Jump to content

Когнитивне вештине и когнитивни туторски системи


Препоручена порука

Шта је когнитивна вештина (на пример, шта значи знати решити линеарну једначину)? Како стичемо и како користимо стечене когнитивне вештине за решавање проблема? Како се и у којим условима когнитивне вештине преносе из области у област? Како се претходно речено остварује у људском мозгу? И по чему се људски ум разликује од ума осталих примата? Зашто људи могу да науче да решавају једначине, а шимпанзе не могу? Какве последице претходно речено има за образовање? И, коначно, кад знамо све претходно, како треба да изгледа софтвер који ће ефективно помагати учење когнитивних вештина? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта видите у сваком од следећих случајева (ако видите више ствари, наведите их све):

Au

A + B

A + В -> C

Одговорите овде:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfssipvgCXLbVz6Cj8ApSUTAsOioG1dY9SMRNFz9ZUEQl0ZHQ/viewform

 

На овој теми ћу неколико пута постављати слична питања и замолити вас да одговорите. Нема тачних и погрешних одговора, у питању су мали експерименти којима желим да илуструјем разне ствари о којима ћу писати. За одговaрање ћемо користити гуглове упитнике. Само кликните на линк и одговорите.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja odgovorio.
Ništa nije bolelo!
:)

 

Приручник 'О Божанственој Литургији' светог Јована Златоустог - збирка одабраних светоотачких и савремених текстова, који објашњавају лепоту схватања и учествовања у Божанственој Литургији!
Цена 330,00 дин./ком. + ПТТ или +381 (0)63 839 6761

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Шта је когнитивна вештина (на пример, шта значи знати решити линеарну једначину)? Како стичемо и како користимо стечене когнитивне вештине за решавање проблема? Како се и у којим условима когнитивне вештине преносе из области у област? Како се претходно речено остварује у људском мозгу? И по чему се људски ум разликује од ума осталих примата? Зашто људи могу да науче да решавају једначине, а шимпанзе не могу? Какве последице претходно речено има за образовање? И, коначно, кад знамо све претходно, како треба да изгледа софтвер који ће ефективно помагати учење когнитивних вештина? 

Ne mogu da dočekam odgovore!

viber_zpsyey5mxiw.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Шта је когнитивна вештина (на пример, шта значи знати решити линеарну једначину)? Како стичемо и како користимо стечене когнитивне вештине за решавање проблема? Како се и у којим условима когнитивне вештине преносе из области у област? Како се претходно речено остварује у људском мозгу? И по чему се људски ум разликује од ума осталих примата? Зашто људи могу да науче да решавају једначине, а шимпанзе не могу? Какве последице претходно речено има за образовање? И, коначно, кад знамо све претходно, како треба да изгледа софтвер који ће ефективно помагати учење когнитивних вештина? 

nekoliko pitanja:

1. softver treba da pomogne u pospešivanju kognitivnih veština u odnosu na šta? problem situacije? opšte obrazovanje u smislu usvajanja sadržaja planova i programa koje stičemo tokom formalnog obrazovanja?

2. da li su kognitivne veštine same za sebe presudne za učenje u kontextu generalizacije znanja koje teže mogućim epistemiološkim meta pojmovima ? Ili nas ovde zanimaju ''low cost'' kognitivne veštine koje su isplatljive i rezultiraju proizvodom koji može da se proda?

3. Da li softver, ne samo ovaj vec bilo koji ima ovakve ambicije, može da doprinese upravo metakogniciji koja je krajnji domet kognitivnih sposobnosti?

4.Da li ovo ima veze sa razvojem  AI?

 

viber_zpsyey5mxiw.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 hours ago, ivona рече

nekoliko pitanja:

1. softver treba da pomogne u pospešivanju kognitivnih veština u odnosu na šta? problem situacije? opšte obrazovanje u smislu usvajanja sadržaja planova i programa koje stičemo tokom formalnog obrazovanja?

2. da li su kognitivne veštine same za sebe presudne za učenje u kontextu generalizacije znanja koje teže mogućim epistemiološkim meta pojmovima ? Ili nas ovde zanimaju ''low cost'' kognitivne veštine koje su isplatljive i rezultiraju proizvodom koji može da se proda?

3. Da li softver, ne samo ovaj vec bilo koji ima ovakve ambicije, može da doprinese upravo metakogniciji koja je krajnji domet kognitivnih sposobnosti?

4.Da li ovo ima veze sa razvojem  AI?

1. Углавном мислим на софтвер за решавање проблема у релативно добро дефинисаним областима (математика, науке, контрола летења итд). Планови и програми ме не интересују, то су политичке и бирократске творевине, интересују ме проблеми као формални објекти. Ти проблеми се могу појавити у свакодневном животу, струци или у оквиру систематског образовања, било самосталног, било у оквиру некакве школе, небитно. Принцип је увек исти. Принцип је исти и за области које нису добро дефинисане (писање есеја, на пример), али су детаљи у тим областима превише компликовани да бисмо могли да направимо смислене ”когнитивне” туторе за њих. Под когнитивним туторима подразумевам софтверске системе следећих одлика: 1) дата област коју софтвер покрива разложена је на елементарне когнитивне вештине (доћи ћу на теми постепено до дефиниције тих вештина), 2) софтвер може, корак по корак, да реши проблеме из домена које покрива користећи елементарне когнитивне вештине  из 1), дакле на исти начин на кога их решавају људски стручњаци; 3) рад корисника који уче се прати у (скоро) реалном времену. Систем може да препозна тачне кораке, устаљене грешке или пак непознате грешке и да у складу са тим понуди тренутну повратну информацију. Систем такође може да понуди ”следећи корак” ученицима који не знају шта даље да раде. Поред ове три карактеристике, софтвер може, такође у скоро реалном времену и без престанка, да процењује ниво знања за сваку елементарну когнитивну вештину и да (интелигентно) прилагоди процес учења тако да најбоље одговара сваком ученику појединачно. Не уче сви подједнако брзо и на исти начин. 

2. Формално гледано, нема разлике између когнитивних и метакогнитивних вештина. Исти механизми су у питању, једино што ментални објекти код метакогниције долазе из саме когниције, док су код когниције дати споља, најчешће у облику реченица неког формалног језика. Софтвер је могуће дизајнирати тако да покрива само когницију или само метакогницију или и једно и друго, зависно од потреба. Когниција јесте углавном ”крајњи циљ”, али не обавезно. На пример, ако желиш да утренираш контролоре летења, метакогниција је мање битна, а превише метакогниције може чак да буде и штетно.

3. Може, као што написах под 2. Виђао сам такве системе у пракси и споменућу неке. Мислим да је мало теже дизајнирати метакогнитивне туторе јер је метакогнитивне вештине често теже ”ухватити” и формулисати, али није немогуће.

4. Има. Читава ова област је израсла из оне старе ”меке” или симболичке вештачке интелигенције. Данас су те класичне AI методе живе и здраве у технологијама о којима говоримо, иако многи те методе неће више звати AI. Данас се назив AI углавном користи за неке друге ствари, које се такође користе за делове туторских система. У суштини, технологије су овде само алати. Користићемо било шта што нам омогућава да испунимо захтеве које сам навео у 1). Ако је довољно обично старо добро програмирање, користићемо то. Ако нам треба машинско учење, Бајесове мреже и слично, нема фрке, може и то. А називи су углавном ствар моде и практичних потреба. Већину фенси назива су измислили академици да би добили паре од бирократа. Ћата ће да одбаци симболичко рачунање као непотребно, а даће паре за вештачку интелигенцију.

Ипак, важно је да напоменем битну разлику између вештачке интелигенције и технологија за когнитивно моделовање о којима овде говоримо. Иако често и једно и друго користе исте или сличне технологије ”испод хаубе”, код вештачке интелигенције је једино битно да систем научи да реши проблем на било који начин, па макар тај начин био далеко напреднији од онога што људска бића могу да остваре. Когнитивни модели, с друге стране, покушавају да опишу решавање проблема на начин на кога их људска бића решавају, са свим ограничењима која имамо. Последица тога је да се не може било који AI систем користити за ефективно подучавање. Ако бисмо ”замолили” робота да детету помогне око учења шаха, ученик би у једном тренутку могао да добије инструкцију да запамти целу шаховску таблу. То робот може, али човек не може. Људи могу у датом тренутку да оперишу само са јако малим парчићима меморије - неколико поља на шаховској табли или један део једначине. Вештачка интелигенција нема (у принципу, друга је ствар шта можемо да направимо са тренутно доступном технологијом) никаква ограничења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Супер су одговори, али их имам само шест. :) Сачекаћу још који сат да видим да ли могу да догурам до барем десет.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Шта је когнитивна вештина (на пример, шта значи знати решити линеарну једначину)? Како стичемо и како користимо стечене когнитивне вештине за решавање проблема? Како се и у којим условима когнитивне вештине преносе из области у област? Како се претходно речено остварује у људском мозгу? И по чему се људски ум разликује од ума осталих примата? Зашто људи могу да науче да решавају једначине, а шимпанзе не могу? Какве последице претходно речено има за образовање? И, коначно, кад знамо све претходно, како треба да изгледа софтвер који ће ефективно помагати учење когнитивних вештина? 

Matematika je samo jedan od aspekata ljudskih kognitivnih sposobnosti jedna od vrsta inteligencije ne i jedina.Tako da je ovo jedna vrsta reduikcionizma u pogledu ljudskih mentalnih mogućnosti.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Људи могу у датом тренутку да оперишу само са јако малим парчићима меморије - неколико поља на шаховској табли или један део једначине. Вештачка интелигенција нема (у принципу, друга је ствар шта можемо да направимо са тренутно доступном технологијом) никаква ограничења.

Да ли је то ограничење или предност?

Питање је сад... :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 minute ago, Kratos рече

Matematika je samo jedan od aspekata ljudskih kognitivnih sposobnosti jedna od vrsta inteligencije ne i jedina.Tako da je ovo jedna vrsta reduikcionizma u pogledu ljudskih mentalnih mogućnosti.

Нигде нисам рекао да ћу писати само о математици и да је математика једина битна вештина. Математика је само довољно једноставна да буде модел за когнитивна истраживања и за илустровање одлика когниције. На математици је лакше да уочимо и опишемо шта се тачно дешава него у доменима који су доста комплексији и имају ”слабију” структуру, као што је писање на форуму. Неки алгебру називају дрозофилом когнитивне психологије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Grizzly Adams рече

Да ли је то ограничење или предност?

Питање је сад... :)

Еволутивна предност, вероватно (замисли шта би било да можемо у једном тренутку да држимо у меморији све што жена каже). Али у нашем контексту је ограничење (constraint). Реч ограничење овде користим у њеном формалном значењу. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

#Juan a šta bi bile elementarne kognitivne veštine ljudskog uma,pošto je ovde ipak reč o čoveku i njegovim sposobnostima?

  • Волим 1

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Kratos рече

#Juan a šta bi bile elementarne kognitivne veštine ljudskog uma,pošto je ovde ipak reč o čoveku i njegovim sposobnostima?

Завали се у фотељу, отвори пиво и чекај. Доћи ћу до тога, нисам онај упитник поставио за бадава. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Завали се у фотељу, отвори пиво и чекај. Доћи ћу до тога, нисам онај упитник поставио за бадава. :)

Dobro me podseti.:ani_biggrin:Htedoh još nešto da pitam al ću da pričekam za sada.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...