Povratak obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji?

[Тања1]

36 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Jel mi to persiraš? Nemoj molim te  

Što se tiče ostalog, da, potrebne su nam bezbednosne snage, a da bi bezbednosne snage bile dobre, nije potrebna vojna obaveza (šta više uopšte ne doprinosi kvalitetu snaga), već nam je potreba jaka ekonomija, a istorija jasno pokazuje da je jaka ekonomija tamo gde su lične slobode najveće.

 

Не пересирам ти, мислила сам на више чланова форума на теми. Боже, као да сам политичарка, проводим време на теми расправљајући касарне и војну службу Србије, док ко зна ко уређују економију Одбране.  Требамо договор па тек онда - економију Одбране, транспарентно финансијско управљање, буџет који се мора посматрати у контексту да Србија стоји заједно...међутим, овде се стално нешто кукумаче...  

Читам на Блицу:

VOJSKA SRBIJE: Testira se novo, modernije oružje

Tanjug | 01. 10. 2016 - 14:26h

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vojska-srbije-testira-se-novo-modernije-oruzje/svmw6e6

 

 

Један од коментара гласи:

~Mucenik : Jadna smo mi vojska...

Nemamo sta da obučemo,obujemo,opremu kupujemo po buvljacima, kasarne se raspadaju....
U vojsci sam aktivno 14 godina...i jos uvek duzim običnu automatsku pušku....a o novoj ne sanjam niti mi ista treba..
Totakli smo dno dna, ovo što se sada radi sa vojskom je obično reklamiranje u koje veruje samo nekolicina..

 

[Драшко]

Јој колко жучи и острашћености и пуцања

 

[JESSY]

11 minutes ago, Драшко рече

Јој колко жучи и острашћености и пуцања

 

neki to vole vruce...

[Драшко]

4 minutes ago, JESSY рече

neki to vole vruce...

У суштини то смо ми

Напалимо се на оваквим темама, излети из нас све оно што јесмо

Тренутно су ови анти-милитантни врло пит-буласти

 

[aстрофизичaр]

26 minutes ago, Драшко рече

Јој колко жучи и острашћености и пуцања

 

Онда да не читам претходне коментаре...  

[Juanito]

13 minutes ago, Драшко рече

У суштини то смо ми

Напалимо се на оваквим темама, излети из нас све оно што јесмо

Тренутно су ови анти-милитантни врло пит-буласти

 

Баш чудно да неко постане ”пит-буласт” кад хоће да га користе као топовско месо за остварење ”виших циљева” и кад хоће да га мимо његове воље шаљу на преваспитавање и претварање у ”правог мушкарца”...

[Човек Жоја]

 

 

 

[cloudking]

Odeal "on da brani ona da radja" ne moze da se ostvari ako on ne ume da brani :P

[Џуманџи]

3 hours ago, АлександраВ рече

До `89. год. су сви били титови пионири, па једни у читуљу, други на власт а трећи у средину. А у средини најмање места а највећа гужва. А још ни прозоре нико да отвори.

Sto znaci da demografska slika i nije toliko losa koliko vele. Good.

[GeniusAtWork]

Ја сам био Титов мали пионир. Морало тако, нико ме није ништа питао.

Ова част се стицала негде пре уписа у 1. основне, ако ме сећање добро служи. Тада смо сви добили лепе црвене мараме, плаве капе и један беџ и полагали смо заклетву. Ја нисам изговорио текст заклетве, јер нисам баш капирао о чему се ради и шта се дешава: велика сала, гужва, неки непознати људи око мене, гомила неке деце. А ја не знам где су ми мама и тата у тој гужви, изгубио сам их из видокруга (они мене нису, како сам касније сазнао). Тако сам постао млађани пионир при пионирском одреду "Партизан Звездан" у ОШ Едвард Кардељ у Наисусу, сада нам већ праисторијске '84.

После је дошао један чика који је био првоборац и причао нам мало о партизану Звездану, чије смо име поносно носили. Ништа посебно, класичне дечје приче прилагођене нашем узрасту, како су му Немци бајонетом урезали петокраку на челу и после му одрубили главу задњих дана рата '44. И сличне пикантерије.

И тако су текли моји првоборачки дани. Једино чега се још сећам из тог славног периода је када једном нисам могао да нађем мараму, па сам закаснио на смотру. Ал' то је већ нека друга прича... 

 

[Ненад Р.]

5 minutes ago, GeniusAtWork рече

Ја сам био Титов мали пионир. Морало тако, нико ме није ништа питао.

Ова част се стицала негде пре уписа у 1. основне, ако ме сећање добро служи. Тада смо сви добили лепе црвене мараме, плаве капе и један беџ и полагали смо заклетву. Ја нисам изговорио текст заклетве, јер нисам баш капирао о чему се ради и шта се дешава: велика сала, гужва, неки непознати људи око мене, гомила неке деце. А ја не знам где су ми мама и тата у тој гужви, изгубио сам их из видокруга (они мене нису, како сам касније сазнао). Тако сам постао млађани пионир при пионирском одреду "Партизан Звездан" у ОШ Едвард Кардељ у Наисусу, сада нам већ праисторијске '84.

После је дошао један чика који је био првоборац и причао нам мало о партизану Звездану, чије смо име поносно носили. Ништа посебно, класичне дечје приче прилагођене нашем узрасту, како су му Немци бајонетом урезали петокраку на челу и после му одрубили главу задњих дана рата '44. И сличне пикантерије.

И тако су текли моји првоборачки дани. Једино чега се још сећам из тог славног периода је када једном нисам могао да нађем мараму, па сам закаснио на смотру. Ал' то је већ нека друга прича... 

 

Ја носио и заставу. Сећам се у први разред на часу смо сви држали руке позади и нико није смео да писне.Сваки учитељ је имао прут при руци.

Први поклон који смо добили у школи је била шпаркаса, учили су нас од најмањих ногу да штедимо. Имали смо ужину, али сви ђаци су морали да носе салвете и на салвете смо добијали намазан хлеб или неке кифлице.Била је дисциплина и однос према старијим је био са страхопоштовањем.

[Ћириличар]

22 hours ago, Тања1 рече

Да би илустровао нешто или декорисао можеш  радити аналогијом или поређењем...где сам ја покушала да визулено пренесем - видео говори о 'српским ратницима', али такође се могу мешати медији, могла сам поставити видео специјалне јединице војске Србије  и САЈ, и написати српски ратници, мало више уметнички карактер. Није у питању патрицијски језик, већ твоја потреба да будеш у праву, а моја потреба да ме чујеш шта причам ().

Нажалост ја нисам примјетио ту намјеру о декорацији ондје. Но небитно је у сваком случају, хтјела или не хтјела декорисати - опет и као декорација је противрјечило твом ставу 

Нисам крив што сам увијек у праву  

[Тања1]

38 minutes ago, GeniusAtWork рече

Ја сам био Титов мали пионир. Морало тако, нико ме није ништа питао.

Ова част се стицала негде пре уписа у 1. основне, ако ме сећање добро служи. Тада смо сви добили лепе црвене мараме, плаве капе и један беџ и полагали смо заклетву. Ја нисам изговорио текст заклетве, јер нисам баш капирао о чему се ради и шта се дешава: велика сала, гужва, неки непознати људи око мене, гомила неке деце. А ја не знам где су ми мама и тата у тој гужви, изгубио сам их из видокруга (они мене нису, како сам касније сазнао). Тако сам постао млађани пионир при пионирском одреду "Партизан Звездан" у ОШ Едвард Кардељ у Наисусу, сада нам већ праисторијске '84.

После је дошао један чика који је био првоборац и причао нам мало о партизану Звездану, чије смо име поносно носили. Ништа посебно, класичне дечје приче прилагођене нашем узрасту, како су му Немци бајонетом урезали петокраку на челу и после му одрубили главу задњих дана рата '44. И сличне пикантерије.

И тако су текли моји првоборачки дани. Једино чега се још сећам из тог славног периода је када једном нисам могао да нађем мараму, па сам закаснио на смотру. Ал' то је већ нека друга прича... 

 

Занимљиво да вас тема подсећа на Јосипа Броза Тита. Јa  због тога побегох са теме на РТС- ТВ уживо Стрим Сателитског програма, кад тамо Бомба у 10 и 10.  Честитам!

http://www.rts.rs/page/tv/ci/live.html

[GeniusAtWork]

4 minutes ago, Тања1 рече

Занимљиво да вас тема подсећа на Јосипа Броза Тита. Јa  због тога побегох са теме на РТС- ТВ уживо Стрим Сателитског програма, кад тамо Бомба у 10 и 10.  Честитам!

http://www.rts.rs/page/tv/ci/live.html

Био сам много мали кад је Маршал отишао, тако да ме за њега сећање не служи добро. Али знам да пар пута нисам испоштовао да морам да станем где се нађем вани кад сирене засвирају на дан његове смрти. Уплашиле ме, па побего назад у зграду...

[Тања1]

47 minutes ago, GeniusAtWork рече

Био сам много мали кад је Маршал отишао, тако да ме за њега сећање не служи добро. Али знам да пар пута нисам испоштовао да морам да станем где се нађем вани кад сирене засвирају на дан његове смрти. Уплашиле ме, па побего назад у зграду...

Ниси ме разумео. Увек је било јаза између сваке генерације, у данашње време брзо се мења, па је генерацијски јаз стога већи него икада. Верујем да је добар начин да се практикује заједница, али да слушам само о ономе што припада прошлости...Мислим да сте веома самољубећи...Ја ако нешто не успем данас, не постоји нико други крив - за разлику од 1980 - их када су други криви. Имам измењен поглед на овом пољу, на крају крајева не морамо да се договоримо, сама сам у свом смеру, сама ћу једног дана да донесем закон о обавезном служењу војног рока (генерацијски јаз)!  А ти настави да будеш мали партизан (наравно не односи се на тебе, али се и ти вратио у прошлост уместо да идеш напред)!