Размишљања о Цркви и плућним крилима

[Milan Nikolic]

Црква није сачињена од два плућна крила, него свака Црква има плућна крила сачињена од других.

Степен коректности према Предању зависиће од ,,примене'' католичанства. Најзанимљивије је то што се ова примена односи пре свега на локалну Цркву.

Ако немамо конкретну локалну Цркву у којој смо нашли сопствену припадност, нас појединачно, и ако нисмо у таквој заједници у конститутивном смислу, тј. ако нисмо у живом односу са другима с којима делимо сопствено биће, енергију и за које бисмо дали бити жртва, то онда значи да хришћанство није остварено. Наш Бог је Заједница - Света Тројица -, и то је прво што прихватамо и учимо.

[Биљана 1234]

Razmišljam poslednjih dana o ikonama. Posebno o ikonama Bogorodice sa Mladencem. Ima jedna varijanta ikone Blagovesti, kad Bodorodica drži preslicu. Tu je i arhangeo Gavrilo. On je u pokretu,nekako nagnut prema Njoj. Ona je veoma smirena i blaga, Njene ruke nekako nežno , ali veoma sigurno drže preslicu. Uvek se setim detalja iz Jevanđelja, kako je Mati u svoje srce slagala reči o svom Sinu, ćutke.

Ne mogu znati šta bližnji u srcu svom čuvaju. Po prirodi posla,često sam sa mladima,sa decom. Uvek ponešto ispričam, neki detalj, neku parabolu im pružim. Znate, prvo su me malo podsmešljivo gledali, u svetu u kome odrastaju, ove priče izgledaju nestvarno. I jesu .

A sada, osećam da čekaju trenutak, kad ću da iskočim iz lekcije u taj neki prostor slobode gde se vidi druačije i istinitije.

Lokalna nam crkva omanja, barokna...malo vernika, sasvim malo i veoma malo...ali..ne znam šta u srcima i u mislima drugih jeste...Smem li da dodajem svoje reči i ispunjavam prazninu koju osećam ponekad dok se molimo na Liturgiji za sve bolesnike, pačenike i sužnje, da ih pomene Gospod u Carstvu svome?

Srca ljudska neizmerna su.