Претражи Живе Речи Утехе

„Ih, ona je takva od malena! Što zacrta mora da ostvari!“ Nakon što roditelji provere na koga novorođena beba fizički liči, obično je naredna najvažnija tema pitanje na koga je „karakterom“. I zaista, nisu sve bebe iste. Neke plaču više – neke manje, neke se lako uplaše a neke samo u određenim situacijama. Neke se lako prilagode promenama rutine, a neke se veoma uznemire. Neke su „teške“ a neke su „milina za čuvanje“. Da li i kakve to veze ima sa tim kakvi će biti kao odrasli ljudi? Još u ranom detinjstvu deca se razlikuju u emocionalnim reakcijama i uopšte ponašanju, tačnije ispoljavaju određeni temperament. Temperament se bazira na biološkim razlikama u motorici, emocionalnoj reaktivnosti, samoregulaciji, pažnji, koje se izražavaju kroz različite situacije kao odgovor na određene podsticaje. Dečji temperament sadrži dve osnovne karakteristike: 1) izražava se kroz ponašanje/može se posmatrati i 2) relativno je stabilan. Crte koje su prisutne u detinjstvu a koje nisu stabilne i ne pokazuju se kasnije u životu, smatra se da nisu deo temperamenta.

Neurološki fenomen u kom se čula ujedinjuju i prepliću naziva se sinestezija. Slike pritom dobijaju ukus, zvuci boje, a vreme izgleda kao prostor. Otkrijte šta se događa u umu onih retkih među nama koji su sinestete... Kako biste se osećali da svaki put kada vidite broj 7, osetite tugu ili da vam se pri svakoj izvedbi Bitlsa na radiju naprosto pred očima pojavi plava boja? Ili da ste uvereni kako je glas Majkla Džekson boje trule višnje? Kako bi izgledao vaš svet kad biste svaki put kad prođete kraj nebodera, u ustima osetili ukus sladoleda od čokolade ili pak da ne možete komunicirati s osobama koje se zovu Ivana jer vam Ivane naprosto imaju ukus po pirea kog baš i ne volite? Ako mislite da smo zavirili u izmišljeni svet neobičnih bajki, prevarili ste se. Spomenuta fascinantna sposobnost zove se sinestezija, a sinestete, ljudi koji je imaju, iako su vrlo retki - žive oko nas. Sinestezija je neurološki fenomen u kom stvarna informacija primljena putem jednog čula, automatski i nesvesno pobuđuje dodatno iskustvo nekog drugog čula ili više njih. Stari Grci su to istovremeno prožimanje više čula opisali rečju koja objedinjuje istovremenost iskustva i percepciju (syn: zajedno i aisthesis: percepcija). To ujedinjenje čula jednostavno znači da nekim ljudima reči imaju ukus, boje pridružuju određenim slovima ili brojevima ili pak zvuke vide u različitim oblicima ili bojama... Ljudi koji imaju tu sposobnost mogu, na primer, da čuju neku muziku i istovremeno vide njen oblik. Razne kombinacije su moguće; kod nekih ljudi su zvučni podražaji povezani s vizualnim iskustvima ili pak vizualni podražaji s percepcijom ukusa, pa tako oni mogu da slušaju boje ili okuse predmete. Pojedini naučnici su to stanje u kom se čula mešaju opisali kao paljenje svetla u jednoj prostoriji, pri čemu se ona upale u svim ostalim prostorijama u stanu. "Prema najnovijim psihološko-neurološkim istraživanjima, najčešći oblik sinestezije je doživljavanje grafema, odnosno znakova u bojama. Slovo A, na primer, sinesteti može biti zeleno, a broj 4 uvek vidi u žutoj boji. Kod sinestete najčešće su povezana dva čula, a ljudi kod kojih su povezana tri ili više su veoma retki", ističe zagrebačka psihološkinja Ivana Pavičić koju je svet sinesteta oduševio i podstakao na istraživanje. Svi se naučnici slažu u jednom: sinestetski doživljaji su jedinstveni za svaku osobu, a osoba može biti i nesvesna te svoje sposobnosti jer je prosto oduvek tako percipirala svet i misli da drugačiji način nije moguć. Štaviše, pretpostavlja da i drugi ljude vide stvarnost na isti način. Sinestete najčešće neplanirano i nenadano, pričajući o svom doživljaju muzike ili romana, otkriju da drugi ljudi oko njih ne doživljavaju ta iskustva na isti način. Psihografologija: rukopis otkriva tajne vaše ličnosti... Studentkinja istorije umetnosti iz Zagreba Lana Momirski kaže je da je tek u 20. godinama otkrila kako njeno posebno doživljavanje vremena i prostora ima "službeno" ime. Lana se ubraja u posebnu vrstu sinesteta koji ne doživljavaju svet u bojama, odnosno mirisima, nego drugačije poimaju vrijeme i prostor. Naime, pišući na fakultetu seminarski rad o sinesteziji, otkrila je da drukčije od drugih doživljava tok vremena. "Dan uvek vidim kao određeni prostor, odnosno kutiju koja je podeljena na sate i onda u tim delovima dana tačno vidim koju obavezu imam u određeno vreme. Sve te 'prostore' vidim istovremeno. Jednako tako, u svakom trenutku, u bilo kom gradu da se nalazim, uvek znam gde je sever i mogu da se orijentišem u odnosu na strane sveta", kaže Lana. Kako su najrazličitije kombinacije moguće, ljudi koji imaju sinestetičke doživljaje nikako se ne moraju slagati u svojim percepcijama i svaki njihov doživljaj je njihovo lično, sasvim posebno iskustvo. Lana Momirski kaže da oseća vreme i vidi ga kao jednu dugu elipsu. "Elipsa predstavlja godinu koja je podeljena na mesece, a u svakom delu elipse, odnosno u svakom mesecu, onda vidim dane u koje su mi smešteni događaji, rođendani, obaveze", pojašnjava. Tako, na primer, ona odmah, bez razmišljanja i analize, može "videti" da se sledećih sedam vikenda neće videti s dečkom jer "na" svakom od njih ima neke obaveze. Na elipsi su joj oni označeni kao popunjeni dani. Njoj nije jasno kako njen partner to isto ne vidi. On, pak, takvo poimanje organizacije vremena naprosto ne shvata, no koristi sposobnost svoje partnerke kao besplatan, brz i najdraži rokovnik. Iako je njihovo poimanje sveta vrlo neobično, mnogi sinesteti uopšte ne znaju da se njihova sposobnost smatra posebnim neurološkim fenomenom, što pokazuje i Lanin primer. Psihološkinja Pavičić ističe da se često događa da sinestete njihova okolina ne razume i čine se čudnima. http://www.lovesensa.rs/clanci/psihologija/sta-je-sinestezija-cudesni-fenomen-koji-menja-culne-percepcije

Luksuzno oslikana ranohrišćanska grobnica, otkrivena nedavno prilikom zaštitnih iskopavanja na gradilištu u Sremskoj Mitrovici, promeniće istoriju hrišćanstva, smatraju stručnjaci. Velika zidana „večna kuća“ potiče najverovatnije iz vremena pre Konstantinovog Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo od proganjanog kulta postalo religija izjednačena sa svim drugim verama u Rimskom carstvu. – Na zidovima grobnice su na pročeljima naslikani s jedne strane Dobri pastir, a s druge trojica mladića koje je Nabuhodonosor bacio u užarenu peć, a anđeo Gospodnji ih spasava svojim hladnim dahom. Sa strana se nalaze ograde raja. To jesu vrlo česti hrišćanski motivi, ali iz mnogo kasnijeg perioda, oko pola veka kasnije, kad je religija kanonizovana posle sabora u Nikeji. Na freskama ove grobnice imamo prototip tog kasnijeg kanona, naslikan najverovatnije pre Milanskog edikta i mnogo pre Nikejskog sabora. Ove starozavetne freske predstavljaju Sirmijum u sasvim novom svetlu kad je reč o istoriji hrišćanstva – kaže Biljana Lučić, arheolog-konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Ona je s kolegama tokom zaštitnih iskopavanja na prostoru istočne nekropole antičkog Sirmijuma otkrila 26 grobova i grobnicu koja odudara od svega što je do sada viđeno na ovim prostorima, a retkost je i u Evropi. Slične freske su zabeležene samo na po jednoj lokaciji u Solunu, Rimu i Napulju, ali sirmijumske su izgleda starije. – Moramo da budemo oprezni i sačekamo rezultate analiza, koje će nam precizno dati vreme kad je grobnica načinjena i kakva je bila osoba koja je u njoj sahranjena. Međutim pošto je reč o području koje je iskopavano sedamdesetih godina 20. veka, kad je pronađena Bazilika Svetog Irineja, možemo da damo preliminarne procene. Grobnica je najverovatnije sagrađena u drugoj polovini trećeg veka ili na samom početku četvrtog veka, a u njoj je, s obzirom na veličinu i oslikavanje, bez ikakve sumnje sahranjena neka važna ličnost – kaže Biljana Lučić. Pronalazak ovakvog sakralnog objekta otvara niz pitanja, pre svega da li su hrišćani zaista tako nemilosrdno proganjani u Rimu, kako navode crkveni hroničari? Ukoliko jesu, kako je bilo moguće da se u Sirmijumu, koji je u to vreme bio jedna od četiri prestonice carstva, neko tako pompezno i javno sahranjuje kao hrišćanin. Ili je možda reč o tome da su hrišćani već bili većina u Sirmijumu koji je već bio centar episkopije i kulta svetih mučenika Irineja i Dimitrija? Stručnjaci sremskomitrovačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da odgovor mogu da pruže samo dalja iskopavanja, a sigurni su da će ona Sirmijum vratiti u žižu pažnje svetske naučne javnosti. Pošto je grobnica nedavno otkrivena prilikom zaštitnih iskopavanja na terenu gde će se graditi benzinska pumpa, nametnuo se veliki problem kako sačuvati epohalno otkriće. Zavodu za zaštitu spomenika kulture pritekli su u pomoć stručnjaci Republičkog zavoda i zajedno su smislili ingeniozno rešenje i izveli pravi tehnički podvig. Umesto da skidaju malter sa fresaka, a zatim rastavljaju grobnicu kamen po kamen i ponovo je sastavljaju, što je uobičajeno, oni su celu građevinu upakovali u kavez od čeličnih profila, podigli dizalicom i potpuno neoštećenu dopremili u depo. – Nužda nas je naterala da smislimo nov metod transporta. Zahvaljujući njemu, grobnica će biti jedinstven eksponat, koji će po završetku konzervacije i restauracije moći da se vidi onakava kakva je bila na terenu – kaže Biljana Lučić. – Nažalost, prilikom proslave godišnjice Milanskog edikta Sirmijum je napravedno ostao u zasenku, iako su se ovde dešavale veoma važne stvari za razvoj i širenje hrišćanstva. Možda će ovo otkriće biti početak nove epohe u istraživanju tog dela istorije. Sama naivnost fresaka pokazuje da su one etalon nečega što će postati kanon, uzor za sve predstava ovog tipa do današnjih dana. Nijedna kasnija freska koju su slikali vrhunski umetnici nije vrednija od ovog naivnog rada posvećenog vernika koji je van sumnje „nulta tačka“, od koje se može pratiti razvoj hrišćanske religije – naglašava Biljana Lučić. Otkriće ranohrišćanske grobnice potvrđuje značaj antičkog Sirmijuma, o kome se više zna u inostranstvu nego u Srbiji. – Mi imamo ogromnu baštinu koja je resurs za kulturni turizam, na kome se u svetu zarađuje mnogo. Ranije se kod nas nije razmišljalo na taj način, vladala je neka neobjašnjiva ravnodušnost. Sad se stvari menjaju i očekujemo da će Sirmijum zauzeti mesto koje mu pripada na kulturnoj i turističkoj mapi sveta – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Boris Subašić http://mitrovica.info/pronadjena-grobnica-iz-sirmiuma-menja-istoriju-hriscanstva/