Одузимање деце - родитељ или старатељ?

[АлександраВ]

 

[АлександраВ]

Doznajemo da je na intervenciji bilo jedanaest policajaca.

Ante i Tomislava Božić tvrde da im doslovno ni jedan papir nije predočen za vrijeme ovrhe nad djecom. Njihov šok proizlazi iz činjenice da zadnje sudsko rješenje o kojem oni imaju saznanja je presuda Županijskog suda u Zagrebu koji je u travnju izrekao: „Ukida se rješenje Općinskog suda u Zadru, Stalne službe u Benkovcu, i predmet se vraća istom sudu prvog stupnja na ponovan postupak“.

Inače, na prijedlog Centra u Zadru, Sud u Benkovcu je presudu o oduzimanju djece donio 17. veljače, no iz Zagreba je naloženo ponovno provođenje postupka.

Kako do danas, kažu Božići, ponovni postupak nije počeo, nisu ni u najcrnjim snovima očekivali ovrhu nad djecom u utorak ujutro.

'Svi spavaju u istoj prostoriji, u kojoj se i kuha i puši!'

Radi se o obitelji koja je pod nadzorom Centra za socijalnu skrb od samog zasnivanja: majka Tomislava je, naime, bila maloljetna, imala je 15 godina kad je rodila prvo dijete. Od tada je rodila još dvoje djece, od kojih najmlađe nema ni dvije godine. Rođen je prerano te ima zdravstvenih problema, zbog čega je ranije smješten u ustanovu.

Krajem prošle godine ozbiljno su se posvađali sa socijalnom radnicom, koju su otjerali iz kuće. Od tada, kažu, kreću njihovi problemi.

Prema dostupnim informacijama, Centar je sudu predložio izdvajanje djece jer se majka kao 15-godišnjakinja skitala, pila alkohol i bila promiskuitetna, jer otac nema odgojnih kapaciteta, jer ne dovode djecu na redovite preglede, jer svi spavaju u istoj prostoriji, u kojoj se i kuha i puši te stoga “ostanak u obitelji za djecu predstavlja opasnost za život, zdravlje i razvoj”.

Nigdje se ne navodi zlostavljanje ili ekstremno zanemarivanje djece, glavni razlozi zbog kojih se u praksi djeca izdvajaju iz obitelji. Mjera izdvajanja najteža je i krajnja mjera koja se provodi samo kad ni jedna druga mjera ne daje rezultate. Upozorila je na to u ožujku i ministrica Bernardica Juretić, tražeći od nadležnog centra da preispita cijeli slučaj. Budući da je zadarski centar posljednjih mjeseci više puta bio u središtu interesa zbog spornih odluka upravo vezanih uz djecu, Ministarstvo je najavilo provedbu nadzora.

Je li obavljen i kakve je rezultate dao, Ministarstvo jučer nije odgovorilo.

Nadzor u ovom slučaju nedvojbeno treba utvrditi radi li se o obitelji kojoj je doista trebalo oduzeti djecu ili obitelji kojoj je trebao ozbiljan socijalni rad i intenzivna stručna pomoć, javlja Jutarnji.hr.

http://www.slobodnadalmacija.hr/dalmacija/zadar/clanak/id/319529/obitelji-bozic-uzeli-su-ih-boze-gdje-su-sada-moja-djeca-centar-spavaju-u-istoj-prostoriji-u-kojoj-se-i-kuha-i-pusi

 

[АлександраВ]

Родитељ или старатељ? Употребила сам термин старатељ у једној слободној форми, која би обухватила сва друга лица, укључујући и институционалну (државну) улогу у одузимању деце од родитеља. Овде не мислим на оправдана одузимања, код очигледних злостављања и занемаривања. Овде мислим на све оне "граничне" случајеве и/или оне код којих је држава мало исхитрено деловала у акцији "спасавања" деце.

Питање које се већ дуже време чује јесте - због чега држава, новац који одваја за нека друга лица која се укључују након одузимања деце родитељима код којих је очигледан проблем сиромаштва, не употреби да ојача примарну породицу и помогне родитељима да до оваквих трагичних ситуација не дође? Због чега држава радије пушта родитеље да се кроз муку у овој крајње неусловној држави боре за своју децу да би их на крају изгубили и препустили ососбама које се новчано награђују за преузимање деце, него да осмисли такав социјални програм у оквиру којег би планирана средства за "подршку" хранитељима и старатељима била преусмерена на родитеље који живе у отежаним материјалним условима, без беспотребних административних процедура, без израженог гађења државних структура на сиромаштво. Јер, каква држава, такви и родитељи. Сиромашни.

Због чега се службе психолошке и социјалне подршке активно укључују тек када је већ учињена штета, па "лече" децу од траума сиромашног одрастања, при чему су им начиниле неупоредиво већу, животну рану - раздвајање од родитеља.

[JESSY]

још једном одлична тема....

тешко питање, тежак и одговор...као и још много других....да ли ми као појединци можемо нешто учинити...? за почетак - писати и дискутовати...

тражити да се породици врати њена улога у друштву...а не рушити је....

[JESSY]

Drzava daje novac za smestaj dece u hraniteljskim porodicama,da bi ta deca osetila ljubav i toplinu porodicnog zivota Da bi naucili sta su prave vrednosti zivota i jednog dana i sami postali korisni clanovi ovog drustva.Onda se neko seti da ta deca imaju"bioloske porodice"iz kojih su izmesteni ,i sve uradi da ih vrati i na taj nacin zavrsi sa njihovim zivotima.Kad"bioloska porodica"ojaca i steknu se uslovi za povratak ,centri za socijalni rad nemilosrdno vracaju decu i od njih retko ko moze da se adaptira na nove uslove zivota i oni se vracaju na ono iz onoga zbog cega su jednog dana bili izmesteni i tu je kraj za mnoge zivote koji su imali sanse da budu srecni i uspesni.Ima i srecnijih krajeva,ali oni su usamljeni!

[JESSY]

Тренутно сам хранитељ малолетном Милер Антонију рођеном 10.11.2007.године у Вршцу,који је на смештају код мене од 17.03.2008.год.
Решењем Центра за социјали рад Вршац малолетни Милер Антоније,поверен је старатење сродничко –хранитељској породици Стојков Симке,баби по мaјци,која се бринула о њему 17 дана.Родитељи малолетног Милер Антонија су непосредно након његовог рођења смештени у истражно одељење затвора Панчево.
Због наводно личних разлога,који мени нису познати,малолетни Милер Антоније је измештен и мени додељен као хранитењу. Напомињем,да је дете доведено у запуштеном здравственом стању,гладан и да смо те вечери морали да затражимо медицинску помоћ.
Малолетни Антоније је дете мајке наркомана,који је је и сам био 9 дана на одвикавању од завиности,а да је имао оштећење плућа и дисајних органа и урођену аномалију левог ока.Због напред наведеног стално смо пратили његово здравствено стање и пружали сваког тренутка адекватну услугу.После, 30 месеци стараоц се први пут јавио и показао наводно заинтересованост за свог унука,а да у предходном периоду ниједном није назвала и питала за њега.Након тога оставрено је неколико контаката између бабе и детета у Центру за социјали рад Бела Црква.
Без икаквих предходних разговора 08.12.2010.године добили смо налог да 15.12.2010.год предамо дете баби Стојков Симки.
На реаговање Центра за социјални рад Бела Црква,да за малолетног Антонија није постојао план контаката између бабе и детета и да треба оставити довољно времена да се дете припреми за одлазак из наше породице.
Одмах након тога Центар за социјални рад Вршац,направио је план услуга.По том плану 17.01.2011.год.одвели смо дете у Вршац где је одржано виђење у бабином стану уз присуство социјалног радника и психолога.После 17.01.2011.год.сви контакти измеђе бабе и детета нису се даље наставили.Дана 15.04.2011.године примили смо обавештење,да се 16.05.2011.год раскида уговор о породичном смештају и да ће малолетни Антонио бити преузет од стране бабе. Ми смо се на ово решење жалили Покрајнском секретаријату,а они су то решење поништили. 21.јуна 2012. године добијамо позив за састанак у Центру за социјални рад у Белој Цркви на којем нам се саопштава , а на предлог бабе, да се наставља са планом виђења детета, 2 пута недељно . И то као да није било прекида од 17.јануара 2011.године до 21.јуна 2012. године ( 17 месеци)
Након 17.месеци добијамо нови предлог плана ,добијамо га факсом 09.08.2012.год.који је превљен у оквиру једног месеца ,а у циљу предаје детета баби.Овај план није реализован, из ког разлога нама није познато.
Након паузе од 2.месеца прави се нови план од 03.10. до 31.10.2012.године(опет на месец дана),а такође у циљу предаје детета баби.Oвај план је реализован, али не до краја јер је дете последњих десет дана било на заказаном третману у очној клуници Еликсир.Том приликој је Центар за социјални рад Вршац,тражио да се изврши примопредаја детета на клиници (што је одбијено).31.10.2012.године доносе решење да се са нама раскида уговор о породичном смештају, решење нам никада није достављено, те нам је на тај начин ускраћено право на жалбу. Од 31.10.2012. до данашњег дана Центар за социјални рад Вршац није планирао даље контакте између бабе и детета.Центар за социјални рад Вршац подноси Основном суду у Вршцу, захтев за привремену меру одузимања детета, суд одбија такав захтев и наставља поступак око поверавaња детета.Са обзиром да суд одбија захтев, Центар за социјални рад Бела Црква одузима ми општу подобност за бављење хтанитељством ( ово је договор између два центра, јер је центар Вршац био незадовољан одлуком суда).
Од тог дана радници и једног и другог центра врше притисак на нас да предамо дете ,претећи нам одузимањем детата асистенцијом полиције.Образложење дато у решењу о одузимању подобности за бављење хранитељством су нетачна и инеистинита.Ми нисмо били у ситуацији да за четири сата виђења са бабом дете припремимо за прелазак код ње, а да не причамо да су се планови правили три пута на по месец дана , а са паузама од плана до плана у размаку од по три, а и више месеци.
Што се тиче сарадње са центрима редовно смо сарађивали и одлазили на све њихове позиве, а што потврђује да нам је у преиспитивању опште подобности дата позитивна потврда у јуну 2012.године.Сазнавши за наш случај у фебруару месецу ове године петицију је потписало око 1017 грађана Беле Цркве својим потписом , као и око 600 који су нас подржали путем петиције преко интернета.Подршку смо добили и о д руководста локалне самоуправе.
Због свих ових догађања и по нашем личном уверењу нестручног рада дете је доживело трауме ,те сада помоћ добијамо од психолога Дома здравља Вршац,што нам је такође усмено замерено од једног и од другог центра, а такође и на интервенцију директора Центра Вршац,мишљење психолога дома здравља Вршац је неадекватно, пошто налаз није исти са психологом Центра Вршац.
Тачно је да смо ми емотивно везани за дете ,али се нико није запитао колико је дете емотивно везано за нас.И свесни смо да свако дете има право да живи у сродничкој породици.
Међутим сигурни смо да није постајала никаква препрека са наше старане да баба редовно виђа свог унука од дана смештаја ,па надаље јер у питању је раздаљина од 30 километара.
Ми смо породица са двоје одрасле деце,здравствени радници и имамо три месечна примања у кући са добрим стамбеним условима.
Како баба брине о свом унуку показују и два догађаја,један од 05.11.2012. год.када је под изговором да жели да му закопча јакну испред центра за социјални рад у Белој Цркви после виђења покушалада га одвуче у ауто што смо успели да спречимо и том приликом је дете доживело велику трауму јер се упишкио и укакио од страха. 
Други догађај је од 22.03.2013.год.када је баба Симка Стојков са четири особе,две жене и два мушкарца покушала силом да отме дете из нашег аутомобила што је спречио нас син који је био са њим,а и дете је успело да закључа врата,почели су да лупају по колима.Потом настаје јурњава до Центра за социјални рад Бела Црква, где је директорка Вера Смиљанић, рекла да са тим нема никакве везе, па се потера завршила у станици милиције Бела Црква и прослеђена јe кривична пријава Општиском јавном тужиоцу , који до данас ништа није предузео, док на сваку пријаву Центра за социјални рад и бабе реагује у року од 15 дана.
Својим понашањем и Центри и баба спречавају даље лечење детета, јер за пет година нису давали сагласност за лечење сем у првом случају када је рађена операција под наркозом ,а после нам рекли да можемо да наставимо лечење, а сада је одједном најважније да дaју сагласност, било на на клиници било код психолога, и на тај начин се постављају изнад Закона о здравственој заштити који омогућава лечење по избору пацијента.
Други покушај отмице се догодио само један дан пре него смо договорили одлазак у затвор код мајке и то са истом том бабом која је прекршила све договоре.Један од примера још од 2010.године је наш покушај да сарађујемо са бабом, када смо почели да га водимо на клинику , је био да сносимо трошкове лечења на пола што је она енергичнo одбила.По нама постоји оправдана сумља да она не би наставила даље лечење, а као доказ је и ово понашање и бабе и Центара где нам је онемогућено даље спровођење терапије , јер они сагласност не желе да дају.
На једно наше питање директорки Центра Бела Црква ,Вери Смиљанић,шта ће бити са дететом ако се лечење не спроведе и дете остане слепо, одговор је био, цитирам „То нека буде на савести радника Центра Вршац“, то је одговор једне директорке. Или у разговору са директором Центра Вршац, господином Талпешом, зашто се то тако ради он оговара „ Па знате, то је као да купујете дрва на једном стоваришту, па пронађете јефтинија на другом, наравно да ћете купити јефтинија“. То су директори који треба да брину о деци.
Као што смо рекли нам је са октобарском исплатом прекинута свака принадлежност , али нас то не спречава да се и даље бринемо о детету, а то ћемо и наставити, а Ви пресудите шта је овде чији интерес.
Хоћемо да вас упознамо почевши од незаконитог примања дечијег додатка до свих прекида контаката , покушаја отмице ,па и тенденциозно укидање пренадлежности, кривичне пријаве и вржење разних притисака како на суд ,тужилаштво, психолога ,чак и на локалну самоуправу општине Бела Црква, врши се притисак од стране Покрајинског секретаријата за социјалну политики и демoграфију , на чисто партијској основи и формалистички не узимајући у обзир ни најмањи интерес детета.
У жалби коју смо послали покрајинском секретаријату тражили смо њихово изузеће из случаја ,јер су се отворено ставили на страну бабе и центра, заташкавајући истину и право детета.Питамо се да ли та иста баба која није успела да спречи своју ћерку да постане лопов и наркоман, може да васпитава унука и да ли је способна за тако нешто , да ли уопште има емоција према њему или иза тога стоји нека друга намера.
Такође и сада настављају да све преломе преко колена ,уопште не обраћајући пажњу на потребе детета, а ми се питамо кога више познаје од нас, са којима је провео пет година , а нико апсолутно нико нас ништа не пита о њему, нити брине о његовом психофизичком и здравственом развоју , кад се на овако бруталан начин односе према нама.Не чуди нас поступак бабе она има своје разлоге, али нас свакако чуди поступак Центра за социјални рад Вршац који би требало да пре свега брине о детету,а они једноставно само желе да заврше случај и ставе га адакта, а дете нека буде „колатерална штета“.Жалосно да жалосније не може да буде, а поготово што Центар Вршац, зна ко је и каква је баба, а све то перфидно крије.
Из комплетног овог случаја очигледно да су права малолетног Милер Антонија знатно и озбиљно угрожена.
-О детету се бринемо од четвртог месеца, а сада има пет ипо година и дете познаје само нашу породицу.
-Први пут је ступио у контак са бабом када је имао три године, тада је видео три пута по један сат, па настаје пауза од 17 месеци (оба цента тј.Вршац и Бела Црква не реагују).
-Након 17 месеци баба се поново појављује са захтевом, не да виђа дете, већ да га преузме. Центар Вршац планира кoнтакте само на месец дана и то један сат недељно и сматра да је дете са четири ипо године спремно да пређе у породицу бабе.Нико од стручних радника никада није написао извештај о одржавању контаката.
-Трећи покушај преузимања детета од стране бабе био је у октобру 2012,год опет са планом од месец дана ,а истовремено је детету одузето право на лечење, јер баба као старатељ не жели да да сагласност.
-Детету је ускраћено законско право на дечији додатак који задржава баба.
-Одговорно тврдимо да општа подобност бабе није уређена ни на стручан ни на професионалан начин.
-Ни један стручни радник из оба Цента није учествовао у припреми детета за прелазак у породицу бабе, нити је нама као хранитељима пружена стручна помоћ у томе.
-Сазнање да се вршио притисак на психолога Дома здравља у Вршцу, на општинско јавно тужилаштво, као и на суд и локалну самоуправу ,тако да свака наша кривична пријава или жалба, заврши негде у фијоци, па се заиста осећамо као грађани другог реда.
-Уцењивачки покушај потписивања записника о преузимању детета који је припремљен у Центру, а треба да се потпише у бабиној кући.
-Вршење притиска чак и од Покрајинског секретаријата за социјалну политику и демографију и на општинске структуре да се што пре реши како само они то желе и због нашег тражења изузећа Покрајинског секретаријата,молимо Вас да Републичко министарство испита цео случај ,јер се Покрајна отворено ставила на страну Центара и бабе и не жтити интерес детета.
Ми вас као породица Палфи која никада није имала било какав сукоб са законом и људи који поштено раде свој посао, још једном молимо да преиспитате овај случај и уколико је неопходно спремни смо да Вам пошаљемо сва документа која имамо или да нас примите и саслушате и нашу страну приче. Све ово тиче се и ради се , али у буквалном смислу те речи, о животу једног детета које није криво што се родило у тим околностима, те Вас још једном молимо да донесете праву одлуку.

 

https://www.facebook.com/Za-Akijev-bolji-i-zdraviji-život-126177930887407/info?tab=page_info

[АлександраВ]

Док се ми договоримо шта ћемо и како ћемо, деца нам као лоптице одскачу по животу. Осим одлучног става, разумљивих критеријума и непристрасних процена, за све осетљиве категорије деце, како у раду тако и у доношењу овако важних одлука, неопходан је индивидуалан приступ, разобличавање сваке појединачне приче и озбиљан тимски рад. Не да нема озбиљности, него нам се област заштите најмлађе популације свео на експериментални ниво и потпуни јавашлук. Мало је рећи да ме оваква ситуација љути. Па не можемо се тиме играти, то је потпуно сулудо!

[Ronald]

Ali kad u krajnje siromasnim uslovima dobijes dijete, onda moras preuzeti i odgovornost za njega.  Postavlja se pitanje da li ga ostaviti u tim uslovima u kojima mozda nece prezivjeti, razviti se ili ga dodjeliti nekoj hraniteljskoj porodici, koja ga isto tako cesto moze primiti radi nekog ne bas velikog novca? Ipak su krajnje neodgovorni ljudi koji uopste pomisljaju o dijetetu, a nisu u stanju najosnovnije da mu pruze. Neko ce reci da sam sebican, ali nemam mnogo tolerancije za te ljude, bitno mi je djetence. 

[ВИЛМА]

Ovo su vrlo teške stvari. Razdvajati decu od roditelja je prestrašno i protivnik sam toga, osim ako je život deteta ugrožen.

Osvrnuću se na ova pisanja.

  On 28. 7. 2016. at 19:27, АлександраВ рече

Radi se o obitelji koja je pod nadzorom Centra za socijalnu skrb od samog zasnivanja: majka Tomislava je, naime, bila maloljetna, imala je 15 godina kad je rodila prvo dijete. Od tada je rodila još dvoje djece, od kojih najmlađe nema ni dvije godine. Rođen je prerano te ima zdravstvenih problema, zbog čega je ranije smješten u ustanovu.

Krajem prošle godine ozbiljno su se posvađali sa socijalnom radnicom, koju su otjerali iz kuće. Od tada, kažu, kreću njihovi problemi.

Prema dostupnim informacijama, Centar je sudu predložio izdvajanje djece jer se majka kao 15-godišnjakinja skitala, pila alkohol i bila promiskuitetna, jer otac nema odgojnih kapaciteta, jer ne dovode djecu na redovite preglede

Expand  

Ovo je npr. za brigu, uočljivi rizici  - maloletnička trudnoća,istorija skitanja,zloupotrebe alkohola, promiskuitet. Kakve bi bile reakcije javnosti da je npr. majka povredila neko od dece, ili da su izgladnjeni, ili nije na vreme reagovala u vezi zdravlja deteta ? Da se to desilo,onda bi bilo drvlje i kamenje na Centar zašto nije reagovao na vreme i oduzeo decu. Kako god se uradi, ispadne da ne valja. Jedne godine u jednoj beogradskoj opštini majka je usmrtila dete, ne sećam se više detalja,. Podigla se medijska buka "gde je bio Centar da reaguje". Kada reaguje i kod najava rizika,onda drvlje i kamenje zašto oduzima decu na pravdi Boga.

Sve je to jako teško,jako složeno, uvek skopčano sa svakakvim rizicima,pa i da se donesu pogrešne odluke. Posao u centru za soijalni rad je posao iz pakla, jer je prestrašno i preodgovorno odlučivati o tuđim životima.

Što se tiče ovog primera sa hraniteljima iz Vršca, ovako kako je napisano deluje zaista da je brljotina, ali moram reći i to da hranitelji često zaboravljaju da je hraniteljstvo privremeni oblik zaštite, nije usvojenje, i da često imaju problem da "vrate" dete.

Mnogo toga se još može reći na ovu temu. Rekla bih samo još ovo : radnici u centrima za socijalni rad najtežim u svom poslu smatraju upravo oduzimanje dece, i zaista to niko ne voli i gleda da se to izbegne ako je ikako moguće,a da se životi dece ne dovode u rizik.

[Нифада]

Ovo je vrlo delikatna tema.U poslednje vreme često čujem da ljudi komentarišu ,ne znam da li tu ima manipulacije ?!

Evo nekih primera poznatih ličnosti koje potiču iz ekstremno siromašnih porodica.

http://zena.blic.rs/PULS-poznatih/23969/7-bogatih-poznatih-licnosti-koje-su-zivele-u-ekstremnom-siromastvu

[Јелена011]

Vilma, pricaj nam o tvom iskustvu.

Meni je ostala u pameti ona prica iz pivnice iako se ne radi o detetu, nego o drzavljaninu makedonije, skitnici...i kako svaka sluzba pere ruke i ma koliko se upinjala ne mozes maltene nista da uradis.

Mnogo puta sam cula -ma,svi ti iz csr su g... ne rade svoj posao, samo ispijaju kafe po ceo dan, ne brinu o deci samo znaju da oduzmu dete i da posle neko drugi brine o njima za pare. Isto oko starateljstva pri brakorazvodnoj parnici uvek povika na csr.

A meni iskreno je sve to malo prenaduvano i nerealno i uvek sam se pitala dobro bre aj jedan, dva, deset, al nisu svi budale.

Ja imam licnog iskustva sa bracnim savetovalistem pri csr i tamo bre rade ljudi ozbiljni, bas posveceni, pruzaju besplatno bracno savetovaliste skroz onako na mestu. Mene su odusevili.

Sa druge strane znam i situaciju po domovima, koliko je tamo dece koja jesu oduzeta roditeljima al gde naocigled uzasnih i jezivih krsenja decijih prava, zlostavljanja, incesta, podvodjenja, decu ne moze niko da usvoji jer roditeljima nisu oduzeta sva prava.

Ima nesto i u nasem mentalitetu, drzava duradi nesto, koji nas ponekad odvlaci od objektivnog gledanja.

Ali sve je to tuzno i pretuzno

[Нифада]

  On 29. 7. 2016. at 6:18, Нифада рече

Ovo je vrlo delikatna tema.U poslednje vreme često čujem da ljudi komentarišu ,ne znam da li tu ima manipulacije ?!

Evo nekih primera poznatih ličnosti koje potiču iz ekstremno siromašnih porodica.

http://zena.blic.rs/PULS-poznatih/23969/7-bogatih-poznatih-licnosti-koje-su-zivele-u-ekstremnom-siromastvu

Expand  

Lakše je donositi zaključke tamo gde imamo potpuni uvid u situaciju,a mnogo teže ako imamo samo parcijalne stvari.Ponekad ljudi nešto rade radi samopromovisanja,a ponekad sebi odrede previše prostora u nečijem životu,ne konsultujući one o čijem životu se radi.

[АлександраВ]

  On 29. 7. 2016. at 6:11, ВИЛМА рече

Sve je to jako teško,jako složeno, uvek skopčano sa svakakvim rizicima,pa i da se donesu pogrešne odluke. Posao u centru za soijalni rad je posao iz pakla, jer je prestrašno i preodgovorno odlučivati o tuđim životima.

Expand  

Мислим да су људи који раде у социјалним службама већином одлични, пожртвовани и велики ентузијасти. Такође мислим да су без икаквог оправдања недовољно препознати у стручном и професионалном делу него су подведени под административно особље. Ту најпре мислим на социјалне раднике. Не бих волела да ме је неко погрешно разумео, моја критика се односила на све који су по функцији изнад стручњака центара за социјални рад, људи "на терену" су ти који у овој причи најмање заслужују да буду критиковани. Тежак је то посао, као и посао просветних радника, моја критика социјалне заштите и образовања у овој земљи се никако не односи на социјалне раднике и наставнике него на оне "изнад". Са чиме се ви теренци суочавате свакога дана, то само ваша душа зна.

[ВИЛМА]

Jelo, veruj mi da nemam snage ni volje da ponovo "prolazim" kroz ta iskustva, previše je bilo groznih situacija,ne znam ni koju bih izdvojila. (Plašim se da počnem, neću znati kad da stanem...)

[Ronald]

  On 29. 7. 2016. at 11:20, ВИЛМА рече

Jelo, veruj mi da nemam snage ni volje da ponovo "prolazim" kroz ta iskustva, previše je bilo groznih situacija,ne znam ni koju bih izdvojila. (Plašim se da počnem, neću znati kad da stanem...)

Expand  

Kako se nosiš sa stresom?