Ne vidim, ne čujem, ne govorim zlo... radim li zlo?

[Ayla]

Danas naiđem na članak koji govori o dobro poznatom Sanzaru. Ćine ga četiri majmuna, Mizaru, Kikazaru, Ivazaru, i meni najdraži od svih, Šizaru.
Prvi, Mizru, pokriva oči i ne vidi zlo. Drugii, Ivazaru, pokriva usta, i ne govori zlo. Treći, Kikazaru, pokriva uši, i ne čuje zlo. Njih trojica su nam dobro znani, i mnogi od nas imaju taj detalj kao ukras negdje u domu. Četvrti, Šizaru, drži ruke prekrštene, i on se drži načela - Ne činim zlo.

Ne vidim, ne govorim i ne čujem zlo, njih trojica skupa, a gdje je četvrti - Ne radim zlo?
Da li ga slučajno ili namjerno nema?
Koliko to govori o nama - šta tvrdimo, a šta radimo?
Je li toliko teško držati se kodeksa Šizaru, i ne činiti zlo?

Pitanje koje me često proganja - kakvo sam biće, i da li to što mislimo da jesmo, zaista jesmo?
Moja savjest je mirna, često to sebi kažem, ali danas sam se zapitala da li smo zaista čisti kako i tvrdimo da jesmo?

Koliko puta sam pored kodeksa kojeg se držim zaboravila na četvrtog člana, kojeg zaista rijetko kada primijetimo - dobrog Šizaru, koji ne čini zlo?

Činim li zlo ako ga i ignorišem? Možda je bolje pogledati ga, čuti, i progovoriti, samo ga ne učiniti...možda.

Šta vi mislite o tome?
 

[Снежана]

Јуче сам баш читала...е сад ја стварно имена не памтим...:) елем, како старац рече, није довољно, препознати зло, злу се мора успротивити ако га желимо отерати, али првенствено је мислио на зло које свако носи у себи.

[Ayla]

To pitanje me i muči.
Prepoznajemo li to zlo u sebi?
Da li ono što mislimo da je dobro, ili tvrdimo da radimo iz dobrih namjera, bude oslobađanje našeg zla?

[Лидија Миленковић]

пре 50 минута, Ayla рече

Činim li zlo ako ga i ignorišem? Možda je bolje pogledati ga, čuti, i progovoriti, samo ga ne učiniti...možda.

Šta vi mislite o tome?

Mislim da odgovor mozemo naci ovde.

http://www.crkva-visegrad.com/besjeda.php?id=22 

[Lady Godiva]

пре 27 минута, Ayla рече

Činim li zlo ako ga i ignorišem?

Ово питање сам схватила двојако, с обзиром да сам још под утиском приче коју сам управо чула (муж удара жену, а његови родитељи у суседном стану чују и игноришу, па ми сад дође да све редом ).

1. Слажем се са Снежаном. Треба прво дијагностиковати проблем, па се онда и борити. Мислим да људи углавном знају своје слабости и мане. Само је лакше правити се блесав него нешто урадити по том питању.

2. Ако видим зло и не учиним ништа да га спречим, да ли сам ја саучесник?

Да, апсолутно.

Хришћани се често баве собом и злом у себи, што је одлично. Јер ако желимо да променимо нешто у свету (још увек сам идеалиста), морамо да почнемо од себе, а то је најтеже .

Али смемо ли да зажмуримо на зло који чине други? Можемо ли окренути главу и скренути поглед, као људи и хришћани? Није ли, поред чојства, потребно и јунаштво?

 

[Zero]

Mislim da je ključ u toj svesti, "osvetiti svoju veru svešću, a život verom", biti spreman postaviti pitanje pre nego dati odgovor, kako reče vladika Nikolaj.

Razmišljam pa se setih i ove njegove besede:

ŠEKSPIR SVEČOVEK - Vladika Nikolaj Velimirović

Na jednom mestu čini mi se u Hamletu (sad ne mogu tačno da se setim i da nađem citat), mislim da Šekspir kroz njega govori baš o toj dubokoj svesti grešnosti, parafraziraću, "da vi ni ne znate koliko grehova ja imam, da oni stoje u meni kao zapete puške, čekajući na moj znak..." Podseti me to i na one reči Spasitelja da se preljuba, ubistva i svako drugo bezakonje rađa upravo u srcu, i pre nego što pređe u dela. A lepo mi je bilo što je sveti vladika video bogočovečanske misli i u ovom umetniku, što je i u njemu video Svečoveka.

[kordun]

mene su oduvijek pasivni ljudi nervirali i pasivni ljudi po mojim mjerilima nisu uopste dobri ljudi, oni su ili teske kukavice ili su uistinu ladnokrvni ko zmije, jedno i drugo je strasno za covijeka, jedno i drugo je nakaza.

[Lady Godiva]

Текста који је Лидија погађа суштину:

Да ли смо се запитали хоћемо ли пред Богом одговарати за оно што смо могли да учинимо а нисмо учинили: гладнога нахранили, неодевеног оденули, болеснога посетили…или смо главе своје окретали у супротном правцу како би савест која нас опомиње на добро, на љубав и помоћ другоме, насилно угушили својим егоизмом мислећи само на себе? 

Многи од нас би рекли: па он ту онда није ништа ни згрешио! Али ЈЕСТЕ! Кривица богаташа коју ми не видимо јесте у томе што је Лазара добро знао а понашао се једноставно тако као да он уопште не постоји. Његово срце није осетило ни трунку сажаљења, нити је пројавило људскост и боголикост човечије природе која нам налаже да свакога човека волимо и у невољи помажемо...

[Џуманџи]

пре 4 минута, Lady Godiva рече

Али смемо ли да зажмуримо на зло који чине други? Можемо ли окренути главу и скренути поглед, као људи и хришћани? Није ли, поред чојства, потребно и јунаштво?

И не само то... Оно са чиме се често сусрећем је буквално релативизација и то под изговорима типа "не судите...", "одакле ти знаш шта је у његовом/њеном срцу", "не знаш ти да л' се покајао/ла" и сличне мантре, а то се најбоље види у темама о познатојим ликовима - кад неко да неке паре за изградњу храма, или сл. 

[Lady Godiva]

пре 1 минут, Џуманџи рече

И не само то... Оно са чиме се често сусрећем је буквално релативизација и то под изговорима типа "не судите...", "одакле ти знаш шта је у његовом/њеном срцу", "не знаш ти да л' се покајао/ла" и сличне мантре, а то се најбоље види у темама о познатојим ликовима - кад неко да неке паре за изградњу храма, или сл. 

То је само прање руку. Оно што Кордун рече, или су кукавице или их заболе, па се онда још ваде како су бољи хришћани јер трн у оку брата не гледају. 

Ако можеш да спречиш зло, спречи га, човече!

А када се већ деси онда су сви у шоку, сви се праве паметни и „преподобни", што рече Мурамаша на некој теми. Сви су у фазону јоој, аааах, страшно. Или чешу језик, што је још горе.

Него није нас то Ayla питала, већ о злу које сами не/свесно чинимо...

[Џуманџи]

пре 2 минута, Lady Godiva рече

Него није нас то Ayla питала, већ о злу које сами не/свесно чинимо...

Па, то је то, ако релативизујеш за друге, релативизоваћеш и кад си ти сам у питању.

[Ayla]

пре 50 минута, Lady Godiva рече

 

1. Слажем се са Снежаном. Треба прво дијагностиковати проблем, па се онда и борити. Мислим да људи углавном знају своје слабости и мане. Само је лакше правити се блесав него нешто урадити по том питању.

2. Ако видим зло и не учиним ништа да га спречим, да ли сам ја саучесник?

Да, апсолутно.

Хришћани се често баве собом и злом у себи, што је одлично. Јер ако желимо да променимо нешто у свету (још увек сам идеалиста), морамо да почнемо од себе, а то је најтеже .

Али смемо ли да зажмуримо на зло који чине други? Можемо ли окренути главу и скренути поглед, као људи и хришћани? Није ли, поред чојства, потребно и јунаштво?

 

Saglasna sa rečenim, posebno sa boldovanim. 
Opet se pitam, da li smo dovoljno veliki, čisti i spremni da donesemo najbolju odluku i prepoznamo čojstvo i junaštvo u nama, i primijenimo ga na najbolji način.
Naše emocije nas čine jednako snažnim i slabim, a naša percepcija nas zna pogrešno usmeriti, pa reagujemo iz pogrešnog pravca.

пре 41 минута, Zero рече

"da vi ni ne znate koliko grehova ja imam, da oni stoje u meni kao zapete puške, čekajući na moj znak..."

To je taj strah koji osjećaju samo oni koji imaju savjest, i plaše se istog.

пре 36 минута, Lady Godiva рече

 Лидија погађа суштину:

Да ли смо се запитали хоћемо ли пред Богом одговарати за оно што смо могли да учинимо а нисмо учинили: гладнога нахранили, неодевеног оденули, болеснога посетили…или смо главе своје окретали у супротном правцу како би савест која нас опомиње на добро, на љубав и помоћ другоме, насилно угушили својим егоизмом мислећи само на себе? 

Многи од нас би рекли: па он ту онда није ништа ни згрешио! Али ЈЕСТЕ! Кривица богаташа коју ми не видимо јесте у томе што је Лазара добро знао а понашао се једноставно тако као да он уопште не постоји. Његово срце није осетило ни трунку сажаљења, нити је пројавило људскост и боголикост човечије природе која нам налаже да свакога човека волимо и у невољи помажемо...

Da, sit i gladan ne gledaju istim očima. Da li očekuje ista sudbina i one koji su bogati mirom i ispunjeni emotvnim zadovoljstvom...koliko oni vjeruju tužnima i usamljenima. Čeka li ih ista sudbina kao i bogataša iz Lukinog Jevanđelja?
Zato pitam, ako okupirani sobom i svojim zadovoljstvom, a meni moj mir donosi zadovoljstvo i uživam u njemu, pri tom ne vidim, ne čujem i ne pričamo zlo, činim li ga?

пре 37 минута, kordun рече

mene su oduvijek pasivni ljudi nervirali i pasivni ljudi po mojim mjerilima nisu uopste dobri ljudi, oni su ili teske kukavice ili su uistinu ladnokrvni ko zmije, jedno i drugo je strasno za covijeka, jedno i drugo je nakaza.

O kako me je nekada tvoja terminologija ujedala, a sada apsolutno shvatam šta želiš reći, i podržavam... bar neki znak da se i ja mijenjam 

пре 35 минута, Џуманџи рече

И не само то... Оно са чиме се често сусрећем је буквално релативизација и то под изговорима типа "не судите...", "одакле ти знаш шта је у његовом/њеном срцу", "не знаш ти да л' се покајао/ла" и сличне мантре

Upravo zbog ovog pitanja -" Otkud ti znaš šta je u njegovoj duši?", ne sudim dok se ne uvjerim...a opet pitanje, da li sam u pravu?

[Ayla]

пре 18 минута, Џуманџи рече

Па, то је то, ако релативизујеш за друге, релативизоваћеш и кад си ти сам у питању.

Koliko pomažemo i drugima i sebi time?
Da li je naša procjena dobra?

Jesmo li dovoljno mudri da procijenimo kada treba pružiti ruku, i da li griješimo ako je pružamo stalno?
Jedan moj brat mi je dao dobar savjet - Ne pomaži uvijek, jer možda činiš zlo. Oslanjaju se ljudi na tu pomoć i ne nauče se nikada boriti. Ne stvaraj parazite! 
... Pljas!

[Lady Godiva]

 

пре 9 минута, Ayla рече

Upravo zbog ovog pitanja -" Otkud ti znaš šta je u njegovoj duši?", ne sudim dok se ne uvjerim...a opet pitanje, da li sam u pravu?

Не знам шта је горе излетети и осудити или ћутати (ћутање је знак одобравања). 

Углавном... Ова песма, тј рефрен, ми се мота по глави:

It's so loud inside my head
With words that I should have said
And as I drown in my regrets
I can't take back the words I never said

[Снежана]

пре 6 минута, Ayla рече

Koliko pomažemo i drugima i sebi time?
Da li je naša procjena dobra?

Jesmo li dovoljno mudri da procijenimo kada treba pružiti ruku, i da li griješimo ako je pružamo stalno?
Jedan moj brat mi je dao dobar savjet - Ne pomaži uvijek, jer možda činiš zlo. Oslanjaju se ljudi na tu pomoć i ne nauče se nikada boriti. Ne stvaraj parazite! 
... Pljas!

Једна бараба је рекла: Савете и хладну воду не дајем док ми не затраже