Боб Дилан добитник Нобелове награде за књижевност!

[Караконџула]

Волим Џони Мичел, али мислим да од тога нема ништа, јер ћемо сада добро попричекати док се неки текстописац поново нађе у конкуренцији за Нобела. 

[александар живаљев]

Боб Дилан, Хомер нашег времена

Дилан је иначе једини кантаутор који је добио Нобелову награду за књижевност и први Американац који је после Тони Морисон, награђене 1993. године, добио ово признање

Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 13.10.2016. у 13:21

Боб Дилан (Фото Ројтерс)

 

 

Има ли већег изненађења после проглашења Боба Дилана за добитника Нобелове награде за књижевност?

Не само да овога пута није био међу фаворитима, иако је у конкуренцији упорно опстајао већ годинама, већ је његова победа шокантна због тога што је реч о песнику који долази из музичког света...

Дилан је иначе једини кантаутор који је добио Нобелову награду и први Американац који је после Тони Морисон, награђене 1993. године, добио ово признање.

Дајући информацију о награђеном, Сара Данијус, стални секретар Шведске академије, поручила је да се нада да академији неће бити упућене критике због овог избора.

Нобелов комитет овенчао је Боба Дилана престижним признањем с образложењем да је „створио нови поетски израз у оквиру велике америчке традиције кантаутора”.

– Времена се мењају – изјавила је Сара Данијус поредећи Диланове песме са стваралаштвом Хомера и Сафпо.

– Ако се осврнемо на претходних 5000 година и дођемо до Хомера и Сапфо, увидећемо да су они стварали поезију предвиђену за извођење на начин на који то сада чини Боб Дилан. И даље с уживањем читамо Хомера и Сапфо, а можемо и треба да читамо и Дилана. Наравно да он заслужује признање, он је велики песник енглеског говорног подручја. Током 54 године траје, обнављајући се непрестано, додала је Сара Данијус, истакавши да је и упркос Дилановом сликовитом размишљању, умећу састављања рима и рефрена, ипак лично увек била обожаватељка Боувија.

Став је Шведске академије да Дилан има статус иконе и да је његов утицај на савремену музику дубок. Пер Вестберг, члан Шведске академије, додао је: „Он је вероватно највећи живи песник”, а понадао се да ће традиционално предавање које лауреати Нобелове награде држе у Стокхолму у ствари бити концерт.

Боб Дилан као стваралац плени генерације слушалаца почев од његових песама из шездесетих година 20. века. Неке од Диланових композиција налазе се на листама најбољих песама свих времена.

 

Спорна Диланова изјава о Хрватима

Боб Дилан је избегао казну у Француској, по тужби хрватске дијаспоре, због контроверзне изјаве о Хрватима у магазину „Ролинг стоун”, када је рекао да „Афроамериканци могу да осете расисту баш као што Јевреји могу нацисту, а Срби Хрвата”. Издавач француског издања часописа „Ролинг стоун” Мишел Бирнбаум на суду се бранио тврдњом да је Дилан уметник и песник и да су његове речи, па и оне у спорном интервјуу, једна врста поезије, док се његов адвокат позвао, између осталог, и на пресуду хашког трибунала по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Бирнбаум је открио да је Иво Јосиповић, док је био председник Хрватске, покушао да наговори Дилана да дође на разговор и да се или извини или некако другачије изглади спорну изјаву. Бирнбаум је додао да је и он требало да буде позван на тај састанак, али је Дилан одбио да у томе учествује.

Песма „The Times They Are a-Changing” нашла се међу химнама америчког Покрета за грађанска права и на протестима против рата у Вијетнаму.

Његове чувене песме, које чувају дух слободе и отпора су и „Blowin’ in the Wind”, „A Hard Rain’s a-Gonna Fall”, „Like a Rolling Stone”, „Knockin` on Heaven’s Door”...

Дилан и даље пише песме, иде на турнеје, изводећи композиције које су још шездесетих Американцима поручивале да одговори на нека питања хуче у ветру и да су њихови синови и њихове кћери непослушни људи новога доба. На свој начин, увек је био енигматична личност.

После мотоциклистичке несреће, средином шездесетих, повукао се из јавности с изговором да га је сломио терет популарности.

Рођен је у јеврејској породици, као Роберт Ален Цимерман, у Минесоти, 1941. године, али је крајем седамдесетих прешао у хришћанство, мада је касније објаснио да не следи ниједну религију. Бавио се сликањем, писањем сценарија, глумом и боксом.

Први албум снимио је 1962. године. Нобелов комитет истиче теме његових албума у чијем су средишту друштвене околности, политика, религија и љубав.

Осврћући се управо на критику да је Дилан пре свега музичар пре него песник, комитет додаје да су његове песме константно имале нова издања, и да је поред тога објавио и експериментални рад „Тарантула” (1971), збирку текстова и цртежа из 1973. године и аутобиографију „Хронике” (2004), у којој је описао сећања на Њујорк, популарну културу и његов живот, а коју је код нас објавила „Геопоетика” (2005).

Будући да је годинама био у конкуренцији за Нобелову награду, међу писцима који су порицали Диланов таленат био је и Норман Мајлер који је једном приликом рекао: „Ако је Дилан песник, ја сам кошаркаш.”

Међу писцима који су важили за веће фаворите од Боба Дилана налазе се већ годинама Харуки Мураками, песник Адонис, Филип Рот, Џојс Керол Оутс, Исмаил Кадаре... Вест о Бобу Дилану као добитнику Нобелове награде за књижевност и у нашој средини била је изненађење.

Вида Огњеновић је прокоментарисала: „Нобелов комитет се сад већ помало шали са нама, не знам да ли да ову вест прихватим као шалу или збиљу. Боб Дилан је био мој певач, он јесте посебан песник и извођач, била сам на његовим концертима, чак сам присуствовала отварању његове изложбе на којој је било пар хиљада људи, најпре због његове музике, како ми се чини. У поређењу са другим писцима који су били у конкуренцији за Нобелову награду ипак сматрам да је Боб Дилан аутсајдер, због тога што се ово признање додељује за књижевни допринос свету”, рекла је Вида Огњеновић.

Владислав Бајац нешто је другачијег мишљења, он сматра да је избор Дилана „нежнији” повод за критике Нобеловог комитета, које су учестале последњих година због тога што се у литературу уноси сувише политичког.

– Ако уђемо у стил писања Боба Дилана, онда је ово добар сусрет литературе и политике. Немамо тако лако право да осудимо аутора да је исувише политичан науштрб литературе – сматра Бајац. 

Он такође подсећа на то да се Дилановом поезијом бавио и преводећи је за књигу „Трип – водич кроз савремену америчку поезију”, коју је објавио 1981. године у сарадњи са Владимиром Копицлом.

– Одувек сам сматрао да је Боб Дилан пре свега песник, који је оставио трага на генерације младих људи. Међутим, он и даље доказује колико је креативан и суптилан. Свако ко се иоле удубљивао у тумачење Диланове поезије морао би да призна ту дубину коју она поседује. Проблем је у томе што је он и музичар, а то на први поглед може да одбије и сведе га на само кантауторску фигуру. Ја тврдим супротно, запажа Бајац, додајући:

– Дилан је изразито ангажовани кантаутор и писац, с тим што постоје два нивоа његове ангажованости. Први је критика САД, с почетка шездесетих година, груба и суптилна у исто време, а други је ослобађање младог човека од окова система. Дилан је симбол музичког света, заједно са књижевношћу и филозофијом. То је време хипи покрета, када су литература и музика били јединство, самим тим и социополитичка позадина порука које су слате биле су део те „свете тројице” – каже Бајац. Говорећи о Дилановој књизи „Хронике”, Бајац истиче жанровску неодредљивост и сложеност овог штива, које је аутобиографија само у једном од својих слојева. Наиме, Боб Дилан је обећао и наставке ове књиге, које до сада није написао. „Геопоетика” је својевремено потписала права за сва три тома тих предвиђених издања – истиче Бајац.

 

[Pancakes]

1 hour ago, Караконџула рече

Волим Џони Мичел, али мислим да од тога нема ништа, јер ћемо сада добро попричекати док се неки текстописац поново нађе у конкуренцији за Нобела. 

ma svakako, to je samo moja pritajena čežnja da se dogodi nešto neočekivano. Dilan je veliko iznaneđenje i neko kao veliki dio kulture zadnjih 50god ovo zaslužuje u svakom nanometru. Mada, na temu Dž.Mičel - u poetičnosti ne zaostaje za Dilanom mnogo, a muzički ga debelo nadilazi... tako da nije baš nemoguće, if u ask me.

[александар живаљев]

DELEZ O DILANU (Žil Delez i Kler Parne, "Dijalozi")

Da ja sam kradljivac misli
a ne, molim vas, otimač duša
ja gradim i iznova gradim
na onome što je očekivano
jer pesak na plažama
kroji mnoge zamkove
u onome što je bilo otvoreno
pre mog vremena
reč, vazduh, priča, redak
ključevi na vetru za oslobađanje mog duha
za snabdevanje mojih zatvorenih misli promajom iz zadnjeg dvorišta
nije moja stvar da sedim i meditiram
gubeći i posmatrajući vreme
da bih mislio misli koje nisu bile mišljene
da bih mislio snove koji nisu bili odsanjani
ili nove ideje još nezapisane
ili nove reči koje bi se rimovale...
i ne ljutim se na nova pravila
pošto ona još nisu stvorena
i izvikujem ono što mi peva u glavi
znajući da ćemo ja i meni slični
sačiniti ta nova pravila
i ako su sutrašnjim ljudima
zaista potrebna današnja pravila
onda se okupite svi vi, državni tužioci,
pošto svet nije ništa drugo do sud
da
ali optužene poznajem bolje nego vi
i dok ste vi zauzeti gonjenjem
mi smo zauzeti zviždukanjem
čistimo salu za publiku
metući metući
slušajući slušajući
namigujući jedni drugima
pažnja
pažnja
i na vas će brzo doći red.

Ponos i divotu, ali i skromnost nalazimo u ovoj Dilanovoj pesmi. Ona sve kaže. Pošto sam profesor, želeo bih da uspem da održim čas onako kako Dilan organizuje pesmu, kao da nije autor, nego zapanjujući proizvođač. I da sve to počne kao kod njega, najednom, sa maskom klovna, sa umetnošću svakog usklađenog, ali ipak improvizovanog detalja. Suprotnost plagijatoru, ali i suprotnost učitelju ili modelu. Veoma duga priprema, ali bez metode, pravila ili recepata. Brak, ali bez parova i bračne zajdnice. Da imam torbu u koju stavljam sve što srećem, pod uslovom da i mene neko stavi u neku torbu.

[RYLAH]

3 minutes ago, Muramasa рече

Ja nemam mnogo poštovanja prema Nobelovoj nagradi. Kad je onaj debil Al Gore mogao da je dobije, prilično je devalvirana.

Sad je najvažnije popeti se svima na glavu sa Andrićem. Ah, jedini nobelovac... Da se vratim u prošlost, pribeležio bih negde gde i kada je vršio nuždu, da i od toga naprave neki jubilej.

Брате, ко ти дрма кавез?

Прича се о Нобелу једном од највећих живих песника, ко помиње Андрића?

[RYLAH]

1 minute ago, Muramasa рече

Govorim o devalviranosti nagrade. Andrić mi se zgadio i to ne svojom krivicom, nego zato što su nam se popeli na glavu sa njim od kraja osnovne, pa kroz celu gimnaziju.

Ма дааај, па онда си површан крајње. Ако сад узмеш да прочиташ било шта од њега, рецимо Ћуприју, сконтаћеш одмах кокики је геније. Небитан је Нобел. Иначе је и Ћосић био кандидат врло озбиљан за Нобела, ал тад по политичкој линији доделили другом.

Дакле, да, Нобел је много политички, али то не значи да је Дилан мање заслужио да је добије. Ајде о томе да причамо.

Ако ниси упознат са његовим опусом, преслушај песме, ал док гледаш текстове, па да причамо

[RYLAH]

А ко ти је огадио Дилана?

[RYLAH]

ОК, ал ајде да пеичамо о Дилану, више је него заслужио макар једну тему на овом форуму, толико је подарио целом свету.

[александар живаљев]

Bob Dilan – koliko svarno vredi rokenrol nobelovac

Posted on 13/10/2016

Dok u kafanama i na društvenim mrežama (šalimo se za kafane – nema toga više) svi raspravljaju o tome ima li ili nema opravdanja za to da se jedan rokenrol tekstopisac kao što je Bob Dilan okiti Nobelom za književnost, najbolje bi bilo potražiti odgovore u samim stihovima.

Predstavljamo vam jednu od najuspelijih pesama Boba Dilana, u prevodu jednog od najboljih savremenih prevodilaca, Zorana Paunovića. Pročitajte, uživajte, ocenite sami vrednost stihova otetih iz muzičkog sazvučja i prenetih na jedan drugi, tek donekle srodni jezik.

Teška će kiša pasti – Bob Dilan

Plavooki sine moj, reci, gde si bio?
Gde si bio, kaži mi, dete moje milo?
Niz dvanaest gora kroz maglu sam posrtao,
Duž šest vijugavih puteva hodao i puzao,
Kroz sedam setnih šuma smelo gazio,
Pred dvanaest mrtvih okeana se nalazio,
U grobu najdubljem bio, tamo gde svetla nema,
I teška se, teška, teška kiša sprema,
Teška će kiša pasti.

Plavooki sine moj, pričaj sve što je bilo,
Šta si sve video, kaži mi, dete moje milo?
Novorođenče videh, vukove oko njega,
I dijamantski autoput na kom nikoga nema,
I crnu granu na kojoj mnogo krvi ima,
I sobu punu ljudi s krvavim čekićima,
I bele merdevine vodom pokrivene,
I hiljade govornika sa slomljenim jezicima,
I puške i mačeve u detinjim rukama,
I teška se, teška, teška kiša sprema,
Teška će kiša pasti.

Sine moj plavooki, a šta si čuo, kaži?
Jesi li čuo istinu, ili tek puste laži?
Čuo sam grmljavinu i u njoj strašan znamen,
I riku talasa što mogu celi da potope svet,
Sto dobošara sam čuo, plamen im ruke gutao,
Deset hiljada ljudi je šaptalo, a niko nije slušao,
Od gladi jedan je umirao, a mnogo njih se smejalo,
Čuo sam pesmu pesnika što je u slivniku skončao,
Čuo sam klovna što je na ulici plakao,
I teška se, teška, teška kiša sprema,
Teška će kiša pasti.

Plavooki sine moj, reci, koga si sreo?
Koga si sreo, kaži, na koga put te naneo?
Sreo sam malo dete kraj mrtvog ponija,
Sreo sam belog čoveka sa crnim psom na uzici,
I mladu ženu čije je telo gorelo,
I mladu devojku, na poklon dade mi dugu,
I čoveka kom ljubav ostavi samo tugu,
I još jednog, što mržnju nosio je k’o ranu,
I teška se, teška, teška kiša sprema,
Teška će kiša pasti.

Plavooki sine moj, reci mi, šta ćeš sada?
Šta smeraš, milo dete, kakva te nosi nada?
Sad hitam natrag, pre no što kiša krene,
Duboko, najdublje u crnu šumu ću zaći,
Tamo gde mnogo je ljudi čije su ruke prazne,
Tamo gde otrovne kapi bujicom silnom naviru,
Gde dom i tamnica gadna jedno kraj drugog stoje,
Tamo gde lice dželata uvek je dobro skriveno,
Tamo gde glad je gnusna, duše zaboravljene,
Tamo gde crno je boja i gde ništa je broj,
Pesmu ću svoju sad da govorim, nju ću da mislim i dišem,
I njen ću odraz s planine jasno da pokažem svima,
Na okeanu da stojim, sve dok ne počnem da tonem,
Tu pesmu moram dobro da znam, pre nego što je zapevam,
A teška se, teška, teška kiša sprema,
Teška će kiša pasti.

S engleskog preveo Zoran Paunović

[Човек Жоја]

Ја сам мис'ио да ће се бар око овог глобалног хепенинга направити неки консензус на Поукама, ал џаба, Мурамаса.  

Стварнио ми није јасно зашто би било ко мислио да Дилан није заслужио Нобела, без обзира што је исти (награда) прилично девалвирала. Штавише, ја бих то гледао и из супротног смера. Овакви лауреати само враћају тежину Нобела. Лично, пријатно сам изненађен и волео бих да у будућности тога буде више.

[Grizzly Adams]

Тачно да су награде делили свакаквим кретенима који их ничим нису заслужили, али Дилан је легенда. Свака част мајсторе!

[Аурор]

14 minutes ago, Grizzly Adams рече

Тачно да су награде делили свакаквим кретенима који их ничим нису заслужили, али Дилан је легенда. Свака част мајсторе!

Она глупост за мир се и не рачуна.

Њу додељује друго тело чак, Норвежани.

[Кратос]

Ne priznajem Nobelovu nagradu dok Putin ne dobije istu za mir. 

[Аурор]

Јел знате да су Адолф Хитлер и Стаљин својевремено били кандидати за Нобелову за мир?  

[Juanito]

On 10/13/2016 at 15:58, ☺︎ Juan ☺︎ рече

А и како ми је мило док читам коментаре празилук љубитеља књижевности широм планете о срозавању уметности...

На пример:

http://www.nytimes.com/2016/10/13/opinion/why-bob-dylan-shouldnt-have-gotten-a-nobel.html?mwrsm=Facebook&_r=0