Разговори о логопедији - Александра Вукосављевић, дипл. дефектолог логопед

[александар живаљев]

6 hours ago, АлександраВ рече

а мама на бенгалском,

Драги @Justin Waters врло си значајну тему покренуо за многе наше породице. Мислим, да је Александра, све рекла, само из психолошког угла бих допунио да је за развој дјетета, ика би-три лингвизам, никако није штетан, битно је да му мајка пренесе своју живу експресију (и та "граматичка правила"), а то, по правилу, колико год да добро говори енглески, лакше ће учинити на сопственом матерњем језику. Слажеш ли се, Александра?

[Justin Waters]

7 hours ago, АлександраВ рече

У вашој ситуацији је најбоље било да сте сви причали енглески а да сте српски и бенгалски препустили бакама и декама С обзиром да је ћеркица већ кренула да ствара базе усвајањем речи из сваког језика, она ће вероватно када почне да ствара реченице од две и више речи, користити речи из сва три језика и на тај начин их мешати. Међутим, како буде увећавала вокабулар у сва три језика, појављиваће се преводиви еквиваленти и мешање ће се смањивати. Оно што ће ићи спорије, то је усвајање три скупа граматичких правила. У то време се често једно време примењује само један систем правила за у овом случају три језика, док се све три граматике не буду раздвојиле (обично око четврте године), и тада ће она постати свесна да ти језици нису исти.

Мој савет је да када год сте у прилици раздвајате језике, ти увек са њом причај на српском а мама на бенгалском, немојте мешати те моделе, ако би ти сада са њом проговорио на бенгалском створио би јој велику збрку. Ако је енглески резервисан за разговор између маме и тате, нека тако и остане, не обраћајте се њој и на енглеском, али када нешто разговарате између себе на енглеском, можете јој, свако на свом језику превести шта сте разговарали (тата је сада мами рекао да је леп дан па идемо на излет ) Савет је и да користите кратке реченице, питања, налоге. И савет је да, осим што ће ћеркица учити више језика, то и вас двоје кренете интензивно да радите, да бисте евентуално могли да је разумете када крене да користи речи из оног "другог" језика, а то ће се десити врло брзо а она ће као билингвиста од знања више језика имати и многе користи.

Nazalost nema dekica i bakica. Deda i baba sa mamine strane su u dalekom Bangladeshu, a drugi deda je preminuo pre tri godine i druga baba bas i nije za razgovor i igru jer je stara. Tako da ostaje joj najvise vremena da provodi s majkom dok sam ja na poslu. Mi sad otprilike radimo tako kako si rekla. Mama prica samo bengali, ja srpski. Ona se dodatno susrece sa srpskim i u okolini od familije, komsija, prijatelja i druge djece. Da se ja nisam petljao u pocetku mozda bi zena s njom i na engleskom pricala samo, ali sam ja insistirao da govori bengali jer dijete mora znati jezik oba naroda iz kojih potice a imao sam u vidu i benefite koje donosi razvoj u bilingivistickom ili viselingvistickom okruzenu. To bi trebalo da pozitivino djeluje na neuronske sinapse i njihvo razvoj sto ce u kasnijoj fazi biti korisno za obavljanje raznih kognitivnih poslova. 

[Justin Waters]

2 hours ago, александар живаљев рече

Драги @Justin Waters врло си значајну тему покренуо за многе наше породице. Мислим, да је Александра, све рекла, само из психолошког угла бих допунио да је за развој дјетета, ика би-три лингвизам, никако није штетан, битно је да му мајка пренесе своју живу експресију (и та "граматичка правила"), а то, по правилу, колико год да добро говори енглески, лакше ће учинити на сопственом матерњем језику. Слажеш ли се, Александра?

Imamo na forumu jos internacionalnih brakova tako da bi bilo dobro cuti misljenja i iskustva. Moze i neko da prense svoje iako nema djecu ali kako bi on to uradio. 

[aстрофизичaр]

Поздрав свима! Веома интересантан топик, хтедох да прокоментаришем да сам стицајем околности, са три мала детета, за 8 година (колико ми има најстарија ћерка) постао логопед аматер само тако... 

[Драгана Милошевић]

Хвала на одговору. Поделила бих нека своја искуства:

У току вежби дешавало се да  логопед каже следеће

- Дигни руку и пусти да слободно падне. Дигнем руку али је спустим намерно, јер у том тренутку не могу другачије.

Колико је било фрустрације и плакања, поготово што је са стране долазила вика, дрека, и императив МОРАШ!
 

Е, тај императив ме је одвлачио, губила сам вољу итд.

Ваљда дете у том раном периоду не схвата значај вежби. Да је било досадно, било је.

[АлександраВ]

5 hours ago, Јелена011 рече

da je jako jako tesko ipak doći do dobrog logopeda u zemlji Srbiji i primarnoj zdravstvenoj zastiti.

Јако је тешко доћи до логопеда уопште, с обзиром да се готово не запошљавају, и да један логопед покрива толико деце да се то неминовно одражава и на квалитет. Но, то није оправдање за било какве пропусте, због тога што је рани узраст веома важан и не смемо себи да дозволимо тај луксуз да детету протраћимо време. Такође је веома важна квалитетна и добра сарадња и "умреженост" свих који се баве дететом. Код нас је то сведено на лична познанства, помало је на буразерској основи, а има и онога "ја то набоље знам" па се сујетно приграби пацијент само за себе. Пуно је ту проблема и стварно се често прича своди на то ко је колико имао среће да до некога стигне или не, и какав му је стручњак "додељен". Због тога се и слажем да је важна информисаност, и то је један од разлога због којих овде пишем. Мислим да је изузетан потез ЖРУ да се свако, ко колико може из своје области "отвори" и да покуша да нека своја знања и искуства подели са особама којима је то потребно. Јер ако некоме даш оно што знаш, ти ниси сиромашнији (како се нажалост многи професори плаше, па пружају само делимична и непотпуна знања својим студентима, плашећи се конкуренције), ти само можеш да будеш богатији јер се сви заједно дижемо на један виши ниво (са)знања. Али, то је друга тема

Хвала Јелена на подељеном искуству, поновљене упале ушију и проблематични крајници су веома чест узрок оштећења слуха и поремећаја говора. Колико знам, сада је пракса да се након три поновљене упале ушију у краћем временском периоду даје упут за ОРЛ, не знам колико се то примењује у свим ДЗ у Београду.

[АлександраВ]

4 hours ago, александар живаљев рече

Драги @Justin Waters врло си значајну тему покренуо за многе наше породице. Мислим, да је Александра, све рекла, само из психолошког угла бих допунио да је за развој дјетета, ика би-три лингвизам, никако није штетан, битно је да му мајка пренесе своју живу експресију (и та "граматичка правила"), а то, по правилу, колико год да добро говори енглески, лакше ће учинити на сопственом матерњем језику. Слажеш ли се, Александра?

 

2 hours ago, Justin Waters рече

ali sam ja insistirao da govori bengali jer dijete mora znati jezik oba naroda iz kojih potice a imao sam u vidu i benefite koje donosi razvoj u bilingivistickom ili viselingvistickom okruzenu. To bi trebalo da pozitivino djeluje na neuronske sinapse i njihvo razvoj sto ce u kasnijoj fazi biti korisno za obavljanje raznih kognitivnih poslova. 

Александре, апсолутно се слажем. Већ је чувена реченица да је матерњи језик онај на којем сањамо   онај којим исказујемо своје емоције, љутњу...

Вишејезичност има бројне предности. Мислим да би било корисно и занимљиво да отворимо нову тему.

[АлександраВ]

2 hours ago, aстрофизичaр рече

Поздрав свима! Веома интересантан топик, хтедох да прокоментаришем да сам стицајем околности, са три мала детета, за 8 година (колико ми има најстарија ћерка) постао логопед аматер само тако... 

па колега, очекујем активну сарадњу на овој теми

[АлександраВ]

2 hours ago, Драгана Милошевић рече

МОРАШ

Не мораш! То је заиста велики притисак, не може да постоји "мораш". То је једна од првих "лекција" које сам научила када сам се сусрела са пацијентима на Клиници за неурологију. Ништа не сме бити "мораш" задатак, све је у функцији живота, мотивација, игра, лепо расположења, осмех, наизглед необавезни разговори, чаша воде, све је то значајније од круте, прописане вежбе. У дефектологији нема "мораш".

2 hours ago, Драгана Милошевић рече

Ваљда дете у том раном периоду не схвата значај вежби. Да је било досадно, било је.

2 hours ago, Драгана Милошевић рече

Колико је било фрустрације и плакања, поготово што је са стране долазила вика, дрека, и императив МОРАШ!

Само другачији приступ, и све би било игра. Игра која доноси много више од "вежбе" и "задатка". Жао ми је што си имала такво искуство. 

[Goku]

Постоје ли неке, да се тако изразим, универзалне стимулативне активности (вјежбе или игре) које не зависе од конкретниг проблема, а које бих код куће могао спроводити са малишаном док не стигнемо до логопеда? (Типа да му више пута понављам исправно ријеч или тако нешто или је то у старту контрапродуктивно?)

[АлександраВ]

11 hours ago, Goku рече

Постоје ли неке, да се тако изразим, универзалне стимулативне активности (вјежбе или игре) које не зависе од конкретниг проблема, а које бих код куће могао спроводити са малишаном док не стигнемо до логопеда? (Типа да му више пута понављам исправно ријеч или тако нешто или је то у старту контрапродуктивно?)

Драги Гоку, покушаћу онако уопштено и једноставно, и колико је могуће путем поруке и интернета. Искрено се надам да ће бити на помоћ.

Ни једног тренутка не треба заборавити социјалну улогу говора и индивидуалне специфичности детета. Све вербалне стимулације би требало да имају облик осмишљене, контекстуалне игре, и дете не би требало да осећа некакву присилу или вашу нервозу и нерасположење у вези његовог говора. Дете прво има жељу да каже па тек онда то и уради, никаква присила, љутња ни „задаци“ неће помоћи, и имаће супротан ефекат. За дете, све је игра и игром и кроз игру учи, али и о себи и свету игром говори. Дакле, сви подстицаји се састоје од стварања добре и пријатне атмосфере и радосног расположења за дете. Добар материјал за вербалну аудитивну стимулацију чине вокали и слогови (хајде да се осмехнемо - ЕЕЕ, ево види како тата - ЕЕЕЕ, хајде сада ти покажи малом бати како знаш - ЕЕЕЕ, да видимо да ли и бата уме - ЕЕЕЕ, хајмо сада сва тројица углас - ЕЕЕЕ, па ми то заједно најлепше радимо, хајде како би се изненадио, види како се тата изненадио - ИИИ, хајде да видимо како ћеш се ти изненадити - ИИИ,.... – даље, дозивање - ОООО, види, када овај меда падне БУМ, ауто иде ТУ-ТУ, хајде да певамо ЛА-ЛА-ЛА, сада тихо ла-ла-ла....). Овим се гласовима могу дати различита значења и могу се осмислити различите игре, где убацујемо и покрет - глас - слог - реч - добру емоцију - садржај - игру. Даље, изградњом слогова ствараће се прве речи, с тим што је и један глас реч за себе, ако се осмисли. Ово су неке основне вежбе за развој аудитивне перцепције. Све се ово ради кроз игру, кроз пријатна осећања, не сме се претеривати са трајањем и понављањем једног те истог, садржај је потребно чешће мењати да би се избегла појава замора, а ове стимулације би требало давати кроз контраст, тихо-гласно, кратко-дуго,... На тај начин дете прикупља вербалне устиске, које јасно диференцира, памти и препознаје.

Потребно је што више искуственог подстицаја, подстицаја у вези онога што дете интересује, уз вешто „померање“ интересовања ка периферији и пребацивање на садржај који се додирује са предметом интересовања (дете нпр. воли аутомобил, то користимо, кроз игру, да опишемо ауто - да је велики, да је црвене боје, да је та црвена лепша од ове плаве, да има добре точкове који су лепи и округли и да је то један леп, црвени, брзи, велики ауто, пустимо дете да нам покаже како је брз тај ауто, да оно буде тај ауто, а онда како би било да се поквари, ишао би споооороо и на крају би стао. И онда долази мајстор - дете које „глуми“ ауто и даље стоји и чека да тата-мајстор дође до њега и - чк чк чк - тако сада си поправљен, можеш опет да будеш брз. Добро, сада немаш више горива, мораш да се паркираш. Лепо, а хајде сада си ти мајстор а бата је ауто. Које боје ће бити бата?....итд.... Спонтано учење је најбоље из интересовања детета и ситуација у којој се налази. „Читајте“ заједно, нека гледа сликовнице, уз објашњења, постављање питања на која ће моћи и да покаже руком или да одговори ономатопејом. Нека ваше активности буду заједничке (нпр, ја сам веома често када бих кренула да спремам нека „дужа“ јела за ручак, правила деци тесто од мало брашна и воде, не превише тврдо замешено, и онда бисмо повадили и неке модле и играчке и свашта, и они би се играли тим тестом, а касније, када су били старији, део бих одмах одвојила и када се изиграју, смиривала бих их тако што бисмо извадили то чисто тесто, чистим рукама и оклагијом развлачили на танко и онда пекли на плотни, а када се охлади ишли напоље, ломили тесто и хранили птице ). Пуно тога што радимо можемо да уобличимо у заједничке активности са децом, при чему сваку такву ситуацију користимо да разговарамо о томе што радимо, да детету објашњавамо, постављамо питања, итд. Кроз све ове активности усмеравамо и децу једно на друго, не кроз супротстављање него кроз сарадњу, и узајамну помоћ. Све што радимо именујемо. Трудимо се да дете не буде пасиван слушалац, подстичемо га да покаже, каже, ако погреши, не кажемо - не каже се тако, него само правилно поновимо ту реч (нецу павам - ми кажемо - због чега нећеш да спаваш? итд).

Веома је важан покрет, као и додир, они помажу детету у сазнавању себе самог као и света око њега. Требало би што више да речима опишемо и назовемо дететове активности, покрете и осећања која их прате, и тако да га водимо до појма и његове суштине али кроз искуство које дете има. Нпр, Узео си ауто. Додирнуо си нос. Ставио си капу на главу. Смејеш се. Скочио си у бару,.... све што дете ради можемо да „подржимо“ неким гласом, речју, и обрнуто, сваки глас, ономатопеју или реч, ми можемо да заједно са дететом претворимо у покрет. Оно о чему морамо да водимо рачуна то су одмор и опуштање детета, и примена различитих путева смањења напетости и раздражљивости детета (код моје деце је било веома успешно бојење и цртање, али заједно са њима сам то радила и ја, чим бих ја отишла они би почели неки рат бојицама такође и причање приче, али без сликовница, легнемо сви, ја кренем неку измишљену причу и онда се надовезујем на неке њихове коментаре, и тако заједно смишљамо причу).

Мала деца имају проблем са праћењем брзог говора одраслих особа, тако да би требало мало успорити свој говор, мало га развући (али мало! да се не би реметила интонацијско-мелодијска структура и да се говор детету не разликује од нашег уобичајеног говора), треба говорити јасно, не прегласно, ни тихо, омогућити детету да нам види лице када говоримо, у свакој прилицу чучнути и окренути се ка детету лицем, не причати из нагнуте позиције или са висине, једноставно чучнути и довести своје лице у ниво лица детета.

Пажња, која је веома важан фактор учења, веома је често поремећена код деце, а то се испољава једном општом нестабилношћу понашања, расутом пажњом, која лута, скаче, или је слаба. Децу привлаче јаке дражи, и често само детаљи, а слике су им мање занимљиве него предмети, а веома често више воле предмете из околине, реалне предмете него играчке. Такође, дете ће више волети да нешто „растури“, „поквари“ и то им је занимљивије и лакше него да праве нешто и да састављају. Тако, ми можемо да правимо кулу тако што ће дете да стави коцку-две, ми ћемо додати још неколико а дете ће затим ту кулу да сруши, итд..... Увек полазимо од онога што дете добро ради, што може и зна и полако га водимо ка новом, тежем и  непознатом, наравно кроз игру, без напора и негативне обојености, и кроз „окупаност“ покрета и ситуација мирним, јасним, кратким коментарима, исказима и питањима. Пуно користимо ритам, имитацију, обраћамо пажњу на делове дела, на тело у простору, на тело ка другим телима и предметима, на временску след (ја па ти, прво донеси па ћемо да слажемо,...), ангажујемо сва чула, користимо покрет и вежбамо вештине, све кроз форму осмишљене игре. Посебно треба неговати, подстицати и развијати дечију радозналост.

Све активности где дете дува, напумпава образе, цокће, отвара-затвара уста, и сл. су јако корисне. Добро је да дете пије на цевчицу и да жваће (избегавати пасирану храну).

Требало би проверити да ли дете добро чује и види и да ли разуме (једноставне налоге и високофреквентне речи).  

Ето, драги пријатељу, колико сам могла овако „на даљину“

[АлександраВ]

3 minutes ago, Aleksandar Stojkovic рече

da li lekar moze da odobri bolovanje za depresiju?

Александре, ја нисам лекар, само се моја област (логопедија) налази у оквиру медицине. Мислим да боловање може бити отворено на основу депресије, али да то боловање подразумева и упут и одлазак код психијатра ради даљег лечења и продужетка боловања. Пошто нисам сигурна, замолићу @александар живаљев да ми помогне око одговора.

[Goku]

Veliko hvala na izdvojenom vremenu.i trudu. Zaista je bilo korisno pročitati. Neke stvari u manjoj ili većoj mjeri sam već i primjenjivao, ali dala si mi odlične smjernice za dalje. Hvala još jednom.

[александар живаљев]

7 hours ago, АлександраВ рече

Александре, ја нисам лекар, само се моја област (логопедија) налази у оквиру медицине. Мислим да боловање може бити отворено на основу депресије, али да то боловање подразумева и упут и одлазак код психијатра ради даљег лечења и продужетка боловања. Пошто нисам сигурна, замолићу @александар живаљев да ми помогне око одговора.

Да, потпуно си у праву. Важније од боловање, одмах започети лечење!

[АлександраВ]

On 11.10.2016. at 6:39, Goku рече

Veliko hvala na izdvojenom vremenu.i trudu. Zaista je bilo korisno pročitati. Neke stvari u manjoj ili većoj mjeri sam već i primjenjivao, ali dala si mi odlične smjernice za dalje. Hvala još jednom.