Od sada će Nišlije Božiju milost plaćati po utvrđenom cenovniku

[Filipov i Sarin tata]

Помаже Бог свима!
Ретко се укључујем у дискусије али тема је таква да "качи" све-од Цркве, преко верујућих и неверујућих до државе...
Морам да признам да сам увек спреман да дочекам "на бајонет" [emoji2] људе који су у животу два пута свратили до цркве и у њој нису ни пребијену пару оставили, а дају себи за право да критикују и моралишу о прилозима, неплаћању пореза, "поповима лоповима"...[emoji36] Мешам ли се ја као верник некоме колико ће пара да остави у кладионици? И колику квоту ће кладионичар да му плати ако му "прође тикет"? Дефинитивно не![emoji35] Што би се онда кога тицао новац који ја остављам у цркви и шта ми мој свештеник "пружа" за те паре?!? Али то се односи на добровољне прилоге, поклоне, донације...
Са друге стране, дефинитивно мислим да строго духовне ствари не би смеле никако да буду тарифиране, па ако неко нема довољно новца, шта онда, одрадити му пола неког обреда?!? [emoji50] Мада, са ценовником или без, за овако драстичне примере нисам чуо... А ако их има, онда свештеницима на душу, а владике да реагују...
Право решење очигледно није пронашла ни једна верска заједница. Идеално би било да сви живимо литургијским животом, да сви дајемо стварно колико имамо, да нас свештеници духовно хране и издржавају, а ми њих заузврат материјално и финансијски, али то је чиста утопија... Можда парохијал није лоше решење, па да се дели на све подједнако. И да то буде нека "сигурица" а после, прилози, како ко и како где... И да манастири са великим светињама, са много поклоничких посета и великим приходима помажу остале...
Можда би неки порез могао да се уведе према држави, мањи него за бизнисе, али рецимо само за производе који немају директну духовну вредност (прехрамбени производи, пиће, сувенири). Тиме би се и тај аргумент одстранио или бар умањио, а и лакше би било онда тражити понешто од државе... [emoji6]
Некакав мој закључак је да ће ово још дуго, а вероватно и увек бити спорна ставка у унутрашњим црквеним односима као и општењу са окружењем. Константним радом на налажењу практичних решења која ће проблем решавати не задирући у духовну сферу и не одбијајући верујуће, али и све остале, треба ипак овакве ствари минимизирати у односу на стварне, духовне проблеме који нас оптерећују као заједницу.


Sent from my SM-N920C using Pouke.org mobile app

[Filipov i Sarin tata]

Преко тога не би смело да се прелази тако оклако.. Јер, можда такве, баш то наше такво понашање и однос према свим тим материјалним стварима, спутава у расуђивању о Цркви и Богу. Овако испада да нам није ни стало за оне који нису (тренутно) у Цркви.
А можда ће управо ти такви, сутрадан да (зло)употребе, све ове појаве као главну аргументацију у свом неком не дај Боже, новом разрачунавању са Црквом..
А сви знамо, можемо само жмурити на то, да је и огромна армија црквених(оних ,,малих'') а саблажњених, многим сличним појавама; и који су научили да ћуте и ,,не таласају'' а ''једу се'' и завиде изнутра, ..тихо али најподлије од свих..
Наше је ..да не саблазнимо ,,оне мале'' јер то нам је Христова директна ''препорука'' да не кажем заповијед.

Има истине у свему горе написаном, али мислим да не може ни Црква да мења своје устројство, правила, обичаје сваки пут кад некоме ван Цркве или некоме од тих "малих" нешто засмета... Не заборавимо да многи од њих нажалост овакве проблеме потенцирају како би себи и околини доказали "ето шта се тамо ради" а од њих се захтева да поштују нека тамо правила, забога... Треба трагати за најбољим решењима, али не би се смело дозволити да се баш сви приговори прихватају да се не би неко саблазнио... Знам људе који се саблазне кад им кажем чега све нема током поста, па треба ли Црква да мења правила због тога?!?[emoji2] Једино важно је да нико не сме да буде закинут у Цркви ни за шта због недостатка новца, као и да се свештенству обезбеди достојанствена егзистенција, а то у данашње време није баш лако ни нама које не спутава мантија...

Sent from my SM-N920C using Pouke.org mobile app

[Augustinus]

пре 11 часа, Vedran рече

Драги моји,

Прво да захвалим онима који имају другачије мишљење. Захваљујући њима, и због тога што верујем да говоре из срца, као и ја, читајући њих ја сам себе најпре аутоматски прекорио, што сам уопште писао то што сам писао, а затим сам почео пажљивије да се испитивам да видим да ли сам негде погрешио или се о некога огрешио. Па ћу вам предочити резултате.

Али ако се неко саблазнио читајући шта сам написао, нека ми опрости. Жао ми је ако се то десило 

Али да вам откријем резултате мога само-прекора и преиспитивања.

Прво, шта је овде тема? Тема је наплаћивање ПОМИЊАЊА имена са спискова које верни дају за помен на проскомидији. Дакле, наплаћивање литургијског помињања имена. 

Ја иступам оштро против наплаћивања нечега што је део Литургије. И то нарочито наплаћивање својим парохијанима. Не говорим дакле о километарским списковима или списковима који се на кило доносе аутобусима од стране поклоника и слично. То сам још у првој поруци јасно издвојио. Признајем, има у овој конкретној причи један детаљ који делимично ублажава ствар, али само на први поглед. Наиме, реч је о гробљанској цркви (не парохијској, нека кажу Нишлије да ли је то тачно). Али, будући да је као зли пример жигосана нека бака због које је, наводно, све ово уведено, можемо закључити да је барем та бака редовни парохијанин те Цркве (иако можда не и званични!). Здравом логиком, можемо претпоставити да сигурно није једина таква. Дакле, црква можда административно није "парохијска" али вероватно има има одрђени број незваничних "парохијана". Уосталом свака Црква је, било званично, било незванично, "парохијска" јер у њу долазе верници, а не неки хуманоидни марсовци.

Поставља се кључно питање, да ли је у реду или не наплаћивати помињање имена на Литургији. Ја сам дубоко уверен да није. Обратите пажњу, ја овде ни једном речју не помињем требничке молитве и молитвословља, освећења и слично. И њих не подразумевам. Такоће не говорим о томе да Црквама не треба одржавање, да немају трошкове. Не заговарам то да свештеници треба да живе од "благорастворења ваздуха" или да је свима лако. Ништа од тога! Многи то овде наводе као проблематику са којом се ја мање-више слажем, али не у контексту овога о чему причамо.

Прво, молитва није посао свештеника, него његова дужност. Он је плату примио за молитву рукоположењем. Он је дужан да се моли за своје парохијане, свиђало му се то или не. Он је свештенство, са својственом му благодаћу, добио забадава. И он то што је добио забадава не сме да продаје. У Литургији је то наизраженије. Неко ће рећи, треба и верници да учествују, слажем се, о томе ћу рећи нешто испод на руском примеру. Мада је тема много шира и превазилази оквире овога о чему сада говоримо. 

Идеално би било када се ни требничке молитве не би наплаћивале. Јер све је то "литургија". Али ја сам ту много флексибилнији у мишљењу, а нарочито због околности где неки свештеници само од тога и живе. А надам се да није потребно да објашњавам зашто је сама Св Литургија у сасвим другој равни и зашто то издвајам?

Читајући @Augustinus мени се срце стеже (и овде не патетишем, да не би неко помислио) због две ствари. Прво, због бакице коју описује и због мноштва сличних бакица и декица, браће и сестара, деце Божије. И друго, због самог @Augustinus и мноштва других свештеника који су у истој или сличној ситуацији. Они су непрестано рањавани са оваквим системом. Непрестано доживљавати та понижења, с једне стране, и тај осећај да сте некоме узели хлеб, с друге стране, је веома болно, и ненормално. И замислите, то годинама тако, или читав живот. Овде одговорност сносимо сви ми почевши од епископа па да последњег верника, али по оној коме је више дато више се од њега очекује. Тако нека се наше владике замисле над овим. Не може се од таквих свештеника очекивати, готово захтевати, да они буду аскете, то је богохулно, а нарочито не од њихових породица. А треба се замислити и над чињеницом како то све утиче на те свештенике духовно. Неки од њих ће бити приморани временом да постану тупи на бол других, јер ће бити сломљени од своје сопствене патње. И какви ће онда бити свештеници? Или ако су мало другачијег карактера, почеће да се баве свим и свачим, и приличним и неприличним, и све енергије ће улагати у то да нешто стекну и газити преко лешева. А да ли ће они сами бити одговорни за такав исход? Питајмо се. А крајњи резултат је опет исти по њих саме, по парохију, и по наше опште добро. Ово је наша срамота и проблем чије решење је неопходно и хитно. Замислите да НЕКИ свештеници данас живе горе него што су живели за време отвореног гоњења Цркве из наше ближе историје! Недопустиво!

Навео је неко пример руске Цркве и наплаћивања помињања имена. Ствари нису баш такве као изгледају на први поглед. То јест, како неки олако закључују "и они наплаћују", "то је нормално". Прво, они на већини места не наплаћују имена, изузетака има и то тамо где људи долазе на поклоничка путовања. А на другим местима они не наплаћују имена него "наплаћују" (тј. продају) мале просфоре које људи купују, затим их предају заједно са помјаницима. Да их не купују морали би их умесити, купти брашно итд., или га прозвести од зрна до хлеба. Дакле дело руку својих прилажу. Из тих просфора свештеник вади честице и помиње имена. Ви можете купити 1 или колико год хоћете просфора и дати свој помјаник, ма колико он имена имао. А и ако не купите просфоре можете дати помјаник, неће вам га нико одбити (у већини случајева). Већина помјаника има на стотине имена. И то радите кад год дођете у Цркву. Помјаници стоје у цркви. Дакле кад дођете, ви онда нађете свој помјаник, купите просфору, дате помјаник с просфором да се однесе свештенику, а свештеник то помиње за време проскомидије. Ово је далеко ближе изворној пракси, јер је један вид активног учешћа лаоса. Поред тога, верник мора доћи на време на службу да би то урадио, макар за време часова (за наш појам то су шпанска села!). Дакле, није ни приближно слично ономе што се нама овде предлаже. 

@Augustinus каже да му треба два сата а помене силна имена која људи доносе. Мени једна ствар није јасна. Зашто не узмете некога да вам помогне да чита имена? Ако вам доносе толико имена онда сигурно има и неко ко их доноси, и ко може да вам чита имена. Узмете пар људи и завршићете помињање за коју десетину минута. Стварно не разумем. Па да имате једног јединог верника у Цркви, ако је писмен, уме да чита, уместо два сата помињаћете их сат времена. Стварно не разумем? 

Неко је навео да је реч о симболичној цени. Немојте се љутити, али ја не знам на којој планети ви живите. Стварно. Без увреде. А сад ћу вам и показати зашто ово кажем и да није реч о симболичној цени.

Отишао сам да погледам статистичке податке просечне плате и пензије за јануар 2017. г. у Србији. Па сам онда израчунао колико кошта помињање 50 имена, 4 пута месечно, дакле на четири недељне Литургије у месецу. То није много имена, јер ако то преполовите на 25 живих и 25 умрлих, то код неких не може да покрије ни најужу родбину. Дакле, ова "симболична" сума износи 7% просечне плате у Србији или чак 16% просечне пензије.

Јел то вама симболично? У једној западној земљи помињање једнаког броја имена, исти број пута, у руској Цркви, са купвином просфоре, износи равно 0.12% просечне месечне плате. А ако узмемо у обзир да се за тај новац може поменути и 100 имена уместо педесет итд. онда овај проценат се спушта на 0.06%, а после тога и у домен статистичке грешке!

Дакле, немојте, молим вас, више причати о "симболичној суми", за милост Божију. Немојте.

А сад они који говоре да аутомеханичари, вулканизери и слично наплаћују своје услуге и да зато поп као и вулканизер може исто да наплаћује помињање имена јер он губи пуно времена на помињање! Вашем благоразумију нудим следеће на разматрање.  Сад сам узео свој помјаник и пола минута читао имена и прочитао сам око 50 имена. Значи за минут око 100 имена. Сат времена, као што знате, добри моји, има 60 минута. Тако да 100имена х 60минута = 6000имена х 20 динара по имену = 120 000 динара. 120 000 динара на сат! Па јесте ли при здравој памети? О чему ви причате? Сатница попу је 120 000 динара! Мултинационалне банке би вам позавиделе. Скоро пет просечних пензија у Србији, попу за један сат помињања!

Па ако вам је тешко да читате ова имена онда позовите ове аутомеханичаре, вулканизере, и прочеје, или још боље, просјаке, бескућнике, сиромашне, и дајте им тих 120 000 динара на сат да читају имена па ће вас Бог погледати. 

И шта мислите, драги моји, да Христос на ово благонаклоно гледа? Знате које је мучење припремљено за ово? У вечности ће исчитавати молитвенике и помињати имена свих људи од постања света. 

И онда ми замерате што спомињем до-васпитавање? Зато што мислим да су неки изгубили осећај за другог, и осећај за Јеванђеље, или у мору брига житејских и журби превидели. У овом домену треба до-васпитавање. У области продубљивања јеванђељске свести, милосрђа, саосећања и састрадатељне љубави. Не знам како је вама, али мени ово изазива гнев, не знам да ли праведан или не, Бог зна, али гнев браћо.  Ако су се забунили кад су доносили тарифник, па им се ово омакло, и нису намерно, онда им треба до-васпитавање и из елементарне математике.

И нека нико не мисли да ја имам нешто против ових свештеника или свештеника уопштено (то је бесмислено). Не знам ко је сад тамо. Врло је могуће да неке чак и познајем и волим их у Христу. Знам ко је требало да буде у тој горбљанској цркви кад се градила крајем 90их, али не знам ко је сад тамо.

Опростите ми, ако се ко нашао прозван, увређен, или саблажњен оштрином, али колико год ми ови људи били драги ја због Господа не могу на ово да ћутим.

П.С. @Augustinus јесте ли ви онда Ж.Ж. у цркви у Д.М? Ако јесте, ми се познајемо.

Да разграничимо. Људи који редовно долазе на литургију, и који живе верским животом, поштујући типик и правила, не морају ништа да дају - мада, ти људи од своје сиротиње и одржавају цркву, јер су истинско Тело. Већина мојих парохијана (а и код других) су тек традиционално религиозни и верски неписмени. Пола њих је у убеђењу да свештеник има плату. Зашто? Па кад виде БГ братију, и ја бих исто помислио да нисам свештеник, али не живимо ми сви у Београду. Ја морам патријаршији да дам за обреде, за часописе, разне таксе, док су БГ свештеници тога ослобођени. Поједине цркве у Бг направе дневно буџета преко пола милиона, а ја не могу ни двеста хиљада за годину. Држава наплаћује струју по индустријско цени (као да ми тамо имамо машине за стругање), епархија без било какве логике на двеста хиљада тражи разрез од деведест хиљада, тако да са оним што остане треба да покријеш обавезе, набавку робе, таксе, ревизију, и ако успе нешто да ти остане да урадиш на храму, и да платиш 4% епархији на дату суму. У храму ништа не наплаћујем, не тражим ни од кога за прилог за помињање, може да се донесе колико ко год хоће имена, ако људи немају ни за обред, снађем се па платим епархији таксу (никог нисам одбио). После две године људи су мислили да имам плату, јер су се поједини хвалили како има добар ''поп'' ништа не наплаћује... Други свештеници ми ј....у матер, владику боли она ствар. Дошло је до тога да тражим други посао, јер као што рекох наш народ је верски неписмен. Нисам за наплаћивање, и вређа ме такав систем, али тренутно не постоји други. Епархији ако не платим, кажу да сам неспособан или шаљу ревизију, да нисам можда украо. Имао сам сукоб са самим собом... Али успео сам да решим. Они који су истински верници, нека дају прилог ако могу, ако не, слава Господу, и све треба да им се обави. Они који ме посматрају као певаљку, и тезгароша, нека плате по ценовнику... Нека дођу они у храм да се моле, а не хартија. А стрикно сам против тога да било ко чита имена испред предложења, јер проскомидију може да врши само онај који вади честице, а не да уведем цео црквени хор како би прочитали имена за десет минута... Проблем је био што су људи навикли код претходног свештеника да доносе спискове, а он је са њих преносио у свеску. Тако да једна особа донесе по неколико десетине имена сваке литургији и он стално упише. И онда се име једног Драган помиње по сто пута. Ја сам урадио помјаник, као фасциклу, ставио А4 папир да могу уписати имена, и на крају сваког месеца, ставим нови за следећи, а стари уклоним... и решио проблем. 

Не нисам Ж.Ж. А можда се и познајемо, Господ зна.

[Иван ♪♫]

On 18.3.2017. at 17:51, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da ovde sve pršti od zdrave unutar Crkvene kritike ateisti ne bi imali šta da traže na ovom forumu (na ovakvim temama) osim onih koje pravoslavlje iskreno interesuje.

tema protiv događanja u crkvi a vezano za kačavendu je obrisana, npr. Koji god da je razlog i čiji god nalog, nije dovoljno dobar. Ako se o problemima ne može ni pričati, onda se neće ni rešavati. Strašno sam se razočarao i više nemam volju da dolazim na ovo mesto.

 

On 18.3.2017. at 18:00, Grizzly Adams рече

Зато је и ово што Клаудкинг поставља добро, даје нам прилику да се преиспитамо, поправимо.

A šta je to što u ovom slučaju treba da se popravi?

 

[Grizzly Adams]

Управо сада, Иван ♪♫ рече

A šta je to što u ovom slučaju treba da se popravi?

Па не знам, прво да се преиспитамо... можда треба већа цена...

[Иван ♪♫]

Pre neko vreme, neke kolege pokrenu neku priču o cenama crkvenih obreda, u negativnom kontekstu, nisu crkveni ljudi. Rekao sam da nije tačno da moraš uvek da platiš i to papreno. Ali džabe, zapeli da moraš i to ti je. Kaže: jesi ti vernik? Reko: jesam. Pa, kaše, eto! Pa šta eto? Pa valjda ja bolje znam kakvo je stanje u crkvi od vas koji tamo kročite jednom u ko zna kad. Neće svi da naplate ako čovek nema. Al' džabe, to je razonoda, samo im kvarim razonodu: Oni popovi... (dopuni po volji).

E, da, sve to dok u isto vreme sede u firmi i naravno naplaćuju svoje vreme.

[Иван ♪♫]

пре 12 минута, Grizzly Adams рече

Па не знам, прво да се преиспитамо...

To jeste, dosta sam i ja razmišljao podstaknut kritikama ateista. I sad sam još utvrđeniji. Šta kaže ap. Pavle: da budemo uvek spremni dati odgovor o našoj nadi. (otprilike, ako neko zna odakle je stih, bio bih zahvalan)

пре 12 минута, Grizzly Adams рече

можда треба већа цена...

Nije to baš za šalu. Dosta se dvoumim oko ovog pitanja, da li, prema našoj veri, neke važne obrede treba naplaćivati? Krštenje i miropomazanje npr.? Opelo? Četrdesetodnevni pomen? Mislim da te obrede i molitve, ne treba naplaćivati (uz one koji se već ne naplaćuju), ostale da.

 

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Иван ♪♫ рече

(otprilike, ako neko zna odakle je stih, bio bih zahvalan)

1. Петрова 3:15

пре 2 минута, Иван ♪♫ рече

Nije to baš za šalu. Dosta se dvoumim oko ovog pitanja, da li, prema našoj veri, neke važne obrede treba naplaćivati? Krštenje i miropomazanje npr.? Opelo? Četrdesetodnevni pomen? Mislim da te obrede i molitve, ne treba naplaćivati, ostale da.

Па није. Када би Црква била само заједница активних верника и обреди се обављали само за оне који заиста долазе у Цркву и живе хришћански, онда не би било тих проблема ни потребе да се наплаћује јер би они својим прилозима обезбеђивали свештенику плату. Овако кад неко долази три пута у животу, шта да радиш него да му наплатиш...

[Иван ♪♫]

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

1. Петрова 3:15

e, to, tenk ju veri mač!

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Па није. Када би Црква била само заједница активних верника и обреди се обављали само за оне који заиста долазе у Цркву и живе хришћански, онда не би било тих проблема ни потребе да се наплаћује јер би они својим прилозима обезбеђивали свештенику плату. Овако кад неко долази три пута у животу, шта да радиш него да му наплатиш...

Pa nisam baš siguran sa strane savesti, jer darovi su isti i jednima i drugima, značaj je isti i za jedne i za druge. S praktične strane, i sveštenici naravno treba od nečega da žive i to treba nekako organizovati. Ovde ne mislim na sve usluge, već samo na najvažnije.

[Ведран*]

пре 4 часа, Augustinus рече

Нека дођу они у храм да се моле, а не хартија.

Јесам ли добро схватио да вама имена на помињање доносе људи који нису црквени? То ми звучи врло чудно. Да заказују водице, сахране, крштења, венчања, да али да доносе имена на помињање на проскомидији а да не живе литургијски ми звучи врло необично. Можда нисам схватио?

пре 4 часа, Augustinus рече

А стрикно сам против тога да било ко чита имена испред предложења,

Моје лично мишљење је да за ово нема ваљаног оправдања, али то је ствар ваше одлуке. 

пре 4 часа, Augustinus рече

Проблем је био што су људи навикли код претходног свештеника да доносе спискове, а он је са њих преносио у свеску. Тако да једна особа донесе по неколико десетине имена сваке литургији и он стално упише. И онда се име једног Драган помиње по сто пута. Ја сам урадио помјаник, као фасциклу, ставио А4 папир да могу уписати имена, и на крају сваког месеца, ставим нови за следећи, а стари уклоним... и решио проблем. 

Нисам најбоље схватио како то код вас функционише? Да ли то значи да ви сва имена која се донесу помињете месец дана? А шта се деси са именима која се донесу у међувремену између ваше месечне измене?

[Ведран*]

пре 58 минута, Иван ♪♫ рече

A šta je to što u ovom slučaju treba da se popravi?

Овакве појаве треба износити на светлост дана. Јер ако то не радимо ми онда ће радити новинари, атеисти, "непријатељи", "мрзитељи", ови, они. Али нам сви они неће бити криви зато што су их изнели на светло дана. 

Треба мало у огледало погледати.

Треба овакве појаве изобличавати, што наравно није осуда било кога, ако се говори аргументовано. У противном, ово ће постати "нормално" и то ће нас изједати све заједно, све док нас не изједе до краја. 

[Ведран*]

пре 53 минута, Иван ♪♫ рече

Nije to baš za šalu. Dosta se dvoumim oko ovog pitanja, da li, prema našoj veri, neke važne obrede treba naplaćivati? Krštenje i miropomazanje npr.? Opelo? Četrdesetodnevni pomen? Mislim da te obrede i molitve, ne treba naplaćivati (uz one koji se već ne naplaćuju), ostale da.

А о теми шта мислиш? Да ли треба наплаћивати помињање имена на литургији?

И да ли је ДОВОЉНА ова "симболична сума", или треба још наплатити?

[Ћириличар]

пре 5 часа, Filipov i Sarin tata рече

Има истине у свему горе написаном, али мислим да не може ни Црква да мења своје устројство, правила, обичаје сваки пут кад некоме ван Цркве или некоме од тих "малих" нешто засмета... Не заборавимо да многи од њих нажалост овакве проблеме потенцирају како би себи и околини доказали "ето шта се тамо ради" а од њих се захтева да поштују нека тамо правила, забога... Треба трагати за најбољим решењима, али не би се смело дозволити да се баш сви приговори прихватају да се не би неко саблазнио... Знам људе који се саблазне кад им кажем чега све нема током поста, па треба ли Црква да мења правила због тога?!? Једино важно је да нико не сме да буде закинут у Цркви ни за шта због недостатка новца, као и да се свештенству обезбеди достојанствена егзистенција, а то у данашње време није баш лако ни нама које не спутава мантија...

Sent from my SM-N920C using Pouke.org mobile app
 

А и да је то разлог, зашто је уопште битно ако је критика на мјесту?

[Иван ♪♫]

пре 7 минута, Vedran рече

А о теми шта мислиш? Да ли треба наплаћивати помињање имена на литургији?

И да ли је ДОВОЉНА ова "симболична сума", или треба још наплатити?

Evo razmišljam, pročitao sam tvoj komentar s prethodne strane, onaj poduži, i deluje mi kao dobra misao. Čudno mi je naplaćivati nešto što je, ako sam dobro shvatio, deo Liturgije. Zato sam gore i proširio razmišljanje na sve suštinski bitne stavke: krštenje, miropomazanje itd. Po mom osećaju, suštinske stvari ne treba naplaćivati, ostale (svećenje vodice, venčanja, osveštanja) da. Toliko mogu da kažem, o ostalom stvarno ne znam šta da mislim.

 

[Grizzly Adams]

пре 23 минута, Vedran рече

Овакве појаве треба износити на светлост дана. Јер ако то не радимо ми онда ће радити новинари, атеисти, "непријатељи", "мрзитељи", ови, они. Али нам сви они неће бити криви зато што су их изнели на светло дана. 

Треба мало у огледало погледати.

Треба овакве појаве изобличавати, што наравно није осуда било кога, ако се говори аргументовано. У противном, ово ће постати "нормално" и то ће нас изједати све заједно, све док нас не изједе до краја. 

Светиниколска академија, ако се не варам...