Pronađena grobnica iz Sirmiuma menja istoriju hrišćanstva?

[Danijela]

Luksuzno oslikana ranohrišćanska grobnica, otkrivena nedavno prilikom zaštitnih iskopavanja na gradilištu u Sremskoj Mitrovici, promeniće istoriju hrišćanstva, smatraju stručnjaci. Velika zidana „večna kuća“ potiče najverovatnije iz vremena pre Konstantinovog Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo od proganjanog kulta postalo religija izjednačena sa svim drugim verama u Rimskom carstvu.

 – Na zidovima grobnice su na pročeljima naslikani s jedne strane Dobri pastir, a s druge trojica mladića koje je Nabuhodonosor bacio u užarenu peć, a anđeo Gospodnji ih spasava svojim hladnim dahom. Sa strana se nalaze ograde raja. To jesu vrlo česti hrišćanski motivi, ali iz mnogo kasnijeg perioda, oko pola veka kasnije, kad je religija kanonizovana posle sabora u Nikeji. Na freskama ove grobnice imamo prototip tog kasnijeg kanona, naslikan najverovatnije pre Milanskog edikta i mnogo pre Nikejskog sabora. Ove starozavetne freske predstavljaju Sirmijum u sasvim novom svetlu kad je reč o istoriji hrišćanstva – kaže Biljana Lučić, arheolog-konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

Ona je s kolegama tokom zaštitnih iskopavanja na prostoru istočne nekropole antičkog Sirmijuma otkrila 26 grobova i grobnicu koja odudara od svega što je do sada viđeno na ovim prostorima, a retkost je i u Evropi. Slične freske su zabeležene samo na po jednoj lokaciji u Solunu, Rimu i Napulju, ali sirmijumske su izgleda starije.

– Moramo da budemo oprezni i sačekamo rezultate analiza, koje će nam precizno dati vreme kad je grobnica načinjena i kakva je bila osoba koja je u njoj sahranjena. Međutim pošto je reč o području koje je iskopavano sedamdesetih godina 20. veka, kad je pronađena Bazilika Svetog Irineja, možemo da damo preliminarne procene.

Grobnica je najverovatnije sagrađena u drugoj polovini trećeg veka ili na samom početku četvrtog veka, a u njoj je, s obzirom na veličinu i oslikavanje, bez ikakve sumnje sahranjena neka važna ličnost – kaže Biljana Lučić.

Pronalazak ovakvog sakralnog objekta otvara niz pitanja, pre svega da li su hrišćani zaista tako nemilosrdno proganjani u Rimu, kako navode crkveni hroničari? Ukoliko jesu, kako je bilo moguće da se u Sirmijumu, koji je u to vreme bio jedna od četiri prestonice carstva, neko tako pompezno i javno sahranjuje kao hrišćanin. Ili je možda reč o tome da su hrišćani već bili većina u Sirmijumu koji je već bio centar episkopije i kulta svetih mučenika Irineja i Dimitrija?

Stručnjaci sremskomitrovačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da odgovor mogu da pruže samo dalja iskopavanja, a sigurni su da će ona Sirmijum vratiti u žižu pažnje svetske naučne javnosti.

Pošto je grobnica nedavno otkrivena prilikom zaštitnih iskopavanja na terenu gde će se graditi benzinska pumpa, nametnuo se veliki problem kako sačuvati epohalno otkriće.

Zavodu za zaštitu spomenika kulture pritekli su u pomoć stručnjaci Republičkog zavoda i zajedno su smislili ingeniozno rešenje i izveli pravi tehnički podvig. Umesto da skidaju malter sa fresaka, a zatim rastavljaju grobnicu kamen po kamen i ponovo je sastavljaju, što je uobičajeno, oni su celu građevinu upakovali u kavez od čeličnih profila, podigli dizalicom i potpuno neoštećenu dopremili u depo.

– Nužda nas je naterala da smislimo nov metod transporta. Zahvaljujući njemu, grobnica će biti jedinstven eksponat, koji će po završetku konzervacije i restauracije moći da se vidi onakava kakva je bila na terenu – kaže Biljana Lučić.

– Nažalost, prilikom proslave godišnjice Milanskog edikta Sirmijum je napravedno ostao u zasenku, iako su se ovde dešavale veoma važne stvari za razvoj i širenje hrišćanstva. Možda će ovo otkriće biti početak nove epohe u istraživanju tog dela istorije. Sama naivnost fresaka pokazuje da su one etalon nečega što će postati kanon, uzor za sve predstava ovog tipa do današnjih dana. Nijedna kasnija freska koju su slikali vrhunski umetnici nije vrednija od ovog naivnog rada posvećenog vernika koji je van sumnje „nulta tačka“, od koje se može pratiti razvoj hrišćanske religije – naglašava Biljana Lučić.

Otkriće ranohrišćanske grobnice potvrđuje značaj antičkog Sirmijuma, o kome se više zna u inostranstvu nego u Srbiji.

– Mi imamo ogromnu baštinu koja je resurs za kulturni turizam, na kome se u svetu zarađuje mnogo. Ranije se kod nas nije razmišljalo na taj način, vladala je neka neobjašnjiva ravnodušnost. Sad se stvari menjaju i očekujemo da će Sirmijum zauzeti mesto koje mu pripada na kulturnoj i turističkoj mapi sveta – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

Boris Subašić

http://mitrovica.info/pronadjena-grobnica-iz-sirmiuma-menja-istoriju-hriscanstva/