде у Београду за само годину дана. Испашће онда да нам је Београд још већи камен о врату него Косово.

[Ћириличар]

1 hour ago, Вилер Текс рече

Мало сам се играо са речима. Ма то је нека секта која је, нека ме исправи неко од теолога, у суштини одбацивала све материјално.

Тако и у националном питању, не можемо негирати политичка признања и хватати се само за културу. То сам хтео да кажем.

Е свашта ли ће интелектуалци смислити, петсто комунизама и петсто национализама

Ја сам ти, бураз, просто родољуб. Не сматрам се националистом, јер национализам има неку своју идеологију и начин размишљања који ми је крајње небулозан и једино што дијелим са националистима јесте идентитетски оквир - Србин сам етнички и национално и сматрам да је идентитет на Балкану још релевантан политички фактор на којег се мора рачунати. Зато преврћем очима на ове што заговарају грађанске државе а прегледају чињеницу да грађани тих држава ће размишљати етноцентрично без обзира каква је држава - јер смо Балканци. Морамо радити са оним што је реално. И управо зато ми националистичка прича да морамо бити апсолутно непоколебљиви код Косова не пије превише воде - јер не рјешавају се сви проблеми главом кроз зид. Плус мањина смо на Косову па је нереално сањати о пуном суверенитету Србије без пристанка Албанаца - којег никад нећемо добити. Овако ми изгледа да нам једино преостаје да држимо тренутну ситуацију и да миц по миц збављамо више погодности за себе. Но опет, све то је можда ситна боранија јер на крају крајева - да бисмо вратили Косово оно мора бити макар 60-70% српско. А колико је реално да ће се то десити, када је такво било можда прије 150-200 година?

Да ли можемо к'о Кина да се инатимо, као она са Тајваном? Ми нисмо Кина... А опет, не можемо тек тако државу да осудимо на веће проблеме, па потенцијално и Балкан.

[Вилер Текс]

пре 1 минут, Ћириличар рече

Хоћеш рећи да су Данци себе издали кад су признали Гренланд? Или Сјеверни Судан када је признао Јужни Судан? Или Пакистан када је признао Бангладеш?

Те ситуације су упоредиве са Србијом и Косовом - нова држава има становништво које се већински не идентификује са овом већом, па жели независност.

 

Аргумент да је Косово колијевка нашег идентитета и државе је вриједан помена, али то може бити и са независним Косовом. Косово је прије свега симбол, макар мени, кроз шта смо све прошли као народ, па тек онда парче земље које мора бити територија Србије. Но, то је само мој субјективни доживљај. У сваком случају, нећемо нестати ако признамо Косово.

 

Крајина је нажалост уништена ва вијеки вијеков. Нико није луд да се пресељава у Хрватску и навикава на нову средину и нове људе, а велики број дјеце је одрастао и не памти Крајину. Још Хрватска је онемогућила повратак, ушла у ЕУ и НАТО и прича је готова. Изгубили су тако и Бошњаци Посавину скоро читаву и Подриње, ми још Сарајево, Тузлу, Зеницу, Бошњаци и Бијељину итд. итд.

 

Ништа од овога није упоредиво сам Косовом и Метохијом, јер овде управо имамо тај културни и духовни моменат. И због тога политички не смемо да признамо ништа, јер је све повезано. Нема живот одвојене фиоке па да у једној радимо овако а у другој онако а да то буде контрадикторно. 

Наше територије су се мењале кроз историју много пута али после 1389. године Косово и Метохија су нешто посебно.Нека тамо парадира која хоће сила, не признајемо. Унаказићемо се за вијек и вејкова ако признамо независност Шиптарима и доживећемо судбину коју смо доживели у Крајини.

Хоћемо ли икад ишта извући као поуку?

 

 

[Ћириличар]

1 hour ago, RYLAH рече

Спинови. У служби приче да нам је Косово (без Метохије) само камен о врату. Зато се и не прича о томе да те институције омогућавају колико-толико подношљив живот људима.

А и те крађе су пренадуване... Узми све што се украде на целом Косову за десет година и оно што се украде у Београду за само годину дана. Испашће онда да нам је Београд још већи камен о врату него Косово.

Тачно је плодно тло за НВО да прикупља те податке и да извјештава.

Него, просто ми паде на памет... лијепо пошаљемо Делије и Гробаре, уз пар нарко босова подземља из Бегеа. Ови први претуку оружане снаге и полицију ( то им је ионако ужа специјалност ), а ови други преотму читаву економију Косова и покупе профит од шверца. Не треба нам војска

[Џуманџи]

пре 30 минута, Ћириличар рече

Немаш се шта плашити. 

I onda napises sve ono

Salu na stranu, mislim da je sustinski problem to sto mi nemamo, kako kazes, levicare i desnicare, nego ludake koji se razlikuju u stepenima. Mozemo mi da se "ceramo" i sa priznavanjem i sa nepriznavanjem, cinjenica je da tesko ili nikako moze da bude "nase" - u bilo kom smislu te reci.

[Вилер Текс]

пре 7 минута, Ћириличар рече

Е свашта ли ће интелектуалци смислити, петсто комунизама и петсто национализама

Ја сам ти, бураз, просто родољуб. Не сматрам се националистом, јер национализам има неку своју идеологију и начин размишљања који ми је крајње небулозан и једино што дијелим са националистима јесте идентитетски оквир - Србин сам етнички и национално и сматрам да је идентитет на Балкану још релевантан политички фактор на којег се мора рачунати. Зато преврћем очима на ове што заговарају грађанске државе а прегледају чињеницу да грађани тих држава ће размишљати етноцентрично без обзира каква је држава - јер смо Балканци. Морамо радити са оним што је реално. И управо зато ми националистичка прича да морамо бити апсолутно непоколебљиви код Косова не пије превише воде - јер не рјешавају се сви проблеми главом кроз зид. Плус мањина смо на Косову па је нереално сањати о пуном суверенитету Србије без пристанка Албанаца - којег никад нећемо добити. Овако ми изгледа да нам једино преостаје да држимо тренутну ситуацију и да миц по миц збављамо више погодности за себе. Но опет, све то је можда ситна боранија јер на крају крајева - да бисмо вратили Косово оно мора бити макар 60-70% српско. А колико је реално да ће се то десити, када је такво било можда прије 150-200 година?

Да ли можемо к'о Кина да се инатимо, као она са Тајваном? Ми нисмо Кина... А опет, не можемо тек тако државу да осудимо на веће проблеме, па потенцијално и Балкан.

И ја више волим термин родољуб. Али родољубље без богољубља (и обрнутно) није потпуно. Зато овде не смемо искључивати ни ту духовну страну која је у случају Косова и Метохије кључна.

Свашта се може договарати, могу се давати уступци, миц по миц али не признавати. У контексту историје као науке,а да не говоримо о контексту вечности, из перспективе Православља,100-200 година је ништа. Само треба знати шта хоћемо и куд хоћемо.

[Ћириличар]

1 hour ago, Вилер Текс рече

Ништа од овога није упоредиво сам Косовом и Метохијом, јер овде управо имамо тај културни и духовни моменат. И због тога политички не смемо да признамо ништа, јер је све повезано. Нема живот одвојене фиоке па да у једној радимо овако а у другој онако а да то буде контрадикторно. 

Наше територије су се мењале кроз историју много пута али после 1389. године Косово и Метохија су нешто посебно.Нека тамо парадира која хоће сила, не признајемо. Унаказићемо се за вијек и вејкова ако признамо независност Шиптарима и доживећемо судбину коју смо доживели у Крајини.

Хоћемо ли икад ишта извући као поуку?

 

 

Али тај културни и духовни моменат може живјети и даље без посједовања те територије. Хришћанство данас је остало само са Римом у својим рукама, као изворним сједиштем у својој контроли. Ово све остало је под муслиманима - па ником ништа.

Дакле упитно је да ли тај културни моменат који имамо на Косову захтијева држање саме територије? Ја кроз свој живот ето гледао сам на Косово просто као на симбол јединства у борби за слободу - колико год митологизован догађај био - и лекцију пропасти због разједињења, похлепе и ситничавости које су довеле дотле. Поклекли смо са Душаном духовно, осилили се и онда се његова креација срушила као кула од карата, јер је мислио да може бити византијски цар. Поклекли смо тад и предали се искушењима рата и освајања и славољубља и кажњени смо за то. И то је један јако лијеп, поучан и хришћански наратив у народним пјесмама. И сада се исто питам - јесмо ли онда само Косово изгубили јер смо се опет били предали тим истим страстима - да доминирамо на Балкану као највећи народ?

1 hour ago, Вилер Текс рече

И ја више волим термин родољуб. Али родољубље без богољубља (и обрнутно) није потпуно. Зато овде не смемо искључивати ни ту духовну страну која је у случају Косова и Метохије кључна.

Свашта се може договарати, могу се давати уступци, миц по миц али не признавати. У контексту историје као науке,а да не говоримо о контексту вечности, из перспективе Православља,100-200 година је ништа. Само треба знати шта хоћемо и куд хоћемо.

Па не бих се сложио, јер претпостављам да под "богољубљем" сматраш хришћански и православни идентитет. Ја на однос према православљу гледам као на однос према систему вриједности - ваљда јер сам и агностик па ме не хвата тај религиозни аспект. Систем вриједности не захтијева посједовање територије. Религија често захтијева, али и она може преживјети без тога у крајњој линији, ако се довољно реформише. Као што рекох - упитно је шта тај културни и духовни аспекат Косова конкретно значе гледе (не)признавања Косова.

Још к томе, са аспекта геополитике, економије и свега осталог земљаског, у све секуларнијем и атеистичкијем свијету како са лијева тако и са десна, 100-200 година може бити погубно ако се пропусте, ако нас Косово буде вукло на дно као камен.

[Ћириличар]

1 hour ago, Џуманџи рече

I onda napises sve ono

Salu na stranu, mislim da je sustinski problem to sto mi nemamo, kako kazes, levicare i desnicare, nego ludake koji se razlikuju u stepenima. Mozemo mi da se "ceramo" i sa priznavanjem i sa nepriznavanjem, cinjenica je da tesko ili nikako moze da bude "nase" - u bilo kom smislu te reci.

Али још постоји нада! Постоји неко ко нас може спасити!

[Вилер Текс]

пре 1 минут, Ћириличар рече

Али тај културни и духовни моменат може живјети и даље без посједовања те територије. Хришћанство данас је остало само са Римом у својим рукама, као изворним сједиштем у својој контроли. Ово све остало је под муслиманима - па ником ништа.

Није баш тако. Наш центар је Христос. Све се може кад је Господ са нама, али то не значи да се одричемо од онога што нам је Богом дано.Ту се наша везе са Христом учврстила, и то је специфична ствар и морамо водити рачуна о њој. Може се Литургија служити и на отвореном али не значи да требамо цркву дати муслиманима да од ње праве џамију или неким лудацима да у њему праве ноћни клуб, као што се то дешава у Европи. Постоји осећај одговорности. 

[Ћириличар]

1 hour ago, Вилер Текс рече

Није баш тако. Наш центар је Христос. Све се може кад је Господ са нама, али то не значи да се одричемо од онога што нам је Богом дано.Ту се наша везе са Христом учврстила, и то је специфична ствар и морамо водити рачуна о њој. Може се Литургија служити и на отвореном али не значи да требамо цркву дати муслиманима да од ње праве џамију или неким лудацима да у њему праве ноћни клуб, као што се то дешава у Европи. Постоји осећај одговорности. 

Да, али то исто значи да не правимо нове крсташке походе зарад Јерусалима, Цариграда, Антиохије, Александрије и Картагине, јер су одавно нехришћански градови - па су нам опет историјски хришћански центри. А ти случајеви по Европи - десничарски черипикинг. Није масовна појава па није релевантно. Увијек ћеш имати неке екстремне случајеве.

Зашто се не би могло рећи и овдје - наш центар је Косовски етос, борба за слободу и опрез да не огријезнемо у гријеху и похлепи па да се разјединимо и распаднемо? И да сходно томе нам се осјећај одговорности веже за Косово, али не у смислу да мора бити дио Србије или насељен Србима, већ да је буде земља пуна наших споменика и историје у којој ћемо се трудити да е одржимо и да поштујемо све што представља, али да поштујемо и народ који сада ту живи?

[Вилер Текс]

пре 23 минута, Ћириличар рече

Зашто се не би могло рећи и овдје - наш центар је Косовски етос, борба за слободу и опрез да не огријезнемо у гријеху и похлепи па да се разјединимо и распаднемо? И да сходно томе нам се осјећај одговорности веже за Косово, али не у смислу да мора бити дио Србије или насељен Србима, већ да је буде земља пуна наших споменика и историје у којој ћемо се трудити да е одржимо и да поштујемо све што представља, али да поштујемо и народ који сада ту живи?

Не би се могло рећи исто. Како да не огрезнемо у грех ако пустимо Косово и Метохију низ воду, наставимо да водимо политику какву водимо, што значи да деца за 30 година неће знати које Св Кнез Лазар као што данас не знају ко је Св. Платон Бањалучки?! Све је повезано у овом случају. Неће Шиптарска "држава" водити бригу о нашим црквама и манастирима.

Нема ту никаве одговорности ако дилерима дроге који узурпирају власт на Косову и Метохији дамо тапију.

[Ћириличар]

1 hour ago, Вилер Текс рече

Не би се могло рећи исто. Како да не огрезнемо у грех ако пустимо Косово и Метохију низ воду, наставимо да водимо политику какву водимо, што значи да деца за 30 година неће знати које Св Кнез Лазар као што данас не знају ко је Св. Платон Бањалучки. Све је повезано у овом случају. Неће Шиптарска "држава" водити бригу о нашим црквама и манастирима.

Нема ту никаве одговорности ако дилерима дроге који узурпирају власт на Косовоу и Метохији дамо тапију.

Да ли је признавање независности исто што и пуштање Косова "низ воду"? Признати Косово не значи одрећи се историје и цркава и народа на КиМ. Могуће је, макар теоретски, успоставити некакав оквир да се Србија брине о свом наслијеђу. За то нам, ипак, требају уступци Албанаца, или подршка САД-а. Веома је реална могућност да и даље његујемо косовски култ и да се надамо једног дана да ће оно опет бити српско - али не ратом, него просто демографијом. Косово је било само полазна тачка за градњу "косовске етике" и она може постојати као самосталан сет идеја и вриједности. Исто као и са Богом - нису потребне цркве и храмови и иконе и статуе и злата и сребра и појања - све је то шлаг на торту, а главно је вјера у Бога, придржавање ЊЕгових учења и учешће у молитви, посту, причешћу и Литургији која се може изводити и у шуми.

Ако хришћанство може да се отргне од земаљских окова, зашто не могу и други системи вриједности и идеја? Још је донекле противрјечно говорити како Косово-земљу морамо задржати, а све под велом хришћанства које тражи да превазиђемо што више можемо земаљске окове и да, како је Николај Велимировић рекао, "све што чинимо, да све конце вежемо за небо". Косово као земља је земља пуна историје. Али Косовски етос као скуп хришћански инспирисаних вриједности је везан за нешто надземаљско, као и хришћанство.

Хоћу рећи, је ли видиш са колико рупа стоји наша конзервативна аргументација за Косово? А насупрот имамо либералну која ће ти смао рећи да на м је то терет и да ту више Срба нема - ерго одрећи се, признати и наставити даље као да ништа није било. Нема добре контре на то.

[Miljan123]

NISI!!!