Apophthegmata Patrum - ИЗРЕКЕ ОТАЦА - тематска збирка (превод на српски)

[Лазар Нешић]

9. Говорили су о ави Арсенију да је његова келија била на растојању од две миље. Ипак, није често из ње излазио, јер су други извршавали његове послове. Али кад Скит би разорен, он изађе плачући и говорећи: Свет је изгубио Рим, а монаси Скит.

[Лазар Нешић]

10. Када исти овај ава Арсеније једном пребиваше у Канопи, дође из Рима нека веома богата и богобојажљива девица сенаторског рода да га види. Сусрете је архиепископ Теофил и она га замоли да убеди старца да је прими. И архиепископ оде код старца, молећи га и говорећи: Извесна особа сенаторског рода је дошла из Рима и жели да те види. Ипак, старац не пристаде да је сретне. Када јој дакле ово јавише, онда нареди да се испрегну коњи и рече: Верујем Богу да ћу га видети. Јер у нашем граду има пуно обичних смртника, а ја дођох да видим пророка. И док она иђаше према старчевој келији, он баш у том тренутку – према промислу Божијем – беше изван келије. Угледавши га, она се баци пред његове ноге. Он је пак љутито подиже и загледа говорећи: Ако желиш да види моје лице, онда га гледај!  Али она од стида не погледа лице његово. И старац јој рече: Зар ниси чула за моја дела? Њих треба гледати. Како си се усудила да превалиш толики пут? Зар не знаш да си жена и да не треба никада да излазиш? Или ћеш по повратку у Рим казивати другим женама: „Видех Арсенија“, те од мора начинити пут којим ће оне долазити мени? Она одговори: Ако Бог жели, нећу пустити никог да дође овамо. А ти се моли за мене и увек ме се сећај. Старац јој одврати рекавши: Молим Бога да избрише сећање на тебе из мога срца. Чувши ове речи, она изиђе узнемирена. Дошавши у град, од туге је спопаде грозница и она јави архиепископу да је болесна. Он дође код ње и замоли је да му исприча шта се десило. Она му рече: Камо среће да нисам уопште ишла тамо! Јер рекох старцу: Сећај ме се, а он ми обруси: Молим Бога да избрише сећање на тебе из мога срца. И ево сада умирем од туге. Али архиепископ јој рече: Зар не знаш да си жена и да се преко жена непријатељ бори са светитељима? Зато је старац онако рекао, јер се непрестано моли за твоју душу. И њене се помисли исцелише, те се радосна врати у свој дом.

[Лазар Нешић]

11. Дођоше једном старци код аве Арсенија и замолише га да има каже реч о онима који живе у тиховању и не примају никога. И старац им исприповеда: Када девица пребива унутар дома свога оца, многи желе да је ожене. Али ако почне да излази, неће се више ником свидети. Једни је презиру, други хвале, и она тако губи поштовање које имаше раније кад пребиваше скривена. Исто је и са душом: ако почне да се показује, више не може никога задовољити.

[Лазар Нешић]

12. Рече ава Дијадох: Као што непрестано отварање врата купатила брзо изгони напоље топлоту, тако и душа која жуди за многим разговорима расипа сопствену топлоту путем речи, чак и када разговара о корисним стварима. Стога треба заћутати у правом тренутку, јер ћутање није ништа друго до мајка најмудријих помисли.  

[Лазар Нешић]

13. Рече ава Дула: Ако нас непријатељ присиљава да напустимо тиховање, немојмо га уопште слушати. Јер нема ничег сличног тиховању. Тиховање и гладовање заједно ратују против непријатеља и пружају оштровидност унутрашњим очима.  

[Guest]

2 minutes ago, Лазар Нешић рече

13. Рече ава Дула: Ако нас непријатељ присиљава да напустимо тиховање, немојмо га уопште слушати. Јер нема ничег сличног тиховању. Тиховање и гладовање заједно ратују против непријатеља и пружају оштровидност унутрашњим очима.  

Ah brate... koliko je ovo za nas svetovne ljude tesko,.

[Лазар Нешић]

Управо сада, R2D2 рече

Ah brate... koliko je ovo za nas svetovne ljude tesko,.

Јесте, мислим да је тешко чак и за данашње монахе.

[Џуманџи]

Песимисто, наставио си...

[Милан Ракић]

Само докторе шибај, пусти ову децу...

Џу, жао ми што нисам могао да дођем синоћ, а имао сам намеру. Ипак, обавезе су ме омеле...

[Лазар Нешић]

14. Опет рече ава Дула: Прекини општење са многим људима како се твој ум не би расипао и пореметио твој начин тиховања.

[Лазар Нешић]

15. Неки брат упита аву Исаију говорећи: Шта значи тиховати у келији? Старац одговори: Тиховати у келији значи падати ничице пред Богом и чинити све што је у нашој моћи да се противимо помислима које долазе од противника, јер само тако можемо узмаћи од света. Брат опет упита: Шта је свет? А старац одговори: Свет је бављење светским стварима, извршавање противприродних чинова и остваривање сопствене плотске воље; свет је размишљање о вечном пребивању у овом веку и разметљива брига за тело на штету душе. Зато не кажем ја, већ апостол Јован који говори: Не љубите света, нити што је у свету (1. Јн. 2,15).

[Лазар Нешић]

16. Причали су како је ава Исидор Презвитер – кад једном неки брат беше у посети – побегао у унутрашњост своје келије. Браћа га после упиташе: Аво Исидоре, зашто си ово учинио? Он им одговори: И звери беже и спасавају се у својим јазбинама. Речено је изговорио браћи на корист.

[Лазар Нешић]

17. Неки брат у Скиту отиде код аве Мојсија и затражи поуку. Старац му рече: Иди и пребивај у келији својој и келија твоја ће те свему подучити.

[Лазар Нешић]

18. Рече ава Мојсије: Онај ко се удаљава од људи личи на зрело грожђе, а онај ко пребива међу људима личи на незрели грозд.

[Лазар Нешић]

19. Рече ава Пимен: Расејаност је почетак сваког зла.