Мајчинство мора бити избор - једна прича о наталитету у Србији

[Natasa.]

Juče smo ćaletu podigli spomenik. Danas ga je majka videla, počela da plače i ja pomislim - zamisli da je sama, da nema nas dvoje (stariji brat i ja), kako bi joj bilo . Uopšte nisam za roditeljstvo da bi te neko gledao pod stare dane ili da ne umreš sam...ali ona je ostala bez životnog saputnika sa kojim je provela 40 godina, brat je oženjen ima dvoje dece, ja sam udata, ali smo joj tu, posećujemo je, zovemo je redovno, ima nekog na koga može da računa, ko joj je ostao od njega. Da je ostala sama samcijata...ne znam...baš tužno . Setila sam se ove teme kad smo bili jutros na groblju, jer su deca bila sa udovicom, svakako da je tako lakše...ali i dalje nisam za rađanje da ne bi ostala sama pod stare dane. 'Bem li ga, nisam pametna.

[Ronald]

2 minutes ago, Natasa. рече

Juče smo ćaletu podigli spomenik. Danas ga je majka videla, počela da plače i ja pomislim - zamisli da je sama, da nema nas dvoje (stariji brat i ja), kako bi joj bilo . Uopšte nisam za roditeljstvo da bi te neko gledao pod stare dane ili da ne umreš sam...ali ona je ostala bez životnog saputnika sa kojim je provela 40 godina, brat je oženjen ima dvoje dece, ja sam udata, ali smo joj tu, posećujemo je, zovemo je redovno, ima nekog na koga može da računa, ko joj je ostao od njega. Da je ostala sama samcijata...ne znam...baš tužno . Setila sam se ove teme kad smo bili jutros na groblju, jer su deca bila sa udovicom, svakako da je tako lakše...ali i dalje nisam za rađanje da ne bi ostala sama pod stare dane. 'Bem li ga, nisam pametna.

Ne treba to gledati toliko tužno, evo ja imam još majku od najuže familije, nemam braće, sestara rođenih, nemam bake i deke, umro je tata, stric, on takodje nije imao djece itd. I da ostanem sam pod stare dane, ništa strašno. Pa i sutra da ostanem bez i jednog člana porodice, treba biti hrabar i ići dalje, ne bojati se samoće jer se tek tada vidi koliko smo duhovno zreli.

[Natasa.]

1 minute ago, Ronald рече

Ne treba to gledati toliko tužno, evo ja imam još majku od najuže familije, nemam braće, sestara rođenih, nemam bake i deke, umro je tata, stric, on takodje nije imao djece itd. I da ostanem sam pod stare dane, ništa strašno. Pa i sutra da ostanem bez i jednog člana porodice, treba biti hrabar i ići dalje, ne bojati se samoće jer se tek tada vidi koliko smo duhovno zreli.

Jedno je kad si ceo život sam, a drugo kad sa nekim provedeš 40 godina i odjednom ga nema. Tvoja majka ima tebe posle oca.

Najviše bih volela da deca odu svojim putem, muž i ja da budemo posle sami i da ja odem prva.

[Ronald]

2 minutes ago, Natasa. рече

Jedno je kad si ceo život sam, a drugo kad sa nekim provedeš 40 godina i odjednom ga nema. Tvoja majka ima tebe posle oca.

Najviše bih volela da deca odu svojim putem, muž i ja da budemo posle sami i da ja odem prva.

A što ne bi ostala ti posle muža, što se bojis samoće, pa nije to toliko strašno. Kao što bolest nije strašna. Obično se ljudi boje toga, samoća i bolest pod stare dane, ali treba na vrijeme misliti o tome i spremati se za to. Testirati i stavljati sebe u najteže situacije makar u razmišljanjima, a ne kao neki koji izbegavaju uopšte o tome da razmišljaju.

[Natasa.]

Управо сада, Ronald рече

A što ne bi ostala ti posle muža, što se bojis samoće, pa nije to toliko strašno. Kao što bolest nije strašna. Obično se ljudi boje toga, samoća i bolest pod stare dane, ali treba na vrijeme misliti o tome i spremati se za to. Testirati i stavljati sebe u najteže situacije makar u razmišljanjima, a ne kao neki koji izbegavaju uopšte o tome da razmišljaju.

Ma beži bre. Nije to samo samoća, već odlazak voljene osobe i to nedostajanje. Nema to veze sa samoćom.

[Ronald]

Управо сада, Natasa. рече

Ma beži bre. Nije to samo samoća, već odlazak voljene osobe i to nedostajanje. Nema to veze sa samoćom.

Pa jeste, ali i to treba očekivati Natali, pa ukoliko ti sebe ubjedjujes da ćeš  prva i ne uzimaš u razmišljanje drugu okolnost, mogla bi ukoliko se ne desi onako kako si priželjkivala da ostavi ogromne posledice na tebe. Svakako da bol mora postojati, ali ne smijes dozvoliti sebi da te onemogući da normalno funkcionišes i da nisi u stanju da se oporavi kao neki, koji odmah posle smrti voljene osobe razmišljaju i o svojoj, što nije u redu jer ima još dosta ljudi kojima mogu biti od velike koristi. Malo i tjerati u početku sebe da se sjećamo samo lijepih trenutaka i da nam to postane izvor za dobra djela do kraja života prije nego što se ako Bog da raju ponovo su sretnemo sa voljenom osobom ali na jedan drugačiji način.

[Natasa.]

1 minute ago, Ronald рече

Pa jeste, ali i to treba očekivati Natali, pa ukoliko ti sebe ubjedjujes da ćeš  prva i ne uzimaš u razmišljanje drugu okolnost, mogla bi ukoliko se ne desi onako kako si priželjkivala da ostavi ogromne posledice na tebe. Svakako da bol mora postojati, ali ne smijes dozvoliti sebi da te onemogući da normalno funkcionišes i da nisi u stanju da se oporavi kao neki, koji odmah posle smrti voljene osobe razmišljaju i o svojoj, što nije u redu jer ima još dosta ljudi kojima mogu biti od velike koristi. Malo i tjerati u početku sebe da se sjećamo samo lijepih trenutaka i da nam to postane izvor za dobra djela do kraja života prije nego što se ako Bog da raju ponovo su sretnemo sa voljenom osobom ali na jedan drugačiji način.

Svesna sam ja da neko mora prvi, samo mi je želja da to budem ja. I ne bih volela da dočekam duboku starost, nevezano za životnog partnera. Gledam jako stare ljude, svi im pomreše, potomci imaju svoje živote, što je normalno, niko neće da ostavi muža/ženu i decu da bi gledao nekog starkelju, još kad izgube kontakt sa realnim svetom, pa tako lupetaju gluposti, beži bre. Postanu nekako džangrizavi, ceo svet im je naneo nepravdu, odlepe, smaraju...ne kaže se bezveze u narodu-"Matoro pa ludo".

[Човек Жоја]

On 9/23/2016 at 22:12, kordun рече

ma te price o surovosti proslih vremena su zapravo preuvelicane, te ljudi bili gladni, jeli travu, ovo , ono,

Наравно. И онда мој деда тамо неких 20их година прошлог века, у породици са петоро деце, трчи за својом бабом која је баш изашла из кокошињца носећи јаја, и јауче "баба дај јаје" а она му осионо одговара "оћеш и гомна"...Јер нема бато, нема ни јаје, стисла глад децу али то мало што има мора да се расподели, а делило се сваком минимално. Е сад замисли бабу која свом унучету мора "педагошки" да одговори на тај начин? Да ли јој се цепало срце што је све то тако, сурово, немаштина, глад, да чак ни једно једино јаје не може да одвоји за унука, јер онда мора и за осталих четворо, плус одрасли...а нема...? Нема цело јаје по глави!

[Ronald]

12 minutes ago, Natasa. рече

Svesna sam ja da neko mora prvi, samo mi je želja da to budem ja. I ne bih volela da dočekam duboku starost, nevezano za životnog partnera. Gledam jako stare ljude, svi im pomreše, potomci imaju svoje živote, što je normalno, niko neće da ostavi muža/ženu i decu da bi gledao nekog starkelju, još kad izgube kontakt sa realnim svetom, pa tako lupetaju gluposti, beži bre. Postanu nekako džangrizavi, ceo svet im je naneo nepravdu, odlepe, smaraju...ne kaže se bezveze u narodu-"Matoro pa ludo".

E jesi kralj Natali, jesi me nasmijala sa ovim " matoro pa ludo" . Svjedoci smo da stariji ljudi upravo zbog ogromnog straha od smrti bukvalno počnu da mrze sve oko sebe i krive jer su se približili smrti, često odlaze kod doktora pa se od njih na pregled ne može doci, cangritavi su i napirni. Postanu maksimalno nesnosni i dosadni, međutim oni koji su se spremali za to, a neophodno je mnogo ranije o tome razmisljati, postaju smireni, blagi i prijatni, što je slučaj i sa svetiteljima, ali i mnogim mirjanima.

[Natasa.]

Управо сада, Ronald рече

E jesi kralj Natali, jesi me nasmejala sa ovim " matori pa ludo" . Svjedoci smo da stariji ljudi upravo zbog ogromnog straha od smrti bukvalno počnu da mrze sve oko sebe i krive jer su se približili smrti, često odlaze kod doktora pa se od njih na pregled ne može doci, cangritavi su i napirni. Postanu maksimalno nesnosni i dosadni, međutim oni koji su se spremali za to, a neophodno je mnogo ranije o tome razmisljati, postaju smireni, blagi i prijatni, što je slučaj i sa svetiteljima, ali i mnogim mirjanima.

U pravu si. Ima matoraca koji odu mirno, čak spreme pare za sahranu da ne bi opterećivali decu.

[Ronald]

4 minutes ago, Natasa. рече

U pravu si. Ima matoraca koji odu mirno, čak spreme pare za sahranu da ne bi opterećivali decu.

Imaš matoraca koji neće da spomenu svoju bolest sve dok ne padnu u postelju koji dan prije smrti i sve kako ne bi opteretili svoje bližnje. Za to se treba spremiti, što je naravno teško, ali makar težiti ka tome jer ima i mladih koji kad su bolesni ne opterećuju svoje ukućane, niti oni uopšte znaju kako se osećaju, što nije baš lako.

[Natasa.]

1 minute ago, Ronald рече

Imaš matoraca koji neće da spomenu svoju bolest sve dok ne padnu u postelju koji dan prije smrti i sve kako ne bi opteretili svoje bližnje. Za to se treba spremiti, što je naravno teško, ali makar težiti ka tome jer ima i mladih koji kad su bolesni ne opterećuju svoje ukućane, niti oni uopšte znaju kako se osećaju, što nije baš lako.

Toga se ljudi uglavnom i plaše dok su razumni. Mislim da se ljudi generalno ne plaše toliko smrti koliko samog procesa umiranja, da ne padnu u krevet i da ne padnu nekome na teret. Svi bismo srčku ili moždani udar, jedna sekunda i nema te...ali avaj...rakčina je gad!

[Ronald]

Управо сада, Natasa. рече

Toga se ljudi uglavnom i plaše dok su razumni. Mislim da se ljudi generalno ne plaše toliko smrti koliko samog procesa umiranja, da ne padnu u krevet i da ne padnu nekome na teret. Svi bismo srčku ili moždani udar, jedna sekunda i nema te...ali avaj...rakčina je gad!

E vidiš moj otac je umirao jedan duzi period, imao je dva infarkta nakon kojih mu je radilo samo 15-20%  srca, nije mogao ni do WC-a da ode a da nema osjecaj kao da će mu srce iskočiti iz grudi. Međutim na moje pitanje: Tata kako si, kako se osjecas? On je uvijek odgovarao dobro je, biće bolje, i osmjehnuo bi se i ako se generalno osjecao katastrofalno. Umro je mirno, legao da spava i nije se vise budio.

[Natasa.]

1 minute ago, Ronald рече

E vidiš moj otac je umirao jedan duzi period, imao je dva infarkta nakon kojih mu je radilo samo 15-20%  srca, nije mogao ni do WC-a da ode a da nema osjecaj kao da će mu srce iskočiti iz grudi. Međutim na moje pitanje: Tata kako si, kako se osjecas? On je uvijek odgovarao dobro je, biće bolje, i osmjehnuo bi se i ako se generalno osjecao katastrofalno. Umro je mirno, legao da spava i nije se vise budio.

Moj od raka, nije dugo trajalo, ali je bolelo kao sam djavo. Isto se držao bolje nego što je osećao.

[Ronald]

1 minute ago, Natasa. рече

Moj od raka, nije dugo trajalo, ali je bolelo kao sam djavo.

Teško je to, ali i mi ukoliko se nađemo u toj situaciji trebamo na sve načine olakšati brigu naših bliznjih, ne smijemo odustati od toga zbog nekakvih bolesti i ako je tada najteže.