Претражи Живе Речи Утехе

Iz Red Bull Srbija najavili su juče da će drugi po redu Red Bull Flugtag biti održan na Adi Ciganliji 23. juna u 15 časova. Beograd će tako biti domaćin jednom od osam globalnih Flugtag događaja ove sezone. Organizatori se nadaju da će ovoga puta biti oboren rekord iz 2013. godine kada je na prvom i do sada jedinom događaju za vazduhoplovne inženjere amatere u letačkom programu u beogradsko „jezero“ padalo 37 letelica pred 150 hiljada ljudi. Ako na „letački“ zapravo mislimo na momentalni slom nikad postojećeg uzgona od takođe gotovo nepostojećeg opstrujavanja vazduha oko „krila“ i ako kada kažemo „letelice“ zapravo mislimo na najraznovrsnije odgovore na „will it fly“ pitanje. Humor kao maska za potpuno uništavanje domaće vazduhoplovne industrije? / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Veliki flight safety skandal u najavi Dok ovo pišemo nije poznato da li je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdao dozvolu za realizaciju letačkog dela ove priredbe i da li će se ona uopšte ovoga puta i dogoditi. Jer ko će na sebe smeti da preuzme odgovornost odobravanja najvećeg skupa nesertifikovanih letelica u Srbiji toliko blizu publike? Letelica koje gotovo sigurno nemaju ni DOA ni POA papirologiju. Ako mislite da je smešno, nije. Sve što leti mora dokazati da je bezbedno po sebe i druge na zemlji a neki od učesnika očigledno imaju ozbiljnu i ranije demonstriranu nameru da upravljaju objektima koji se sopstvenim pogonom i uz pomoć (valjda) aerodinamičkih površina mogu naći u vazduhu. Što ih momentalno kvalifikuje za regulatorni nadzor kako u oblasti plovidbenosti tako i u FCL (Flight Crew Licensing) domenu. Pretpostavljamo da će Red Bull tek u FCL delu prekršiti svu moguću regulativu i da će to, nadamo se, biti još jedan osnov za hitnu zabranu ove manifestacije. Ugrožavanje bezbednosti letenja nebrojano puta zabeleženo na fotografijama i video snimcima ali atmosfera straha i cenzura su već uzeli maha / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Šamar domaćoj vazduhoplovnoj industiji, atmosfera straha prisutna Tango Six je juče ceo dan pokušavao da dobije zvaničan komentar od nekoliko srpskih proizvođača letelica ali niko, zbog kako su nam rekli „straha za sebe i svoje porodice“, nije smeo da govori pod svojim imenom i prezimenom. Vlasnici kompanija koje proizvode avione slažu se da je po sredi očigledna nebriga države za domaću vazduhoplovne industriju: – Ne znam kome je u interesu da održi festival nesertifikovanih letelica u sred Beograda u tolikom broju? Da li je to poruka da naši projekti nisu dovoljno funkcionalni, atraktivni? Zbog čega uvek moramo da dozvolimo da se amateri bave ovako ozbiljnim poslom? I sve to pred očima Direktorata, domaće javnosti, pred promoterkama. Nemam reči. Ova zemlja ne zalužuje bolje. – rekao je za Tango Six jedan od rezigniranih proizvođača. Uništavanje srpske proizvodnje aviona pod maskom „zabavnog događaja“ Iz Red Bulla Srbija su povodom ovog skandala za sada izdali samo jedno šturo saopštenje koje ovom prilikom prenosimo u celosti: Red Bull Flugtag je verovatno najprepoznatljiviji i najotkačeniji događaj sa Red Bull pečatom, a ove godine građani srpske prestonice imaće tu nesvakidašnju priliku da ugoste jedan od svega osam Flugtaga koji će se održati 2019. godine na svetu. Kada se kaže Flugtag, misli se na nemačku reč koja znači “dan za letenje”, ali od kada se prva letelica otisnula sa platforme u Beču 1992. godine – letenje nikada nije prestalo. Do sada je Red Bull Flugtag podigao svoju čuvenu platformu za letenje u preko 150 gradova širom sveta i okupio više stotina timova otkačenih genijalaca i kreativaca. Prethodni i prvi Red Bull Flugtag u Beogradu na kome je letelo 37 letelica je zabeležio rekordnu posetu od preko 150 hiljada ljudi tog takođe rekordno vrelog junskog dana 2013. godine. Oni koji su poleteli sa Red Bull Flugtag platforme kažu da je osećaj neopisiv, a mnogo ljudi na svojoj “bucket” listi ima upravo ovaj let. Zadatak je poleteti u letelicama koje su timovi napravili u garaži, bez motora, akumulatora i katapulta – oruđe su samo vetar, ljudska snaga i genijalnost (ili otkačenost, kako se uzme). Pored kreativnosti, ocenjuju se dužina leta i nastup na platfomi pre leta, a pored dobre zabave, cilj je i preleteti 78.64m, jer je to svetski rekord koji su 12. septembra 2013. godine postavili “Šaptači kokošaka” u Kaliforniji pred 110.000 oduševljenih gledalaca. Red Bull Flugtag izaziva spretnost i hrabrost – pozivamo te da dizajniraš, osmisliš, napraviš, sklopiš, zalepiš i poletiš mašinom o kojoj sanjaš sa 6 metara visoke Red Bull platforme sa svojom ekipom! Hoće li timovi uspeti da dostignu visine ili će završiti u velikim dubinama – ostaje da vidimo 23. juna 2019. godine na Red Bull Flugtag platformi na Adi Ciganliji. Prijave za drugi Red Bull Flugtag u Srbiji se otvaraju u ponedeljak 18. februara i traju do 18. marta. Više informacija o događaju pronađite na zvaničnoj Facebook Event stranici ili na sajtu www.redbull.rs. Petar VOJINOVIĆ

Krajem prethodne nedelje u Muzeju vazduhoplovstva otvoren je simulator letenja B737-800, a ujedno i organizovani prvi letovi. Tom prilikom, svi zainteresovani bili su u mogućnosti da se upoznaju sa komandama i procedurama tokom leta, kao i da samostalno ali uz sugestije instruktora upravljaju avionom. Kako je tada za Tango Six objasnio vlasnik simulatora Života Zuvić, simulaciju letenja će od sada u Muzeju moći da dožive svi zainteresovani, kako piloti, tako i građanstvo: – Osim pilota koji će dolaziti na pripreme kroz svoje redovne asesmente, a i osim priče koju sklapamo trenutno sa Prince Aviationom gde pravimo Jet Orientation kurs, dali smo šansu i daćemo priliku građanstvu. Ko god želi da proba, da oseti komande putničkog aviona, da vidi kako izgledaju ti sistemi i kako izgleda ta navigacija kod nas, šta mi to radimo iza zatvorenih vrata. Na kraju, dosta je gledaju samo stjuardese u zadnje vreme. – Simulator čine kokpit i deo putničke kabine / Foto: Marta Lutovac, Tango Six Instrumenti i komande odgovaraju realnim uslovima / Foto: Marta Lutovac, Tango Six Deo putničke kabine / Foto: Marta Lutovac, Tango Six Prema njegovim rečima, trenutno traju dogovori sa kompanijom Prince Aviation u vezi sa zajedničkim pokretanjem Jet Orientation kursa, ali su detalji za sada i dalje nepoznati: – U pitanju je Jet Orientation kurs koji je neophodan kurs da bi uopšte došli na mlazni avion. Tu je način kako se ponašate u kabini, šta gledate, šta koristite u određenim fazama leta i kako su sistemi izmešteni u kabini i kako mi tu našu vrstu navigacije radimo. – Marta LUTOVAC

U prepodnevnim časovima 24. juna ove godine putnički avion Embraer 195 crnogorskog nacionalnog avio-prevoznika kompanije Montenegro Airlines nalazio se četrdesetak sekundi do sletanja na Aerodrom Nikola Tesla kada je njegova posada primetila manji avion koji im na približnoj visini ide u susret ali ne na liniji direktnog sudara. Obe letelice su se mimoišle, Montenegrov Embraer je bezbedno sleteo i nakon skretanja sa piste na putu prema gejtu obratio se aerodromskom kontroloru letenja koji je to jutro svojim neznanjem i nemarom uzrokovao varednu situaciju koja čistom slučajnošću nije prerasla u ozbiljniji incident: „Dobro Beograde, da li je kod vas ovo normalno?“ Blic otkriva Incident je prvi pre dva dana otkrio dnevni list Blic u priči objavljenoj u štampanom i online idanju pod nazivom „Drama na nebu zbog kontrolora, za dlaku izbegnut sudar aviona i „cesne“ iznad Novog Beograda“. Osim što članak prvi put otkriva pomenuti događaj, otkriva i široj javnosti do sada nepoznate aspekte mogućeg kršenja standarda prilikom zapošljavanja kontrolora letenja, tolerisanje ove neadekvatne selekcije putem vertikalnog pritiska na dole kroz upravu SMATSA-e, nesankcionisanje nezainteresovanih i duboko nesposobnih mladih ljudi koji su se nekako provukli kroz sistem obuke ali i korake koje je kompanija, odnosno njen novi menadžment, preuzela da se obračuna sa ovom „zaostavštinom“. Kako Blic prenosi, zbog pomenutog incidenta u junu „deo kontrolora letenja…, primljenih u mandatu Radojice Rovčanina, sklonjen je sa svojih pozicija, a njihov šef Vlatko Jovanović smenjen je sa funkcije zbog propusta koji su ugrozili bezbednost saobraćaja.“ Blic dalje tvrdi da je kao rezultat ovoga „dvadesetak“ kontrolora letenja, od 37 „primljenih i školovanih u eri bivšeg direktora Radojice Rovčanina“ zbog sumnjivo stečenih licenci za ovaj posao „sklonjeno“ sa kontrolrnog toranja i raspoređeno „na druga radna mesta“. Članak koristi „anonimni izvor iz SMATSA-e“ koji detaljnije objašnjava: – … svi ovi problemi posledica neadekvatne kadrovske politike Rovčanina, koji je od 2015. do 2017. godine primio 37 kontrolora, od kojih mnogi nisu ispunjavali propisane kriterijume za ovaj posao. Većina je primljena preko veze, ali ono što je još gore, oni su preko veze dobili i licence. Neznanje se u vazduhoplovstvu skupo plaća, što je moglo da se desi sredinom jula na nebu nad Novim Beogradom, kada zbog pogrešnog navođenja umalo nije došlo do nesreće. Samo prisebnošću crnogorskog pilota izbegnuta je nesreća. Ovo nije jedina njihova greška jer ih je od kada su na tornju bilo više, ali su one bile iskorigovane. Ova poslednja je bila signal za direktora Jovanovića da Rovčaninove kontrolore mora da prizemlji. Procenio je da ceh za njihovu nestručnost treba da plate i oni koji su učestvovali u ovoj lakrdiji, pa je pre neki dan smenio dugogodišnjeg izvršnog direktora za aerodromsku kontrolu Vlatka Jovanovića. On dodaje da je i ova smena opravdana jer je Jovanović pokrivao Rovčaninove kadrovske eksperimente. Ti eksperimenti su počeli 2015. godine, kada je preporuka za zaposlenje kontrolora bilo poznanstvo sa Rovčaninom, a ne stručnost. To je otišlo toliko daleko da su primana deca njegovih prijatelja, i to sa sumnjivim diplomama privatnih srednjih škola, pa čak i neodgovarajućim znanjem engleskog jezika. Većina nije mogla da savlada program. Padali su na ispitima, pa je Rovčanin tražio od Vlatka Jovanovića da umesto strogih instruktora dovede druge. Našao je one koji su pod sumnjivim okolnostima dali prolazne ocene i licencu za svih 37 Rovčaninovih kontrolora. Sve ovo pokušalo je da se zataška zbog bruke, ali su se stari kontrolori pobunili jer su zbog Rovčaninovih propusta oni ostali bez odmora. Ipak, zbog respekta prema direktoru Predragu Jovanoviću, oni su prihvatili nove obaveze pa je sada srpsko nebo u sigurnim rukama. – Pored neidentifikovanog „izvora“ novinarki Blica komentar je dao i novi direktor SMATSA-e Predrag Jovanović: – U poslednjih nekoliko meseci došlo je do više promena na rukovodećim mestima u SMATSA-i. Moram da kažem da, iako su svi kontrolori letenja koji rade na operativnim poslovima obučavani i licencirani u skladu sa evropskim propisima i standardima, zabeleženi su i slučajevi nepridržavanja propisane procedure. S obzirom na to da u vazduhoplovstvu, pa i u sistemu kontrole letenja, postoje višeslojne bezbednosne barijere, zbog toga nije dolazilo do ugrožavanja bezbednosti. Takvi postupci se analiziraju i preduzimaju se mere s ciljem da se takvi događaji ne ponavljaju. – Embraer 195. Tip putničkog aviona koji je učestvovao u incidentu / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Greške Blica Za početak, članak Blica ima nekoliko netačnih i pogrešno interpretiranih podataka. Događaj se nije odigrao u „julu“ kako je napisano već 24. juna. Ni u jednom trenutku u konkretnom događaju nije bilo opasnosti za živote u obe letelice i nije bilo opasnosti od direktnog sudara. Termin „za dlaku“ je improvizacija, manji avion u događaju nije bio tipa „cesna“ i nije bio „privatni“. Događaj se nije desio ni blizu Novog Beograda i konstatacija da je događaj mogao da ima „posledice po živote žitelja Novog Beograda“ predstavlja neosnovano i esnafski nedozvoljeno (retroaktivno doduše) širenje panike i prizemni senzacionalizam. Autorka članka je, radi konteksta, bila autorka i serijala članaka fokusiranih na bivšeg direktora Radojicu Rovčanina uz korišćenje anonimnih izvora od kojih je najfrekventnija priča zaista i završila na sudu. Sa druge strane, autorka članka u jednom njegovom delu obavlja i odličan posao otkrivajući prvi put široj javnosti detaljnije praksu koja je već više godina javna tajna u domaćoj vazduhoplovnoj industriji. Koncept samofinansirajućih klasa kontrolora letenja bio je strukturno problematičan, netransparentan i nebezbedan dok je velika većina proizvedenog mladog kadra bila nesposobna (u odnosu na profesiju koju obavljaju), nestručna i najinteresantnije – nezainteresovna za posao za koji su se školovali. Bili oni batice-degenerici puni para zbog bahatih i preambicioznih očeva advokata kako ih implicitno ilustruje članak ili jednostavno do te mere slučajno objektivno nesposobni, pa još po broju slučajno koncentrisani u navedenu čitavu jednu klasu. Šta se zaista dogodilo? Predmetni događaj tehnički nije predstavljao ozbiljan incident i stoga nije registrovan niti obrađen u formi informacije o vanrednom događaju na sajtu Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, preciznije istražitelja za vazduhoplovne nesreće. To jutro 24. juna oko 9 časova, kako Tango Six saznaje, Montenegrov Embraer bio je stabilizovan i u kratkom finalu a Pajper PA-28 registracije YU-DZZ bio je na nebezbednoj putanji, vremenski i proceduralno na nebezbednoj lokaciji u odnosu na letelicu u finalu i mimoišao je putnički avion preblizu za bilo koji standard bezbednih operacija. Naknadnom rekonstrukcijom događaja ustanovljeno je da ni jedna ni druga letelica nisu bile krive za moguće ugrožavanje bezbednosti letenja već da je veliki deo odgovornost bio na mladom kontroloru. Pajper PA-28RT-201T. Tip letelice koji je učestvovao u incidentu Pajper je, prema registru vazduhoplova Direktorata civilnog vazduhoplovstva, u vlasništvu kompanije Gas Aviation a zapravo je bio na misiji suzbijanja besnila divljih životinja iz vazduha putem bacanja mamaca koji sadrže vakcine. Letelica je imala adekvatno prijavljen let koji se sastojao iz mnogobrojnih paralelnih putanja u određenom prostornom bloku vazdušnog prostora radi što boljeg pokrivanja tretiranog zemljišta. Ove paralalene putanje (trekovi) su u jednom segmentu zalazile prostorno u uži reon Aerodroma Nikola Tesla, što je operativno moguće, dozvoljeno i bilo je uredno prijavljeno. SMATSA je imala obaveštenje, vizuelnu reprezentaciju željenih trekova i odobrila je letenje Pajperu. Mladi aerodromski kontrolor je neadekvatno reagovao od samog početka evoluirajuće situacije tog jutra u vazdušnom prostoru za koji je bio nadležan iako je u toj situaciji imao samo dva predmetna vazduhoplova i još jedan takođe manji, lokacijski udaljeniji i nevezan za događaj. Uprkos adekvatnim informacijama po kojima je mogao da koordinira rad Embraera i Pajpera on to ne čini, ne kontroliše dovoljno dobro vremenski i prostorno Pajper i pravi grubu grešku puštajući ga unutar školskog kruga Embraera koji je bio na sletanju. Embraer je u ključnom trenutku bio u kratkom finalu za pistu 12, kontrolor Pajperu dozvoljava da efektivno krosira školski krug u pravcu sa sredine downwind pozicije prema final legu Embraera, stavljajući ih po pravcima kretanja u previše rizičnu situaciju, skoro na putanji za sudar. Mladi kontrolor tu pravi dve velike greške: dozvoljava drugom avionu (Pajperu) da uopšte uđe u školski krug Embraera na sletanju prostorno i visinski i ono najgore – ni u jednom trenutku ne govori obema letelicama za poziciju, visinu i blizinu one druge. Koncept sopstvenog vizuelnog i kontrolorskog razdvajanja IFR i VFR saobraćaja u teoriji stavlja odgovornost kako na pilote tako i na kontrolore ali je u ovom slučaju mladi kontrolor bio najodgovorniji za nepostojeću situacionu svest obe posade. Posada Embraera uočava letelicu sa svoje desne strane na udaljenosti od oko 50 metara ali ne preuzima nikakav manevar izbegavanja niti inicira proceduru neuspelog prilaza. Nastavljaju svoj final, ravnaju i sleću bezbedno. Neagresivno ali ljutito se obraćaju kontroloru koji je nakon dovođenja dve letelice u konfliktne putanje takođe napravio i dodatne, za nijansu manje, greške. Epilog Incident biva registrovan od strane SMATSA-e, kompanija preuzima seriju internih istraga i korektivnih mera. Montenegro Airlines takođe radi svoju analizu ali ne eskalira događaj kod vazduhoplovnih vlasti obe države. Članak Blica ispravno navodi da se nakon incidenta dešavaju ozbiljni potresi u vertikali odgovornosti kako operative tako i nadležnih za obuku u SMATSA-i. Ostaje poražavajuća činjenica, kako Tango Six saznaje iz više izvora, da su jedva dvoje ili troje mladih ljudi iz pomenute klasi bili „adekvatni za posao“. Da je dozvoljeno da dobiju licence aerodromskih kontrolora pa da potom skoro svi budu planirani i za obuku za oblasne kontrolore. Za industriju i struku ostaje i pitanje da li je koncept samofinansirajućih kontrolorskih klasa razuman? Da li je bezbedan i potreban po uzoru na pilotsku profesiju sa kojom ipak ne deli potrebu za toliko brojnim kadrom koji mora što pre da počne da radi. Petar VOJINOVIĆ

Kad su joj rekli da žena ne može da radi taj posao, Bosiljka Novaković (82) se samo nasmejala i dobila dodatnu motivaciju. Doduše, to uopšte nije bilo lako te 1967. godine, jer žena na radnom mestu kontrolora letenja u to vreme nije bilo. Tadašnji direktor je čak postavio još jedan specijalan uslov za nju, da položi kurs za navigatora, a Bosu ni to nije sprečilo ka ostvarenju sna. Prošla je obuku, letela je avionom, dobila pomenutu dozvolu i položila zvaničan kurs, a sve sa jednim ciljem. U Saveznoj upravi za kontrolu letenja zaposlila se 1960. godine, na beogradskom aerodromu je radila svoj posao iz snova od 1967. godine, a tek deset godina nakon nje tadašnje Jugoslovenke počele su da rade u tom sektoru, i to kao asistenti. Bosiljka je u penziji od 1990. godine, rado se seća svog radnog veka koji je provela na tadašnjem aerodromu Beograd, a za Priče sa dušom podelila je deo svojih sećanja. Posetio sam je u njenoj kući kod na Zvezdari, dan pre nego što je otišla na odmor u vikendicu u Atomskoj banji. – Kao dete stalno sam gledala u nebo, volela avione i mislila kako ću jednog dana leteti. Tada nisam znala da ću ceo život posvetiti vazduhoplovstvu, ali sa zemlje. Posao koji sam radila veoma je zanimljiv i smatraju ga vrlo odgovornim. Za njega se dobija beneficirani radni staž. Kad mi je direktor Batrić Jovanović rekao da ne mogu kao žena tu da se zaposlim, ja sam ponovila da socijalizam podrazumeva da smo svi ravnopravni i da samim tim mogu da budem kontrolor letenja. Uživala sam dok sam radila, a pogotovo mi je odgovaralo to što se radilo po smenama. Jedne nedelje se počinjalo u 6 ujutru, druge popodne, a zatim noću, pa sam imala dosta slobodnog vremena za druge aktivnosti, pošto sam po prirodi radna osoba – priča Bosiljka za Priče sa dušom. U Jugoslaviji je bila prva žena na toj poziciji, a u svetu treća. Ostale koleginice, pionirke u ovom poslu bile su iz Kanade, Francuske i Nemačke. Na prvom poslovnom putovanju, sa kolegama u Moskvi – Danas je lako voditi avion kad ga vidite, a u to vreme nismo imali moderne uređaje, nismo imali računare, već smo morali da zamišljamo prostor u kojem je avion, da budemo na stalnoj vezi sa pilotima i da znamo kako da ga razdvojimo od drugog saobraćaja. Poznavanje tehnike, odnosno performansa aviona bilo je obavezno. Kad komunicirate sa pilotom morate da znate da li on nešto može da uradi ili ne, da li može da se popne na određenu visinu i kojom brzinom. Dok sam jednom pilotu koji se probijao kroz kumuloninbuse davala uputstva, rekao je: „Vala Boso, sve sam u životu pronašao, valjda ću i ovog puta uspeti“ (smeh). S radošću priča o lepim, ali ne zaboravlja i one manje lepe događaje, koji su bili sastavni deo posla. Bilo je i teških situacija kao što je nesreća u Hrvatskoj 1976. godine, kada su se sudarili avion koji je poleteo iz Splita i drugi avion sa engleskim putnicima iz Londona. Taj let je vodila zagrebačka kontrola letenja, a u Jugoslaviji je kontrola bila podeljena teritorijalno na beogradsku i zagrebačku. Godinu dana kasnije u Bosni i Hercegovini je nastradao Džemal Bijedić, predsednik Saveznog izvršnog vijeća. Tu je slučaj udesa JAT-ove „karavele” na Maganiku kojim je upravljao poznati Titov pilot, kao i priča o jedinoj preživeloj putnici, čuvenoj stjuardesi Vesni Vulović. U svojoj karijeri sretala se sa brojnim putnicima, zvaničnicima, kapetanima, kolegama iz celog sveta. Sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom imala je kratak susret prilikom otvaranja aerodroma u Beogradu, ali i kada je nakon toga došao sa suprugom Jovankom, da joj pokaže aerodrom. Otvaranju aerodroma Nikola Tesla prisustvovao je Josip Broz Tito – Bila sam dežurna kad su stigli. Želeli su da se popnu na toranj, ali je lift čuvene marke David Pajić Daka tog dana zakazao. Srećom, Titu i Jovanki to nije bio problem, pa su se popeli pešice – kaže Bosiljka i priseća se dana posle Titove smrti. – Tada smo imali veoma jak vazdušni saobraćaj, nije bilo jednostavno sve to odraditi. Drugom prilikom, prvi boing je sleteo u Beograd sa igračima Juventusa. Po sletanju kod mene je došao italijanski kapetan sa željom da, kako je rekao, „vidi tu kontrolu koja je tako dobro vodila njegov avion“. Jedan od intervjua dala je legendarnom voditelju Dejanu Đuroviću Bosiljka i danas rado ode na aerodrom Nikola Tesla. Voli da dočekuje i da ispraća drage ljude i kaže da svaki put kad se uputi ka Surčinu, u stvari ide svojoj kući. – Ostala mi je ta velika ljubav. Svojevremeno smo se svi tamo znali, pa su mi se ljudi rado obraćali kad je trebalo da putuju. Pomagala sam im. I danas danji me zaposleni na aerodromu prepoznaju, čak i mladi, koji su čuli da sam prva žena koja je bila kontrolor. Znači mi ta njihova pažnja. Kao višegodišnja radnica i penzionerka Bosa je dugi niz godina imala pravo na takozvane servisne karte, odnosno popuste. Na taj način je mogla jeftinije da putuje po svetu, od Srbije do Singapura, Indije, Meksika, Kanade… – Moji žive u Kanadi, tako da sam čest gost kod njih. Tamo sam takođe radila, u to vreme sam bila mlada da bih sedela. Uspela sam da napravim ovu kuću u kojoj ste sada i vikendicu u mojoj rodnoj Gornjoj Trepči. Imam ćerku, zeta i dva unuka i jedva čekam da postanem prabaka. Osamdeset dve su mi godine i ponosna sam na njih. Ako me pitate za recept – odgovor je rad. Kad se probudite morate imati razlog zbog kojeg ustajete, neku radost. Čak i kad je u pitanju sitnica, ja se radujem ako imam nešto da radim, a pogotovo rezultatima. Ne pušim, čašu vina popijem u društvu, idem na koncerte sa drugaricom, igramo karte. Često organizujem druženja jer volim narod. Rođena sam u porodici sa devetoro dece. A tek što volim da kuvam i da spremam hranu… – pohvalila se Bosiljka Novaković u svojoj ispovesti za Priče sa dušom. Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Sletanjem Erbasa A321-231 registracione oznake D-AIDV iz Frankfurta danas je na Aerodromu Nikola Tesla svečano obeležena 50. godišnjica redovnog putničkog saobraćaja nemačke nacionalne avio-kompanije do srpske prestonice. Jutarnji let (LH1406) letelice u retro šemi bojenja dočekali su predstavnici Lufthanse, „Nikole Tesle“ i ambasador Nemačke u Srbiji. Pre 50 godina prvi je sleteo Boing 727 D-ABKH, danas je u retro šemi bojenja na "Teslu" sleteo Erbas A321 D-AIDV / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Lufthansa je za Beograd prvi put poletela 26. avgusta 1967. godine avionom Boing 727 nazvanim“Kiel“ na redovnoj liniji takođe iz Frankfurta. Let je tada trajao četiri sata sa međusletanjima u Minhenu i Budimpešti. Na njemu je bilo oko 100 putnika. U tom periodu kompanija je otvorila i drugu destinaciju u bivšoj Jugoslaviji, Zagreb, gde se takođe obeležava 50 godina letenja ove nedelje. Nemačka nacionalna avio-kompanija je otvorila lokalnu kancelariju u Beogradu 1966. godine. Lufthansa, kao grupa kompanija, trenutno ima 63 leta nedeljno iz Srbije. Lufthansa saobraća sa 27 letova nedeljno, Austrian 18, SWISS 14 (dva leta nedeljno iz Niša) dok Eurowings saobraća 2 puta nedeljno između Beograda i Štutgarta. Retro uniforme uz retro šemu. Posada pozira po sletanju leta LH1406 na stajanci „Nikole Tesle“ / Foto: Petar Vojinović, Tango Six – Samo prošle godine godine Lufthansa je na 1340 letova iz Beograda i u Beograd prevezla ukupno 287.007 putnika. Ovo je čini trećom po redu kompanijom koja koristi našu vazdušnu luku. Potvrda uspešnosti naših poslovnih odnosa došla je i nedavno kada smo sa kompanijom potpisali novi Ugovor za usluge zemaljskog opsluživanja. – rekao je ovom prilikom Miodrag Mirković, direktor komercijale i marketinga Aerodroma Nikola Tesla. On je, odgovarajući na novinarska pitanja, rekao i da „Tesla“ ove godine očekuje između 5,2 i 5,5 miliona putnika. Prvo sletanje u Beograd / Foto: Lufthansa Marta LUTOVAC