Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака

[Guest]

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација! А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима.

Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком најбољом ученицом, или су се разочарали у живот – а ко такве уопште третира у животу! Њих се више нико не сећа. Претрпели су потпуни фијаско. Заборавили су их чак и њихови професори! Заборавили су их јер су морали. Доведени пред свршен чин, да цео њихов живот и рад не би био промашен, а све чему уче децу погрешно, професори су почели да се поносе својим најгорим ђацима, да их накнадно проглашавају најбољима, евоцирајући успомене на њихове чувене одговоре и бриљантне задатке. Најгорим ђацима све је нормално, па им од тога и нема ништа природније!

Замислите професоре који су свој позив озбиљно схватили, који уче децу како да успеју у животу, а у животу успевају једино они који их нису слушали!

Како се осећа стари строги професор који верује у своју мисију и своје критеријуме, а чим укључи телевизор:

Угледа неког од својих најгорих ђака како води главну реч,

Или оде у биоскоп, а у филму главну улогу тумачи његова најгора ученица,

Кад са пријатељима једино разговара о мудрости, генијалности и великим делима бивших најгорих ученика,

Кад му се бивши најгори ученици, проблеми својих школа и застиђа својих родитеља, смеју с насловних страна илустрованих часописа,

Кад види да су по његовом мишљењу најгори постали асови, бардови, старови, прваци, ветерани, крем,

Кад најгоре ученике сахрањују у алеји великана, додељују им награде за животно дело,

Кад школе носе имена најгорих ученика,

Кад… Али ко би набројао све успехе најгорих ђака? То би било достојно најјачих пера, кичица и камера!

 

И шта друго преостаје професору, старом искусном педагогу, него да у таквој ситуацији најгоре прогласи најбољима, и да на њиховим примерима васпитава нове генерације.

http://iskra.co/kolumne/o-trijumfu-najgorih-djaka/

View full Странице

[PredragVId]

Зар не рече Христос "многи ће први бити последњи и последњи први". То је природан процес смене у природи.

[Августин]

Матија Бећковић то зна из властитог искуства иако је завршио само основну школу постао је академик са 35 године за заслуге неакадемске природе.

[Braquemard]

Ovo je kompleksaška ispovest Matije Bećkovića gde on, kao čovek koji ima samo osnovnu školu, stavlja one najgore na prvo mesto. Niko nije lud da poveruje da su od svih tih učenika samo najgori uspeli u životu, nego je to Matijina kompleksaška projekcija.

[Tumaralo.]

пре 1 сат, Braquemard рече

Ovo je kompleksaška ispovest Matije Bećkovića gde on, kao čovek koji ima samo osnovnu školu, stavlja one najgore na prvo mesto. Niko nije lud da poveruje da su od svih tih učenika samo najgori uspeli u životu, nego je to Matijina kompleksaška projekcija.

Sada si kompromitovao sve svoje dosadašnje izjave o Bokanu koji krade Dragošev leš i o Miroljubu koji predvodi bandu batinaša koji batinaju nečije roditelje zbog ikona.