Срећа кроз брачни подвиг - поделимо лепа искуства

[Чунга Лунга]

Otac Arsenije (Jovanovic) kaze da ukoliko dvoje ljudi ulaze u brak sa misljenjem da ako ne ide, nema veze, razvesce se, naci ce drugog/drugu, nije jedini/-a; ukoliko nisu rekli sebi da je to (brak) njihov put do krvi, ne do znoja, nego do krvi, jer su dali zavete i to nije nikakav folklor, vencanice, odela, limuzine, ljudi cestitaju, a posle par godina dosadi, pa hajde razvodi se, menjaj, probaj opet... Ukoliko, dakle, dvoje ljudi, kada uopste pomisle da im predstoji brak, ne stupaju u taj brak sa cvrstom resenoscu da po svaku cenu ce pretrpeti sva iskusenja, kojih ce definitivno biti sijaset, oni bolje da ne stupaju u taj brak.

I jos kaze da je brak u koji ulazimo, a da u stvari nismo sigurni sta to znaci i sta mi to hocemo, da je taj brak kriminal.

Ja mu verujem, ali volela bih cuti da li se slazu sa njim i ljudi koji vec imaju bracni staz, pa ako neko ima volje da baci koju rec...

 

[АлександраВ]

43 minutes ago, Марина Савковић рече

kada uopste pomisle da im predstoji brak,

Ево баш размишљам неко време од како сам прочитала твој пост и покушавам да се вратим уназад преко 23 године и да се сетим себе тада. Нисам тако размишљала. Мислим нисам размишљала у том правцу, толико далеко, наравно било је оног бајковитог, типично девојачког "до краја живота", али мислим да сам била млада и веома, веома заљубљена (или да кажем "у љубави", не могу сада да анализирам термине заљубљеност и љубав), и да ми је било нормално да нећу одустати од свог човека какве год да буду (не)прилике. Ми смо у старту били суочени са брдом неких проблема, брзо смо кренули у тај фајт, али заједно ка свету, мислим да смо обоје били врло одлучни да не испустимо једно друго. Е сад, како смо обоје били поприлично дивљи и јаки пре те наше везе, мало смо се сударали и између себе док се нисмо избрусили то су два темперамента, Боже сачувај  

Не знам како човек размишља када дође у неке зрелије године и када планира своју породицу и брак. Ми смо имали по једва 23 године, незавршен факултет, без посла, када смо се сударили, али тако јако да више нисмо знали чије је шта, није ту било пуно вагања, планирања, промишљања, само смо одлучили да заједно грабимо сваки дан. Када смо били у некој специфичној фамилијарној причи, и када је мој човек био приморан да изађе из куће где смо живели са том фамилијом, ја сам боса са бебом од три месеца истрчала за њим. Нисам вагала и рачунала шта је мени добро. Зато што је он мој дом. Било је тешко, претешко, и никада не можеш бити довољно припремљен на те тешке ситуације, али када имаш љубав, препознајеш лепоту у најружнијим стварима, добијеш жилаву снагу да савладаш буквално све.

 

[Чунга Лунга]

Kako tvoji postovi, Aleksandra, daju meni nadu u to da i dalje volim ceo sveeeeet... Imam dosta screenshot-ova tvojih javnih poruka i komentara (plus Dijaninih, Snezaninih i Jankovih), koji mi sluze za ucenje.

Hvala ti na odgovoru i svim ostalim odgvorima na drugim temama. Hvala ti sto pises!

I neka si srecna svakog trenutka celog svog zivota sa svojim muzem, a i on isto tako sa tobom!

[Снежана]

1 hour ago, Марина Савковић рече

Ja mu verujem, ali volela bih cuti da li se slazu sa njim i ljudi koji vec imaju bracni staz, pa ako neko ima volje da baci koju rec...

 

Управо то, брак, као и љубав у осталом, је ОДЛУКА, да будеш са неким и да то буде добро, да другом буде добро, да вам заједно буде добро... само, што то добро, не долази преко ноћи и ако дође на томе се ради 24/7 годинама не би ли се задржало, запатило, развијало...Онај ко у старту на брак гледа као на институцију, на место где ће лечити своје фрустрације, егоизме или место за бег од самоће или нек тражи одмах другу институцију или нека иде на пусто острво, лакше ће му бити...

[АлександраВ]

Драга Марина, хвала теби на овим речима, ово што си написала мени је радост, не зато што сам ја у питању, него зато што си ухватила наду за руку. Зато што волиш   Мени је нормално да будемо ту једни за друге, мени је то природно, као дисање. Желим ти сву срећу

[aliluja]

Brak je podvig... 

Ako ima ljubavi razumevanja i poštovanja spada u lakši podvig... 

Ako ima samo razumevanja i poštovanja tu spada u podnošljivo... 

A ako postoji izopačena ljubav (sa ljubomorom,  sa  sumnjom.. . posesivnošću...) koja stoji na putu razumevanja i poštovanja - spada u veoma težak podvig (pogotovo za onog koji trpi nečiju izopačenost... nerazumevanje i nepoštovanje) 

[АлександраВ]

Брак није ствар, брак је веома жив, и веома зна да буде тежак и људима који се воле, а удобан људима који су у институцији брака из обостраних интереса. Сиромаштво итекако има везе са проблемима у браку. Немојмо идеализовати. Није љубав кило кромпира да завара глад. Зна веома да буде ружно. Оно што даје љубав у браку, и богатом и сиромашном, је заједништво у патњи, глади, болу, болести. Не мораш ни да причаш нити да објашњаваш сва своја стања. Прихваћен си. Окружен разумевањем. Ниси сам у физичком раду. Ниси наг у својој немаштини. Ниси остављен у свом болу. Ниси изолован у својој немоћи. Вучеш и биваш вучен у исто време. А брак, та фина опна која временом бива све чвршћа уколико је негујеш и љубављу храниш, и која расте како вас године носе, он те смирује, као колевка. Ако је љубављу храњен, није институција, није ствар, није уговор. Оно што је мени теже и тужније и од сиромаштва и од договорених, интересних бракова, је брак у којем је код једног супружника умрла љубав, па брак шепа док се не саплете, падне и разбије се. Барем ја тако мислим.

[АлександраВ]

Брак не треба ни да олакша ни да отежа живот, брак јесте живот, једна његова компонента, не можеш посматрати брак као неко помагало, или ауто или експрес лонац. Није то сада неки простор у који уђеш па га уређујеш. Он је и ти и она, заједно. Ваша лица заједно, ваши разговори, укупно, ваша дела у целости. То је брак. Он је дисање у двоје. Хватање заједничког ритма. Ослобађање кроз другог. Нема ту претеране, ни мање, ни веће слободе. То што ти помињеш као слободу није слобода него материјализација осећања слободе кроз задовољавање неких потпуно лично обојених жеља. То си свакако слободан да урадиш, али ако си зрео и ако имаш љубави, бићеш довољно способан да процениш на који начин и у коликој мери је то могуће остварити а да никога не повредиш. Није то потребно само у браку, то је потребно у свим релацијама. Није проблем тзв. претерана жеља, проблем је посматрање другог кроз сопствени егоизам, проблем је у себичности, проблем је у окренутости себи и постављање себе као централне фигуре и свог и живота блиских људи.

Лично мислим да љубави у људима има пуно, али им је важније да је добију него да је дају, што је по мени погрешно. Ја док волим, ја се осећам добро, па све ако ме ти и не волиш.

[aliluja]

[Дијана.]

Дијана, 'неваљали уређивач лијепих тема', је поново исјекла један дивни разговор, направила посебну тему. Елем, овакву позитивну тему немамо, имамо много тема о проблемима, о страху од брака, о блуду, о трећем путу, а потребно је људима и охрабрење да се упусте у брачни подвиг. Плус, та тема од 200 страна обесхрабрује величином на читање и садржи у себи многе различите приче. 

Дакле, дајмо подстрек младима (и не тако младима) да се одваже на брачни подвиг. Драге женице и ожењени форумаши, подијелите овде ваше лијепо искуство .

[Драгана Милошевић]

Evo da ponovim:

Na pragu braka zaboraviti rec MOJE.

[Дијана.]

Заборавити, и ЈА!        Умјесто тога: МИ; двојина! "И када мислим о себи, у ствари, мислим о нама" Нешто овако:

https://www.youtube.com/watch?v=Vw8uvbfshAM

извор слике

љубав која васкрсава

 

 

[JESSY]

22 hours ago, АлександраВ рече

мени је свако јутро нова прилика да се упознам са новом бором свога мужа, да у "службеним" телефонским разговорима наслутим нијансу његовог расположења, да у тишини чујем мењање неких његових претходно изречених мисли... да се упознајемо изнова, у новим тешкоћама и старим проблемима, у новим радостима и старим навикама....сваки дан је нови плес уз добро познату музику, уклапање новог корака, да буде ипак ушушкан и складан и удобан обома.... старимо заједно, то нисмо више они исти ми, иако смо више ми него што смо били... понекад ми се чини да у неким ситуацијама боље препознајем његову реакцију него своју... нема ту искуства, само љубав и изнова отворен дан који чека да га испунимо а да се не изгубимо...

[JESSY]

20 hours ago, АлександраВ рече

Ево баш размишљам неко време од како сам прочитала твој пост и покушавам да се вратим уназад преко 23 године и да се сетим себе тада. Нисам тако размишљала. Мислим нисам размишљала у том правцу, толико далеко, наравно било је оног бајковитог, типично девојачког "до краја живота", али мислим да сам била млада и веома, веома заљубљена (или да кажем "у љубави", не могу сада да анализирам термине заљубљеност и љубав), и да ми је било нормално да нећу одустати од свог човека какве год да буду (не)прилике. Ми смо у старту били суочени са брдом неких проблема, брзо смо кренули у тај фајт, али заједно ка свету, мислим да смо обоје били врло одлучни да не испустимо једно друго. Е сад, како смо обоје били поприлично дивљи и јаки пре те наше везе, мало смо се сударали и између себе док се нисмо избрусили то су два темперамента, Боже сачувај  

Не знам како човек размишља када дође у неке зрелије године и када планира своју породицу и брак. Ми смо имали по једва 23 године, незавршен факултет, без посла, када смо се сударили, али тако јако да више нисмо знали чије је шта, није ту било пуно вагања, планирања, промишљања, само смо одлучили да заједно грабимо сваки дан. Када смо били у некој специфичној фамилијарној причи, и када је мој човек био приморан да изађе из куће где смо живели са том фамилијом, ја сам боса са бебом од три месеца истрчала за њим. Нисам вагала и рачунала шта је мени добро. Зато што је он мој дом. Било је тешко, претешко, и никада не можеш бити довољно припремљен на те тешке ситуације, али када имаш љубав, препознајеш лепоту у најружнијим стварима, добијеш жилаву снагу да савладаш буквално све.

koliko se prepoznajem u tvojim recima...

[Лапис Лазули]

 

How Sweet

Posted by ‎محبت قطرہ قطرہ زہر ツ‎ on Freitag, 22. Juli 2016