Мајкл, 12-годишњи дечак са Свете Горе

[Дејан]

пре 4 минута, Васијан рече

О. Јован Радосављевић и Вл. Јован Шумадијски, има сигурно још доста, тренутно ми застао мозак 

Vladika sremski Vasilije, umirovljeni vladika Kačavenda

Sve teške životne priče, 10 dete u familiji, siromaštvo veliko pa ga daju u manastir da ima šta da jede.

[Дејан]

Nadam se da i sa ovim detetom nije sličan slučaj.

[JESSY]

Ученици Атонијаде у Каракалу и Филотеју

 

Професори и ученици светогорске академије "Атонијада" посетили су манастир Каракал и Филотеј. 
 

 

У манастиру Каракалу су појањем узели учешћа у вечерњој служби, да би се након службе поклонили моштима које су чувају у овој светој обитељи. Након послужења игуман Каракала архимандрит Филотеј се обратио гостима говорећи о величини благослова да неко борави у врту Мајке Божије, као и о везама манастира са Атонијадом.

 

 

У манастиру Филотеју професори и ученици су целивали део моштију свог најпознатијег ученика Светог Козме Етолског, који се некада подвизавао у овом манастиру. И овде је поклонике дочекао игуман манастира, архимандрит Никодим, са топлим речима добродошлице.

 

 

 

извор: Ромфеа

 

Објавио Onufrije Jeromonah у 21.50.00 

[Васијан]

Управо сада, PredragVId рече

Оче Васијане, имам сестру у области Есекс, да ли би сте знали како би могли стићи до овог чувеног манастира ако би ишли у овом правцу? Чули смо о манастиру и волели би га обићи. Има ли неког материјала о њима на интернету или неког србина тамо? Или уопште неког контакта? Добро би нам дошло.

Нисам отац, као што рекох, али ако се Вама свиђа да ме тако зовете, нека Вам .

Право да Вам кажем, на жалост, још увек нисам био. Колико знам Србина тамо нема, сем једне монахиње која зна српски. 

Овде имате нешто о томе:

http://www.monachos.net/conversation/topic/1022-st-john-the-baptist-monastery-essex/

https://www.patriarchate.org/monastery-essex

Ту имате и адресу, тако да Ваша сестра може позвати и добити све информације.

Ако одете, помените нас све!

 

[Васијан]

Управо сада, Дејан рече

Vladika sremski Vasilije, umirovljeni vladika Kačavenda

Sve teške životne priče, 10 dete u familiji, siromaštvo veliko pa ga daju u manastir da ima šta da jede.

Наравно, и то стоји. 

[Дејан]

пре 17 минута, Васијан рече

Наравно, и то стоји. 

Nije to slučaj samo sa decom, video sam dosta starijih ljudi koji u manastiru nadju uhlebljenje. Ili su sami a mala penzija, ili su višak u kući.

S obzirom na to kakve sve slučajeve, kako po pravoslavnoj tako i po katoličkoj crkvi, imamo po manastirima, vrlo sam oprezan kada su monasi u pitanju.

 

[Милан Ракић]

пре 2 часа, PredragVId рече

Ко може први да се сети имена наших монаха који су као деца отишли у манастир?

Могу да се сетим монахиња

Моја прабаба "тетка" по мајчиној "линији", монахиња Јелена (Јокић) је након Другог светског рата постављена за игуманију манастира Жича. Пошто су јој брата као главу породице убиле усташе у Другом рату (да, у првој непријатељској офанзиви 1941. године, сем Шваба и усташе су "оперислае" по Мачви), а након рата их и комунисти "растурили" одузевши им имање сводећи их на тадашњи тренд "земљишног минимума", "задруга" (у Мачви су се породичне задруге одржале и до 60-их година прошлог столећа) се нашла у проблему... Мати Јелена је како би некако помогла обудовелој снахи "узела" њене две кћерке, као и две кћерке свог покојног брата од стрица такође страдалог у другој војни. Њих четири девојчице (моја "рођена" баба и три баба "тетке" су тада када их је њихова тетка, мати Јелена одвела са собом у Жичу) имале година као и овај дечак... Од 10 па до 13... Тамо у Жичи су прошле, иако институционално, нарочито у послератним годинама то није имало такав предзнак, неку врсту монашке, али и "домаћичке" школе. Према причама тих мојих баба, како моје рођене, тако и ове три "тетке", сама Јелена је била жена изузетно широких погледа и, иако је се она потајно надала да ће њене 4 братичине кренути њеним стопама, ипак су њих три када су се задевојчиле, затражиле од тетке да се врате "у свет", што ова наравно није бранила. И све три су се касније поудавале и изродиле децу, па отуда ето и ја . Но, тада када је отишла са њима, најмлађа беше, 10 година имаше, одлучила је да иако су јој сестре након времена проведеног у Жичи решиле да напусте манастир; дакле одлучила је и под руководством тетке и игуманије са неких 15-ак година постала искушеница, е да би када су грађански закони допустили, тамо 1953. године месчини (пунолетство) и постала монахиња-мати Агнија (Јокић). Она је "остала" са својом тетком и `56. године су прешле у Драчу... Ту се прабаба упокојила као игуманија те обитељи, док је мати Агнија једно време била ту у манастиру, да би после прешла у Каленић, а потом и дуги низ година била причислена валдичанском двору епархије Шумадијске, прво за време +Валеријана месчини, а после и +Саве. Средином 80-их прелази у Македонију у манастир Богородице Пречисте код Кичева, где је свој овоземаљски пут завршила пре неки дан... Ето, она је у намастир отишла са 10 година... Морам да напоменем, истине ради, да је Богородица Пречиста манастир у окриљу МПЦ, што наравно није имало "везе" никакве са мојом бабом и њеним (евентуалним) "расколништвом", јер је она просто у ту обитељ била послата док је манастир био у надлежности наше Цркве и није могла наравно да утиче на "црквену политику" и одлуке надлежних...

 

[Ненад Р.]

пре 20 часа, Дејан рече

Oke, lepa priča, ali, dete od 12 godina na Atosu, svojom odlukom?

12 godina a doneo ovakvu odluku?

И деца су понекада способна да донесу праву   одлуку. 

[Дејан]

пре 2 минута, Ненад Р. рече

И деца су понекада способна да донесу праву   одлуку. 

Ponekad, dakle ponekad.

 

[Васијан]

пре 4 часа, Дејан рече

Nije to slučaj samo sa decom, video sam dosta starijih ljudi koji u manastiru nadju uhlebljenje. Ili su sami a mala penzija, ili su višak u kući.

S obzirom na to kakve sve slučajeve, kako po pravoslavnoj tako i po katoličkoj crkvi, imamo po manastirima, vrlo sam oprezan kada su monasi u pitanju.

 

Свега има, на жалост. Наравно, треба увек бити опрезан јер је опрезност саставни део духовног живота. Мада често се увиди разлика између таквих личности и оних који су заиста призивом и срцем дошли у манастир.

Но, ипак, крајњи суд је увек у Богу. Он истински зна шта је у свачијем срцу. Има вероватно примера да су и они који су дошли у манастир са таквим настројењем, са временом доживели преумљење. Али, то су изузеци.

Иначе, у оно старо време (између 19. и 20. века) мношто њих (младића и девојака) је долазило у манастир не знајући у шта се упушта (притом, монашки живот се није много разликовао од световног, сем у безбрачништву). И у свему томе имадосмо мноштво различитих монашких лица од којих неки бејаху велики узори, док су неки остали у рангу "чувара светиње". Али, сматрам, да ми данас умногоме свима њима тешко можемо прићи, у свему, а посебно у трпљењу. 

Сетих се данас старог Архимандрита Дионисија.Чух од неких да је он пошао у манастир (као дечак) са својим старијим сестрама, пратећи их. Он тада фактички није ни знао у шта се упушта. Али, ето остаде цео живот у манастирском животу трудећи се и служећи годинама  сваки дан Св. Литургију.

Тако да свега има. У сваком случају ситуација у монаштву у нашој Цркви већ вековима није најсјајнија. Ту често женско монаштво вади просек.

[Васијан]

пре 3 часа, Милан Ракић рече

Могу да се сетим монахиња

 

Чуо сам доста позитивних ствари о Мати Агнији. Нисам знао да се упокојила.

Нека јој је вечан спомен у Царству Небеском!

[Васијан]

 

[Драгана Милошевић]

Свети Сава је такође био млад.

Дечја срца боље упијају и прихватају Истину.

[Blaža Željko]

Nek neko došapne ovom momčiću da se moli za mene, za moje .. za nas! Vajdica je!  

[Васијан]