Зашто се не Причешћујете?

[-Владимир-]

1 minute ago, Јелена011 рече

Pricesce nije "kruna podviga", "nagrada za dobra dela", Hristos je uslov da uopste zivimo, uslov da uopstr "ne zivim vise ja nego Hristos u meni". I bez tog uslova sve je iluzija podviga. Dok god se na pricesce gleda kao na nagradu -dodji da ti da cika bonu sto si dobra, nikad se duhom necemo izmeniti.

Није ни чаробни напитак који брише све грехове и аутоматски нас чини бољим људима. Није то очекивање награде, него: "остави дар свој пред олтаром и иди најпре те се помири с братом својим" . Гледај то овако, замисли да те неко зове на ручак да те части јер си му прави пријатељ, а ти си дан пре тога мувао његову девојку, пре тога га олајавао код неких познаника и украо му неке паре кад је неопрезно оставио новчаник на столу. Е сад, можеш да будеш ђубре и лицемер до краја и да мирне душе одеш на ручак и наставиш по старом, или да кажеш, ипак нисам заслужио да одем на тај ручак, потрудићу се да стварно будем пријатељ какав треба да будем и отићи ћу на ручак следећи пут.

[Јелена011]

Sve to stoji al pogresan redosled. Tu je kvaka, naravno da niko nije lud da misli da je dovoljno samo pricescivati se i sve ce se mimo nas samih magijski resiti. Te gluposti i pravdanja jednog greha drugim su smesan argument.

Al kvaka je sto TI kao ti, kao pera zika mika laza, mozes do sutra da se upinjes, al bez Hrista ne mozes da se promenis. Dakle ne pricescujem se i zabole me uvo kako zivim, nego pricescujem se da bih imao snage da "ne zivim vise ja nego Hristos u meni". Niko ne kaze niti prica o tome biti volji covek, nije cilj hriscanskog zivota da budes dobar covek, kad bi Bog gledao na to davno bi ljude pobio...

Samo kazem da ljudi svoje nepricescivanje pravdaju navodnom nedostojnoscu i brane se glupostima da ko se redovno pricescuje misli da sve ide automatski. Nista nema bez truda i podviga, al ""sve sto je dobro od Tebe dolazi" snagu za takav zivot u podvigu crpimo iz liturgije. Ne mozes doci na sluzbu kao na pozorisnu predstavu, onda ti bude lepo toplo oko srca i pljaf naravno da ces nastaviti po starom i da cemo svi mi tad biti slabi. Jer Duh koji nas menja i nadahnjuje ne prima se eto tako gledanjem predstave, nego pricescem, a podrazumeva se da kad izadjes iz crkve i sa te liturgije pricescen neces da se skvrcis ko stipsa i " cuvas se da te neko ne poljubi da ne ispari blagodat", nego ces imati snage da svojim zivotom,siris blagu vest.

[Н И Н Е]

5 hours ago, *Jелена* рече

зашто се не Причешћујете на сваки позив Христов : "Пијте СВИ ..." ?

1. Немам благослов да се сваки пут причестим

2. Не идем редовно у цркву

3. Не постим постове као што бих могао и требао

Кад испуним 2. и 3. онда ћу можда питати за благослов.  

[Aquilius Cratus]

35 minutes ago, -Владимир- рече

Није ни чаробни напитак који брише све грехове и аутоматски нас чини бољим људима. Није то очекивање награде, него: "остави дар свој пред олтаром и иди најпре те се помири с братом својим" . Гледај то овако, замисли да те неко зове на ручак да те части јер си му прави пријатељ, а ти си дан пре тога мувао његову девојку, пре тога га олајавао код неких познаника и украо му неке паре кад је неопрезно оставио новчаник на столу. Е сад, можеш да будеш ђубре и лицемер до краја и да мирне душе одеш на ручак и наставиш по старом, или да кажеш, ипак нисам заслужио да одем на тај ручак, потрудићу се да стварно будем пријатељ какав треба да будем и отићи ћу на ручак следећи пут.

Sa druge strane pak ovo sto kazes bi impliciralo da se zaljubljeni nalaze sa svescu da se pri tome susretu nece poljubiti, nesto vise jos manje dolazi u obzir, zato sto je dan pre toga neko pomislio na nekog drugog/drugu ili bio ljut na voljenu/voljenog i tome slicno. Pa bi li se iko ikad ljubio na sastancima i sve sto ide uz i nakon toga?! Resenje je u tome da se pre odlaska na rucak sastanka u sebi presece i to olajavanje i ta kradja i da se cvrsto odluci da ce se slicnim iskusenjima znatno jace suprotstavljati.

Pdovig je kao  trening a pricesce je kao utakmica. Sta ce biti sa sportistom koji odlazi na utakcime samo kad je trening prosao beskrpekorno? Nista, ili neka bleda senka sportiste. Konacni cilj je igra=vecno sjedinjenje a ne super trening zarad jedne ili par najboljih igara.

[-Владимир-]

6 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Sa druge strane pak ovo sto kazes bi impliciralo da se zaljubljeni nalaze sa svescu da se pri tome susretu nece poljubiti, nesto vise jos manje dolazi u obzir, zato sto je dan pre toga neko pomislio na nekog drugog/drugu ili bio ljut na voljenu/voljenog i tome slicno. Pa bi li se iko ikad ljubio na sastancima i sve sto ide uz i nakon toga?!

За неког би то била најбоља ствар која им се догодила у животу. Елиминисало би доста несрећних бракова. Реално, боље је не пољубити, него рећи, "ту смо, ред је да се пољубимо, јер, оно, тако се ваља". 

[Страле]

23 minutes ago, Ниџока 1.1 рече

1. Немам благослов да се сваки пут причестим

2. Не идем редовно у цркву

3. Не постим постове као што бих могао и требао

Кад испуним 2. и 3. онда ћу можда питати за благослов.  

Неко коначно да каже своје конкретне разлоге, а не само да теологише.

[3006]

1 hour ago, *Jелена* рече

U Hrista se krstismo u Hrista se obukosmo.Svi smo mi "svestenici" na neki nacin u svom okruzenju (a i ikonopis je takodje propoved Jevandjelja u slici:)kaze meni moj paroh, vi ikonopisci cinite veliku stvar jer mi propovedimo pa ko cuje cuje a vase ikone traju i po nekoliko vekova, mala digresija ali ima veze).Ali se slazem potpuno da su prvi Svestenici pozvani na to.I moram priznati da ih cesto cujem da to pominju u besedama ako ne i svake Liturgije neki su bas uporni ovde kod mene..bukvalno covek kao papagaj ponavlja ...ali narod nista.

 

U predhodne dve godine to ja nisam čuo nijednom u mojoj crkvi. A sveštenici su dobri, jedan je stvarno izuzetan čovek.

[zuti car]

7 hours ago, *Jелена* рече

Ti to ozbiljno za alergiju ili se salis?

A sta bi bio problem da je preko puta?

Zasto bi se salio sa necim takvim, ne smem ni najmanju kolicinu alkohola da unesem . Da je preko puta , isti je problem , alergija

[Зорица Бубало]

Najčešći odgovor kod ljudi koji su liturgijski aktivni je da nemaju blagoslov. 

Tako da je možda malo problem i kod naših prestrogih sveštenosluzitelja.

 

[Slavica Prostran]

Ја себе сматрам великим грешником. До недавно сам живела у заблуди овоземаљског живота,живећи га од данас до сутра. Не обраћајући пажњу на живот,и људе око себе. сматрам да нисам достојна причешћа,баш из тих разлога. Живот је сам по себи тежак,али ми људе себи највише наудимо. 

[JESSY]

@Јелена011  

[Ronald]

Pricescivati se uvijek treba i kad se desi da neko ne posti srijedu ili petak treba se pricestiti.

[Страле]

Да би се пробудила литургијска свест треба учинити доста, али ништа уз Божју помоћ није немогуће. Имамо добар серијал о Литургији који је пројекат Манастира Острог, он је погодан за пуштање у парохијским домовима као нека врста катихезе. Многи који долазе на Литургију не знају или пак не разумеју њену суштину, те би пројекција овог серијала била заиста душекорисна. Онда би уследила и проемна става о причешћу.

[Бранко Тапушковић]

Проблематика која је увијек актуелна. Призив " Узмите једите ово је Тијело Моје" и " Пијте из ње сви" био је, јесте и биће позив и призив свакоме  крштеноме у Име Оца и Сина и Духа Светога да приступи чаши. Достојност или недостојност- чини ми се да ми ту сами себи постављамо баријере: нпр. у току Поста трудимо се максимално да живимо Јеванђелски, послије Поста- рокај бато! Потпуно погрешан приступ, по мом мишљењу, зато што је Пост и педагошка мјера усмјерена на наш опоравак и поправку. Типа, уградио сам нове кочнице, ал ћу ипак да вратим старе са којима сам једва кочио. Наравно да Св. Причешће није чаробни напитак који одмах решава ствари ( много је комплексније то питање уопште) али да у неком моменту може да проузрокује, да тако кажем, промјену начина живота ( а зар то није метаноија- преумљење)-  може. Изгледа да је боље да дођеш у парохију гдје нијесу гледали свештеника 50-60 година ( било је до скоро у ЦГ таквих) и да поставиш ствари од почетка како Бог заповиједа, него да се обретеш у устаљену машинерију "бакица". Наравно, жестоко смо ми свештеници у обавези да проповиједамо у том смислу, а резултата- како гдје, негдје се покаже за годину, негдје касније, али- проповиједај и причај и труби ако треба!   

[Биљана]

Ево једано моје лично искуство по питању причешћа.

Наиме, постим све постове, сриједу и петак и имам благослов да се причешћујем сваке Литургије. Обавезно се причешћујем у посту, али овим данима, како-када. До недавно. 

Фино у недељу ујутро устанем, спремим се и виа црква. Међутим, не лези враже, до цркве се ја, "ничим" изазвана, нешто унервозим. Почну ми се мотати неке лоше мисли по глави и док сам дшла до цркве, ја љута, нервозна, уједам. Све ми смета. Народ ко народ, гура се, виче, шушка неким кесама..............ја лудим. Пара већ излази на уши. Говорим ја самој себи да се смирим, да удахнем, ако треба да зажмурим да не гледам "зла" очима по принципу "ако те твоје око саблажњава, извади га и баци..." и почиње Литургија. Успијем се ја на кратко сабрати, али само до првог "амин". Толико су то "амин" појци лоше отпјевали да није било могуће разазнати да ли ричу, мучу, мекећу или све то заједно. Е ту ми је био "крај". Страшно сам осјетљива на лоше појање у цркви, још поју богослови. Више ја ништа нисам чула до тог лошег појања. И Јеванђеље се прочитало, ја немам појма шта је свештеник прочитао, колико сам ја била окупирана сопственим немиром. И онда мени прође кроз главу мисао да се ја у таквом стању не могу причестити. Ма нема шансе да ја тако бијесна приђем Путиру. Тада изађе свештеник да види има ли кога за исповијест. Приђоше неке жене, ја одлучим да нећу ни да се исповидим. Међутим, Божија промисао би другачија Ипак ја одлучим да приђем и да кажем да нећу да се причестим, да сам нервозна и да не могу прићи у таквом стању. Тај дан сам све осудила и не могу таква пред Господа. 

Рече мени мој свештеник тихим и благим, очинским тоном; "Мораш прићи. Баш таква мораш прићи. Од Чаше се не одступа. Ако сад одступиш, извојеваћеш ђаволу побједу. Не дај му то. Немој да ђаво буде јачи од Господа" и осмијехну се. 

Ја занијемила. Какво су отрежњење биле те ријечи. Ја као да сам била слијепа па прогледала. Не могу да вјерујем шта ме снашло. Какво олакшање. Прочита мени мој свештеник молитву и ја се вратим на мјесто (гдје иначе стојим у цркви) и одједном мени више ништа не смета. Они појци као да су се "сабрали" па сад фино звуче одговарања. Црква се испунила свјетлошћу. Ма све је другачије. Мени лијепо и у души и у срцу. 

Кад чујем ја "Са страхом Божјим, вјером и љубављу приступите" 

Мислим да у том моменту нисам ходала, већ лебдјела да дођем до Причешћа  

Е, сад ми је јасно да нисам била "ничим" изазвана, већ да је то ђаво (искушење) који не спава. Само чека прилику.

Зато, причешћујте се људи. Сваке Литургије, сваке прилике. Не одступајте од Чаше.